This preview has intentionally blurred parts. Sign up to view the full document

View Full Document

Unformatted Document Excerpt

deteta RAZUMEVANJE Prava LJUDSKIH PRAVA PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA Ljudska prava zena Sloboda izrazavanja Zabrana mucenja Verske slobode Demokratija Sloboda od siromastva Ljudska prava u oruzanom sukobu Pravicno suenje Sloboda medija Ljudska bezbednost Razvoj Pravo na obrazovanje Ljudsko dostojanstvo Nediskriminacija Pravo na zdravlje Socijalna prava Vladavina prava Rad Beogradski centar za ljudska prava MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORE RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORE Izdaje: MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORE BEOGRADKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA Za izdavace: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Jelena Markovi Beogradski centar za ljudska prava Vesna Petrovi Prevod: Beogradski centar za ljudska prava Lektor: Leopoldina Loli Priprema i stampa: Cugura print, Beograd Naziv originala: UNDERSTANDING HUMAN RIGHTS MANUAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION Urednici originalnog izdanja: Wolfgang Benedek i Minna Nikolova RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA Tiraz: 1.000 ISBN: 86-84849-10-8 Ljudska prava su osnova i opsti princip na kojem se izgrauju politicki sistemi. Osim te, interno sistemske karakteristike, moze se istai da ljudska prava cine osnovu globalnih civilizacijskih vrednosti, zacetak nove univerzalne politicke kulture, pretpostavku meusobnog uvazavanja razlicitih politickih sistema i suzivota razlicitih vera i nacija. U tom smislu, ljudska prava u savremenim uslovima postojanja izazova svetske bezbednosti olicenih u teskim krsenjima ljudskih prava u pojedinim zemljama i globalne opasnosti od terorizma, postaju i sredstvo za ocuvanje i unapreenje ljudske bezbednosti, a obrazovanje o ljudskim pravima ima znacaj prevencije narusavanja bezbednosti. Srbija i Crna Gora, javne institucije u zemlji i predstavnici civilnog sektora, uviajui znacaj svih aspekata ljudskih prava, snazno su privrzeni njihovoj zastiti i unapreenju. Izlozeni odnos ispoljava se posredstvom niza mera i aktivnosti na unapreenju ljudskih prava i na njihovom razumevanju kroz izgradnju svesti o ljudskim pravima. Ljudska prava postaju u Srbiji i Crnoj Gori znacajna obrazovna tema, kako u obrazovnom procesu na svim nivoima njegovog organizovanja, tako i posredstvom izuzetno velikog broja publikacija posveenih ljudskim pravima koja su dostupna zvanicnicima javnih institucija, aktivistima NVO, predstavnicima manjina i ranjivih grupa, mladima, svim zaintersovanim pojedincima i zajednicama. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, postujui svoju ustavnu i zakonsku ulogu, nastoji da svojom izdavackom delatnosu promovise ljudska prava i utice na proces njihovog razumevanja. U tom cilju, Ministarstvo objavljuje radove koji mogu znacajno unaprediti razumevanje ljudskih prava i smatra da e u tom smislu i ovaj prirucnik biti od velike koristi. Beograd, novembar 2005. godine Rasim Ljaji, ministar za ljudska i manjinska prava Na ministarskom sastanku Mreze za ljudsku bezbednost u Gradu ljudskih prava Gracu u Austriji u maju 2003. godine javnosti je prvi put predstavljen Prirucnik o obrazovanju za ljudska prava ,,Razumevanje ljudskih prava" u svojoj originalnoj verziji na engleskom jeziku. Prirucnik je plod jedne inicijative koju je pokrenula moja prethodnica Benita Ferrero-Waldner u svojstvu predsedavajueg ,,Mreze" 2002/2003. i nastao je zahvaljujui predanom radu tima sastavljenog od austrijskih i meunarodnih eksperata koje predvodi Evropski centar za obuku i istrazivanje u oblasti ljudskih prava i demokratije (ETC) u Gracu, Austrija. Mreza za ljudsku bezbednost je grupa drzava iz svih regiona sveta koje su odlucne da rese gorue probleme ljudske bezbednosti kroz konkretno delovanje. Obraajui se u tom smislu publici sirom sveta, ovaj prirucnik treba da posluzi kao istinsko i prakticno ,,sredstvo za obuku". On se sastoji od modula obuke koji su raznoliki i koje korisnici prilagoavaju shodno razlicitim kontekstima i situacijama obuke. Danas, samo dve godine nakon objavljivanja, ovaj prirucnik je dostupan na engleskom, francuskom, spanskom, kineskom, arapskom, nemackom, albanskom, ruskom i hravatskom jeziku. Zahvaljujui zalaganju gospodina Rasima Ljajia, ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore i moje koleginice, gospodje Elisabeth Gehrer, saveznog ministra za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije, sada je i verzija na srpskom jeziku spremna za upotrebu. Autori Prirucnika zele da sa svojim modulima za obuku dou do ljudi iz svih regiona, kultura i socijalnih grupa sveta. Sto su korisnici raznovrsniji, to e Prirucnik vise ostvariti svoj cilj unapreenja ljudskih prava i ljudske bezbednosti sirom sveta. S obzirom na bliske prijateljske veze i saradnju izmeu Austrije i Srbije i Crne Gore, meni je posebno drago sto mogu pozdraviti sadasnje izdanje ove knjige i pozeleti joj uspeh u svakom pogledu! Bec, novembar 2005. godine Dr Ursula Plassnik, savezni ministar spoljnih poslova Republike Austrije 6 MENSCHENRECHTE DER FRAU Doprinos Mreze za ljudsku bezbednost na inicijativu austrijske ministarke spoljnih poslova gospoe Benite Ferrero-Waldner u svojstvu predsedavajue Mreze za ljudsku bezbednost Impresum: Objavilo Savezno ministarstvo spoljnih poslova Austrije u saradnji sa Evropskim centrom za obuku i istrazivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC) Urednici: Wolfgang Benedek i Minna Nikolova (ETC) 2003, Evropski centar za obuku i istrazivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC), Grac VORWORT 7 PREDGOVOR Ljudska bezbednost usmerena je ka ljudima njene kljucne referentne tacke su pojedinci i zajednice. Izgradnja globalne politicke kulture zasnovane na ljudskim pravima za sve neophodan je uslov unapreenja ljudske bezbednosti. Ljudska bezbednost trazi ispravno razumevanje ljudskih prava. Zato sam u svojstvu predsedavajue Mreze za ljudsku bezbednost, obrazovanje za ljudska prava, uz problematiku dece zahvaene oruzanim sukobom, proglasila prioritetnom temom Mreze za ljudsku bezbednost tokom 2002/2003. godine. Prenosom znanja, razvijanjem vestina i izgradnjom stavova, obrazovanje za ljudska prava podize svest o nasoj zajednickoj osnovi za zastitu ljudskog dostojanstva i ljudske bezbednosti. U tu svrhu zatrazila sam od Evropskog centra za obuku i istrazivanje o ljudskim pravima i demokratiji iz Graca da izradi prirucnik ,,Razumevanje ljudskih prava". Prirucnik je izraen uz pomo vise od trideset meunarodnih strucnjaka, ukljucujui institucije partnere Mreze za ljudsku bezbednost sa svih kontinenata. Zahvaljujui kulturno osetljivom gledistu zasnovanom na univerzalnosti ljudskih prava, prirucnik se moze upotrebljavati globalno. Prirucnik polazi od Deklaracije o nacelima obrazovanja za ljudska prava i ljudsku bezbednost koju su ministri drzava clanica Mreze za ljudsku bezbednost usvojili na sastanku odrzanom u maju 2003. godine u Gracu, prvom evropskom Gradu ljudskih prava. Prirucnik je trajni doprinos Mreze pod austrijskim predsednistvom, na dobrobit ljudske bezbednosti danas i u budunosti. Uverena sam da e ovaj prirucnik biti podrska nastojanjima na obrazovanju za ljudska prava svih partnera Mreze za ljudsku bezbednost i Visokog predstavnika UN za ljudska prava u ispunjavanju njegovog mandata i da e doprineti i nadahnuti dalje delatnosti posle isteka Decenije obrazovanja za ljudska prava. Dr Benita Ferrero-Waldner, ministarka spoljnih poslova Austrije Grac, 5. ministarski sastanak Mreze za ljudsku bezbednost 9. maj 2003. godine 8 IZRAZI ZAHVALNOSTI Ministarstvo spoljnih poslova Austije poverilo je Evropskom centru za obuku i istrazivanje o ljudskim pravima i demokratiji iz Graca izradu prirucnika ,,Razumevanje ljudskih prava". Rad na prirucniku zapoceo je u avgustu 2002. godine. Centar je razradio koncept i pozvao partnere iz Mreze za ljudsku bezbednost i drugih institucija da daju svoj doprinos, a predvieno je da se prirucnik stampa povodom ministarskog sastanka Mreze za ljudsku bezbednost 89. maja 2003. godine u Gracu. Tokom dva strucna sastanka, kojima je domain bilo Ministarstvo spoljnih poslova Austrije, pozvani su brojni strucnjaci i prakticari u obrazovanju za ljudska prava iz zemalja clanica Mreze za ljudsku bezbednost da doprinesu ovom uistinu interkulturalnom, intergeneracijskom i pionirskom nastojanju u oblasti obrazovanja za ljudska prava. Prirucnik ,,Razumevanje ljudskih prava" nastao je zahvaljujui iskustvu, velikom profesionalizmu i neverovatnoj energiji mnogih od njih. Posebnu zahvalnost za izuzetnu posveenost radu treba iskazati glavnim autorima sledeih radova: Uvod u sistem ljudskih prava: Wolfgang Benedek, ETC, Grac Zabrana mucenja: Minna Nikolova, ETC Sloboda od siromastva: Alpa Vora, YUVA i Minar Pimple, Nagpur, PDHRE, Indija Nediskriminacija: Eva Schfer, ETC, Grac Pravo na zdravlje: Kathleen Modrowski, PDHRE, Njujork Ljudska prava zena: Susana Chiarotti, PDHRE/CLADEM, Argentina; Anke Sembacher, ETC, Grac Vladavina prava i pravicno suenje: Leo Zwaak i Hatice Senem Ozyavuz, SIM, Utreht; Angelika Kleewein i Catrin Pekari, ETC, Grac Verske slobode: Verena Lahousen, ETC Pravo na obrazovanje: Petra Sulovska, ETC, Grac Ljudska prava deteta: Helmut Sax, Institut za ljudska prava ,,Ludwig Boltzmann", Bec Ljudska prava u oruzanom sukobu: Alexandra Boivin i Antoine A. Bouvier, Meunarodni komitet Crvenog krsta, Zeneva Rad: Angelika Kleewein, ETC, Grac Sloboda izrazavanja i sloboda medija: Wolfgang Benedek, ETC, Grac Demokratija: Satya Das, Centar za mir i ljudska prava ,,John Humphrey", Edmonton, Kanada, i Christoph Weritsch, Angelika Kleewein, Minna Nikolova i Catrin Pekari, ETC, Grac Dodatni izvori: Angelika Kleewein, Verena Lahousen, Claudia Pekari, Evelin Kammerer i Petra Sulovska, ETC, Grac Opste napomene o metodama obrazovanja za ljudska prava: Claudia Pekari, ETC Saradnici i konsultanti za odabrane aktivnosti: Barbara Schmiedl, Claudia Pekari i Verena Lahousen, ETC, Grac Istrazivacki asistenti: Klaus Kapuy, Ursula Prinzl, Maddalena Vivona, ETC, Grac Korektura: Elisabeth Ernst-McNeil i Suzanne Marlow, Univerzitet u Gracu Dizajn: Markus Garger, Robert Schrotthofer i Wolfgang Gosch, Kontrapart, Grac Urednici i koordinatori projekta: Wolfgang Benedek i Minna Nikolova, ETC, Grac Posebno se zahvaljujemo mrezi Narodnog pokreta obrazovanja za ljudska prava (PDHRE) za bitne doprinose izradi prirucnika. Najiskreniju zahvalnost za trajnu podrsku, vredne komentare i predloge kojima su pomogli ostvarenje projekta izrazavamo sledeim strucnjacima, savetnicima, prijateljima i institucijama: Shulamith Koenig, PDHRE, Njujork; Adam Samassekou i tim PDHRE, Mali; Renate Kicker, Univerzitet u Gracu; Manuela Rusz i tim Instituta za meunarodno pravo i meunarodne odnose Univerziteta u Gracu; Anton Kok, Centar za ljudska prava Univerziteta u Pretoriji; Yannis Ktistakis, Fondacija za ljudska prava ,,Marangopoulos", Atina; Otto Knig, Univerzitet u Gracu; Debra Long i Barbara Bernath, Udruzenje za sprecavanje mucenja (APT), Zeneva; Gerd Oberleitner, Londonska skola ekonomije i politickih nauka; Christian Pippan, Pravni fakultet Univerziteta u Njujorku; Yvonne Schmidt, Univerzitet u Gracu; Manfred Nowak, Institut za ljudska prava ,,Ludwig Boltzmann", Bec; Monique Prindezis, Meunarodni centar za obuku o ljudskim pravima i miru (CIFEDHOP), Zeneva; Liga protiv kleveta (ADL), Njujork; Meunarodni komitet Crvenog krsta, Zeneva i tim Odeljenja za ljudska prava Ministarstva spoljnih poslova Austrije, pod vostvom Georga Mautner-Markhofa i Ursule Werther-Pietsch. KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUCNIK 9 KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUCNIK Ideja o prirucniku za ljudska prava koji bi koristio svima i bio konkretan doprinos radu Mreze za ljudsku bezbednost (HSN) pod predsednistvom Austrije, potekla je od Evropskog centra za obrazovanje i istrazivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC) iz Graca. Tim Evropskog centra razradio je teorijski okvir knjige, a posle mu je Ministarstvo spoljnih poslova poverilo zadatak razrade prirucnika. Prirucnik ,,Razumevanje ljudskih prava" zamisljen je kao izvor koji zainteresovanima i strucnjacima iz zemalja clanica Mreze za ljudsku bezbednost i sire moze pomoi u njihovom nastojanju ka obrazovanju i ucenju o ljudskim pravima u razlicitim kulturama, koje predstavlja strategiju unapreenja ljudske bezbednosti. Kao takav, prirucnik moze biti korisno polaziste za razumevanje ljudskih prava i ljudskih gresaka, obuku buduih trenera, kao i za pokretanje foruma za meukulturnu razmenu i osvesivanje. Ovaj prirucnik predstavlja odabrani skup praksom voenih teorija, te uz to sadrzi odeljke posveene razvijanju vestina i oblikovanju stavova. Obraene teme imaju za cilj prvenstveno da podstaknu traganje za dodirnim tackama i opsteljudskim gledistem, kao i da prikazu kontroverzna pitanja s kulturno osetljivog gledista. Prirucnik cine tri velike celine: opsti uvod u osnove ljudskih prava, celina sa odabranim centralnim pitanjima u obliku modula, koja treba da pomogne u razumevanju funkcionisanja ljudskih prava u svakodnevnom zivotu, i trea celina, tzv. dodatni izvori, koja sadrzi korisne informacije o relevantnim institucijama, uputstva za dalju literaturu i online izvore. Kretanje kroz tekst olaksae vam sledee oznake: potrebno je znati zanje ljudske bezbednosti mogu poceti od dela modula pod naslovom ,,dobro je znati". Ako vas zanima detaljnija, dubinska analiza pojedinih ljudskih prava, mozete poceti od dela koji je u razlicitim modulima naslovljen ,,potrebno je znati". Na kraju, oni od vas koje zanima istrazivanje i predavanje ljudskih prava za adolescente i odrasle putem inventivnih vaspitnoobrazovnih metoda mogu odmah poceti sa odabranim aktivnostima i uz to razmotriti opste napomene o metodama obrazovanja za ljudska prava. Prirucnik je zamisljen kao otvoreno stivo. U njemu se namerno obrauje samo odabrani broj kljucnih pitanja. Zelja nam je da vas podstaknemo da ga neprestano dopunjujete primerima, pricama, pitanjima i iskustvima iz vaseg lokalnog okruzenja. Pozdravljamo svaku povratnu informaciju, budui da nam one pomazu u prosirivanju prirucnika u skladu s namerom da bude korisno stivo polaznicima, radnicima u vaspitanju i obrazovanju i trenerima koji pripadaju razlicitim sredinama i raspolazu razlicitim nivoom znanja o ljudskim pravima. Uzivajte u citanju i oseajte se slobodnim da doprinesete ovom nezavrsenom delu, da dodajete svoja korisna iskustva iz prakse, pitanja koja su od interesa za vasu zajednicu, kao i da podsticete druge na citanje i istrazivanje gorue aktuelnosti i trajne privlacnosti ljudskih prava. Wolfgang Benedek i Minna Nikolova, email: office@etc-graz.at dobra praksa pitanja za raspravu odabrane aktivnosti interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja za detaljnije informacije pogledati Ovim prirucnikom mogu se sluziti razni korisnici na razlicite nacine. Njegovom fleksibilnom modularnom strukturom koja je bliska korisniku nastojimo podstai kriticko citanje i aktivno razumevanje ne samo polaznika nego i strucnjaka. Ako trazite opsti uvod u glavne pojmove i nacela ljudskih prava, mozete poceti od prve celine prirucnika koja sadrzi uvod. Oni koji traze primere pitanja iz pojedinih oblasti ljudskih prava koja su kljucna za posti- 10 SKRAENICE SKRAENICE ACHR Americka konvencija o ljudskim pravima (American Convention on Human Rights) ACHPR Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (African Charter on Human and People's Rights) ACP Zemlje Afrike, Kariba i Pacifika (African, Caribbean and Pacific States) ANC Africki narodni kongres (African National Congress) AU Africka unija (African Union) ASEM Sastanak Azije i Evrope (Asia and Europe Meeting) BIM Institut za ljudska prava Ludvig Bolcman, Bec, Austrija (Ludwig Boltzmann, Institute of Human Rights, Vienna, Austria) CCW Konvencija o zabrani ili ogranicavanju upotrebe odreenih vrsta klasicnih oruzja (Convention on prohibitions or restrictions on the use of certain conventional weapons) CEDAW Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women) CERD Konvencija Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (United Nations Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination) CESCR Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava (Committee on Economic, Social and Cultural Rights) CJ Porote graana (Citizens' Juries) CRC Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (United Nations Convention on the Rights of the Child) ECHR Evropska konvencija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms) ECOSOC Ekonomski i socijalni savet (Economic and Social Council) ETC Evropski centar za obuku i istrazivanje ljudskih prava i demokratije, Grac, Austrija (European Training and Research Centre for Human Rights and Democracy, Graz, Austria) EU Evropska unija (European Union) EUMC Evropski centar za praenje rasizma i ksenofobije (European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia) FARE Mreza ,,Fudbal protiv rasizma u Evropi" (Football against Racism in Europe Network) FDC Koalicija ,,Sloboda od dugova" (Freedom from Debt Coalition) FGM sakaenje zenskih genitalija (Female Genital Mutilation) GATS Opsti sporazum o trgovini uslugama (General Agreement on Trade in Services) GC Globalni sporazum (Global Compact) HDR Izvestaj o ljudskom razvoju UNDP (UNDP Human Development Report) HIPC prezaduzene siromasne zemlje (Heavily Indebted Poor Countries) HRE obrazovanje za ljudska prava (Human Rights Education) ICC Meunarodni krivicni sud (International Criminal Court) ICCPR Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima (International Covenant on Civil and Political Rights) ICESCR Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights) ICRC Meunarodni komitet Crvenog krsta (International Committee of the Red Cross) ICTR Meunarodni krivicni tribunal za Ruandu (Internationol Criminal Tribunal for Rwanda) ICTY Meunarodni krivicni tirubnal za bivsu Jugoslaviju (Internationol Criminal Tribunal for Former Yugoslavia) IJC Meunarodna komisija pravnika (International Commission of Jurists) ILO Meunarodna organizacija rada (International Labour Organization) IMF Meunarodni monetarni fond (International Monetary Fund) IPEC Meunarodni program za suzbijanje decjeg rada (International Programme for the Elimination of Child Labour) NPA nacionalni akcioni plan (National Plan of Action) OAU Organizacija africkog jedinstva (Organization of African Unity) OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) ODIHR Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (Office for Democratic Institutions and Human Rights) OSCE (OEBS) Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (Organization for Security and Cooperation in Europe) PDHRE Narodni pokret za obrazovanje za ljudska prava (People's Movement for Human Rights Education) PRODEC Decenijski program razvoja obrazovanja (The Decenial Development Programme on Education) PRSPs Dokumenti strategije za smanjenje siromastva (Poverty Reduction Strategy Papers) SAPs Programi za strukturno prilagoavanje Svetske banke (Structural Adjustment Programmes of the World Bank) SIM Holandski institut za ljudska prava, Utreht, Holandija (Netherlands Institute of Human Rights, Utrecht, the Netherlands) TRIPs Aspekti prava intelektualne svojine koji se odnose na trgovinu (Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights) UDHR Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (Universal Declaration of Human Rights) UEFA Unija evropskih fudbalskih asocijacija (Union of European Football Associations) UNCED Konferencija Ujedinjenih nacija o zivotnoj sredini i razvoju (United Nations Coference on Environment and Development) UNDP Program za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme) UNESCO Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) UNICEF Deciji fond Ujedinjenih nacija (United Nations Children's Fund) UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (United Nations Mission in Kosovo) UNMISET Misija podrske Ujedinjenih nacija u Istocnom Timoru (United Nations Mission of Support in East Timor) UNTAET Prelazna administracija Ujedinjenih nacija u Istocnom Timoru (United Nations Transitional Administration in East Timor) WCAR Svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije (World Confernce Against Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Related Intolerance) WHO Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) WSSD Svetski samit o odrzivom razvoju (World Summit on Sustainable Development) WTO Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization) WUK Kinderkultur Kua za radionice i kulturu dece (Werksttten und Kulturhaus Kinderkultur) SAZETI SADRZAJ 11 SAZETI SADRZAJ Predgovor Izrazi zahvalnosti Kako koristiti ovaj prirucnik Skraenice Detaljni sadrzaj I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA A. ZABRANA MUCENJA B. SLOBODA OD SIROMASTVA C. NEDISKRIMINACIJA D. PRAVO NA ZDRAVLJE E. LJUDSKA PRAVA ZENA F. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE G. VERSKE SLOBODE H. PRAVO NA OBRAZOVANJE I. LJUDSKA PRAVA DETETA J. LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU K. RAD L. SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA M. DEMOKRATIJA III. DODATNI IZVORI Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Opste napomene o metodologiji obrazovanja za ljudska prava Recnik Indeks pojmova 7 8 9 10 11 17 45 47 67 87 107 125 145 163 179 197 215 235 255 273 295 323 DETALJNI SADRZAJ Predgovor Izrazi zahvalnosti Kako koristiti ovaj prirucnik Skraenice Sazeti sadrzaj Detaljni sadrzaj 7 8 9 10 11 11 I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA A. B. C. D. E. F. G. H. Razumevanje ljudskih prava Ljudska prava i ljudska bezbednost Istorija i filozofija ljudskih prava Pojam i priroda ljudskih prava Standardi ljudskih prava na opstem nivou Primena opstih instrumenata o ljudskim pravima Ljudska prava i graansko drustvo Regionalni sistemi zastite i sirenja ljudskih prava 17 18 20 22 24 26 28 30 31 I. Evropa: Evropski instrumenti ljudskih prava 1. Sistem ljudskih prava Saveta Evrope: a. Pregled Evropske institucije i tela za ljudska prava b. Evropski sud za ljudska prava 2. Sistem ljudskih prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) 3. Politika ljudskih prava i Evropska unija II. Severna i Juzna Amerika: Interamericki sistem ljudskih prava III. Afrika: Africki sistem ljudskih prava IV. Ostali regioni 327 333 341 I. J. K. L. M. Univerzalna jurisdikcija i problem nekaznjivosti Meunarodno krivicno sudstvo Inicijative za ljudska prava u gradovima Globalni izazovi i mogunosti za ljudska prava Reference 39 39 40 42 43 12 DETALJNI SADRZAJ II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA 45 Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja: Relativno siromastvo i apsolutno siromastvo Socijalna iskljucenost 4. Primena i praenje: Ugovorna tela za praenje siromastva Posebni izvestioci i nezavisni strucnjaci DOBRO JE ZNATI A. ZABRANA MUCENJA PRICA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI 47 48 49 77 1. Dobra praksa: Siromasne vredi kreditirati Inicijativa 20-20 u Maliju Nasa voda nije na prodaju Odrziva budunost Sloboda od gladi Ekonomska pravda Sporazum iz Kotonua 2. Trendovi: Napredak prema Milenijumskim ciljevima razvoja Koliko zemalja ostvaruje napredak 3. Hronologija: Sloboda od siromastva Kljucne odredbe meunarodnih instrumenata 1. Svet slobodan od mucenja: Zabrana mucenja i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: Sta je mucenje? Metode mucenja Kako se sprovodi mucenje? Motivi mucenja Zasto se sprovodi mucenje? Zrtve i pocinioci mucenja, necovecnih i ponizavajuih postupaka 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje: Najnoviji dogaaji ODABRANE AKTIVNOSTI Aktivnost I: ,,Svet kao selo" Aktivnost II: Akcijska kampanja 82 86 REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE DOBRO JE ZNATI 56 1. Dobra praksa: Delatnosti meunarodnih organizacija Posebni izvestilac za mucenje: ciljevi, ovlasenja i delatnosti Evropska komitet za sprecavanje mucenja (CPT) ... Zato sto imam cetrnaest godina Aktivnosti nevladinih organizacija (NVO) Amnesty International: Program za sprecavanje mucenja u 12 tacaka Eticki kodeks o pitanjima mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja u pritvoru i zatvoru 2. Trendovi 3. Hronologija C. NEDISKRIMINACIJA PRICA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI 87 88 89 ODABRANE AKTIVNOSTI: Aktivnost I: Muciti teroriste? - Aktivnost II: Kampanja protiv mucenja 61 64 REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 1. ,,Nediskriminacija beskonacna i trajna borba za jednakost": Diskriminacija i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: Stavovi ili postupci Akteri diskriminacije Diskriminacija Rasizam Rasna diskriminacija Ksenofobija Srodne pojave Netolerancija i predrasude Meunarodni standardi Obaveze u privatnom sektoru (NVO, mediji, itd.) 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje DOBRO JE ZNATI B. SLOBODA OD SIROMASTVA PRICA ZA ILUSTRACIJU ,,Umiranje od gladi u zemlji izobilja" 100 67 68 69 1. Dobra praksa: Dobrovoljni kodeks ponasanja u privatnom sektoru Suzbijanje rasizma u evropskoj fudbalskoj ligi Ukidanje apartheida 2. Trendovi: Odnos izmeu siromastva i rasizma/ksenofobije Rasizam na Internetu Antiislamizam: Posledice 11. septembra 2001 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 103 POTREBNO JE ZNATI 1. Uvod 2. Definicija i opis problema: Definisanje siromastva Dimenzije siromastva Grupe podlozne siromastvu Zasto siromastvo i dalje traje 3. Aktivnost I: ,,Sva ljudska bia raaju se jednaka" Aktivnost II: ,,Pogodi ko dolazi na veceru" REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 105 DETALJNI SADRZAJ 13 D. PRAVO NA ZDRAVLJE PRICA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI 107 108 110 1. Dobra praksa: CLADEM Interamericka konvencija za sprecavanje, kaznjavanje i ukidanje nasilja nad zenama PDHRE 2. Trendovi: Meunarodni krivicni sud 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 141 1. Pravo na zdravlje u sirem kontekstu: Ljudska bezbednost i zdravlje 2. Definicija i opis problema: Zdravlje i ljudska prava Dostupnost, pristupacnost, prihvatljivost i kvalitet Nediskriminacija Pravo na uzivanje pogodnosti naucnog napretka Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje Zdravlje i okolina 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje: Postovanje, zastita i ostvarenje ljudskog prava na zdravlje Ogranicenja ljudskog prava na zdravlje Mehanizmi praenja Aktivnost I: Parafraziranje CEDAW Aktivnost II: Govor tela zena i muskaraca REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE F. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE PRICA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI 143 145 146 147 DOBRO JE ZNATI 117 1. Dobra praksa: Prevencija HIV/AIDS Porote graana i politika javnog zdravstva Zavet Malikounde Knjige seanja 2. Trendovi: Strategije povezivanja ljudskih prava i razvoja zdravlja Statistika Smrtnost porodilja 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 121 Aktivnost I: Promena predstave o ,,Stanju potpunog fizickog, psihickog i drustvenog blagostanja" Aktivnost II: Izrada atlasa ostvarivanja ljudskog prava na zdravlje REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 124 E. LJUDSKA PRAVA ZENA PRICA ZA ILUSTRACIJU Prica Marie Da Penha Maria Fernandes 125 126 127 1. Uvod: Vladavina prava Istorijski razvoj vladavine prava Pravicno suenje kao centralni element vladavine prava Vladavina prava, pravicno suenje i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis pravicnog suenja: Minimalni standardi prava optuzenog Dokumenti i instrumenti koji sadrze odredbe o pravinom sudskom postupku Jednakost pred zakonom i sudom Pristup delotvornom, pravicnom pravnom leku Nezavisnost i nepristrasnost Javno saslusanje Pravo na pretpostavku nevinosti Pravo na suenje bez neopravdanog odlaganja Pravo optuzenog da se brani sam ili uz pomo branioca i pravo na suenje u prisustvu Pravo na pozivanje i na neposredno ili posredno ispitivanje svedoka Pravo na besplatnu pomo tumaca Nacelo Nulla Poena Sine Lege 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje: Primena Slucaj Albanije Praenje Izgradnja kulture postovanja vladavine prava na Kosovu DOBRO JE ZNATI 157 POTREBNO JE ZNATI 1. Ljudska prava zena: Rod i rasireno pogresno shvatanje ljudskih prava zena Ljudska bezbednost i zene 2. Definicija i opis problema: Pogled u proslost Svetska konferencija o ljudskim pravima Platforma za delovanje iz Pekinga Zene i siromastvo Zene i zdravlje Zene i nasilje Zene i oruzani sukob Zene i prirodni resursi Zenska deca 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje 1. Dobra praksa: Razvojna pomo za uspostavljanje efikasnog pravosudnog sistema Nezavisna pravosudna komisija (IJC) u Bosni i Hercegovini Rezolucija o postovanju i jacanju nezavisnosti sudstva (Afrika) 2. Trendovi: Meunarodni sudovi: Medijacija i arbitraza Unapreenje javnosti suenja 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 159 DOBRO JE ZNATI 138 Aktivnost I: Biti saslusan ili ne biti saslusan? - Aktivnost II: ,,Kako odbraniti ove ljude?" REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 162 14 DETALJNI SADRZAJ G. VERSKE SLOBODE PRICA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI 163 164 165 ODABRANE AKTIVNOSTI Aktivnost I: Odigrajte to! Aktivnost II: Dijamantski uzorak 193 196 REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 1. Verske slobode: Dugi put pred nama: Verske slobode i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: Sto je religija? Sta je uverenje? Sta su verske slobode? Meunarodni standardi Nacelo nediskriminacije Obrazovanje Granice verskih sloboda 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja: Drzava i vera Apostaza sloboda da se izbere i promeni vera Prozelitizam pravo na sirenje uverenja Prigovor savesti protiv vojne obaveze 4. Primena i praenje: Preventivne mere i budue strategije I. LJUDSKA PRAVA DETETA PRICA ZA ILUSTRACIJU Deca pogoena oruzanim sukobom Komercijalno polno iskorisavanje dece 197 198 199 POTREBNO JE ZNATI DOBRO JE ZNATI 172 1. Dobra praksa: Meuverski dijalog za religijski pluralizam 2. Trendovi: Kultovi, sekte i novi verski pokreti Zene i vera Verski ekstremizam i njegove posledice 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 175 178 Aktivnost I: Reci koje ranjavaju Aktivnost II: Vera moga bliznjeg i moja vera 1. Borba za zastitu prava deteta Decja prava i ljudska/decja bezbednost 2. Definicija i opis problema: Priroda i sadrzaj ljudskih prava dece Kljucna nacela Konvencije o pravima deteta Osnazenje deteta, starosni i rodni aspekti Holisticki pristup detetu Odnos dete-roditelj-drzava Nediskriminacija dece Najbolji interes deteta Definicija ,,deteta" prema Konvenciji Prava iz Konvencije: ucese - zastita - podrska Sazetak: zasto upotrebljavati pristup zasnovan na pravima dece? 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje DOBRO JE ZNATI 206 H. PRAVO NA OBRAZOVANJE PRICA ZA ILUSTRACIJU Mayina prica 179 180 181 1. Dobra praksa: ,,Izvestaji u senci" i ,,nacionalne koalicije" nevladinih organizacija 2. Trendovi: Cinjenice i brojke Statisticki podaci o pravima dece 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 210 Aktivnost I: Okrugli sto o delatnostima za smanjenje decjeg rada Aktivnost II: Roditeljsko zanemarivanje i zlostavljanje POTREBNO JE ZNATI 1. Uvod: Zasto ljudsko pravo na obrazovanje? Obrazovanje i ljudska bezbednost Istorijski razvoj 2. Definicija i opis problema: Sadrzaj prava na obrazovanje i obaveze drzave Standardi koje treba postii Dostupnost Pristup Prihvatljivost Prilagodljivost 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja: Supsaharska Afrika Latinska Amerika i Karibi Srednja i istocna Evropa i Zajednica nezavisnih drzava Razvijene zemlje 4. Primena i praenje: Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Problemi primene REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 213 J. LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU PRICA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI 215 216 217 DOBRO JE ZNATI 190 1. Dobra praksa 2. Trendovi: Danasnje stanje u pogledu opsteg osnovnog obrazovanja 3. Hronologija 1.Cak i ratovi imaju ogranicenja: Meunarodno humanitarno pravo (MHP) i ljudska bezbednost Nastanak MHP MHP kao meunarodno pravo MHP i ljudska prava Kada se primenjuje MHP? 2. Definicija i opis prava koja se DETALJNI SADRZAJ 15 stite: Koja su osnovna pravila meunarodnog humanitarnog prava u oruzanom sukobu? Sta MHP stiti i kako? Ko mora postovati meunarodno humanitarno pravo? 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja: Vaznost kulturne osvesenosti Sukobljena misljenja u pogledu sprovodivosti MHP 4 .Primena i praenje: Preventivne mere Mere za praenje primene Represivne mere ODABRANE AKTIVNOSTI Aktivnost I: Zene - deca - rad Aktivnost II: Ekonomska pravda 250 254 REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE L. SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA PRICA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI 255 256 257 DOBRO JE ZNATI 224 1. Dobra praksa: Zastita civila Zastita zarobljenika Ponovno uspostavljanje porodicnih veza O simbolu Radna nacela humanitarnog delovanja Osnovna nacela Crvenog krsta i Crvenog polumeseca 2. Trendovi: Zabrana protivpesadijskih mina Nekoliko podataka o pomoi Meunarodnog komiteta Crvenog krsta u 2001 3. Hronologija: Glavni instrumenti MHP i drugi srodni instrumenti ODABRANE AKTIVNOSTI 230 Aktivnost I: Zasto treba postovati MHP? Aktivnost II: Etika humanitarnog delovanja 1. Odnos proslog i sadasnjeg: Ljudska bezbednost, sloboda izrazavanja i sloboda medija Stari i novi izazovi 2. Sadrzaji i krsenja: Glavni elementi slobode izrazavanja: Krsenja prava, pretnje i opasnosti Legitimna ogranicenja prava 3. Primena i praenje: Uloga strukovnih udruzenja i drugih nevladinih organizacija 4. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja: Hronologija DOBRO JE ZNATI 265 REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 234 K. RAD PRICA ZA ILUSTRACIJU Zastrasujui uslovi rada u zoni slobodne trgovine 235 236 237 1. Uloga slobodnih medija za demokratsko drustvo 2. Mediji i manjine 3. Sloboda medija i ekonomski razvoj 4. Ratna propaganda i zagovaranje mrznje 5. Dobra praksa 6. Sloboda medija i obrazovanje za ljudska prava 7. Trendovi: Mediji i Internet Rast medija u zemljama u razvoju 8. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI Aktivnost I: Naslovna strana Aktivnost II: Uticaj Interneta 268 271 REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE POTREBNO JE ZNATI 1. ,,Svet rada u 21. veku": Rad i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: Meunarodno radno zakonodavstvo Najvaznije konvencije Meunarodne organizacije rada Ljudska prava u vezi s radom u Meunarodnoj povelji o ljudskim pravima UDHR ICCPR Koje vrste ropstva postoje danas? ICESCR Pravo na pravedne i povoljne uslove rada Pravo na osnivanje i ukljucivanje u radnicke sindikate Nivoi obaveza 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje M. DEMOKRATIJA PRICA ZA ILUSTRACIJU 273 274 Stvaranje demokratije u Istocnom Timoru Pravda i pomirenje Vise izazova u budunosti POTREBNO JE ZNATI 276 DOBRO JE ZNATI 246 1. Dobra praksa: Meunarodni program za ukidanje decjeg rada (IPEC) Kodeks ponasanja velikih kompanija u vezi s radom i ljudskim pravima Etiketiranje proizvoda Globalni sporazum 2. Trendovi: Zone proizvodnje radi izvoza Propadanje sindikata Poveana meunarodna pokretljivost: migracije radnika Nezaposlenost mladih 1. Demokratija u usponu?: Demokratija i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: Sta je demokratija i kako se ona razvila? Kljucni elementi moderne demokratije Teorije demokratije Oblici demokratije 3. Interkulturalna gledista i kontroverzna pitanja: Debata o ,,azijskim vrednostima" Izazovi demokratije u muslimanskom svetu Jos nekoliko pitanja za razmisljanje 4. Primena i praenje 16 DETALJNI SADRZAJ DOBRO JE ZNATI 285 1. Dobra praksa: Na putu prema demokratiji 2. Trendovi: Politicko ucese zena Zene u parlamentu Online demokr@tija Globalizacija i demokratija Demokratski deficit u meunarodnim organizacijama, multinacionalnim korporacijama i nevladinim organizacijama ODABRANE AKTIVNOSTI REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 289 294 Aktivnost I: Pokretanje kampanje Aktivnost II: Minaret u nasoj zajednici? III. DODATNI IZVORI A. LJUDSKA PRAVA BORBA KOJA TRAJE - HRONOLOGIJA B. PREDLOZENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA OSNOVNE INFORMACIJE PRIRUCNICI I NASTAVNI MATERIJALI Za decu Mladi Odrasli OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA INTERNETU Nastavni materijali Online biblioteke D. KORISNI KONTAKTI ORGANIZACIJE Meunarodne organizacije Regionalne organizacije Afrika 295 Severna i Juzna Amerika Evropa NEVLADINE ORGANIZACIJE Meunarodne nevladine organizacije Regionalne nevladine organizacije Afrika i Bliski istok Azija i Pacifik Evropa Severna i Juzna Amerika POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM PRAVIMA 311 311 312 312 313 313 315 315 316 316 296 299 302 302 302 302 304 306 307 307 309 309 309 309 310 310 E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA U OKVIRU MREZE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST AUSTRIJA KANADA CILE GRCKA IRSKA JORDAN MALI HOLANDIJA NORVESKA SLOVENIJA JUZNA AFRIKA SVAJCARSKA TAJLAND Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Opste napomene o metodologiji obrazovanja za ljudska prava Recnik Indeks pojmova 318 318 318 319 319 319 319 319 320 320 320 321 321 322 323 327 333 341 I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA LJUDSKO DOSTOJANSTVO LJUDSKA PRAVA OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA LJUDSKA BEZBEDNOST Najvea snaga kulture ljudskih prava izvire iz znalackih ocekivanja svakog pojedinca. Odgovornost za zastitu ljudskih prava pociva na drzavama. No, razumevanje, postovanje i ocekivanja vezana za ljudska prava od strane svake pojedine osobe jesu ono sto ljudskim pravima daje njihovo dnevno tkivo, njihovu svakodnevnu otpornost. SERGIO VIEIRA DI MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003. 18 UVOD A. RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA Teznja za zastitom ljudskog dostojanstva svih ljudi cini srz pojma ljudskih prava. Ona stavlja ljudsku licnost u srediste paznje. Zasniva se na zajednickom opstem vrednosnom sistemu posveenom nepovredivosti zivota i predstavlja okvir za izgradnju sistema ljudskih prava zastienih normama i standardima koji su prihvaeni na meunarodnom nivou. Tokom 20. veka, ljudska prava oblikovala su se kao moralni, politicki i pravni okvir, te smernica za razvoj sveta osloboenog straha i nemastine. Clan 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koju su usvojile Ujedinjene nacije (UN) 1948. godine odnosi se na glavna uporista sistema ljudskih prava: slobodu, jednakost i solidarnost. Slobode, kao sto su sloboda misli, savesti i veroispovesti, zatim sloboda misljenja i izrazavanja, zastiene su kao ljudska prava. Slicno tome, ljudska prava obezbeuju jednakost, na primer, jednaku zastitu protiv svih oblika diskriminacije u uzivanju svih ljudskih prava, ukljucujui punu ravnopravnost zena i muskaraca. Solidarnost se odnosi na ekonomska i socijalna prava, poput prava na socijalnu sigurnost, postenu naknadu za rad, odgovarajui standard zivota i zdravlja i dostupnost obrazovanja, koji su sastavni deo sistema ljudskih prava. Ljudska Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona ... jedna prema drugima treba da postupaju u duhu bratstva. CLAN 1 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA skom drustvu (clan 29 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima). Ljudska prava drugih treba postovati, a ne tek tolerisati. Ljudska prava ne smeju se koristiti za krsenje drugih ljudskih prava (clan 30 Univerzalne deklaracije); stoga se svi sukobi moraju resavati u skladu s ljudskim pravima, iako su u vreme vanrednog stanja ili u izuzetnim slucajevima dopustena izvesna ogranicenja prava. Stoga svi, zene, muskarci, mladi i deca, treba da poznaju i razumeju svoja ljudska prava kao nesto sto se odnosi na njihove probleme i teznje. To je mogue postii obrazovanjem i prava razvrstana su u pet kategorija: politicka, graanska, ekonomska, socijalna i kulturna ljudska prava, i pravno su ureena u dva pakta koji zajedno sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima cine Povelju ljudskih prava. ,,Sva ljudska prava za sve" bio je slogan Svetske konferencije o ljudskim pravima u Becu 1993. godine. Ljudska prava osnazuju pojedince i zajednice za napore koje ulazu na preobrazenju drustva prema punom ostvarenju svih ljudskih prava. Sporove treba resavati mirnim putem na osnovu vladavine prava i u duhu ljudskih prava. Meutim, ljudska prava mogu biti u sukobu jedna s drugima; ona su ogranicena pravima i slobodama drugih ili zahtevima morala, javnog reda i opsteg blagostanja u demokrat- Nijedan izraz u novijoj istoriji covecanstva nije zasluzio da bude nosilac i misije i tereta ljudske sudbine kao sto je to (izraz) ,,ljudska prava" ... najvei dar klasicne i savremene ljudske misli je pojam ljudskih prava. Zaista, iznad svakog drugog moralnog jezika koji nam je dostupan u ovom trenutku istorije (jeste) jezik ljudskih prava ... IZ ,,NELJUDSKE NEPRAVDE I LJUDSKA PRAVA" PROF. UPENDRA BAXI ucenjem za ljudska prava koje moze biti formalno ili neformalno. Razumevanje nacela i postupaka ljudskih prava omoguuje ljudima ucese u donosenju odluka koje odreuju njihove zivote, pomaze u resavanju sukoba i ocuvanju mira voenog ljudskim pravima i predstavlja odrzivu strategiju ljudskog, socijalnog i ekonomskog razvoja usredsreenu na ljude. Obrazovanje i ucenje za ljudska prava treba da sprovode svi akteri i svi zainteresovani, graansko drustvo, vlade i multinacionalne kompanije. Ucenjem o ljudskim pravima moze se razviti istinska ,,kultura ljudskih prava", zasnovana na postovanju, zastiti, ispunjenju, pravnom osiguranju i sprovoenju ljudskih prava. Pravo na obrazovanje za ljudska prava moze se izvesti iz clana 26 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, prema kome ,,Svako ima pravo na vaspitanje i obrazovanje ... Vaspitanje i obrazovanje mora da bude usmereno ka punom razvoju ljudske licnosti i da jaca postovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda ...". U Rezoluciji 49/184 Generalne skupstine UN od 23. decembra 1994. godine, kojom se proglasava Decenija obrazovanja za ljudska prava UN, navodi se sve- Obrazovanje, ucenje i dijalog o ljudskim pravima moraju podsticati kriticko misljenje i sistemsku, rodno osetljivu analizu politickih, graanskih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih pitanja u okvirima ljudskih prava. SHULAMITH KOENIG, PDHRE UVOD 19 Obrazovanje za ljudska prava je svako ucenje koje razvija znanja, vestine i vrednosti ljudskih prava, promovise pravicnost, toleranciju i dostojanstvo, kao i postovanje prava i dostojanstva drugih. NANCY FLOWERS, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI U Rezoluciji Generalne skupstine UN 49/184 od 23. decembra 1994. godine, koja najavljuje UN Deceniju obrazovanja za ljudska prava, pise: ,,obrazovanje za ljudska prava treba da obuhvati vise od pruzanja informacija i da bude sveobuhvatni proces kojim se ljudi na svim nivoima razvoja, iz svih drustvenih slojeva, uce, tokom citavog zivota, postovanju dostojanstva drugih, kao i sredstvima i metodama obezbeenja tog postovanja u svim drustvima." U Planu delovanja Decenije obrazovanja za ljudska prava UN (1995-2004) istice se da se ,,obrazovanje za ljudska prava odreuje kao nastojanje u oblasti obucavanja, sirenja i informisanja, ciji je cilj izgradnja sveopste kulture ljudskih prava putem razvoja znanja i vestina, i oblikovanja stavova, usmereno na: (a) jacanje postovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda; (b) puni razvoj ljudske licnosti i oseaja njenog dostojanstva; (c) promovisanje razumevanja, tolerancije, rodne jednakosti i prijateljstva meu svim nacijama, starosedeocima, kao i rasnim, nacionalnim, etnickim, verskim i jezickim grupama;" ... obuhvatni proces ucenja tokom citavog zivota, a u Planu delovanja Decenije obrazovanja za ljudska prava (19952004) detaljno se odreuju i razrauju sadrzaji i metode obrazovanja za ljudska prava (UN Doc. A/51/506, Add. 1, od 12. decembra 1996). 20 UVOD B. LJUDSKA PRAVA I LJUDSKA BEZBEDNOST U saopstenju Generalne skupstine UN o Deceniji obrazovanja za ljudska prava UN (19952004) navodi se da treba teziti ,,najsiroj moguoj osvesenosti i razumevanju svih normi, pojmova i vrednosti sadrzanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima". Shulamith Koenig, osnivac Decenije naroda za obrazovanje za ljudska prava, tezi ni manje ni vise nego dugorocnoj viziji dostupnosti ljudskih prava svima na nasoj planeti, ,,da ih ljudi poznaju i zahtevaju". Shodno tome, cilj obrazovanja za ljudska prava jeste ,,pismenost iz ljudskih prava za sve". Ili, recima Nelsona Mandele: ,,razvoj nove politicke kulture zasnovane na ljudskim pravima". O metodama obrazovanja za ljudska prava vinjeta Opste napomene o metodama obrazovanja za ljudska prava. Na Meunarodnoj radionici o ljudskoj bezbednosti i obrazovanju za ljudska prava u Gracu u julu 2000. godine receno je da ljudska bezbednost ima za cilj zastitu ljudskih prava, i to sprecavanjem sukoba i resavanjem dubokih uzroka nesigurnosti i ranjivosti. Strategija ljudske bezbednosti tezi vaspostavljanju globalne politicke kulture zasnovane na ljudskim pravima. U tom kontekstu, obrazovanje za ljudska prava je strategija koja vodi ljudskoj Izrada Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima bila je podstaknuta najstrasnijom povredom ljudskog dostojanstva, posebno iskustvom holokausta tokom Drugog svetskog rata. Deklaracija je usredsreena na ljudsku licnost. U njenoj preambuli spominje se ,,sloboda od straha i nemastine". Isti pristup svojstven je i pojmu ljudske bezbednosti. bezbednosti, budui da osnazuje ljude da resenje svojih problema iznalaze na osnovama zajednickog globalnog vrednosnog sistema i pristupa zasnovanog na pravima i pravu, a ne na moi. Ljudska bezbednost promovise se u celokupnom drustvu na decentralizovan nacin, pocevsi od osnovnih potreba ljudi, kako zena tako i muskaraca, odnosno od pitanja licne sigurnosti, siromastva, diskriminacije, socijalne pravde i demokratije. Sloboda od iskorisavanja i korupcije nastupa onda kada ljudi prestanu da prihvataju krsenje svojih prava. Institucije graanskog drustva (poput organizacije Transparency International) podupiru taj proces emancipacije zasnovan na poznavanju ljudskih prava. Veina pretnji ljudskoj bezbednosti otkriva posrednu ili neposrednu dimenziju ljudskih prava. II MINISTARSKI SASTANAK MREZE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST, U LUCERNU, MAJ 2000. Ljudska prava obezbeuju temelj s kojeg je mogue teziti ostvarenju ljudskog razvoja i ljudske bezbednosti. IV MINISTARSKI SASTANAK MREZE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST U SANTJAGO DE CILEU, JUL 2002. Mnogo toga povezuje ljudska prava i ljudsku bezbednost. ,,Bezbednost", u smislu licne bezbednosti (npr. zastita od samovoljnog pritvaranja), socijalne sigurnosti (npr. osiguravanje osnovnih potreba kao sto je hrana) i meunarodne bezbednosti (pravo na zivot u bezbednom meunarodnom poretku) istovetna je s postojeim ljudskim pravima. ,,Politika bezbednosti mora biti znatno vise povezana sa strategijama sirenja ljudskih prava, demokratije i razvoja. Ljudska prava, humanitarno pravo i izbeglicko pravo daju normativni okvir od koga polazi pristup ljudska bezbednost." (Ljudska bezbednost: Bezbednost ljudi u promenljivom svetu, Ministarstvo spoljnih poslova i meunarodne trgovine, Kanada, 1999). Krsenja ljudskih prava ukazuju na pretnje ljudskoj bezbednosti, pa se stoga koriste kao pokazatelji u sklopu mehanizama ranog upozorenja za sprecavanje sukoba. Ali, ljudska prava takoe imaju ulogu i u resavanju sukoba, preobrazaju sukoba i izgradnji mira posle sukoba. Obrazovanje za ljudska prava, putem prenosenja znanja, razvoja vestina i oblikovanja stavova, predstavlja temelj istinske kulture sprecavanja sukoba. Osim sto su bitno sredstvo sprecavanja sukoba, ljudska prava su takoe i kljucni pojam (Ljudska bezbednost) je, u sustini, nastojanje ka izgradnji globalnog drustva, pri cemu se bezbednost pojedinca nalazi u sredistu meunarodnih prioriteta ...; gde postoje visoki meunarodni standardi ljudskih prava i vladavine prava, utkani u cvrsto ispletenu mrezu koja stiti pojedinca ... LLOYD AXWORTHY, BIVSI MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA KANADE UVOD 21 U svetu ne moze vladati mir ako ljudi ne uzivaju bezbednost u svom svakodnevnom zivotu. IZVESTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, UNDP, 1994. izgradnje vlasti i demokratije. Ona obezbeuju temelje za resavanje drustvenih i globalnih problema putem aktivnog ucesa, poveane transparentnosti i odgovornosti. ,,Izgradnju vlasti" cine dva komplementarna oblika izgradnje kapaciteta: ,,izgradnja drzave" i ,,drustveni razvoj". Izgradnja drzave pruza ,,demokratsku bezbednost" koja se najbolje pokazuje u naporima koji se ulazu za rehabilitaciju i obnovu posle sukoba. ,,Drustveni razvoj ukljucuje siroko rasprostranjeno obrazovanje za ljudska prava kojim se ljudi ohrabruju da zahtevaju svoja prava i postuju prava drugih." (Walther Lichem, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Austrije). Komisija za ljudsku bezbednost, osnovana 2001. godine pod kopredsednistvom Sadako Ogate (bivseg Visokog predstavnika UN za izbeglice) i Amarty Sena (dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju), u saradnji s Interamerickim institutom za ljudska prava i Univerzi- tetom za mir, odrzala je radionicu o odnosu ljudskih prava i ljudske bezbednosti u San Hozeu, Kostarika, u decembru 2001. godine, na kojoj je nastala ,,Deklaracija o ljudskim pravima kao bitnom elementu ljudske bezbednosti" (http://www.humansecuritychs.org/doc/sanjosedec.html). Prema Bertrandu G. Ramcharanu, pomoniku generalnog sekretara UN i zameniku Visokog predstavnika za ljudska prava, znacenje ljudske bezbednosti odreeno je meunarodnim normama ljudskih prava. Clanom 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i clanom 9 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima takoe se stiti pravo na slobodu i licnu bezbednost, koje se uglavnom odnosi na slobodu od straha. Osim toga, clanom 22 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i clanom 9 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima priznaje se pravo na socijalnu sigurnost koje, uz ostala ekonomska i socijalna prava, odgovara slobodi od nemastine. I Milenijumskim izvestajem generalnog sekretara UN Kofija Annana iz 2000. godine rec je o od- 22 UVOD C. ISTORIJA I FILOZOFIJA LJUDSKIH PRAVA nosu izmeu globalizacije i ljudske bezbednosti. U njemu se takoe pravi razlika izmeu slobode od straha i slobode od nemastine. Razlika vuce korene iz cetiri slobode koje je americki predsednik Roosevelt 1940. godine, tokom Drugog svetskog rata, proglasio vizijom posleratnog poretka. Borba protiv siromastva, odnosno borba za ekonomska, socijalna i kulturna prava jednako je vazna za bezbednost kao i borba za politicke i druge osnovne slobode. One se ne mogu deliti; one su meusobno zavisne i nedeljive. Ljudska bezbednost znaci mogunost uzivanja u plodovima ljudskog razvoja. Prema Izvestaju o ljudskom razvoju UNDP iz 2000. godine, ljudska prava i ljudski razvoj imaju istu viziju i isti cilj. Indeks ljudskog razvoja koji se koristi u UNDP izvestajima o ljudskom razvoju sadrzi vise pokazatelja, kao sto su pristup obrazovanju, sigurnost prehrane, zdravstvene usluge, rodna jednakost i ucese u politici, koji neposredno ukazuju na ljudska prava. ,,Izvestaj o ljudskoj bezbednosti", koji se sastavlja pod vostvom Andrewa Macka, odnosi se na pretnje ljudskoj bezbednosti. Najzad, pojmovi ljudske bezbednosti, ljudskih prava i ljudskog razvoja poklapaju se i uzajamno pojacavaju. Ideja ljudskog dostojanstva stara je koliko i covecanstvo. Ona postoji u razlicitim oblicima u svim kulturama i religijama. Primera radi, duboko postovanje ljudskog bia vidljivo je u africkoj filozofiji ,,ubuntu" ili u islamskoj normi o zastiti stranaca. ,,Zlatno pravilo" da se prema drugima odnosimo onako kako zelimo da se oni odnose prema nama postoji u svim velikim religijama. Isto vazi i za odgovornost drustva da se brine o siromasnima i za osnovne ideje socijalne pravde. Meutim, ideja ,,ljudskih prava" ishod je savremenog filozofskog misljenja koje polazi od filozofije racionalizma i prosvetiteljstva, liberalizma i demokratije, ali i od socijalizma. Iako je savremeni pojam ljudskih prava uglavnom proizisao iz Evrope, valja istai da su ideje slobode i socijalne pravde, na kojima se zasnivaju ljudska prava, deo svih kultura. UN su pod vostvom Eleanor Roosevelt, Ren Cassina i Josepha Malika razradile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, ali je na njoj radilo osamdesetoro ljudi sa Severa i Juga kako bi oblikovalo njene ideje i reci. Pojam ljudskih prava prosirio se po celom svetu pod snaznim uticajem Istoka i Juga, sto se ogleda u pojmovima ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, pravu na samoopredeljenje, pravu na razvoj i slobodi od rasne diskriminacije i apartheida. Ja sam ljudsko bie zato sto me tvoje oci vide takvim ... AFRICKA IZREKA, MALI Dok su tokom istorije graani postajali korisnici ustavno zajemcenih ljudskih prava zahvaljujui svojoj borbi za osnovne slobode i ekonomska i socijalna prava, stranci su mogli uzivati ta prava samo u izuzetnim slucajevima ili na osnovu bilateralnih sporazuma. Njima je bila potrebna zastita vlastite drzave koja je predstavljala svoje graane u inostranstvu. Humanitarno pravo odigralo je veliku ulogu u razvoju pravila zastite stranaca. Ono je bilo usmereno na utvrivanje osnovnih pravila postupanja prema neprijateljskim vojnicima i civilima zahvaenim oruzanim sukobom (vinjeta Modul Ljudska prava u oruzanom sukobu). Danasnjim meunarodno priznatim ljudskim pravima prethodili su sporazumi o slobodi veroispovesti, kao sto je Vestfalski ugovor iz 1648. godine i inicijative za zabranu ropstva, kao sto su Deklaracija o trgovini robljem Beckog kongresa iz 1815. godine, osnivanje Americkog drustva protiv ropstva 1833. godine i Meunarodna konven- cija protiv ropstva iz 1926. godine. Zastita prava manjina takoe ima dugu istoriju. Ona je bila centralna tema Versajskog mirovnog ugovora 1919. godine i Drustva naroda koje je osnovano iste godine (vinjeta Hronologija u III delu: Dodatni izvori). Ipak, pojam opstih ljudskih prava za sva ljudska bia drzave su prihvatile tek posle uzasa Drugog svetskog rata, kada je 48 drzava, uprkos tome sto su se osam socijalistickih zemalja i Juzna Afrika uzdrzale, postiglo dogovor o Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, ucinivsi je nezaobilaznom karikom sistema UN. Od tada je broj zemalja clanica UN narastao na 191, ali nijedna drzava nikada nije stvarno ulozila prigovor na Deklaraciju, koja se danas uveliko smatra meunarodnim obicajnim pravom. U tom kontekstu treba spomenuti Kairsku deklaraciju o ljudskim pravima u islamu iz 1990. godine, koju su sastavili ministri spoljnih poslova Organizacije islamske konferencije, ali koja nikada nije sluzbeno prihvaena. Sva prava odreena tom deklaracijom podlezu islamskom serijatskom pravu. Pitanjem koje se s vremena na vreme pokree o prioritetu odreenih prava i univerzali- Drzimo da su ove istine samorazumljive - da su svi ljudi stvoreni jednaki; da ih je njihov stvoritelj obdario odreenim neotuivim pravima; da su meu njima zivot, sloboda i teznja ka srei i da, u obezbeivanju tih prava, ljudi osnivaju vlade koje dobijaju svoja pravicna ovlasenja na osnovu saglasnosti onih kojima vladaju. AMERICKA DEKLARACIJA NEZAVISNOSTI (1776) UVOD 23 Prva je sloboda govora i izrazavanja - svugde u svetu. Druga je sloboda svakog coveka da postuje Boga na svoj nacin svugde u svetu. Trea je sloboda od nemastine - sto u svetskim okvirima znaci ekonomsko razumevanje koje e svakom narodu obezbediti zdrav i miran zivot njegovih pripadnika svugde u svetu. Cetvrta je sloboda od straha ... PREDSEDNIK ROOSEVELT, CETIRI SLOBODE (1941) zmu nasuprot kulturnog relativizma bavile su se dve svetske konferencije o ljudskim pravima, u Teheranu i Becu. Na konferenciji u Teheranu odrzanoj 1968. godine razjasnjeno je da su sva ljudska prava nedeljiva i meuzavisna, a na konferenciji u Becu odrzanoj 1993. godine konsenzusom je prihvaeno da ,,(I)ako se vaznost nacionalnih i regionalnih posebnosti, kao i istorijske, kulturne i verske razlike moraju uzeti u obzir, drzave imaju obavezu da, bez obzira na njihove politicke, ekonomske i kulturne sisteme, promovisu i stite sva ljudska prava i osnovne slobode". (stav 5 Becke deklaracije i Programa delovanja iz 1993). Previse meunarodnih aktera danas sprovodi politiku koja se zasniva na strahu, mislei da se tako ucvrsuje bezbednost. No, prava bezbednost ne moze se graditi na takvom temelju. Prava bezbednost mora polaziti od dokazanih nacela ljudskih prava. SERGIO VIERA DE MELO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003. 24 UVOD D. POJAM I PRIRODA LJUDSKIH PRAVA Danas pojam ljudskih prava uziva opste priznanje, sto se moze videti iz Deklaracije prihvaene na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima odrzanoj u Becu 1993. godine i iz rezolucija Ujedinjenih nacija donetih 1998. godine povodom pedesete godisnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Neke skeptike koji dovode u pitanje univerzalnost ljudskih prava treba podsetiti na to da su drzave poput Kine, Libana ili Cilea ucestvovale u izradi nacrta pojma ljudskih prava u drugoj polovini cetrdesetih godina. U svakom slucaju, od tada je jos mnogo drzava iskazalo svoju podrsku Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i ratifikovalo Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima (ICCPR) i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR), koji polaze od Univerzalne deklaracije. Sto se tice Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (CEDAW), nju je ratifikovalo 177 drzava, ali s mnogim rezervama. Izvoriste pojma ljudskih prava je pojam uroenog dostojanstva svih clanova ljudske porodice koji je potvren Univerzalnom deklaracijom i meunarodnim paktovima iz 1966. godine. Ti dokumenti takoe potvruju ideal slobodnih ljudskih bia koja uzivaju slobodu od straha i nemastine i koja imaju jednaka i neotuiva prava. Shodno tome, ljudska prava su opsta i neotuiva, sto znaci da se primenjuju svugde i ne mogu biti oduzeta ljudskoj licnosti cak ni uz njen pristanak. Kao sto je na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima odrzanoj u Becu 1993. godini izjavio generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali, ,,ljudska prava su prava stecena roenjem". Ljudska prava su takoe nedeljiva i meuzavisna. Treba razlikovati razlicite dimenzije ili kategorije ljudskih prava: graanska i politicka prava, kao sto je pravo na slobodu izrazavanja, te ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao sto je pravo na socijalnu sigurnost. Ta prava se ,,ostvaruju postupno" zbog toga sto podrazumevaju finansijske obaveze drzave. U proslosti su odreene drzave ili grupe drzava, na primer, socijalisticke, davale prednost ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima vis--vis graanskih i politickih prava, dok su Sjedinjene Americke Drzave i drzave clanice Saveta Evrope izvesnu prednost davale graanskim i politickim pravima. Meutim, barem na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima odrzanoj u Becu 1993. godine, ako ne ve i na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima odrzanoj u Teheranu 1968. godine, ta neproduktivna rasprava zakljucena je potvrivanjem da obe kategorije, odnosno dimenzije ljudskih prava imaju jednaku vaznost. Ve su u Teheranu 1968. godine one proglasene nedeljivim i meuzavisnim, jer je puno uzivanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava skoro nemogue bez graanskih i politickih prava, i obrnuto. U osamdesetim godinama 20. veka jos jedna kategorija ljudskih prava stekla je priznanje: pravo na mir, pravo na razvoj i pravo na zdravu okolinu. Ta prava pruzaju okvir koji je nuzan za puno uzivanje svih drugih prava. Pa ipak, ne postoji uslovljenost u smislu da je jedna kategorija ljudskih prava preduslov za drugu kategoriju. Tu novu kategoriju najbolje je odrediti kao prava solidarnosti, jer ona vise od drugih traze meunarodnu saradnju i teze izgradnji zajednice. Dok ljudska prava pripadaju svim licima, bez obzira na to jesu li ili nisu graani neke drzave, prava graana su ona prava koja su zajemcena iskljucivo graanima odreene drzave, na primer, pravo glasa, pravo da se bude biran ili pravo pristupa javnim sluzbama odreene zemlje. Ljudska prava takoe treba razlikovati od prava manjina, tj. prava odreene grupe koja ima posebne etnicke, verske ili jezicke osobi- UVOD 25 ne. Lica koja pripadaju manjini, pojedinacno ili u zajednici sa ostalim pripadnicima te manjine, imaju pravo da neguju vlastitu kulturu, propovedaju ili praktikuju vlastitu religiju i da koriste svoj maternji jezik (clan 27 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima). Detaljnija pravila postoje u evropskim regionalnim instrumentima o ljudskim pravima. Posebna paznja poklanja se ljudskim pravima starosedelackog stanovnistva. Od 1982. godine Radna grupa UN za starosedelacko stanovnistvo razmatra nacine sirenja i zastite njihovih ljudskih prava, posebno u pogledu njihovog odnosa prema zemlji. Deklaracija o ljudskim pravima starosedelackih naroda je u nacrtu, ali jos nije usvojena. Meunarodna organizacija rada, prepravivsi prethodnu deklaraciju, usvojila je 1989. godine Konvenciju br. 169 o starosedelackim i plemenskim narodima u nezavisnim drzavama, dok je 2001. godine uspostavljena institucija Posebnog izvestioca o ljudskim pravima i osnovnim slobodama starosedelackih naroda. Sledei preporuke Svetske konferencije o ljudskim pravima odrzane u Becu 1993. godine, pokrenut je 2000. godine Stalni forum za starosedelacka pitanja kao pomoni instrument Ekonomskog i socijalnog saveta, koji je prvi sastanak odrzao 2002. godine. Africka komisija za ljudska prava i prava naroda takoe je osnovala radnu grupu za starosedelacke narode. Meutim, transformacioni ucinak ljudskih prava zavisi od toga koliko ljudi poznaju i razumeju ljudska prava i da li su ih spremni koristiti kao orue za promene. Tradicionalni pojam ljudskih prava trpi kritike feministkinja zbog toga sto nedovoljno odrazava jednakost zena i muskaraca i rodnu osetljivost. Svetske konferencije o zenama i Konvencija UN o ukidanju svih oblika diskriminacije zena doprinele su, uz ostalo, rodno osetljivom pristupu ljudskim pravima zena, sto se takoe odrazava u Deklaraciji UN o nasilju nad zenama i u nacrtu Protokola o pravima zena uz Africku povelju o ljudskim pravima i pravima naroda (vinjeta Modul Ljudska prava zena). Vazno je primetiti da instrumenti o ljudskim pravima predstavljaju novi drustveni i politicki koncept time sto pravno potvruju zene kao potpuna i ravnopravna ljudska bia. Neke drzave koriste argument da se zbog njihovih istorijskih, verskih i kulturnih posebnosti ljudska prava na njih ne mogu primeniti na isti nacin kao na druge drzave. U Deklaraciji o ljudskim pravima donesenoj na Svetskoj konferencije odrzanoj u Becu potvreno je postojanje razlicitih pristupa primeni ljudskih prava koji proizlaze iz istorijskih, verskih Danas je pojam ljudskih prava prihvaen globalno i kao takav predstavlja temelj meunarodne zajednice drzava, meunarodnih organizacija i drustvenih pokreta, koji se svi smatraju pripadnicima meunarodne zajednice. Ljudska prava, takoe, mogu biti sredstvo drustvene transformacije na nacionalnom ili regionalnom nivou, sto se moze videti iz nastojanja Evropske unije i Saveta Evrope, posebno prilikom prijema novih clanica. 26 UVOD i kulturnih razlika, ali je istovremeno ponovljena obaveza svih drzava prema primeni ljudskih prava. Stoga se postojanje kulturnih ili verskih razlika ne sme koristiti kao izgovor za nepotpunu primenu meunarodnih obaveza u oblasti ljudskih prava. To znaci da kulturni kontekst treba uzeti u obzir. Dijalog civilizacija koji se danas vodi u Ujedinjenim nacijama upravo ima za svrhu da potvrdi pozitivne vrednosti razlicitih civilizacija, ali se time ne pruza izgovor za neispunjenje obaveza. Jedno od najtezih pitanja jeste pitanje polozaja zena u nekim kulturama jer moze predstavljati ozbiljno krsenje ljudskih prava pa ga treba stavljati na dnevni red svakog dijaloga. E. STANDARDI LJUDSKIH PRAVA NA OPSTEM NIVOU Novija istorija utvrivanja standarda na globalnom nivou zapocela je Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (UDHR) koju je Generalna skupstina UN usvojila 10. decembra 1948. godine nakon zavrsetka Drugog svetskog rata koji je doveo do najveih povreda ljudskih prava u istoriji. Sprecavanje i kaznjavanje genocida koji je pocinjen nad Jevrejima u holokaustu bilo je predmet Konvencije o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida, usvojene dan pre Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Da bi nacela sadrzana u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima ucinila pravno obavezujuim, Kancelarija Visokog predstavnika za ljudska prava UN razradila je dva pakta: Pakt o graanskim i politickim pravima (ICCPR) i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR). Zbog uticaja hladnog rata, oni su usvojeni tek 1966, a na snagu su stupili 1976. godine, posto ih je ratifikovalo 35 drzava. Prvog januara 2003. godine ICCPR je imao 149, a ICESCR 146 clanica. Najpre je usvojen Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, sto je bio pokazatelj naklonosti zemalja u razvoju i socijalistickih zemalja, koje su tada cinile veinu u UN, prema ekonomskim i socijalnim pravima. U sezdesetim godinama u prvom planu bila je borba protiv rasne diskriminacije i apartheida, sto je rezultiralo dvema konvencijama: protiv rasne diskriminacije i o sprecavanju zlocina apartheida. Potom su usvojene Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije zena; Konvencija protiv mucenja i drugog okrutnog, necovecnog ili ponizavajueg postupanja ili kaznjavanja, kao i Konvencija o pravima deteta. U tim konvencijama pojasnjavaju se i detaljnije razrauju odredbe dvaju paktova ili posveuje se posebna paznja ljudskim potrebama posebnih ciljnih grupa. U slucaju Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije zena iz 1979. godine, ,,problem rezervi", koji predstavlja opsti problem meunarodnih ugovora o ljudskim pravima, posebno je dobio na vaznosti s obzirom na to da su brojne muslimanske zemlje rezervama pokusale ograniciti osnovna ljudska prava zena. Prema nacelu nediskriminacije, drzave moraju postovati i obezbediti svakom pojedincu u UVOD 27 svom podrucju sva ljudska prava bez ikakve diskriminacije u pogledu rase, boje koze, pola, jezika, vere, politickog ili drugog misljenja, nacionalnog ili drustvenog porekla, imovine, roenja ili drugog statusa (clan 2 Pakta o graanskim i politickim pravima i Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima). Stavise, Protokolom br. 12 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima propisuje se opsta zabrana diskriminacije od strane bilo koje javne vlasti. Takoe, postoji i mogunost odustajanja od sprovoenja ugovorne obaveze u odreenim okolnostima i primene tzv. claw-back klauzule. U slucaju vanrednog stanja koje preti opstanku nacije, drzava moze da derogira svoje obaveze ako je vanredno stanje sluzbeno objavljeno i u obimu koji je strogo odreen vanrednim okolnostima. Mere ne smeju podstai diskriminaciju (clan 4, stav 1 Pakta o graanskim i politickim pravima), a pri tom treba postovati propisani postupak. Naime, posredstvom generalnog sekretara UN, o tome treba obavestiti ostale drzave koje su strane ugovornice Pakta. Meutim, neki clanovi se ne mogu derogirati, na primer, pravo na zivot, zabrana mucenja i ropstva, neretroaktivnost kaznenih dela ili pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (clan 4, stav 2 Pakta o graanskim i politickim pravima). Ta prava se stoga nazivaju nederogativnim pravima. Odredbe o vanrednom stanju dobile su veu vaznost zbog borbe protiv terorizma. Slicne odredbe postoje i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima (clan 15). Komitet UN za graanska i politicka prava razjasnio je obaveze drzava u Opstem komentaru (br. 29, 2001) o ,,vanrednim stanjima" (clan 4), a Interamericka komisija za ljudska prava i Glavni komitet za ljudska prava pri Savetu Evrope usvojili su izvestaj i smernice pod nazivom ,,Terorizam i ljudska prava". Neka prava mogu sadrzati ,,claw back klauzulu" kojom se dopusta njihovo ogranicavanje ako je to nuzno za nacionalnu bezbednost, javni red, javno zdravlje ili prava i slobode drugih itd. Takva mogunost postoji narocito u odnosu na slobodu kretanja; slobodu napustanja svake zemlje, ukljucujui i vlastitu zemlju; slobodu misli, savesti i veroispovesti, ukljucujui izrazavanje vere ili uverenja; slobodu izrazavanja i informisanja, slobodu okupljanja i udruzivanja. Ogranicenja moraju biti utvrena zakonom, sto znaci da ih mora izglasati parlament. Tela koja tumace pravne instrumente duzna su da nadziru svaku zloupotrebu tih odredbi. U vezi s tim, Evropski sud za ljudska prava i Interamericka komisija i PREGLED NAJVAZNIJIH KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA UN Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948) Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima (1966) Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida (1948) Konvencija protiv mucenja i drugog okrutnog, necovecnog i ponizavajueg postupanja ili kaznjavanja (1984) Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (1979) Konvencija o pravima deteta (1989) Sud razmatrali su nekoliko sporova u vezi s primenom ovlasenja u slucaju vanrednog stanja, odnosno odredbe o odustajanju. 28 UVOD F. PRIMENA OPSTIH INSTRUMENATA O LJUDSKIM PRAVIMA Drzave imaju duznost da postuju, stite i ispunjavaju ljudska prava. U mnogim slucajevima primena znaci da drzava i njeni organi moraju postovati prihvaena prava, na primer, pravo na privatnost ili slobodu izrazavanja. To narocito vazi za graanska i politicka prava, dok za ekonomska, socijalna i kulturna prava vazi pozitivno delovanje drzave kako bi ta prava bila ispunjena, na primer, garantovanje ili obezbeenje odreenih usluga, kao sto su obrazovanje i zdravstvena zastita, kao i obzbeenje odreenih minimalnih standarda. U tom kontekstu uzimaju se u obzir mogunosti pojedine drzave. Na primer, u clanu 13 Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima potvruje se pravo svakoga na obrazovanje. Meutim, precizira se da samo osnovno skolsko obrazovanje mora biti dostupno bez plaanja. Sto se tice srednjeg i visokog obrazovanja, ono se mora uciniti raspolozivim i dostupnim svima, a uvoenje besplatnog obrazovanja ocekuje se samo progresivno. Pojam postupnog ispunjenja u skladu s mogunostima primenjuje se na vise ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Duznost zastite zahteva od drzave da spreci nasilje i druge oblike krsenja ljudskih prava meu ljudima na svojoj teritoriji. Shodno tome, ljudska prava imaju i horizontalnu dimenziju, koja u vreme globalizacije sve vise dobija na vaznosti, recimo, postavljanjem pitanja o drustvenoj odgovornosti transnacionalnih korporacija. Jos jedan pravac razvoja odnosi se na sve vee naglasavanje prevencije krsenja ljudskih prava korisenjem strukturalnih mera, na primer, nacionalnih ustanova ili ukljucivanjem dimenzije ljudskih prava u operacije ocuvanja mira. Prevencija je takoe prioritet u pristupu ljudskim pravima s polazista ljudske bezbednosti. vinjeta Ljudska prava i ljudska bezbednost. Ljudska prava najpre treba sprovoditi na nacionalnom nivou. Tu postoje mnoge prepreke, kao sto su nedostaci ,,dobrog upravljanja", na primer, korumpirana i neefikasna uprava ili sudstvo. Kako bi se obezbedilo da drzava ispunjava svoje obaveze, za veinu meunarodnih konvencija o ljudskim pravima uspostavljen je meunarodni nadzor nad delovanjem drzave. Nadzor moze imati razlicite oblike. Mnoge meunarodne konvencije imaju svoj sistem izvestavanja. Drzave moraju izvestavati o svom radu u oblasti zastite ljudskih prava u pravilnim razmacima. Izvestaje obicno pregleda komitet strucnjaka koji daje preporuke o tome kako poboljsati sprovoenje. Komitet, takoe, moze da daje ,,opste komentare" o pravilnom tumacenju konvencije. U nekim slucajevima, kao sto je to slucaj s Paktom o graanskim i politickim pravima, postoji dodatni protokol koji ovlasuje, u ovom slucaju, Komitet za ljudska prava da prima predstavke pojedinaca po pitanju navodnih povreda njihovih ljudskih prava. Meutim, to je mogue jedino pojedincima koji zive u drzavama koje su ratifikovale dodatni protokol. Neke konvencije sadrze, takoe, odredbe o tuzbama meu drzavama, ali se te mogunosti retko koriste. Sudski postupak postoji samo u slucaju Evropske i Interamericke konvencije o ljudskim pravima koje Evropskom i Interamerickom sudu za ljudska prava omoguuju donosenje za drzave obavezujuih odluka. Takoe, osnovae se Africki sud za ljudska prava i prava naroda posto njegov statut stupi na snagu. Osim postupaka sadrzanih u instrumentima ljudskih prava, kao sto su konvencije o ljudskim pravima, postoje i takozvani postupci zasnovani na Povelji, koji su razvijeni prema Povelji Ujedinjenih nacija radi zaustavljanja krsenja ljudskih prava sirom sveta. Jedan od njih polazi od Rezolucije br. 1235, koju je Ekonomski i socijalni savet UN (ECOSOC) doneo 1967. godine. Ovom rezolucijom je dopusteno Komisiji za ljudska prava da se ona u UVOD 29 javnom postupku bavi teskim i sistematskim krsenjima ljudskih prava sirom sveta. Drugi poverljivi postupak 1503 zasnovan je na Rezoluciji br. 1503 Ekonomskog i socijalnog saveta UN iz 1970. godine, a omoguuje slanje predstavki Kancelariji Visokog predstavnika za ljudska prava UN u Zenevi. Predstavke pregleda grupa strucnjaka Potkomisije UN za sirenje i zastitu ljudskih prava. Taj postupak se uglavnom primenjuje kod grubih krsenja ljudskih prava. Time je omogueno da o situaciji u nekoj zemlji raspravlja i Komisija za ljudska prava. Na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, posebni postupci u radu Komisije za ljudska prava i njene Potkomisije, a to su delatnosti posebnih izvestilaca i predstavnika Komisije za ljudska prava ili generalnog sekretara UN u oblasti ljudskih prava, postaju sve vazniji. Postoje ,,izvestioci po zemljama" i ,,tematski izvestioci", poput posebnog izvestioca za Bosnu i Hercegovinu i Saveznu Republiku Jugoslaviju, za Avganistan, Sudan ili Haiti, kao i posebni izvestioci o mucenju ili o nasilju nad zenama. Ukupno postoji cetrdesetak takvih posebnih institucija koje prikupljaju podatke prema domenu svoje delatnosti, koje mogu pokrivati odreenu zemlju ili celi svet. One svedoce o poveanoj aktivnosti Ujedinjenih nacija i obezbeuju mehanizam praenja i nadzora u onim slucajevima u kojima mere sprovoenja nisu predviene ili nisu efikasne, kao sto je slucaj s mnogim ekonomskim i socijalnim pravima, na primer, ljudskim pravom na obrazovanje, prehranu, stanovanje, zdravlje, ili problemima koje izaziva politika strukturalnog prilagoavanja i spoljni dug. Zatim, postoje ,,nezavisni strucnjaci", na primer, za pravo na razvoj i ,,radne grupe", poput onih koje se bave pitanjem prisilnih i nedobrovoljnih nestanaka. Zatim, Visoki predstavnik za ljudska prava UN sve cese uspostavlja misije kancelarije Visokog predstavnika u zemljama s problematicnim stanjem ljudskih prava. Takve misije osnovane su u zemljama poput Avganistana, Bosne i Hercegovine, Kambodze, Kolumbije, Gvatemale, Haitija, Kosova, Crne Gore, Srbije, Sijera Leone itd. One prikupljaju podatke i promovisu standarde ljudskih prava, na primer, pruzaju savete u procesu izmena zakonodavstva ili ucestvuju u radu meunarodne zajednice. Delatnosti tih posebnih ustanova imaju i zastitnu i prosvetiteljsku ulogu. One razvijaju svest o ljudskim pravima i promovisu njihovo ukljucivanje u sve delatnosti kako bi usvojena resenja bila cvrsto zasnovana i na ljudskim pravima. Meutim, sirenje ljudskih prava predstavlja znatno vei zadatak, koji ne mogu izvrsiti same meunarodne ustanove i tela. Sirenje ljudskih prava, pre svega, znaci osvesivanje i informisanje ljudi o njihovim pravima i poucavanje ljudi nacinu na koji mogu najbolje koristiti svoja ljudska prava. U tu svrhu mogue je ukljuciti razlicite ucesnike, kao sto su fakulteti, obrazovni sektor uopste, ali i nevladine organizacije. Na nacionalnom nivou Ujedinjene nacije preporucuju uspostavljanje ,,nacionalnih ustanova" za sirenje i zastitu ljudskih prava, kao sto su narodni pravobranilac (ombudsman) ili nacionalne komisije za ljudska prava. U tu svrhu Generalna skupstina UN usvojila je niz nacela o ovlasenjima i odgovornostima kojima se garantuje nezavisnost i pluralizam (Nacionalne institucije za sirenje i zastitu ljudskih prava, UN GA-Res. 48/134 od 20. decembra 1993). 30 UVOD G. LJUDSKA PRAVA I GRAANSKO DRUSTVO Uloga nevladinih organizacija kao kljucnih aktera graanskog drustva u zastiti i promovisanju ljudskih prava, od presudne je vaznosti. Nevladine organizacije (NVO) zasnivaju se na slobodi udruzivanja koja je zastiena clanom 22 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima. One su kljucni akteri graanskog drustva u zastiti i promovisanju ljudskih prava. U Ujedinjenim nacijama one predstavljaju u izvesnom smislu ,,savest sveta". Nevladine organizacije cesto se bave odreenim specificnim oblastima zastite prava, kao sto su sloboda izrazavanja i sloboda medija (na primer, organizacija Clan 19), ili sprecavanje mucenja i necovecnog ili ponizavajueg postupanja (na primer, Udruzenje za sprecavanje mucenja, APT). Nevladine organizacije, poput Amnesty International, koriste posebne postupke, kao sto su ,,pozivi na hitnu akciju", kako bi vrsile pritisak na vlade. Strategija ,,mobilizacije srama", koja se uglavnom ostvaruje uz pomo nezavisnih medija, moze biti veoma efikasna. Nevladine organizacije, poput Meunarodne helsinske federacije (IHF), Meunarodne krizne grupe (ICG) ili Human Rights Watch, vrse uticaj na vlade i meunarodnu zajednicu putem izvestaja visokog kvaliteta koji se zasnivaju na utvrivanju cinjenica i nadzoru. Jos jedan efikasan pristup NVO je izrada ,,izvestaja u senci" meunarodnim nadzornim telima paralelno sa sluzbenim izvestajima drzava. Prema rezoluciji Generalne skupstine iz 1998. godine, pod nazivom Deklaracija branilaca ljudskih prava, pojedincima i NVO koje rade za ljudska prava treba obezbediti nuznu slobodu za takav rad i zastititi ih od progona bilo koje vrste. U nekim drzavama organizacije, poput Amnesty Internationala ili Helsinskog odbora, zbog svog rada izlozene su kritici, a u nekim slucajevima cak i progonu. Brojni su slucajevi sirom sveta da su aktivisti za ljudska prava zatvarani zbog svog legitimnog rada. Drzava ima duznost da zastiti te aktiviste ne samo od svojih sluzbi, kao sto je policija, ve i od nasilnih grupa, kao sto su odredi smrti koji pokusavaju da uzmu zakon u svoje ruke. Kako bi podrzao primenu pomenute deklaracije, generalni sekretar UN odredio je Posebnog predstavnika za branioce ljudskih prava. Nevladine organizacije, takoe, imaju veliku ulogu u obrazovanju i ucenju za ljudska prava, budui da pisu nastavne programe, sprovode programe obuke i sastavljaju nastavne materijale, cesto u saradnji sa UN, UNESCO, Savetom Evrope i drugim meuvladinim institucijama. Na globalnom nivou, Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava, koja je podstakla proglasenje Decenije obrazovanja za ljudska prava UN, dospela je i do Juga, gde je podstakla osnivanje regionalnih institucija za ucenje za ljudska prava, na primer, u Indiji, Argentini i Maliju. U oblasti obuke protiv rasizma i diskriminacionog ponasanja sirom sveta deluje Liga protiv klevete (ADL). Mreze nevladinih organizacija zauzele su narocito vaznu ulogu u borbi za jednakost i zastitu zena. Razvojni fond za zene UN (UNIFEM), Komitet za odbranu prava zena Latinske Amerike i Kariba (CLADEM) ili Evropska mreza zena za razvoj (WIDE) postavile su obrazovanje za ljudska prava meu svoje prioritete, radi osnazivanja zena za prevladavanje prepreka punoj jednakosti i nediskriminaciji. Nevladine organizacije u Africi redovno se sastaju pre zasedanja Africke komisije za ljudska prava i prava naroda, ucestvuju na njenim sednicama i zajednicki organizuju obuke. Austrijska NVO - Evropski centar za obuku i istrazivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC), sarauje s brojnim centrima za ljudska prava u jugoistocnoj Evropi na lokalnim i regionalnim programima obrazovanja i obuke za ljudska prava, a takoe organizuje i meunarodnu letnju akademiju o ljudskim pravima i ljudskoj bezbednosti. UVOD 31 H. REGIONALNI SISTEMI ZASTITE I SIRENJA LJUDSKIH PRAVA Uz opste instrumente zastite ljudskih prava razvili su se i regionalni sistemi ljudskih prava koji obicno obezbeuju vise standarde prava i njihove primene. Prednost regionalnih sistema je u tome sto omoguuju efikasnije razmatranje predstavki i tuzbi. Regionalni sudovi donose obavezujue odluke i mogu naloziti naknadu stete, a komisije za ljudska prava izdaju preporuke koje drzave uglavnom shvataju ozbiljno. Zahvaljujui njihovom delovanju, nastaju ,,vodei slucajevi" za tumacenje i pojasnjavanje odredaba instrumenata za ljudska prava, a takoe dolazi i do promena nacionalnih zakona radi usklaivanja s meunarodnim obavezama ljudskih prava. Osim toga, regionalni sistemi uglavnom su osetljiviji na kulturna i verska pitanja, ako za to postoje valjani razlozi. Evropski sistem ljudskih prava najrazvijeniji je regionalni sistem. Nastao je kao reakcija na masovna krsenja ljudskih prava tokom Drugog svetskog rata. Ljudska prava, vladavina prava i pluralisticka demokratija su kameni temeljci evropskog pravnog poretka. 1. SISTEM LJUDSKIH PRAVA SAVETA EVROPE a. Pregled Glavni instrument je Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine i njenih 13 dodatnih protokola. Od posebne vaznosti su Protokol br. 6, Protokol br. 13 o ukidanju smrtne kazne, po cemu se evropski pristup ljudskim pravima razlikuje od pristupa Sjedinjenih Americkih Drzava i Protokol br. 11 kojim se zamenjuje Evropska komisija za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava jedinstvenim Evropskim sudom za ljudska prava. Evropska konvencija uglavnom sadrzi graanska i politicka prava. Evropska socijalna povelja iz 1961. godine nastala je sa idejom da se sistem zastite dopuni ekonomskim i socijalnim pravima, ali ona dosada nije stekla jednaku vaznost kao Evropska konvencija. Od pocetka pati od slabog i neefikasnog sistema sprovoenja. Pa ipak, zbog sve veeg znacaja koji se daje ekonomskim i socijalnim pravima na globalnom nivou od kasnih osamdesetih, vei znacaj se takoe pridaje i Evropskoj socijalnoj povelji, koja je dva puta izmenjena, 1988. i 1995. godine, pa sada ukljucuje sistem kolektivnih tuzbi prema dodatnom protokolu. EVROPSKI INSTRUMENTI LJUDSKIH PRAVA Konvencija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) i 13 dodatnih protokola Evropska socijalna povelja (1961), dopunjena 1991. i 1996. i dodatni protokoli iz 1988. i 1995. Evropska konvencija za sprecavanje mucenja i necovecnog ili ponizavajueg postupanja ili kaznjavanja (1987) Helsinski zavrsni akt (1975) i potonji proces Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju /Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ukljucujui i Parisku povelju za Novu Evropu (1990) Evropska povelja o regionalnim jezicima i jezicima manjina (1992) Okvirna konvencija o zastiti nacionalnih manjina (1994) Povelja osnovnih prava Evropske unije (2000) I. EVROPA Evropski sistem ljudskih prava ima tri sloja: sistem Saveta Evrope (trenutno 45 zemalja clanica), sistem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (55 zemalja clanica) i sistem Evropske unije (trenutno 25 zemalja clanica). 32 UVOD Glavna inovacija je Evropska konvencija za sprecavanje mucenja i necovecnog ili ponizavajueg postupanja ili kaznjavanja iz 1987. godine, kojom je uspostavljen Evropski komitet za sprecavanje mucenja i necovecnog ili ponizavajueg postupanja ili kaznjavanja. Komitet salje delegacije u sve drzave ugovornice Konvencije radi redovnih ili posebnih pregleda svih mesta lisavanja slobode. Shodno tome, logika sistema je u preventivnom delovanju, nasuprot ex post zastite koju i dalje obezbeuje Evropska konvencija o ljudskim pravima i njen Sud. U decembru 2002. godine Generalna skupstina UN usvojila je dodatni protokol uz Konvenciju UN protiv mucenja, kojim se predvia slican mehanizam i na globalnom nivou. Evropska okvirna konvencija o zastiti nacionalnih manjina (1995) izraena je nakon sastanka na vrhu Saveta Evrope odrzanog u Becu 1993. godine kao odgovor na sve vee probleme u oblasti prava manjina u Evropi. Ti problemi pojavili su se kao posledica raspada Sovjetskog Saveza i Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i uopste procesa samoopredeljenja u Evropi tokom devedesetih godina 20. veka. Prema Konvenciji, drzave moraju stititi individualna prava lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, ali i obezbediti uslove koji e manjinama omoguiti odrzanje i razvoj njihove kulture i identiteta. Meutim, mehanizam izvrsavanja ogranicen je na sistem izvestavanja i Savetodavni komitet strucnjaka zaduzenih za pregled tih izvestaja. Godine 1999. Savet Evrope uspostavio je Komesara za ljudska prava koji izvestaje o svojim delatnostima podnosi jednom godisnje. Potom, postoji i poverljiv sistem nadzora nad delovanjem zemalja clanica u razlicitim oblastima ljudskih prava, o kome odluku donosi Komitet ministara na osnovu izvestaja koji priprema Sekretarijat. EVROPSKE INSTITUCIJE I TELA ZA LJUDSKA PRAVA Savet Evrope: Evropski sud za ljudska prava (jedinstveni sud od 1998) Evropski komitet za socijalna prava (izmenjen 1999) Evropski komitet za sprecavanje mucenja (CPT, 1989) Savetodavni komitet Okvirne konvencije o zastiti nacionalnih manjina (1998) Evropska komisija za rasizam i netoleranciju (ECRI, 1993) Evropski komesar za ljudska prava (1999) Komitet ministara Saveta Evrope OSCE: Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR, 1990) Visoki predstavnik za nacionalne manjine (OSCE, 1992) Predstavnik za slobodu medija (OSCE, 1997) Evropska unija: Evropski sud pravde Evropski centar za praenje rasizma i ksenofobije (EUMC, 1998) Povelja o osnovnim pravima u EU (2000) UVOD 33 b. Evropski sud za ljudska prava Glavni instrument zastite ljudskih prava u Evropi je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, ciju obavezujuu jurisdikciju danas priznaju sve drzave clanice Saveta Evrope. Broj sudija jednak je broju drzava clanica Saveta Evrope. U svakom sporu ukljucen je takozvani nacionalni sudija kako bi se olaksalo razumevanje nacionalnog zakonodavstva. Imenovane sudije, meutim, obavljaju svoju duznost iskljucivo u svoje licno ime. Da bi neka tuzba bila prihvaena, moraju se ispuniti cetiri glavna uslova: a. prekrseno pravo zastieno je Evropskom konvencijom o ljudskim pravima ili njenim dodatnim protokolima; b. tuzilac/i je zrtva krsenja prava; c. iscrpeni su svi efikasni domai pravni lekovi; d. tuzba je podneta pre isteka roka od sest meseci po ispunjenju uslova pod tackom c. Ako se predmet primi na razmatranje, vee sastavljeno od sedam sudija odlucuje o sustini stvari. Njihova presuda je konacna, osim ako se predmet smatra izuzetno vaznim, ili ako predstavlja novu vrstu spora koja nema presedana, u kom slucaju predmet resava veliko vee sastavljeno od 17 sudija. Presude su obavezujue i mogu ukljucivati naknadu stete. Komitet ministara vrsi nadzor nad sprovoenjem presuda Suda. Glavni problem sistema trenutno je veliki broj podnesenih tuzbi, koji je od 1998. godine, kad je bilo oko 1.000 predmeta, narastao na preko 29.000 u 2002. godini, sto dovodi do preoptereenja sistema. 2. SISTEM LJUDSKIH PRAVA ORGANIZACIJE ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU (OSCE) Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, koja je do 1994. godine bila poznata pod nazivom Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju, veoma je specificna organizacija. Ona nema ni pravnu povelju ni meunarodnopravni subjektivitet, a njene deklaracije i preporuke samo su politicke prirode i nisu pravno obavezujue za drzave. Uprkos tome, cesto veoma detaljni popisi obaveza usvojeni na razlicitim konferencijama ili sastancima strucnjaka, koje nadzire Komitet predstavnika drzava clanica, kao i redovno organizovane follow-up konferencije, predstavljaju prilicno uspesan mehanizam nadzora. ,,Helsinski proces" je imao vaznu ulogu u uspostavljanju saradnje izmeu Istoka i Zapada tokom hladnog rata i obezbedio osnove za saradnju u prosirenoj Evropi 55 drzava. Pod nazivom ,,ljudska dimenzija" OSCE sprovodi brojne aktivnosti u oblasti ljudskih prava, narocito prava manjina. One imaju presudnu ulogu u razlicitim misijama na terenu, kao sto su misije u Bosni i Hercegovini ili Srbiji i Crnoj Gori i na Kosovu. U tu svrhu misi- 34 UVOD je OSCE ukljucuju i odeljenje za ljudska prava, a zvanicnici za ljudska prava rasporeuju se sirom zemlje kako bi nadgledali i izvestavali o stanju ljudskih prava, ali i promovisali ljudska prava i pomagali u odreenim slucajevima zastite. U zemljama u kojima ima svoju misiju, OSCE podrzava i nacionalne ustanove za ljudska prava, kao sto je narodni pravobranilac (ombudsman) u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. Razvijeni su i posebni mehanizmi poput Visokog predstavnika za manjine, sa sedistem u Hagu, i Predstavnika za slobodu medija, sa sedistem u Becu (vinjeta Modul Sloboda izrazavanja). Visoki predstavnik za nacionalne manjine je instrument za sprecavanje sukoba sa ovlasenjem resavanja etnickih napetosti u najranijoj moguoj fazi. OSCE je imao vaznu ulogu u nadziranju demokratskih izbora u brojnim evropskim drzavama koje su prolazile proces preobrazaja u pluralisticku demokratiju. Proces demokratizacije i sirenja ljudskih prava pomaze Kancelarija za demokratske ustanove i ljudska prava (ODIHR), sa sedistem u Varsavi. Takoe, OSCE ima vaznu ulogu u resavanju sukoba i postkonfliktnoj rekonstrukciji u Evropi. 3. POLITIKA LJUDSKIH PRAVA I EVROPSKA UNIJA Evropska ekonomska zajednica koja je uspostavljena 1957. godine nije se bavila politickim pitanjima kao sto su ljudska prava. Meutim, od osamdesetih godina 20. veka s politickom integracijom Evrope u pravcu Evropske unije, ljudska prava i demokratija postaju kljucni pojmovi jedinstvenog evropskog pravnog poretka. Glavnu ulogu u toj promeni ima Evropski sud pravde koji je ojacao svoju nadleznost nad ljudskim pravima izvodei je iz ,,zajednickih ustavnih tradicija drzava clanica" i meunarodnih ugovora cije su drzave clanice strane ugovornice, poput Evropske konvencije o ljudskim pravima. Neka ljudska prava utvrena su kao opsta nacela evropskog prava, na primer, pravo svojine, sloboda udruzivanja, sloboda veroispovesti, ili pak nacelo jednakosti, koje ima posebnu vaznost u pravu Evropske zajednice. Od osamdesetih godina Evropska zajednica, takoe, razvija politiku ljudskih prava i u svojim odnosima prema treim zemljama, sto se odrazava i u tzv. Kriterijumima iz Kopenhagena za otvaranje prema drzavama iz istocne Evrope. U Ugovoru o Evropskoj uniji u cl. 6 i 7 izricito se spominje Evropska konvencija iz 1950, iako Evropska unija zasad nije pristupila Evropskoj konvenciji. Godine 2000. sazvan je skup za izradu Povelje osnovnih prava Evropske unije, usvojene na sastanku na vrhu u Nici 2000. godine. Ta povelja je trenutno najsavremeniji dokument o ljudskim pravima u Evropi. Poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ona ukljucuje graanska i politicka, kao i ekonomska, socijalna i kulturna prava, ali kao ni Univerzalna deklaracija, ni ona nema status pravno obavezujueg dokumenta. Ipak, s obzirom na to da obuhvata brojne obaveze u oblasti ljudskih prava koje su ionako deo meunarodnih ugovora cije su drzave clanice Evropske unije strane ugovornice, Povelju je mogue razumeti kao dokument kojim se tumace i pojasnjavaju ti obavezujui sporazumi. Od 1995. godine EU ukljucuje odredbe o ljudskim pravima u svoje bilateralne ugovore, kao sto su ,,sporazumi o stabilizaciji i pridruzivanju", Sporazum iz Kotonua ili Euromed sporazum. Ocekuje se da e budui evropski ustav doneti Povelji osnovnih prava Evropske unije obavezujui status kao svom delu. Evropska unija razvila je politiku ljudskih prava ne samo za svoje unutrasnje odnose nego i UVOD 35 za svoje odnose s drugim zemljama u kojima je ta politika deo zajednicke spoljne i bezbednosne politike Unije. Godisnji izvestaj o ljudskim pravima koji objavljuje Savet Evropske unije odrazava opstu vaznost politike ljudskih prava za Evropsku uniju. Savet daje javne izjave, ali je aktivan i iza pozornice, u ,,diplomatiji ljudskih prava" usmerenoj na pojedinacne slucajeve, a zajedno sa Evropskom komisijom vodi ,,dijalog o ljudskim pravima" s nekoliko zemalja, poput Kine i Irana. Evropski parlament drzi ljudska prava visoko na dnevnom redu Evropske unije i izdaje godisnje izvestaje o ljudskim pravima. Zahvaljujui inicijativi Evropskog parlamenta, nevladine organizacije mogu dobiti finansijsku podrsku za projekte u oblasti ljudskih prava i demokratije od Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava, kojom rukovodi Evropska pomo u ime Evropske komisije koja odreuje politicku strategiju. Posebna paznja posveuje se borbi protiv smrtne kazne i mucenja i kampanji za Meunarodni krivicni sud. Evropski centar za praenje rasizma i ksenofobije (EUMC), koji je Unija otvorila u Becu 1998. godine radi resavanja rastueg problema rasizma i ksenofobije u Evropi, nadzire situaciju u Evropi i promovise delo- vanje protiv rasizma i ksenofobije. Iste godine je u Ugovor o Evropskoj zajednici uveden clan 13 kojim se Zajednici daju ovlasenja u suzbijanju diskriminacije na osnovu rasnog ili etnickog porekla, vere ili uverenja, starosti, sposobnosti ili seksualne orijentacije. Godine 2000. Evropski savet usvojio je Direktivu 2000/43/EC o primeni nacela jednakog postupanja bez obzira na rasno ili etnicko poreklo, narocito u oblasti zaposljavanja, pristupa obrazovanju i obuci, socijalnim povlasticama itd, sto vazi i za javni i za privatni sektor u EU. U skladu s tim, Evropska unija je posebno usmerena na pitanje jednakosti. Prema clanu 141 Ugovora o Evropskoj zajednici, drzave clanice obavezne su da primenjuju nacelo ,,jednake naknade za rad muskaraca i zena" i da usvoje mere koje e obezbediti primenu nacela jednakih mogunosti. To je takoe sadrzano u propisima koje je usvojio Evropski savet, a koji su posebno vazni u oblasti radnih odnosa. II. SEVERNA I JUZNA AMERIKA Interamericki sistem ljudskih prava nastao je zahvaljujui Americkoj deklaraciji o pravima i duznostima coveka, usvojenoj 1948. godine, zajedno s Poveljom Organizacije americkih drzava (OAS). Interamericka komisija za ljudska prava, koju je osnovala Organizacija americkih drzava 1959. godine, a cini je sedam clanova, najvaznije je telo tog sistema. Godine 1978. stupila je na snagu Americka konvencija o ljudskim pravima, usvojena 1969. godine. Naknadno su usvojena i dva dodatna protokola, jedan o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i drugi o ukidanju smrtne kazne. Sjedinjene Americke Drzave nisu clanica Konvencije, iako se sediste Komisije nalazi u Vasingtonu. Konvencija je takoe utemeljila Interamericki sud za ljudska prava, osnovan 1979. godine, sa sedistem u Kostarici, gde se takoe nalazi Interamericki institut za ljudska prava. Meu brojnim pravnim instrumentima posveenim pravima zena narocitu paznju zasluzuje Interamericka konvencija za sprecavanje, kaznjavanje i iskorenjivanje nasilja nad zenama (Konvencija Belem do Para), koja je stupila na snagu 1995. godine i 36 UVOD ve ju je potpisala 31 drzava od 34 drzave clanice Organizacije americkih drzava. Konvencija obavezuje drzave clanice na podnosenje redovnih nacionalnih izvestaja Interamerickoj komisiji za zene, koja je osnovana jos 1928. godine. Osim toga, od 1994. godine postoji i Posebni izvestilac za prava zena. INTERAMERICKI SISTEM LJUDSKIH PRAVA Americka deklaracija o pravima i duznostima coveka (1948) Interamericka komisija za ljudska prava (1959) Americka konvencija o ljudskim pravima (1969/1978) Dodatni protokol o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1988) Dodatni protokol o ukidanju smrtne kazne (1990) Interamericki sud za ljudska prava (1979/1984) Interamericka komisija za zene (1928) Americka konvencija za sprecavanje, kaznjavanje i iskorenjivanje nasilja nad zenama (1994) predmeta, no cini se da se situacija menja. Potom, Sud moze da daje savetodavna misljenja, na primer, u vezi s tumacenjem Konvencije. Kao i Komisija, Sud ima sedam clanova i deluje povremeno. Isto tako, Komisija moze preduzimati istrage na terenu i izdavati posebne izvestaje o odreenim pitanjima. Mnoge nevladine organizacije pomazu zrtvama krsenja ljudskih prava, u iznosenju slucajeva pred Interamericku komisiju i Sud za ljudska prava. III. AFRIKA Africki sistem ljudskih prava nastao je 1981. godine kada je tadasnja Organizacija africkog jedinstva usvojila Africku povelju o ljudskim pravima i pravima naroda, koja je stupila na snagu 1986. godine. Prema Povelji, osnovana je Africka komisija za ljudska prava i prava naroda, koja ima 11 clanova, a sediste joj je u Bandzulu, Gambija. Danas su sve 53 drzave clanice Africke unije (AU), koja je 2001. godine zamenila Organizaciju africkog jedinstva, ratifikovale Africku povelju, koja sledi pristup Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ujedinjujui sve kategorije ljudskih prava u Pojedinci, grupe i nevladine organizacije mogu podnositi predstavke, tzv. peticije Interamerickoj komisiji za ljudska prava. Osim toga, Komisija ima ovlasenje da trazi informacije o merama koje se preduzimaju za zastitu ljudskih prava. Interamerickom sudu ne moze se obratiti neposredno, nego jedino preko Komisije, koja odlucuje o slucajevima za Sud. Zahvaljujui tome, Sud ranije nije dobijao puno UVOD 37 jednom dokumentu. U njenoj preambuli navode se ,,vrednosti africke civilizacije", koje nadahnjuju africki pristup ljudskim pravima i pravima naroda. Osim prava pojedinaca, njome se potvruju i prava naroda. Potom, u Povelji su nabrajane i duznosti, na primer, prema porodici i drustvu, koje, meutim, nalaze malo odjeka u praksi. AFRICKI SISTEM LJUDSKIH PRAVA Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (1981) Africka komisija za ljudska prava i prava naroda (1987) Protokol o osnivanju Africkog suda za ljudska prava i prava naroda (1997, jos nije na snazi) Protokol o pravima zena (Africka unija ga jos nije usvojila) Africka povelja o pravima i dobrobiti deteta (1990) Komisija ima velika ovlasenja u oblasti sirenja ljudskih prava. Ona moze prihvatiti predstavke od drzava (sto se dosad nije dogodilo), pojedinaca i grupa. Kriterijumi prihvatanja su siroki i dopustaju da se nevladine organizacije ili pojedinci obrate Komisiji u ime zrtava. Nazalost, Komisija ne moze donositi pravno obavezujue odluke, sto je bio jedan od razloga za usvajanje Protokola o uspostavljanju Africkog suda za ljudska prava i prava naroda, koji e stupiti na snagu nakog prijema 15 ratifikacija. U njemu e delovati 11 sudija. Meutim, pojedinci e moi da se neposredno obraaju Sudu samo ako doticna drzava to odobri posebnom izjavom. Inace, Sud e moi da prihvata tuzbe samo putem Komisije, kao i u interamerickom sistemu. Komisija bi trebalo da redovnim pregledom drzavnih izvestaja prati stanje ljudskih prava u pojedinim drzavama. Meutim, izvestaji su cesto neredovni i nezadovoljavajui. Sledei praksu UN, Komisija je imenovala posebne izvestioce za vanzakonska, preka i proizvoljna pogubljenja, za zatvore i zatvorske uslove i za zene. Planirani dodatni protokol o pravima zena jos nije donet. Komisija, takoe, salje misije za utvrivanje cinjenica i organizuje vanredne sednice u posebnim slucajevima, kao sto se dogodilo nakon smaknua devet clanova Pokreta za opstanak naroda Ogoni 1995. godine i nepravednog suenja kome se bili podvrgnuti. Znatan deo delatnosti Komisije podstaknut je od strane nevladinih organizacija iz Afrike i sire, kojima je dopusteno ucese na svim javnim sednicama Komisije. One cesto iznose slucajeve krsenja i podrzavaju rad Komisije i njenih posebnih izvestilaca. Potom, bitno je da vlade proglase Povelju neposredno primenjivom u svom nacionalnom zakonodavstvu. To je sprovedeno, na primer, u Nigeriji i zahvaljujui tome nigerijske nevladine organizacije, kao sto je ,,Projekt ustavnih prava", uspesno iznose slucajeve krsenja Povelje pred nigerijskim sudovima. Nakon usvajanja Konvencije UN o pravima deteta 1989. godine, 1990. godine usvojena je Africka povelja o pravima i dobrobiti deteta. Meutim, ona je stupila na snagu tek 1999. godine, a 2002. godine ratifikovalo ju je samo 27 drzava Africke unije. Poveljom je predvieno uspostavljanje Africkog odbora strucnjaka za prava i dobrobit deteta, koji e se sastajati najmanje jednom godisnje. S obzirom na spori proces ratifikacije, budunost e pokazati hoe li ta konvencija i njen odbor dati dobre rezultate. 38 UVOD IV. OSTALI REGIONI Arapski strucnjaci za ljudska prava sastavili su Arapsku povelju ljudskih prava, koju je usvojilo Vee Arapske lige 1994. godine (Rez. 5437 od 15. septembra 1994), ali do 2002. godine nije stupila na snagu. Uprkos vise pokusaja, poput Konvencije o regionalnom sistemu za sirenje dobrobiti deteta iz 2002. godine Juznoazijske organizacije za regionalnu saradnju, jos uvek nije usvojen regionalni instrument za ljudska prava u Aziji niti je uspostavljena Azijska komisija za ljudska prava, delimicno i zbog razlika u samom regionu. Meutim, u regionalnim integracionim inicijativama, poput ASEAN ili Azijskopacifickom forumu nacionalnih institucija za ljudska prava, preduzimaju se napori koji e mozda na kraju dovesti do uspostavljanja Azijske komisije za ljudska prava. Na nivou graanskog drustva vise od 200 azijskih nevladinih organizacija predvoenih Azijskim centrom za pravne resurse iz Hong Konga, povodom 50. godisnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1998. godine, izradilo je nacrt Azijske povelje ljudskih prava kao Povelje naroda. Takoe, odvija se i Evroazijski dijalog o ljudskim pravima izmeu Evropske unije i 10 drzava ucesnica Sastanka Evrope i Azije, u sklopu koga su odrzane ve cetiri sednice. Slican dijalog odvija se i izmeu Evropske unije i Kine. Sporazum iz Kotonua o saradnji, meuregionalni sporazum 78 africkih, karipskih i pacifickih (ACP) drzava i 15 clanica Evropske unije od 2000. godine, u clanu 9 (2) sadrzi sledeu odredbu: ,,postovanje ljudskih prava, demokratskih nacela i vladavine prava ... predstavlja bitne elemente ovog sporazuma." PRIMER PAKTA ZA STABILNOST U JUGOISTOCNOJ EVROPI Pakt za stabilnost u jugoistocnoj Evropi, sluzbeno potpisan u Sarajevu 1999. godine, takoe posveuje posebnu paznju ljudskim pravima i pravima manjina. U tu svrhu njegov Task Force za ljudska prava i manjine, sa sedistem u Ljubljani, razvija opstu strategiju i povezuje brojne delatnosti usmerene na poboljsanje etnickih odnosa i zastite manjina i ljudskih prava. Meu projektima u sklopu kojih se sarauje s Task Forceom za ljudska prava je i Mreza Centara za ljudska prava u jugoistocnoj Europi (SEE HRC-Net). Ta mreza od devet centara smestenih veinom na univerzitetima, kojima koordinira Evropski centar za obuku i istrazivanje u ljudskim pravima i demokratiji iz Graca zajedno sa Centrom za ljudska prava iz Sarajeva, organizuje obuku za ljudska prava na nacionalnom i regionalnom nivou, letnje skole i istrazivacke projekte, kao sto je prirucnik ,,Ljudska prava za nepravnike". Mreza nastoji da doprinese razvoju kulture ljudskih prava u jugoistocnoj Evropi, podsticui kod graana razvoj svesti o pravima i ohrabrujui ih da tim znanjem doprinesu preobrazaju svojih drustava u pravcu vladavine prava, ljudskih prava i demokratije, sto su tri glavna elementa evropskog identiteta. UVOD 39 I. UNIVERZALNA JURISDIKCIJA I PROBLEM NEKAZNJIVOSTI Borba protiv nekaznjivosti, a za odgovornost, zauzima globalne razmere. Najvaznije je pri tom spreciti dalje zlocine, koji obicno poprimaju oblik teskih krsenja ljudskih prava i humanitarnog prava. U celom svetu postoji praksa da se pociniocima teskih krsenja ljudskih prava daje status nekaznjivosti da bi se nedemokratski vladari, najcese generali, naveli da ustupe vlast demokratski izabranoj vladi. ,,Nekaznjivost" se ne sme mesati s ,,pomilovanjima" koja se daju pociniocima manjih prestupa na kraju rata ili usled promene rezima. Na nacionalnom i meunarodnom nivou raste uverenje da je nekaznjivost suprotna nacelu odgovornosti, pa se stoga uspostavljaju posebni i opsti meunarodni krivicni tribunali i sudovi. Radi sprecavanja krsenja ljudskih prava nekim meunarodnim konvencijama, poput Konvencije UN protiv mucenja iz 1984. godine, propisuje se obaveza univerzalnog sudskog gonjenja pocinilaca zlocina. U slucaju bivseg cileanskog diktatora generala Augusta Pinocheta, spanski sudija je 1998. godine zatrazio njegovo izrucenje iz Velike Britanije, koje je zahvaljujui vanrednoj odluci Doma lordova najzad odobreno, ali zbog loseg zdravstvenog stanja generala nije sprovedeno. Meunarodni krivicni sud potvruje nacelo univerzalne jurisdikcije i trazi njegovu primenu na nacionalnom nivou. Drugi oblici utvrivanja odgovornosti koji ne vode nuzno kaznjavanju pocinilaca su komisije za istinu i pomirenje, uspostavljene u Juznoj Africi i drugim zemljama kao oblik neretributivne pravde. One zrtvama omoguuju da istina izae na videlo, a drustvu da nauci iz pouka proslosti. J. MEUNARODNO KRIVICNO SUDSTVO Prema Statutu Meunarodnog krivicnog suda (ICC) usvojenog u Rimu 1998. godine, koji je stupio na snagu 2002. godine, Meunarodni krivicni sud uspostavlja se u Hagu kao stalni sud. Njegova nadleznost obuhvata zlocin genocida, zlocine protiv covecnosti ,,pocinjene kao deo sirokog sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovnistva", sto, osim spomenutih krsenja u slucaju silovanja, ukljucuje i seksualno ropstvo, nasilnu trudnou ili bilo koji oblik teskog polnog nasilja, zatim nasilni nestanak lica i slicne necovecne postupke koji prouzrokuju veliku patnju, kao sto su ozbiljne povrede tela, odnosno psihickog ili fizickog zdravlja. Meunarodni krivicni tribunal za bivsu Jugoslaviju (ICTY) osnovao je Savet bezbednosti 1993. godine kao ad hoc sud koji se bavi masovnim krsenjima ljudskih prava i humanitarnog prava pocinjenih na teritoriji bivse Jugoslavije. Shodno tome, u njegovu nadleznost spadaju teske povrede Zenevske konvencije iz 1949. godine o zastiti zrtava oruzanog sukoba, zlocini protiv covecnosti, kao sto su ubistva, mucenja, silovanja ili drugi necovecni postupci pocinjeni u oruzanom sukobu, kao i U slucaju Argentine, Interamericka komisija za ljudska prava utvrdila je da se zakonima o pomilovanju kojima se dopusta nekaznjavanje krsi pravo na sudsku zastitu i pravicno suenje. Usledila je meunarodna kampanja protiv nekaznjivosti, u kojoj su lokalne NVO odigrale vaznu ulogu. Konacno su 1998. godine zakoni o pomilovanju ukinuti. 40 UVOD genocid. Zatim, nakon genocida 1994. godine, u Arusi je osnovan Meunarodni tribunal za ratne zlocine u Ruandi (ICTR), a posebni sudovi osnovani su za Sijera Leone i Kambodzu. Jednako kao i kod meunarodnih krivicnih sudova za bivsu Jugoslaviju i Ruandu, nadleznost Meunarodnog krivicnog suda komplementarna je krivicnopravnoj nadleznosti nacionalnih sudova. Samo ako drzava nije voljna ili nije sposobna da sudski goni pocinioce zlocina, slucaj preuzima Meunarodni krivicni sud. Svi sudovi zasnivaju se na nacelu individualne odgovornosti, bez obzira na sluzbenu funkciju optuzenika. K. INICIJATIVE ZA LJUDSKA PRAVA U GRADOVIMA Inicijative za jacanje ljudskih prava na gradskom nivou predstavljaju nov pristup korisenju okvira ljudskih prava kao smernica za drustveni i ekonomski razvoj. Na inicijativu Decenije naroda za vaspitanje i obrazovanje za ljudska prava (PDHRE) da se obrazovanje za ljudska prava ucini strategijom drustvenog razvoja, gradovi Rosario (Argentina), Ties (Senegal), Nagpur (Indija), Kati (Mali), Dinapur (Banglades), starosedilacki narod Abre (Filipini) i grad Grac (Austrija) proglasili su se ,,gradovima ljudskih prava" ili ,,zajednicama ljudskih prava". Drugu inicijativu preduzela je Barselona koja je, u saradnji sa Sen Denijem, 1998. godine sastavila ,,Evropsku povelju za zastitu ljudskih prava u gradu". Povelju je do 2003. godine potpisalo vise od 300 gradova, uglavnom iz sredozemnog dela Evrope. Povelja sadrzi politicke obaveze koje proizlaze iz meunarodno priznatih ljudskih prava, na primer, o pravima migranata i preporuke za uspostavljanje lokalnih ustanova i postupaka za ljudska prava, kao sto su ombudsman, vea za ljudska prava ili izvestaji o primeni i postovanju prava. Gradovi i zajednice koji su potpisali Povelju razmenjuju iskustva dobre prakse na redovnim sastancima. Prednost strategije sirenja ljudskih prava u zajednicama, pocevsi od lokalnog nivoa, jeste u tome sto omoguuje resavanje problema koji se odnose na ljudska prava u svakodnevnom zivotu. Metod koji se preporucuje i primenjuje u sklopu Decenije pocinje sa zajednickom izradom popisa zadataka koje treba izvrsiti, odnosno identifikovanjem ostvarenja i krsenja ljudskih prava u odreenom gradu, sto vodi razradi strategije koja se prevodi u program delovanja. U tom procesu graani proucavaju zakone i politike o korisenju gradskih resursa. Oni razvijaju planove za unapreenje primene ljudskih prava i resavanje problema u zastiti ljudskih prava u njihovom gradu. Zajedno s vlastima oni se obavezuju da e sve odluke, politike i strategije donositi u skladu s nacelima ljudskih prava. U tu svrhu koristi se holisticki pristup ljudskim pravima, pod kojim se podrazumeva da se sva ljudska prava: graanska, politicka, ekonomska, socijalna i kulturna, ukljucujui rodno glediste, razmatraju kao celina. Za upo- Polumeunarodni Posebni sud za Sijera Leone istrazivae slucajeve ubistava, silovanja, seksualnog ropstva, istrebljenja, terora, porobljavanja, pljacke i paljenja. Gonie samo one pojedince koji snose najveu odgovornost za patnje naroda drzave Sijera Leone. Ocekuje se da e putem sudskih mehanizama podstai nacionalno pomirenje i tako doprineti trajnom miru. UVOD 41 znavanje ljudi s njihovim ljudskim pravima izuzetno su vazne aktivnosti ucenja i obuke, ukljucujui programe ,,obuke trenera" namenjene uciteljima, javnim sluzbenicima, policiji, zdravstvenim i socijalnim radnicima, lokalnim aktivistima i nevladinim organizacijama. Sistem praenja preko posebnog nadzornog odbora, koji obuhvata sve sektore drustva, nadgleda taj dugotrajni proces. Na meunarodnom nivou trenutno se formira udruzenje gradova ljudskih prava, sa zadatkom praenja preko potrebnog samonadzora i ozbiljnosti nastojanja svojih clanova. PRIMER KATIJA, GRADA LJUDSKIH PRAVA U MALIJU April 2000: Pocetak procesa Februar 2001: Opsta skupstina strateskih aktera: uspostavljanje Odbora za orijentaciju i koordinaciju i Operativne kancelarije Decembar 2001: Savetodavno vee istaknutih licnosti 2002/2003: Razvoj programa i seminari u obrazovanju za ljudska prava Maj 2001: Sluzbena svecanost otvaranja na Univerzitetu u Gracu u prisustvu gospoe Shulamith Keonig Jun 2002: Predstavljanje popisa zadataka i nacrta programa delovanja izraenih zahvaljujui saradnji vise od 100 pojedinaca i organizacija u gradskoj venici u Gracu Oktobar 2003: Konferencija o rezultatima prve faze primene Procesom koordinira Evropski centar za obuku i istrazivanje o ljudskim pravima i demokratiji iz Graca, koji takoe pruza razne programe obrazovanja i obuke za ljudska prava. PRIMER NAGPURA, GRADA LJUDSKIH PRAVA U INDIJI 1. faza (januar - jun 1999): Odreivanje problema i ukljucenih lica/organizacija neposredno PRIMER GRACA, GRADA LJUDSKIH PRAVA U AUSTRIJI Septembar 2000: Najava austrijske ministarke spoljnih poslova, gospoe Ferrero-Waldner na Milenijumskoj skupstini UN Februar 2001: Jednoglasna odluka Gradskog vea Graca 2. faza (jul 1999 - jun 2000): Utvrivanje aktivnosti uz pomo radnih grupa 3. faza (jul 2000 - decembar 2002): Aktivnosti za jacanje sposobnosti i obuku; mobilizacija zajednice itd. 42 UVOD L. GLOBALNI IZAZOVI I MOGUNOSTI ZA LJUDSKA PRAVA Posle nekoliko decenija uspesnog utvrivanja standarda, najvei izazov za ljudska prava postala je primena preuzetih obaveza. U toku je razvoj nekoliko novih metoda kojima e se oobezbediti bolja primena ljudskih prava na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou. Meu njima je i aktivniji pristup meunarodne zajednice, koji trenutno ukljucuje slanje komesara za ljudska prava u sklopu meunarodnih misija, cime se institucionalizuje razmatranje pitanja ljudskih prava u odreenoj oblasti. Ocekuje se da e takav postupak imati vazno preventivno delovanje. Postovanje ljudskih prava osnazuje se na lokalnom i nacionalnom nivou, takoe, razvijanjem sposobnosti u oblasti ljudskih prava za lokalne institucije, recimo, putem gradova ljudskih prava, kao i uspostavljanjem nacionalnih institucija za sirenje i praenje ljudskih prava, pri cemu vodeu ulogu imaju nevladine organizacije kao predstavnici graanskog drustva. Jos uvek postoji potreba za utvrivanjem standarda u oblastima u kojima se u novije vreme pojavljuju problemi, kao sto je vidljivo iz dodatnog protokola za zastitu prava dece, ili pitanja vezanih uz biotehnologiju, genetski inzenjering i trgovinu ljudskim organima. Istovremeno, postojea ljudska prava mogu se uciniti vidljivijim usredsreenjem na ,,glavna prava", sto je pristup karakteristican za Meunarodnu organizaciju rada. Novi izazovi javljaju se i u potrebi da se vise paznje posveti meusobnoj povezanosti ljudskih prava i humanitarnog prava, kao ,,osnovnih standarda covecnosti" (vinjeta Modul Ljudska prava u oruzanom sukobu). Isto vredi i za odnos izmeu ljudskih prava i izbeglickog prava, u kontekstu sprecavanja progona, kao i u kontekstu povratka izbeglica. U oba slucaja presudno je stanje ljudskih prava u drzavi porekla izbeglica. Zatim, sastavljena su osnovna nacela za zbrinjavanje prognanika. To prosiruje problem ljudskih prava i sprecavanja sukoba, kao i problematiku obnove i izgradnje posle sukoba, kojima treba pristupiti na osnovu ljudskih prava i vladavine prava. Odgovornost za krsenja i postovanje ljudskih prava postala je globalno pitanje, a zahteva se ne samo od pojedinaca nego i od nedrzavnih aktera, poput transnacionalnih korporacija, kao i od meuvladinih organizacija, poput Svetske banke, Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije. U slucaju transnacionalnih korporacija, na predlog generalnog sekretara UN Kofija Annana u maju 2000. godine pokrenut je Globalni sporazum, kao novi, inventivni pristup procesu globalizacije. Kompanije ucesnice prihvataju devet osnovnih nacela u oblasti ljudskih prava, standarda rada i okoline i ucestvuju u dijalogu usmerenom na ishod, posveenom globalnim problemima, kao sto je uloga poslovanja u zonama sukoba. Novi izazov ljudskoj bezbednosti i ljudskim pravima predstavljaju pojacane antiteroristicke mere koje su razne drzave uvele nakon 11. septembra, i time delimicno ogranicile osnovna ljudska prava. Dobro utvrene meunarodne norme - pravo licnosti da ne bude proizvoljno uhapsena ili zatvorena na neodreeno vreme; pravo na posten sudski postupak, nepristrasnu porotu i nepristrasnog sudiju, na zakonskog branioca, pravo da ne bude podvrgnuta neljudskim ili ponizavajuim postupcima - te su norme danas ugrozene. Moramo povui crtu i braniti ih. To je takoe ozbiljno pitanje bezbednosti. Jer kada se bezbednost definise preusko - na primer, samo kao duznost drzave da stiti svoje drzavljane - onda teznja za bezbednosu moze dovesti do krsenja ljudskih prava onih koji su van kruga zastienih. SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003. UVOD 43 M. REFERENCE Alfredson, Gundumur i dr. 1999. The Universal Declaration of Human Rights. Oslo: Scandinavian University Press. Alston, Philip i James Crawford (ur.). 2000. The Future of UN Human Rights Treaty Monitoring. Cambridge: Cambridge University Press Alston, Philip (ur.). 1999. The EU and Human Rights. Oxford: Oxford University Press. Andreopoulos, George J. i Richard Pierre Claude. 1997. Human Rights Education for the Twenty-First Century. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. An-Na'im, Abdullahi Ahmed (ur.). 1992. Human Rights in Cross-cultural Perspectives, A Quest for Consensus. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. Asia-Europe Foundation (ASEF). 2000. The Third Informal ASEM Seminar on Human Rights. Singapore. Bankie, B. F., C. Marias i J. T. Namiseb (ur.). 1998. Towards Creating a Sustainable Cutlure of Human Rights: the Southern African human rights reader. Windhoek: Macmillan. Bayefsky, Anne F. 2002. How to Complain to the UN Human Rights Treaty System. Transnational Publishers. Baxi, Upendra. 1994. Inhuman Wrongs and Human Rights: Unconventional Essays. Delhi: Har-Anand Publications. Baxi, Upendra. 2002. The Future of Human Rights. Oxford University Press. Benedek, Wolfgang (ur.). 1999. Human Rights in Bosnia and Herzegovina, Theory and Practice. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers. Benedek, Wolfgang, Esther M. Kisaakye i Gerd Oberleitner (ur.). 2002. The Human Rights of Women: International Instruments and African experiences. London: Zed Books. Benedek, Wolfgang i Alice Yotopoulos-Marangopoulos (ur.). 2003. Anti-Terrorist Measures and Human Rights, Kluwer Law International (u stampi). Binder, Johannes. 2001. The Human Dimension of the OSCE: From Recommendation to Implementation. Vienna: Verlag sterreich. Bjekovi, Sinisa, Vedrana Spaji-Vrkas i Nebojsa Vucini (ur.). 2003. Human Rights for Non-Lawyers. Sarajevo: DD Stamparija Svjetlost Fojnica. Buergenthal, Thomas, Diana Shelton i David Stewart. 2002. International Human Rights in a Nutshell. St. Paul: West Group. Buergenthal, Thomas i Diana Shelton. 1995. Protecting Human Rights in the Americas Cases and Materials. 4. revidirano izdanje, Kehl: Engel. Caney, Simon i Peter Jones (ur.). 2001. Human Rights and Global Diversity. London: Frank Cass Publishers. Cassese, Antonio. 2001. International Criminal Law. A Commentary on the Rome Statute for an International Criminal Court. Oxford: Oxford University Press. Council of Europe (ur.). 2000 (2. izdanje). Human rights in International Law, Basic texts. Strasburg: Council of Europe Publishing. Council of the European Union. 2002. Annual Report on Human Rights. Brussels: European Communities. Davidson, Scott. J. 1997. The Inter-American Human Rights System. Aldershot: Ashate Publishing Company. de Mello, Sergio Vieira. 2003. Statement to the Opening of the Fifty-Ninth Session of the Commission on Human Rights of 17 March 2003; Report of the UN High Commissioner for Human Rights and Follow-Up to the World Conference on Human Rights, UN Doc. E/CN.4/2003/14 of 26 February 2003. Donnelly, Jack. 2003 (2. izdanje). Universal Human Rights in Theory and Practice. Ithaca etc: Cornell University Press. Drinan, Robert F. 2001. The Mobilization of Shame, A World View of Human Rights. New Haven: Yale University Press. Dunne, Tim. i Nicholas J. Wheeler (ur.). 1999. Human Rights in Global Politics. Cambridge: Cambridge University Press. Evans, D. Malcolm i Rachel Murray. 2002. The African Charter on Human and Peoples' Rights. The System in Practice, 1986-2000. Cambridge: Cambridge University Press. Forsythe, David P. 2000. Human Rights in International Relations. Cambridge: Cambridge University Press. Freeman, Michael. 2002. Human Rights. Oxford: Polity. Galtung, Johan. 1994. Human Rights in Another Key. Polity Press. Garcia, Ramirez. 2001. El Futuro del Sistema Inter-americano de Proteccin de los Derechos Humanos, u: Garcia Ramirez, S., (ur.), La jurisprudencia de la Corte Interamericana de Derechos Humanos. Mxico D. F.: Universidad Nacional Autnoma de Mxico, 11181144. Ghai, Yash. 1999. Human Rights, Social Justice and Globalisation, u: Bell, D. i Bauer, J. (ur.), The East Asian Challenge to Human Rights. Cambridge: Cambridge University Press. Ghai, Yash. 1998. Human Rights and Asian Values'. Public Law Review, Vol. 9/3, 168-182. Goldewijk, Berma K., Adalid C. Baspineiro i Paulo C. Carbonari (ur.). 2002. Dignity and Human Rights. The Implementation of Economic, Social and Cultural Rights. Antwerp: Intersentia. 44 UVOD Gomien, Donna. 1998. Short Guide to the European Convention on Human Rights. Strasbourg: Council of Europe (2. izdanje) Gomien, Donna, David Harris i Leo Zwaak. 1996. Law and practice of the European Convention on Human Rights and the European Social Charter. Strasburg: Council of Europe Publishing. Gutmann, Amy (ur.). 2001. Human Rights as Politics and Idolatry. Princeton and Oxford: Princeton University Press. Hanski, Raija i Markku Suksi (ur.). 1999. An Introduction to the International Protection of Human Rights, A Textbook, Turko/Abo: Institute for Human Rights. Abo Akademi University (2. izdanje). Ishay, Micheline R. (ur.). 1997. The Human Rights Reader: Major Political Writings, Essays, Speeches and Documents from the Bible to the Present. London, Routledge. Jones, John R.W.D. 2000. The Practice of the International Criminal Tribunals for the Former Yugoslavia and Rwanda. Irvington-on-Hudson, NY: Transnational Publishers (2. izdanje). Maddex, Robert. L. 2000. International Encyclopaedia of Human Rights. Washington: Congressional Quarterly Press. McRae, Rob i Don Hubert (ur.). 2001. Human Security and the New Diplomacy, Protecting People, Promoting Peace. Montreal: McGill-Queen's University Press. Newman, Edward i Oliver P. Richmond (ur.). 2001. The United Nations and Human Security. New York: Palgrave. Nowak, Manfred. 1999. Human Rights ,,Conditionality" in Relation to Entry to, and Full Participation in, the EU, u: Alston, Ph. (ur.), The EU and Human Rights. Oxford: Oxford University Press, 687ff. Nowak, Manfred. 2003. International Human Rights Regime. Kluwer Law International. Office of the High Commissioner for Human Rights i dr. 1997. Manual on Human Rights Reporting. Geneva: United Nations Publication. Office of the High Commissioner for Human Rights. 1998. (3. izd). Basic Human Rights Instruments. Geneva. OSCE. 2000. OSCE Handbook. Vienna. Ramcharan, Bertrand G. 2002. Human Rights and Human Security. The Hague itd.: Martinus Nijhoff Publishers. Robertson, Geoffrey. 2002. Crimes Against Humanity. The Struggle for Global Justice. London: Penguin. Sen, Amartya K. 1999. Culture and Human Rights. Development as Freedom. Oxford: Oxford University Press. Sicilianos, Linos-Alexander i Christiane BourloyannisVrailas (ur.). 2001. The Prevention of Human Rights Violations. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers. Smith, Rhona. 2003. Textbook on International Human Rights. Oxford: Oxford University Press. Steiner, Henry J. i Philip Alston. 2000 (2. izdanje). International Human Rights in Context, Law, Politics, Morals, Text and Materials. New York: Oxford University Press. Symonides, Janusz i Vladimir Volodin (ur.). 2001. A Guide to Human Rights, Institutions, Standards, Procedures. Paris: UNESCO. Symonides, Janusz i Vladimir Volodin. 1999. (2. izd). UNESCO and Human Rights, Standard-Setting Instruments, Major Meetings, Publications. Selection of documents and introduction. Paris: UNESCO. Symonides, Janusz (ur.). 2000. Human Rights: Concept and Standards. Ashgate: UNESCO. Todorovi, Mirjana (ur.) 2003. Culture of Human Rights. Belgrade Human Rights Centre. Umozurike, U. Oji. 1997. The African Charter on Human and Peoples' Rights. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers. Weston, Burt H. i Stephen P. Marks. 1999. The Future of International Human Rights. New York: Transnational. Willets, Peter (ur.). 1996. The Conscience of the World, The Influence of Non-Governmental Organizations in the UN System. London: Hurst. Wilson, Richard A. 1997. Human Rights, Culture and Context, Anthropological Perspectives. London: Pluto Press Mernissi, Fatima. 1995. Arab Women's Rights and the Muslim State in the Twenty-first Century: Reflections on Islam as Religion and State. Faith and Freedom: Women's Human Rights in the Muslim World. London, I. B. Tauris & Co. II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA UNIVERZALNOST JEDNAKOST NEDELJIVOST I MEUZAVISNOST Meunarodna zajednica upravo je izasla iz doba obavezivanja. Sada mora stupiti u doba primene, tokom koga treba pokrenuti volju i resurse potrebne za ispunjenje datih obeanja. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN, 2001. ZABRANA MUCENJA LJUDSKO DOSTOJANSTVO I CELOVITOST LICNOSTI NECOVECNI I PONIZAVAJUI POSTUPCI MUCENJE Niko se ne sme podvrgnuti mucenju ili okrutnom, necovecnom ili ponizavajuem postupanju ili kaznjavanju. CLAN 5 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA 48 ZABRANA MUCENJA PRICA ZA ILUSTRACIJU Zaustavili su me na ulici 25. novembra 1991. godine oko 9 sati ujutro. U tom trenutku nije bilo nikakvih problema ... Zatim su me odveli u policijsku stanicu Bobinji. Odveli su me na prvi sprat, gde me je otprilike osmoro ljudi pocelo da tuce. Morao sam kleknuti. Jedan policajac me je podigao vukui me za kosu. Drugi me je vise puta udarao po glavi predmetom nalik bejzbol palici. Trei me je nogama i rukama tukao po leima. Ispitivanje je trajalo oko sat vremena bez prekida. 26. novembra 1991. godine opet me je ispitivalo nekoliko policajaca trojica ili cetvorica istovremeno ... Tom prilikom vukli su me za kosu, tukli i udarali stapom ... Fizicki su me maltretirali do 1 sat posle ponoi. Mislim da je taj put zlostavljanje pocelo oko 7 sati uvece. U jednom trenutku saterali su me u dugacki kancelarijski hodnik, gde me jedan policajac, pretpostavljam nadlezni, zgrabio za kosu i naterao da trcim duz hodnika, dok su mi ostali, postrojeni s obeju strana hodnika, podmetali noge ... Posle toga, odveli su me u neku kancelariju i pretili da e mi naneti opekotine ako ne progovorim. Posto sam odbio da progovorim, upalili su dve let-lampe koje su bile spojene s dvema malim plavim plinskim bocama. Naterali su me da sednem, skinuli mi cipele i postavili letlampe otprilike metar od mojih stopala. Istovremeno su me tukli. Potom su mahali nekakvim spricom, pretei da e sadrzaj uspricati u mene. Na to sam poderao rukav svoje kosulje, rekavsi: ,,Samo napred, ako smete." Kao sto sam predvideo, pretnju nisu ostvarili ... Policajci su me ostavili na miru petnaestak minuta, a onda je jedan od njih rekao: ,,Vi Arapi volite da vas seve." Zgrabili su me, svukli i jedan on njih ugurao je mali crni pendrek u moj anus. N. B. Dok je govorio, gospodin Selmouni je briznuo u plac. Svestan sam ozbiljnosti ovoga sto sam vam upravo ispricao, ali to je u potpunosti istina, stvarno sam pretrpeo ta zlostavljanja ... Utvrdivsi cinjenice i dokaze u slucaju Selmouni protiv Francuske, Evropski sud za ljudska prava 28. jula 1999. godine jednoglasno je ustanovio da je prekrsen clan 3 Evropske konvencije o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. IZVOR: EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, SLUCAJ SELMOUNI PROTIV FRANCUSKE, PRESUDA OD 28. JULA 1999, STRAZBUR, FRANCUSKA. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Kako biste okarakterisali postupke koje je pretrpeo gospodin Selmouni? Kakve misli je u vama pobudila njegova prica? 2. Sta se, po vasem misljenju, moze uciniti kako bi se sprecili slicni slucajevi? Jeste li upoznati s postojeim mehanizmima zastite na lokalnom, regionalnom i meunarodnom nivou? 3. Kako drustvo, po vasem misljenju, moze pomoi zrtvama poput gospodina Selmounija? 4. Da li biste imali drugaciji stav kada biste znali da je gospodin Selmouni preprodavao drogu? Zasto? ZABRANA MUCENJA 49 POTREBNO JE ZNATI 1. SVET SLOBODAN OD MUCENJA Zamislite da vas celo telo boli, a dusa vam place, skamenjena od straha. Liseni ste slobode i dostojanstva. Trpite bol, ponizenje i bespomonost zrtva ste mucenja ... Cesto se smatra da se teski oblici zlostavljanja dogaaju samo u drustvima i drzavama gde je krsenje ljudskih prava svakodnevna pojava. Uprkos tome sto se smatra da je mucenje karakteristicno samo za siromasna i ,,necivilizovana" drustva, ono je prisutno u dve treine zemalja sveta, ukljucujui visoko industrijalizovane i razvijene zemlje. Iako mucenja i drugih oblika zlostavljanja ima u celom svetu, u razlicitim delovima sveta oni se sprovode na razlicite nacine i u razlicitim stepenima. Zabrana mucenja je apsolutna, sto potvruju mnogi meunarodni i regionalni ugovori. Pravo na slobodu od mucenja pripada ljudskim pravima koja drzave ne smeju derogirati, odnosno koja vrede u svim okolnostima. Drzavama nije dopusteno ogranicavanje tih prava ni iz bilo kog razloga. Mucenje i zlostavljanje takoe su zabranjeni meunarodnim obicajnim pravom. No, uprkos tome, jos uvek se sprovode, i to cesto. Mozda je upravo u ovom trenutku neko podvrgnut takvim postupcima. Oni se sprovode nad osobama koje su lisene slobode, osobama koje pripadaju razlicitim etnickim, socijalnim i kulturnim grupama, mladima i starima, zenama i muskarcima. Niko nije imun na mucenje. Zrtva moze postati svako bilo kada! Dugo se mislilo da mucenje, necovecni i ponizavajui postupci postoje iskljucivo u ratnim sukobima i robovlasnickim drustvenim odnosima, pa se na njih nije obraala paznja u vreme mira. Ali, iscrpno istrazivanje savremenih slucajeva mucenja, necovecnih i ponizavajuih postupaka otkriva da teski oblici zlostavljanja nisu samo stvar proslosti. Tokom vekova, s napretkom i razvojem covecanstva brutalne metode Starog i Srednjeg veka zamenjene su slozenijim, ali podjednako okrutnim metodama. Njihov ucinak i ishod nisu se promenili. Mucenje i drugi teski oblici zlostavljanja i dalje cine ozbiljnu pretnju ljudskoj bezbednosti i telesnoj i psihickoj celovitosti ljudskog bia. Stoga su preko potrebni usklaeni napori ka njihovom sprecavanju. Zahvaljujui razvoju meunarodnog prava, kao i brzem i obuhvatnijem nacinu sirenja informacija, u novije vreme raste svest o problemu mucenja i ostalih teskih oblika zlostavljanja, pa se uspelo u skretanju paznje svetske javnosti na taj problem. Brojne vladine i nevladine organizacije pocele su da se bave ne samo posledicama nego i uzrocima razlicitih oblika zlostavljanja. Dogovoreni su i siroko prihvaeni jasni standardi zastite i prevencije na meunarodnom nivou. Zatim, uspostavljen je niz tela za istragu, praenje i nadzor na nacionalnom i meunarodnom nivou radi ocuvanja standarda zastite i apsolutnog prava na slobodu od mucenja i drugih oblika okrutnih, necovecnih i ponizavajuih postupanja i kaznjavanja. 50 ZABRANA MUCENJA Zabrana mucenja i ljudska bezbednost Mucenje i zlostavljanje su neposredna pretnja licnoj bezbednosti. Stoga su zastita ljudskog zivota i ocuvanje fizicke i psihicke celovitosti ljudskog bia postali sredisnja nit pristupa ,,ljudska bezbednost". Zastita nepovredivosti ljudskog zivota u tesnoj je vezi sa apsolutnom zabranom mucenja i drugih oblika zlostavljanja. Puno ostvarenje prava na zivot i celovitost licnosti i apsolutna zabrana mucenja i drugih oblika okrutnih, necovecnih i ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja nalaze se na prvom mestu u svakom obliku delovanja za ljudsku bezbednost. Nedvosmisleno, svest o ljudskim pravima koja raste zahvaljujui obrazovanju i ucenju za ljudska prava, uz poboljsanu pravnu zastitu od mucenja i zlostavljanja i njihovo sprecavanje, postae temelj pojacane ljudske bezbednosti i blagostanja. U Statutu Meunarodnog krivicnog suda, cije osnivanje je ,,Mreza za ljudsku bezbednost" zestoko zastupala, mucenje se izricito odreuje kao zlocin protiv covecanstva i ratni zlocin, cime se dodatno istice vaznost ocuvanja ljudskog zivota i ljudske bezbednosti. Covek koji muci drugog coveka neizrecivi je zlotvor. HENRY MILLER 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Sta je mucenje? Pojave kao sto su mucenje i zlostavljanje ve duze vreme su bez opsteprihvaene definicije, iako se njihova zabrana smatra normom meunarodnog obicajnog prava i vazi za sve drzave. Odredbe o apsolutnoj zabrani mucenja iz niza meunarodnih ugovora nisu se pokazale dovoljnim jemstvom protiv mucenja. Cini se da u samoj definiciji postoji odreeni manevarski prostor kojim se drzavnim vlastima ostavlja sloboda interpretacije kako bi se olaksalo nacelno prihvatanje tih meunarodnih normi. Pravnu definiciju mucenja prihvatile su sve drzave potpisnice Konvencije UN protiv mucenja i drugih okrutnih, necovecnih i ponizavajuih kazni ili postupaka (UNCAT) iz 1984. godine. Konvencija je usvojena i otvorena za potpisivanje i ratifikaciju Rezolucijom br. 39/46 Generalne skupstine UN 10. decem- bra 1984. godine, a stupila je na snagu 26. juna 1987. godine. Definicija mucenja prema clanu 1. Konvencije glasi: ,, ... svaki cin kojim se nekom licu namerno nanose velike patnje, fizicke ili dusevne, sa ciljem da se od njega ili treeg lica dobiju obavestenja ili priznanja, da se kazni za neko delo koje je ono ili neko tree lice pocinilo ili se sumnja da je pocinilo, da se uplasi ili da se na njega ili na neko tree lice izvrsi pritisak, ili iz bilo koje pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kad takav bol ili patnje nanosi sluzbeno lice ili neko drugo lice koje deluje po sluzbenoj duznosti ili na osnovu izricitog naloga ili pristanka sluzbenog lica. Taj izraz ne odnosi se na bol ili patnje koje proizlaze iskljucivo iz zakonitih kazni, neodvojivi su od njih ili njima izazvani." Vazno je primetiti da ova definicija, iako obuhvata i psihicku i fizicku dimenziju mucenja i zlostavljanja, nije sveobuhvatna i u njoj nisu iscrpno razraeni razliciti nivoi zlostavljanja. Zatim, ona ne sadrzi pravne sankcije propisane nacionalnim zakonima, sto u odreenim slucajevima ostavlja dvoumljenja u pogledu duha i ciljeva Konvencije. Meutim, definicija ipak podrzava opste misljenje da se, recima Komisije za ljudska prava, ,,nijedan oblik mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili po- ZABRANA MUCENJA 51 nizavajuih postupanja ili kaznjavanja [...] ne moze opravdati nikada, ni u kojim okolnostima". Posebni izvestilac za mucenje takoe je potvrdio da je ,,pravna i moralna osnova zabrane mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja apsolutna i neotklonjiva i ni pod kojim uslovima se ne sme podrediti drugim interesima, politici ili praksi". Povodom uspostavljanja UN Meunarodnog dana podrske zrtvama mucenja, 26. juna, Meunarodno vee za rehabilitaciju zrtava mucenja istaklo je da je ,,mucenje jedna od najstrasnijih stvari koju jedna osoba moze uciniti drugoj. Cilj mucenja je nanosenje najveeg mogueg bola, a da zrtva pri tom ostane u zivotu..." Namerno nanosenje bola i patnje, fizickog ili psihickog, karakteristika je ne samo mucenja nego i necovecnih i ponizavajuih postupaka. U pravnim terminima, razlika izmeu necovecnih i ponizavajuih postupaka, s jedne strane, i mucenja, s druge strane, iako tanana, odnosi se na prirodu pocinjenog dela, njegov cilj, stepen tezine i okrutnost sredstava koja se koriste. Drugim recima, sto je cin okrutniji, bolniji i sto je jasnije voen namerom, to ga je sud spremniji da razmatri kao slucaj mucenja. Mucenje je krajnje krsenje ljudskog dostojanstva. Ono dehumanizuje i zrtvu i pocinioca. Bol i strahote koje jedno ljudsko bie namerno zadaje drugom ljudskom biu ostavljaju trajne oziljke: kicme iskrivljene udarcima, lobanje osteene kundacima, none more koje se ponavljaju iz noi u no, zbog cega zrtva zivi u stalnom strahu. Sloboda od mucenja je osnovno ljudsko pravo koje mora biti zastieno u svim okolnostima. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN Prema Konvenciji UN protiv mucenja, mucenje je oznaceno sledeim obelezjima: namerni cin koji prouzrokuje veliku fizicku ili psihicku patnju; pocinjen sa odreenim ciljem; pocinio ga je drzavni sluzbenik ili lice koje deluje u svojstvu predstavnika drzave. Metode mucenja Kako se sprovodi mucenje? U nacelu, bilo koji predmet, od vode do kuhinjskog pribora, moze se koristiti kao sredstvo mucenja. U danasnje vreme orua i metode mucenja stalno se razvijaju, postajui jos okrutnija i necovecnija. Niz tehnika mucenja koje se danas upotrebljavaju ne ostavljaju vi- dljive tragove na telu, nego osteuju unutrasnje organe i psihicki integritet zrtve. Metode mucenja mogu se svrstati u dve grupe: fizicke i psihicke. Fizicko mucenje prouzrokuje neopisiv bol i ogromnu patnju zrtve. U najokrutnijim oblicima ono moze dovesti do sakaenja, unakazenja ili trajne ozlede. Najcese metode mucenja su bicevanje, udaranje metalnim predmetima, kamenjem, kablovima ili palicama, udaranje nogama i lupanje o zid. Metoda zvana falanka ili phalange (zestoko udaranje zrtve po tabanima) koristi se gotovo jednako cesto kao i metode elektrosokova, davljenja, vezivanja i przenja cigaretama ili izlaganja jako niskim ili visokim temperaturama. Psihicko mucenje obuhvata tehnike uskraivanja ili iscrpljivanja, kao sto su uskraivanje hrane, vode, sna i upotrebe sanitarnog cvora, tehnike uskraivanja komunikacije, poput zatvaranja u samicu i zabrane kontakta s drugim zatvorenicima ili spoljnim svetom, tehnike iznuivanja ili zastrasivanja, poput prisilnog gledanja mucenja drugih ljudi, pretnje smaknuem ili simulirano smaknue, neprestano ponizavanje i zastrasivanje itd. Osim toga, kao sredstvo fizickog i psihickog onesposobljavanja zrtava cesto se koristi seksualno nasilje. Sve metode mucenja ozbiljno ugrozavaju dostojanstvo ljudskog bia i krse njegova/nje- 52 ZABRANA MUCENJA na ljudska prava. Svet slobodan od mucenja bie svet u kom ljudi nee jedni drugima namerno nanositi bol niti upotrebljavati okrutna sredstva. Motivi mucenja Zasto se sprovodi mucenje? Postoji vise razlicitih motiva mucenja, ali u srzi svakog od njih leze namera i cilj. Mucenje i teski oblici zlostavljanja cesto se sprovode kao posledica zelje za iskazivanjem moi ili, jednostavno, za prikrivanjem slabosti. Tokom razlicitih perioda ljudske istorije mucenje se koristilo kao sredstvo kontrole primenom sile nad protivnicima ili ljudima cije su napredne ideje predstavljale pretnju vlastima i vladajuem sistemu. Mucenje se cesto koristilo kao sredstvo politickog pritiska i tlacenja, kaznjavanja i osvete, kao i uutkivanja protivnika. Tradicionalno se mucenje i drugi oblici zlostavljanja koriste za dobijanje informacija i iznuivanje priznanja, iako je vrednost priznanja dobijenih prinudom i fizickom prisilom prilicno diskutabilna. Okrutni i ponizavajui postupci takoe se primenjuju u svrhu pretnji, zastrasivanja, dehumanizovanja, ponizavanja, usaivanja oseaja beskorisnosti i inferiornosti, a u krajnosti radi zatiranja licnosti. Sva ta dela, koja mogu biti podstaknuta razlicitim motivima, ostavljaju dugotrajne posledice na licnost zrtve. Fizicka rehabilitacija i oporavak cesto traju godinama, a rane ne mogu uvek u potpunosti zaceliti. Psihicki oziljci prate zrtvu do kraja zivota i cesto sprecavaju oseaj zivotne ispunjenosti. Zrtve i pocinioci mucenja, necovecnih i ponizavajuih postupaka Svako moze postati zrtva, narocito u drustvima gde ne postoji tradicija vladavine prava, ili se zakoni i preuzete obaveze slabo postuju i sprovode. Zlostavljanje se najcese dogaa u zatvorima, policijskim stanicama i drugim centrima za pritvor, ali nisu retki ni slucajevi zlostavljanja na privatnom prostoru ili u specijalizovanim medicinskim ustanovama za neizlecive bolesnike ili mentalno obolele osobe. Osumnjiceni u istraznim zatvorima i osuenici posebno su osetljivi na zlostavljanje jer zadovoljavanje njihovih najosnovnijih potreba zavisi od vlasti. Mesta za pritvor po svojoj su definiciji zatvorenog karaktera, pa se pritvorena lica nalaze van ociju javnosti koja za njih neretko i nema previse saoseanja ni razumevanja. Manjine, bilo socijalne, verske ili etnicke, kao i izbeglice i azilanti takoe su cesto zrtve ponizavajuih postupaka i ponovne traumatizacije. Starije ili mentalno retardirane osobe koje zive u speci- jalnim ustanovama i bolnicama, a cesto su zanemarene ili cak zaboravljene, mogu postati zrtve postupaka koji nalikuju mucenju zbog losih materijalnih uslova, odnosno nedostatka resursa za pristojan zivotni standard, lekarsku negu i dostojanstvenu starost. Deca, muskarci i zene, mladi i stari, svi mogu postati zrtve mucenja. Niko nije imun na posledice teskih oblika zlostavljanja njihove posledice oseaju i sami pocinioci. Najcese su to policijski ili vojni sluzbenici koji deluju kao predstavnici svoje sluzbe. U mnogim slucajevima pocinioci deluju po nareenju ili su deo specijalizovane grupe za koju su takvi postupci uobicajena pojava. Osim toga, medicinsko i tehnicko osoblje u ustanovama za osobe s posebnim potrebama mogu postati pocinioci zlostavljanja zbog nebrige, odsustva nadzora, nedostajuih resursa ili neznanja. 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA Obicaji i shvatanja razlicitih kultura bez sumnje uticu na razumevanje meunarodnih pravnih normi i standarda, uslovljavajui njihovu interpretaciju kroz specificnu kulturnu prizmu. Na primer, telesno kaznjavanje stapom ili ZABRANA MUCENJA 53 bicem kao korektivna mera siroko je rasprostranjen oblik zlostavljanja. U tradiciji islamskog serijatskog zakona telesno kaznjavanje, pa cak i odsecanje udova, nisu samo opsteprihvaeni u zivotnoj praksi, nego su i legalizovani. Brojni verski sudovi odlucuju ne samo o pitanjima porodicnog prava i nasleivanja, nego i o drugim pitanjima materijalnog i duhovnog zivota muslimana. Serijatski Krivicni zakon pokrajine Zamfara u Nigeriji, na primer, kao kazne za odreene zlocine, osim smrtne i zatvorske kazne, od januara 2000. godine propisuje batinanje i odsecanje udova. Slicne kazne izricu i verski sudovi koji deluju po serijatskom zakonu u Saudijskoj Arabiji, Iranu, Libiji i Avganistanu. Izraelske sluzbe javne bezbednosti, na primer, neprekidno su izlozene kritici zbog toga sto u postupku ispitivanja primenuju ,,umereni fizicki pritisak", koji cesto prerasta u mucenje. Preporuke Landau komisije o postupcima ispitivanja iz 1987. godine, gde se upotreba ,,umerenog fizickog pritiska" tokom istrage opravdava kao nuznost, izazvale su zucne rasprave. Preporukama, meutim, nije pojasnjeno gde prestaje ,,umereni fizicki pritisak" i pocinje mucenje. Tek 1999. godine Vrhovni sud Izraela je u slucaju Javni komitet protiv mucenja u Izraelu protiv drzave Izrael proglasio upotrebu ,,umerenog fizickog pri- Stalno su molili da ih ubiju. Mucenje je gore od smrti. JOSE BARRERA tiska" protivustavnom, budui da se time krsi ustavno pravo licnosti na dostojanstvo. Meutim, Komitet UN protiv mucenja u svojim zakljuccima i preporukama: Izrael: 23/11/2001. navodi: ,,Komitet ostaje neuveren i jos jednom izrazava svoju zabrinutost zbog toga sto zabrana mucenja, kako je ono definisano u Konvenciji, jos nije postala deo domaeg zakonodavstva." Ta dva primera pokazuju da se standardi zabrane mucenja, iako opsteprihvaeni, tumace i primenjuju od zemlje do zemlje na razlicite nacine. Meutim, nije jasno doprinose li razlike apsolutnoj zabrani mucenja u kulturno osetljivim kontekstima ili pak podrivaju ciljeve i duh obicajnog i kodifikovanog meunarodnog prava. Niz drugih pitanja i kontroverzi s tim u vezi jos nema odgovora. Trenutno se narocito u SAD vodi zestoka rasprava o tome treba li terorizam razluciti od ostalih zlocina i krsenja ljudskih prava i treba li uspostaviti posebne standarde za sprecavanje i borbu protiv terorizma. Nekoliko zemalja, poput Irske, Turske i SAD, ima antiteroristicke zakone kojima se omoguuje znatno brzi postupak od uobicajenog krivicnog postupka, sto dovodi do ogranicenja nekih ljudskih prava i sloboda. Nakon 11. septembra 2001. godine iznova se rasplamsala prastara rasprava o tome da li je dopustivo muciti teroriste, odnosno zlocince, kako bi se spasili zivoti drugih ljudi. Pri tom se postavlja pitanje treba li prava zrtava stititi bolje od prava zlocinaca i ima li zivot pocinioca zlocina ili teroristickog napada jednaku vrednost kao zivot svakog drugog coveka. Iako te zamrsene protivrecnosti i neresene moralne dileme nemaju ispravnih i pogresnih resenja, strucnjaci za meunarodno pravo dosledno zastupaju stav da dvostruki standardi nisu dopustivi i da se norme meunarodnog prava ne smeju primenjivati selektivno. Mnogi smatraju da je to jedini nacin da se ocuva duh i delotvornost meunarodnog prava u zastiti svetskog mira, ljudske bezbednosti i razumevanja meu drzavama. 54 ZABRANA MUCENJA 4. PRIMENA I PRAENJE Od 1948. godine do danas odredbe meunarodnog prava koje se odnose na zabranu mucenja i drugih oblika okrutnih, necovecnih i ponizavajuih postupaka stalno se menjaju i unapreuju. Veliki broj drzava potpisao je, ratifikovao i ukljucio u svoje zakonodavstvo i praksu te meunarodnopravne obaveze. Uspostavljeni su snazni regionalni sistemi sprecavanja i zastite od mucenja (na primer evropski) i nacionalni mehanizmi nadzora/inspekcije. Na meunarodnom nivou Komitet UN protiv mucenja i Posebni izvestilac UN za mucenje, kao i brojne nevladine organizacije nadgledaju primenu drzavnih obaveza u vezi sa zabranom mucenja i postupaka slicnih mucenju. Komitet Ujedinjenih nacija protiv mucenja (UNCAT), nadzorno telo obrazovano na osnovu clana 17. Konvencije UN protiv mucenja, poceo je s radom 1. januara 1988. godine. Komitet razmatra izvestaje koje drzave strane ugovornice Konvencije moraju slati svake cetiri godine. Moze uputiti pitanja i zatraziti razjasnjenja ili dodatne informacije u vezi sa cinjenicama iznesenim u izvestaji- ma. Uz to, drzava moze potpisati izjavu kojom Komitetu dopusta da prima i razmatra individualne i meudrzavne predstavke i da se o njima izjasnjava preko svojih zakljucaka i preporuka za delovanje. Komitet tesno sarauje s Posebnim izvestiocem za mucenje, (vinjeta Dobro je znati) Evropskim komitetom za sprecavanje mucenja i Fondacijom UN za zrtve mucenja. Sva dokumentacija o radu Komiteta objavljuje se i distribuira jednom godisnje. postupci prema ljudima lisenim slobode. Usmerenost na prevenciju predstavlja inventivni razvojni korak u sistemu zastite ljudskih prava u okviru UN, budui da veina ranije uspostavljenih meunarodnih tela moze delovati tek po krsenju prava. Posete pritvorima i zatvorima jedan su od najefikasnijih nacina poboljsanja zatvorskih uslova i sprecavanja mucenja. Fakultativnim protokolom se prvi put nekim meunarodnim instrumentom uspostavljaju kriterijumi i daje jemstvo za preventivne posete nacionalnih strucnih tela. Stoga se Protokol smatra velikim napretkom u ucvrsenju meunarodnih i nacionalnih mehanizama sprecavanja mucenja i necovecnih ili ponizavajuih postupaka. Meutim, iako na meunarodnom nivou postoji niz pravnih jemstava za sprecavanje mucenja, na nacionalnom nivou ona se ne sprovode u celosti. Preko je potrebno uskladiti nacionalne pravne norme s meunarodnim standardima i uspostaviti nacionalne sisteme praenja i izvestavanja. Mucenje e biti potpuno iskorenjeno tek kad sistemi primene i praenja na nacionalnom i lokalnom nivou u svim drzavama clanicama UN budu delovali nepristrasno, na osnovu meunarodnih standarda. Zatim, nuzan element pravednog i Najnoviji dogaaji: na 57. zasedanju Generalne skupstine UN u Njujorku 2002. godine usvojen je Fakultativni protokol uz Konvenciju UN protiv mucenja i drugih oblika okrutnih, necovecnih i ponizavajuih kazni ili postupaka iz 1984. godine. Protokolom se uspostavlja sistem redovnih poseta meunarodnih i nacionalnih strucnih tela mestima za pritvaranje i zatvorima radi sprecavanja mucenja i drugih oblika zlostavljanja. U tu svrhu osniva se meunarodno strucno inspekcijsko telo kao Potkomitet Komiteta UN protiv mucenja. Osim toga, Protokolom se obavezuju drzave na osnivanje nacionalnih inspekcijskih tela. Meunarodna i nacionalna tela poseivae redovno pritvore i zatvore i davati preporuke kako bi se unapredili ZABRANA MUCENJA 55 postenog nacionalnog zakonodavstva je omoguavanje zrtvama mucenja, necovecnih ili ponizavajuih postupaka rehabilitacije, pravne pomoi i odstete, kao i pomoi pri njihovom ukljucivanju u drustveni zivot. Delotvorno sprecavanje mucenja cine tri osnovna aspekta: 1. uspostaviti delotvoran pravni okvir, obezbediti njegovu primenu i jemstva za sprecavanje mucenja - na primer, osnovna jemstva za lica koja se nalaze u pritvoru (pristup braniocima, lekarima, sudijama itd. i zabranu pritvaranja bez mogunosti komunikacije); 2. uspostaviti nadzorne mehanizme, narocito nacionalne inspekcijske mehanizme za pritvore i zatvore i omoguiti nevladinim organizacijama nezavisno praenje i izvestavanje; 3. kontinuirano sprovoditi obuku svih radnika u sistemu, poput policijskih sluzbenika, zatvorskih cuvara, advokata, sudija, lekara itd. Svako moze aktivno doprineti sprecavanju mucenja kampanjama, lobiranjem za ratifikaciju meunarodnih dokumenata i njihovo sprovoenje na nacionalnom nivou, slanjem Otvorite li novine bilo koji dan u nedelji, procitaete da je u nekom delu sveta neko zatvoren, mucen ili pogubljen zato sto vlada njegove zemlje njegovo misljenje ili veroispovest smatra neprihvatljivim ... Citaoca tada obuzima mucan oseaj nemoi. Kada bi se takvi oseaji gnusanja preveli u zajednicku akciju, to bi moglo imati ucinka. PETER BENENSON, OSNIVAC AMNESTY INTERNATIONAL pisama i apela. Preko nevladinih organizacija na dobrovoljnoj osnovi svi mozemo delovati na podizanju svesti i obrazovanju u porodici, lokalnoj zajednici ili regionu. Na kraju, mozemo pomoi zrtvama mucenja da prevaziu traumu prouzrokovanu mucenjem, tako sto emo ih uputiti u to kako i kome da prijave svoj slucaj i kako da podignu tuzbu protiv pocinioca. 56 ZABRANA MUCENJA DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA U delu sveta gde se zivi relativno dobro tesko je shvatiti da su milioni ljudi svake godine zbog svog identiteta, dela ili uverenja podvrgnuti okrutnim, necovecnim ili ponizavajuim postupcima. Danas sirom sveta deluju mreze inicijativa za mobilizaciju drustva protiv mucenja gde god se ono provodi sistemski, mreze za obrazovanje o sprecavanju necovecnih postupaka i pravnu pomo, kao i fizicku i psihicku rehabilitaciju zrtava mucenja. Mnoge od tih aktivnosti sprovode se u civilnom sektoru radi podsticanja aktivizma; pomou drugih se nastoje izgraivati lokalne sposobnosti i znanja kao sredstvo sprecavanja i zastite. Na kraju, vaznu ulogu u tom procesu, takoe, ima razvoj institucionalnih kapaciteta i unapreenje zakonodavstva. Svi ti nivoi su neophodni i meusobno povezani i deluje se na svakom od njih. Dobra praksa za sprecavanje mucenja i zlostavljanja moze biti: graanski aktivizam - kampanje, lobiranje, podizanje svesti, obrazovne aktivnosti na lokalnom nivou; razvijanje institucija i jacanje kapaciteta, delovanje na strukture i institucije kako bi se podstakle reforme postojeih ili uspostavile nove institucije, uz razvoj lokalnih kapaciteta za resavanje problema. Delatnosti meunarodnih organizacija Posebni izvestilac za mucenje - ciljevi, ovlasenja i delatnosti Komisija za ljudska prava UN je Rezolucijom 1985/33 ustanovila Posebnog izvestioca za pitanja mucenja, ciji je zadatak da istrazi verodostojne i pouzdane informacije i efikasno odgovara na njih. Posebni izvestilac podnosi Komisiji obiman godisnji izvestaj o svojim aktivnostima, u kojima razmatra slucajeve mucenja i njihov obim i donosi preporuke vladama radi iskorenjivanja mucenja. Posebni izvestilac deluje u svim drzavama, bez obzira na to da li su ratifikovale Konvenciju protiv mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja. Ovlasenja Posebnog izvestioca obuhvataju tri glavne grupe aktivnosti: saopstenja vladama u obliku hitnih apela i pisama o navodnim slucajevima mucenja koje treba istraziti; misije radi utvrivanja cinjenica u zemljama u kojima, prema postojeim informacijama, slucajevi mucenja nisu izolovani ili spora- dicni i godisnje izvestaje Komisiji za ljudska prava i Generalnoj skupstini o aktivnostima, ovlasenjima i metodama rada Posebnog izvestioca. Za razliku od nadzornih tela osnovanih meunarodnim ugovorima, Posebni izvestilac moze istrazivati pojedinacne slucajeve kod kojih postoji opravdana sumnja da bi moglo doi do mucenja (,,hitni apeli") ili da se mucenje navodno ve dogodilo (,,pretpostavke"), cak i kad domai pravni lekovi nisu iscrpeni. Informacije Posebnom izvestiocu mogu se uputiti na adresu: Special Rapporteur on Torture Office of the High Commissioner for Human Rights 8-14 Avenue de la Paix 1211 Geneva 10, Switzerland IZVOR: PREGLED CINJENICA BR. 4: ,,SUZBIJANJE MUCENJA" IZ SERIJE PUBLIKACIJA ,,PREGLED CINJENICA O LJUDSKIM PRAVIMA" KANCELARIJE VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA UN, 2002. ZABRANA MUCENJA 57 Evropski komitet za sprecavanje mucenja i necovecnih ili ponizavajuih kazni ili postupaka (CPT) Osnivanje CPT je osnovan na osnovu Evropske konvencije za sprecavanje mucenja i necovecnih ili ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja, usvojene 1987. godine, a zapoceo je s radom 1989. godine, kada je Konvencija stupila na snagu. Clanstvo Drzave clanice Saveta Evrope. Od marta 2002. godine i drzave koje nisu clanice Saveta Evrope takoe mogu pristupiti Konvenciji na poziv Komiteta ministara. CPT cine lekari, advokati i strucnjaci za pitanja iz oblasti delovanja policije, zatvora i ljudskih prava. Broj clanova jednak je broju drzava clanica Konvencije. Od marta 2002. godine predsednica Komiteta je britanski kriminolog Silvia Casale. Delokrug Komitet nadzire postupanje prema ljudima lisenim slobode poseujui policijske stanice, zatvore, psihijatrijske bolnice i ostala mesta gde se ljudi zadrzavaju, kao sto su prihvatilista za azilante u tranzitnim delovima meunarodnih vazdusnih luka. Clanovi Komiteta imaju pravo da razgovaraju nasamo s licima smestenim u takvim ustanovama. Metode Komitet periodicno poseuje sve drzave ugovornice, a, po potrebi, moze preduzeti i ad hoc posete. Svoje nalaze i preporuke iznosi u poverljivim izvestajima koje upuuje vladi doticne drzave. Poverljivost izvestaja vazna je za kredibilitet Komiteta, koji je trajnim, konstruktivnim dijalogom s vladama poveao svoj meunarodni ugled. Ako doticna vlada pristane, izvestaj Komiteta i vladini komentari mogu se objaviti. Mogue sankcije Ako doticna vlada odbije da sarauje ili da poboljsa stanje u skladu s preporukama Komiteta, on moze izjavom za javnost izvrsiti politicki pritisak. Dosad je to ovlasenje primenio tri puta: 1992. i 1996. godine u slucaju Turske i 2001. godine u slucaju Cecenske Republike Ruske Federacije. Posete i izvestaji CPT Od 7. aprila 2003. godine CPT je ostvario 152 posete (100 periodicnih i 52 ad hoc posete) i objavio 115 izvestaja. IZVOR: HTTP://WWW.CPT.COE.INT/EN/ABOUT.HTM ... Zato sto imam cetrnaest godina Tesko mi je da pisem o mucenju zato sto sada imam tek cetrnaest godina. Ne zelim misliti na to, zato sto imam tek cetrnaest godina. Moram misliti o tome - moj grad i njegovi stanovnici bili su muceni. Zbog toga smo postali poznati u cijelom svijetu. Moj grad su mucili, ali ne i ubili. Pokusali su ubiti Dunav i Vuku, ali nisu uspjeli. Kako bi i mogli ubiti srca mog grada? Dvije rijeke, kao sestre: jedna stara, druga mlada. Mucili su ih bombama i mecima. Ali one i dalje teku, njihova srca i dalje kucaju. Pokusali su ubiti drvee i travu, ali nisu mogli. Kako bi i mogli ubiti plua moga grada? Mucili su ih vatrom i crnim dimom, ali ona i dalje disu. Ponovno sam u Vukovaru nakon svih tih godina. Ponovno vidim izmucene ulice, kue, skole, crkve... Osjeam slobodu i mir, ali negdje duboko u srcu ne mogu oprostiti zato sto imam tek cetrnaest godina. Ovaj sastav napisalo je jedno dete u Vukovaru, a prikazan je Centru za mentalno zdravlje i ljudska prava u Zagrebu, Hrvatska, 26. juna 2001. godine. 58 ZABRANA MUCENJA Aktivnosti nevladinih organizacija Godine 1997. UN je proglasio 26. jun za Meunarodni dan podrske zrtvama mucenja. Meunarodne mreze za sprecavanje i zabranu mucenja iz celoga sveta, poput Koalicije meunarodnih nevladinih organizacija protiv mucenja (CINAT), od tada vode kampanju za potpuno iskorenjivanje mucenja. U tim aktivnostima ucestvuju i mnoge poznate licnosti. Aktivnosti Amnesty Internationala (AI) sirom sveta primer su holistickog pristupa graanskom aktivizmu i izgradnji institucija i kapaciteta. Dana 28. maja 1961. godine britanski advokat Peter Benenson objavio je clanak ,,Zaboravljeni zatvorenici" u britanskom casopisu The Observer, kojim je podstakao osnivanje Amnesty Internationala. Danas Amnesty International ima meunarodni sekretarijat u Londonu i okuplja vise od milion clanova, pretplatnika i redovnih donatora u vise od 140 zemalja. Pokret AI cini oko 7.800 lokalnih, omladinskih, specijalistickih i profesionalnih grupa u otprilike 100 drzava i teritorija. Amnesty International je demokratski pokret kojim upravlja devetoclani Meunarodni izvrsni odbor (IEC) ciji se clanovi biraju svake dve godi- ne u Meunarodnom savetu koji cine predstavnici AI sekcija. Svake godine AI pokree kampanje, izvestava o stanju ljudskih prava, lobira vlade u pogledu odreenih problema ljudskih prava, itd. Godine 2001. AI je pokrenuo kampanju ,,Ucinite korak ka iskorenjivanju mucenja" protiv mucenja i zlostavljanja zena, dece, pripadnika etnickih manjina, homoseksualnih i biseksualnih osoba, kao i osoba promenjenog pola (LGBT). Do kraja godine vise od 35.000 ljudi iz 188 zemalja pristupilo je web-stranici kampanje protiv mucenja www.stoptorture.org, kako bi e-mailom poslali apel u hitnim slucajevima. U oktobru 2000. godine AI je usvojio Program za sprecavanje mucenja u 12 tacaka koji je postao platforma meunarodnog delovanja na sprecavanju mucenja i ucvrsenju mehanizama zastite protiv mucenja i njegove institucionalizacije. PROGRAM ZA SPRECAVANJE MUCENJA U 12 TACAKA Amnesty International poziva sve vlade da sprovedu Program za sprecavanje mucenja u 12 tacaka. 1. Zvanicna osuda mucenja Najvisa vlast svake zemlje treba da pokaze da se u potpunosti protivi mucenju. Svim izvrsiocima zakona treba dati na znanje da se mucenje nee tolerisati ni u kojim okolnostima. 2. Ogranicavanje zatvaranja bez mogunosti komunikacije Mucenje se cesto dogaa kad se pritvorenim i zatvorenim licima zabranjuje kontakt s licima na slobodi koja im mogu pomoi ili saznati sta se s njima dogaa. Vlade treba da jemce da zatvaranje bez mogunosti komunikacije nee postati prilika za mucenje. Izuzetno je vazno da svi pritvoreni budu izvedeni pred istraznog sudiju odmah nakon hapsenja i da im se hitno obezbedi redovna komunikacija s rodbinom, advokatima i lekarima. ZABRANA MUCENJA 59 3. Zabrana tajnog zatvaranja U nekim zemljama mucenje se sprovodi u tajnim centrima, cesto nakon sto su zrtve ,,nestale". Vlade treba da obezbede da se zatvorenici drze u mestima koja su poznata javnosti i da rodbini i advokatima budu dostupne pouzdane informacije o njihovom boravistu. 4. Zastita tokom ispitivanja i pritvora Vlade treba da omogue redovan nadzor nad postupcima pritvaranja i ispitivanja. Sve uhapsene treba odmah upoznati s njihovim pravima, ukljucujui pravo na zalbu u vezi s postupkom prema njima. Mesta za pritvor treba redovno obilaziti. Vazna zastita protiv mucenja je odvajanje nadleznih za pritvaranje od onih koji su odgovorni za ispitivanje. 5. Nezavisno razmatranje izvestaja o mucenju Vlade treba da obezbede nepristrasno i efikasno razmatranje svih tuzbi i izvestaja o mucenju. Metode i rezultati takvih razmatranja treba da budu javni. Tuzioci i svedoci treba da budu zastieni od pretnji. 6. Nekorisenje izjava iznuenih mucenjem Vlasti u sudskom postupku treba da zabrane pozivanje na priznanja i druge dokaze iznuene mucenjem. 7. Zakonska zabrana mucenja Vlasti treba da uvrste mucenje meu krivicna dela ureena krivicnim zakondavstvom. Prema meunarodnom pravu, zabrana mucenja ne sme se ukidati ni pod kojim okolnostima, cak ni u ratnom ili drugom vanrednom stanju. 8. Istrazivanje navodnih mucenja Lica odgovorna za mucenje treba izvesti pred lice pravde. To nacelo treba primenjivati bez obzira na to gde se krivci nalaze, gde su pocinili zlocin i koje su nacionalnosti oni sami ili njihove zrtve. Za mucitelje ne sme biti sigurnog utocista. 9. Obuka U obuci svih sluzbenika koji ucestvuju u procesu pritvora, ispitivanja ili zatvorske kazne treba jasno naglasiti da je mucenje krivicno delo. Treba ih uputiti da su duzni da odbiju izvrsenje svakog naloga po kom bi trebalo bilo koga podvrgnuti mucenju. 10. Odsteta i rehabilitacija Zrtve mucenja i od njih zavisni clanovi porodice treba da imaju pravo na novcanu odstetu. Zrtvama treba obezbediti primerenu lekarsku negu i rehabilitaciju. 11. Odgovor meunarodne zajednice Vlade treba da, na sve raspolozive nacine, uticu na one vlade koje su optuzene za mucenje. Treba uspostaviti meuvladine mehanizme za hitno istrazivanje izvestaja o mucenju i preduzimanje efikasnih akcija. Vlade treba da obezbede da se tokom vezbi i drugih programa vojske, bezbednosnih sluzbi ili policije ne sprovodi mucenje. 12. Ratifikacija meunarodnih instrumenata Sve vlade treba da ratifikuju meunarodne instrumente koji sadrze jemstva i pravne lekove protiv mucenja, ukljucujui Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima i njegov Fakultativni protokol kojim su predviene predstavke pojedinaca. 60 ZABRANA MUCENJA 2. TRENDOVI Eticki kodeks: Svetski lekarski savez (WMA) usvojio je 1975. godine u Tokiju Smernice za lekare o pitanjima mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja u pritvoru i zatvoru. WMA je jasno izrazila protivljenje lekarske profesije svakom mucenju i zlostavljanju: ,,lekar ne sme podrzati, odobriti ili ucestvovati u mucenju ili drugim oblicima okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupaka ni u kojoj situaciji, ukljucujui oruzani sukob ili graanski rat, bez obzira na to za koji prestup je zrtva tih postupaka osumnjicena, optuzena ili kriva i bez obzira na uverenja ili pobude zrtve". Brojne nacionalne lekarske organizacije razradile su eticke kodekse protiv ucesa lekara u mucenju i zlostavljanju. IZVOR: SVETSKI LEKARSKI SAVEZ ONLINE: HTTP://WWW.WMA.NET Trgovina spravama za mucenje poput lanaca, okova za noge, sprava za mucenje stezanjem palca, biceva i naprava za elektrosokove u poslednjih 20 godina dramaticno je porasla. Prema izvestaju Amnesty Internationala ,,Zaustaviti trgovinu mucenjem" iz 2001. godine, broj zemalja za koje se zna da proizvode i prodaju aparaturu za elektrosokove porastao je od 1980. do 2000. godine s 30 na vise od 130. Danas je broj zatvorenika u skoro svim delovima sveta u porastu. Broj zatocenih zena i maloletnika, takoe, dramaticno raste. U poslednjem Izvestaju o zatocenima u svetu Ministarstva unutrasnjih poslova Velike Britanije, u poslednjih 10 godina u 200 nezavisnih zemalja i teritorija broj zatvorenika porastao je za 69%. Taj porast sigurno predstavlja pritisak na zatvorsko osoblje i upravu i ukazuje na potrebu dopunske obuke, porasta svesti o ljudskim pravima i poveanja resursa. 3. HRONOLOGIJA Zabrana mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja osnovni elementi 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1949: Cetiri Zenevske konvencije 1957: Standardna minimalna pravila UN za postupanje prema zatvorenicima 1966: Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima 1979: UN Kodeks ponasanja za zaposlene koji rade na sprovoenju zakona 1982: Nacela lekarske etike u pogledu uloge zdravstvenog osoblja, posebno lekara, u zastiti zatvorenika i uhapsenika od mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja 1984: Konvencija UN protiv mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja 1990: Pravila UN za zastitu maloletnika lisenih slobode 1998: Statut Meunarodnog krivicnog suda 2002: Fakultativni protokol uz Konvenciju UN protiv mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupanja ili kaznjavanja (jos nije stupio na snagu) ZABRANA MUCENJA 61 ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: MUCITI TERORISTE? DEO I: UVOD Posle 11. septembra 2001. terorizam i mucenje terorista i zlocinaca postali su predmet zucnih rasprava. Mnogi su na razlicite nacine iskazali svoje misljenje i zabrinutost. Ovde nastojimo da podstaknemo raspravu kojom se dolazi do argumenata i protivargumenata o tim pitanjima, a zatim da ih analiziramo u skladu s nacelima ljudskih prava i razgovaramo o srodnim problemima. Tip aktivnosti: rasprava Pitanje za raspravu: Da li je dopustivo muciti pocinioce zlocina ili teroriste kako bi se spasli zivoti drugih ljudi? DEO II: OPSTI INFORMACIJE ZA RASPRAVU Ciljevi i zadaci: oblikovati, razmenjivati i braniti misljenje sticati znanje i podizati svest o nacinima na koje se demokratsko drustvo moze nositi s problemima mucenja pokazati da se zakonske odredbe i norme ljudskih prava i vladavine prava mogu koristiti kao dobar okvir za razumevanje slozenih pitanja Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 10 - 12 Vreme: 90 minuta Priprema: Prikupite novije clanke i fotografije iz nacionalne i meunarodne stampe i pripremite i umnozite zbirku meunarodnih i regionalnih standarda ljudskih prava kojim se zabranjuje mucenje. Zamolite ucesnike da donesu neki predmet, tekst i sl. koji se odnosi na temu. Materijal: kartice u boji, kopije pripremljenih materijala, ploca ili papir, markeri Potrebne vestine: vestine argumentacije i kritickog pristupa vestine komunikacije vestine resavanja sukoba Pravila rasprave: Pre rasprave zamolite ucesnike da sami odrede pravila rasprave i pazite da se cela grupa slaze oko predlozenih pravila i da ih prihvata. Izlozite pravila na vidno mesto i pozovite se na njih jedino ako iskrsne neki problem. Moderator treba da pazi da sledea dva pravila budu ukljucena u popis: 1. ucesnici govore jedan po jedan; 2. grupa treba da dogovori znak kojim e svako moi da iskaze svoje neslaganje ili nezadovoljstvo na uljudan nacin. DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI Uvod u temu: Kao uvod u temu ukratko prepricajte pripremljene novinske odlomke, meusobno kontradiktorne izjave javnih sluzbenika, dokumente o ljudskim pravima i odredbe koje se odnose na terorizam i zabranu mucenja ili slicne teme. Podelite ucesnike u dve manje grupe i zatrazite da razrade argumente za ili protiv, gradei ih na nacelima opstih ljudskih prava, moralnim i etickim razlozima itd. Tok rasprave: Raspravu treba usmeravati sa uvazavanjem i osetljivosu. Nijedan ucesnik ne sme ni u jednom trenutku imati oseaj da je njen/njegov argument neprikladan ili glup. Zamolite ucesnike da izloze svoje zakljucke. Odredite vreme od 45 minuta za rad u manjim grupama i razradu argumenata. Za pocetak rasprave zatrazite od ucesnika da iznesu argumente i zalepe ih na papirie s leve (protiv) ili desne (za) strane crte koja deli prostoriju. Pitajte slazu li se svi s polozajem 62 ZABRANA MUCENJA gde su postavljeni pojedini argumenti i pokusajte ih navesti na raspravu o razlikama u pristupu, razumevanju problema i razlozima stavova. (planirajte 45 - 60 min.) Povratna informacija: Posle rasprave podelite svakom ucesniku crvenu i zelenu karticu i zatrazite da na njih napise svoje pozitivne i negativne reakcije na sadrzaj i nacin odvijanja rasprave. Na kraju procitajte kartice naglas i ostavite vremena za razmisljanje. Ucesnici mogu pricvrstiti kartice na zid ili plocu. Metodoloski saveti: Uvek imajte na umu da, po potrebi, mozete uvesti 5 minuta odmora (smirivanja) kad se rasprava uzari i kad postoji opasnost da bi mogla izmai kontroli. Odvojite vreme za tiho promisljanje u trenucima poveane zbunjenosti ili ljutnje. Nastojte sazeti, pojasniti i ublaziti argumente i nemojte otvoreno stati ni na jednu stranu. Predlozi za varijacije: Ako zelite strukturiraniju raspravu, mozete ucesnicima da podelite letak pod nazivom ,,Lestvice mucenja". Lestvice mucenja Neko je postavio bombu i priznaje da je to ucinio. Primena mucenja je neophodna kako bismo spasili zivote ljudi. Neko je osumnjicen da je postavio bombu. Primena mucenja je neophodna kako bismo doznali vise. Neko je blizak licu osumnjicenom za postavljanje bombe. Mucenje tog lica je neophodno kako bismo saznali planove osumnjicenog lica. Neko je prijavio lice koje deli politicko misljenje bombasa. Mucenje politickog istomisljenika je neophodno kako bismo preko njega dosli do informacija o osumnjicenom licu. Neko je odbio rei policiji gde se nalazi osumnjiceni. To lice moramo podvrgnuti mucenju kako bismo demotivisali druga lica da postupe isto. Ovaj letak stavlja nas pred pitanje gde povui crtu kada je i da li je uopste mogue opravdati mucenje? IZVOR: NANCY FLOWERS I DR. 2000. PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA. EFIKASNA PRAKSA ZA UCENJE, DELOVANJE I PROMENU. MINESOTA: CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI. DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: pravo na zivot, smrtna kazna, ljudska bezbednost AKTIVNOST II: KAMPANJA PROTIV MUCENJA DEO I: UVOD Sprecavanje mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili ponizavajuih postupaka i kazni, podizanje svesti o postupcima slicnim mucenju i njihova zabrana, kao i poboljsanje domae zakonske regulative svuda u svetu, traze mnogo znanja, kreativnosti i razumevanja. Ovom aktivnosu ucesnici se podsticu da svoje znanje prevedu u delovanje razvojem vestina voenja kampanje i uveravanja. DEO II: OPSTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: podizati svest razvijati kreativne i inventivne pristupe slozenim problemima stvarati resenja primenjiva u stvarnom zivotu i taktike i metode sprecavanja mucenja ZABRANA MUCENJA 63 Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 10 do 20 ucesnika podeljenih u grupe od po cetiri ili pet Vreme: 150 minuta Priprema: Prikupite primere akcija usmerenih na sprecavanje mucenja koje se sprovode na lokalnom, regionalnom i meunarodnom nivou. Uvedite i pojasnite elemente mogue kampanje. Prikupite i umnozite relevantne meunarodne i regionalne standarde ljudskih prava za zabranu mucenja. Materijal: kartice u boji, primerci pripremljenih materijala, veliki blok ili papir, markeri, potresne fotografije i price zrtava mucenja i sl. Potrebne vestine: kreativno misljenje vestine uveravanja i komunikacije vestine resavanja sukoba DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Uvod u temu: Za zagrevanje zamolite ucesnike da nau sto vise antonima reci mucenje. Zapisite ih u blok ili na plocu. Da li ih ima puno? Koliko ih se mozete setiti? Odvijanje aktivnosti: Pomou ,,oluje ideja" odredite odlike Cetvrti mucenja i Cetvrti slobodne od mucenja (zavisno od grupe, moderator e mozda morati pripremiti definicije unapred). Zatim, oznacite dva suprotna ugla prostorije kao Cetvrt mucenja i Cetvrt slobodnu od mucenja. Uglove mozete unapred ukrasiti plakatima, relevantnim novinskim iseccima, fotografijama itd. Podelite ucesnike u manje grupe (najvise cetiri do pet clanova) i odaberite jednog predstavnika za svaku grupu. Cilj igre je pretvoriti Cetvrt mucenja u Cetvrt slobodnu od mucenja, koristei kampanju za podizanje svesti protiv mucenja, plakate, proteste, radijske programe, pozorista, lobiranje, sport itd. Grupe imaju 60 minuta za pripremu strategije svoje kampanje. Predstavnici grupa se kreu meu drugim grupama, pregovaraju s njihovim clanovima i pomazu svojoj grupi da izbegne ponavljanje ideja i resenja. Poslednjih 45 minuta ostavite za prezentaciju rezultata grupnog rada. Povratna informacija: Zamolite ucesnike da jedan po jedan opisu svoj dozivljaj ove vezbe jednom recju ili recenicom. U sledeem krugu mozete ih pitati sta im se najvise svidelo, a sta im je smetalo. Sastanak mozete zakljuciti podsticui ucesnike na komunikaciju s najblizom kancelarijom organizacije Amnesty International ili nekom drugom nevladinom organizacijom za ljudska prava i sprovoenje svojih zamisli u delo. Metodoloski savet: Omoguite ucesnicima da budu kreativni i izbegavajte komentare ili cenzuru ideja. Nastojte da sazmete, pojasnite i ublazite argumente i nikad ne zagovarajte nijednu stranu. Predlozi za varijacije: Zavisno od grupe s kojom radite, treba da budete veomao pazljivi pri izlaganju potresnih pojedinosti, fotografija ili izvestaja o mucenju! 64 ZABRANA MUCENJA REFERENCE DEO IV: NASTAVAK Pozovite nekog iskusnog aktivistu iz lokalne kancelarije Amnesty Internationala ili neke druge slicne organizacije radi razmene iskustava i pokretanja nove grupe/kampanje. Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: pravo na zivot, smrtna kazna, ljudska bezbednost Amnesty International News Service 102/99. 1999. Israel Supreme Court to Rule on Torture and the Holding of Hostages. AI Index: MDE 15/39/99,25 May. Amnesty International. 2001. Creating a Torture Free World. London: Amnesty International. Dostupno na adresi: http://web.amnesty.org/ai.nsf/4e5be749f06b3e4880256af600 6 87 3 4 8 / 0 f 211018 9 9 3 b 3 f 2 e 8 0 2 5 6 b 0 a 0 0 4 c 4 8 6 e / $ F I LE/POL3200201.pdf Association for the Prevention of Torture (APT). August 2002. Torture under International Law Compilation of Standards. Geneva: APT. Burgers, J. Herman i Hans Danelius. 1988. The United Nations Convention against Torture A Handbook on the Convention against Torture and Other Cruel, Inhuman and Degrading Treatment or Punishment. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Coyle, Andrew. 2002. A Human Rights Approach to Prison Management A Handbook for Prison Staff. London: International Center for Prison Studies. Dostupno na adresi: http://www.kcl.ac.uk/depsta/rel/icps/human_rights_prison_management.pdf European Court of Human Rights. Case of Selmouni v France from 28 July 1999. Dostupno na adresi: http://hudoc.echr.coe.int/hudoc/default.asp?Cmd=Query Evans, Malcolm D. i Rod Morgan. 1998. Preventing Torture A Study of the European Convention for the Prevention of Torture and Inhuman and Degrading Treatment or Punishment. Oxford: Oxford University Press. Giffard, Camille. 2000. The Torture Reporting Handbook. Essex: Human Rights Center of the University of Essex. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 2002. Fact Sheet No. 4 ,,Combating Torture" of the Human Rights Fact Sheet series. Geneva: OHCHR. OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights. 1999. Preventing Torture A Handbook for OSCE Field Staff. Warsaw: ODIHR. Dostupno na adresi: http://www.osce.org/odihr/documents/guidelines/preventing_torture/th_index.htm Popovi, Sabina. 1999. Torture, Consequences and Rehabilitation Bosnia and Herzegovina: Manual. Sarajevo: CTV. UN Doc. A/55/290 from 11 August 2000. Interim Report of the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture and other cruel, inhuman or degrading treatment or punishment. UN Doc. A/56/156 from 3 July 2001. Report of the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture and other cruel, inhuman or degrading treatment or punishment. UN Doc. A/57/173 from 2 July 2002. Report of the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture and other cruel, inhuman or degrading treatment or punishment. UN Doc. CAT/C/XXVII/Concl.5 (Sadrzi zakljucke/komentare) from 23. November 2001. Conclusions and Recommendations of the Committee against Torture: Israel. United Nations Convention against Torture and Other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment, 1984. Walmsley, Roy. 2002. Findings 166: World Prison Population List. London: Home Office. Dostupno na adresi: http://www.homeoffice.gov.uk/rds/pdfs/r166.pdf Zamfara State of Nigeria Shari'a Penal Code Law from January 2000. Dostupno na adresi: http://www.zamfaraonline.com/sharia/introduction.html ZABRANA MUCENJA 65 DODATNE INFORMACIJE Amnesty International USA: http://www.amnestyusa.org/stoptorture/ Amnesty International: http://www.amnesty.org/ Association for the Prevention of Torture: http://www.apt.ch/ Canadian Centre for Victims of Torture: http://www.icomm.ca/~ccvt/about.html European Committee for the Prevention of Torture: http://www.cpt.coe.int/en/ International Rehabilitation Council for Torture Victims: http://www.irct.org Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture: http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mtor.htm United Nations Committee against Torture (UNCAT): http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/cat.htm World Organisation against Torture: www.omct.or SLOBODA OD SIROMASTVA SMANJENJE NERAVNOPRAVNOSTI DOSTOJNO ZARAIVANJE ZA ZIVOT PRISTUP RESURSIMA UCESE PRISTOJAN ZIVOTNI STANDARD Svako . . . ima pravo da ostvaruje . . . ekonomska, socijalna i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo . . . Svako ima pravo na rad . . . Svako ima pravo na standard zivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljucujui hranu, odeu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne sluzbe . . . Svako ima pravo na obrazovanje . . . CLANOVI 22, 23, 25 I 26 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA 68 SLOBODA OD SIROMASTVA PRICA ZA ILUSTRACIJU ,,Umiranje od gladi u zemlji izobilja" Kad im je zetva propala i nije bilo posla, seljaci iz Mundiara poceli su traziti hranu u dzungli, ali nasli su samo travu. I tako, skoro celo leto 60 seoskih domainstava jelo je slamu koja se daje stoci. Ali ljudi nisu stvoreni da jedu travu, pa su seljaci bivali sve slabiji, a obrazi su im upali. Zalili su se na zatvor i letargiju. Na kraju su poceli umirati. Jedan seljak, Murari, gledao je kako mu cela porodica polako umire. Najpre mu je umro otac, Ganpat, a nakon toga supruga, Bordi. Cetiri dana kasnije izgubio je ker. Sirom tog zabacenog dela severne Indije - nekad prekrivenog gustom zelenom sumom, a sada opustosenog susom stanje je isto. U poslednja dva meseca vise od 40 pripadnika plemenske zajednice Sahariya umrlo je od gladi. U vladinim silosima trenutno se nalazi oko 60 miliona tona zitarica koje predstavljaju visak. Prema svim merilima, to je ogromna kolicina hrane. Nazalost, nista od toga nije stiglo u Mundiar niti bilo koje drugo selo u unutrasnjosti jugoistocnog Rajastana. *** Prema sluzbenim podacima, u Indiji niko ne gladuje. U javnom sistemu raspodele seljaci koji padnu ispod granice siromastva imaju pravo na kupone za nabavku, koji im omoguuju kupovinu subvencionisanih zitarica u drzavnim prodavnicama. Meutim, u Bojalu i drugim mestima sistem ne funkcionise. Lokalni seoski staresina podelio je sve kupone svojim prijateljima i pripadnicima svoje kaste, kazu seljaci. Osim toga, izbrisao je imena udovica koje su imale pravo na drzavnu penziju. Istovremeno, drzavne prodavnice su odbijajale da prodaju jeftine zitarice pripadnicima plemena Sahariya, koje spada meu nedodirljive. Umesto toga, prodavale su zitarice na crnom trzistu. Kad su Sahariye poceli da umiru, vlasnici prodavnica ispunili su njihove obrasce za kupone ne bi li prikrili svoje nepostenje. Stepen pothranjenosti u Indiji - zemlji s vise od milijardu stanovnika - najvisi je u svetu. Otprilike polovina indijske dece je pothranjena, a skoro 50% zena u Indiji boluje od anemije. Uprkos tome, veina zitarica iz velikih indijskih zaliha hrane biva bacena u smee ili ih pojedu pacovi. Najvise trpe oni s dna indijskog hijerarhijskog kastinskog sistema. Primera radi, plemenske zajednice, koje cine 30% stanovnistva okruga Baran, zrtve su istorijske nepravde. Pre nego sto je Indija stekla nezavisnost 1947. godine, Sahariye su jos nekako prezivljavali zahvaljujui lovu i gajenju nekih kultura. Nakon sticanja nezavisnosti, vlasti su ih isterale iz dzungle i konfiskovale njihovu zemlju. Sahariye su bili prisiljeni da traze posao kao poljski radnici. Kad je zetva ovog leta propala, ostali su bez posla i bez hrane. ,,Mi nismo zanimljivi politicarima", rekla je pedesetogodisnjakinja Nabbo, pripremajui veceru - indijski hleb chapatti napravljen od same - semenki korova. IZVOR: ODLOMCI IZ KNJIGE ,,UMIRANJE OD GLADI U ZEMLJI IZOBILJA. ZBOG KASTI I KORUPCIJE SIROMASNI LJUDI INDIJE NEMAJU HRANE", LUKE HARDING U BARANU, RAJASTAN, PETAK 15. NOVEMBRA 2002, THE GUARDIAN. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Sta je sve uskraeno siromasnim ljudima okruga Baran i sta ih cini ranjivim? Izrazite to u obliku ,,Krsenja ljudskih prava na ..." 2. Sta ta situacija budi u vama i sta po vasem misljenju treba uciniti? 3. Uporedite polozaj siromasnih u Baranu s polozajem siromasnih u vasoj zemlji, odnosno sredini. Kakve prizore siromastva ste susreli? 4. Vidite li povezanost izmeu pogorsavanja siromastva i ljudske bezbednosti? Smatrate li da postupanje s ljudima na nacin prikazan u prici moze uticati na ljudsku bezbednost? Kako? SLOBODA OD SIROMASTVA 69 POTREBNO JE ZNATI 1. UVOD Iako se siromastvo smatra istorijskom pojavom, oblici u kojima se ono pojavljuje danas postaju sve slozeniji. Ta slozenost posledica je mnogih cinilaca, ukljucujui promenjenu prirodu odnosa meu ljudima, odnos drustva prema ciniocima i postupcima proizvodnje, kao i pristupima vlada i meunarodnih institucija, poput Svetske banke, Meunarodnog monetarnog fonda ili Ujedinjenih nacija, razlicitim dimenzijama siromastva. Pojam siromastva razvijao se tokom vremena. Nekada se siromastvo merilo jedino prema licnim primanjima, a danas se smatra visedimenzionalnim fenomenom koji je utemeljen i u tesnoj je vezi s politikom, geografijom, istorijom, kulturom i drustvenim specificnostima. U zemljama u razvoju siromastvo je veoma prisutno, a karakterise ga glad, nedostatak zemlje i sredstava za zivot, neefikasna politika raspodele, nezaposlenost, nepismenost, epidemije, kao i nedostatak zdravstvenih usluga i pitke vode. U razvijenim zemljama siromastvo se pojavljuje u obliku drustvene iskljucenosti, porasta nezaposlenosti i niskih primanja. U obe grupe zemalja siromastvo postoji zbog nedostatka pravde, jednakosti, ljudske bezbednosti i mira. Siromastvo oznacava nedostatak pristupa u svetu izobilja. Siromasni nisu u stanju da promene svoj polozaj posto nemaju sredstava za to, zbog nedovoljnih politickih sloboda, nemogunosti ucesa u procesima odlucivanja, lose vlasti, nedostatka licne bezbednosti, nemogunosti ucesa u zivotu zajednice i zbog pretnji odrzivoj i meugeneracijskoj pravednosti. Uskraivanje ekonomske, socijalne i politicke moi i sredstava drzi siromasne u mrezi siromastva. Siromastvo i ljudska bezbednost Siromastvo, koje vodi velikim prehrambenim i drugim drustvenim neizvesnostima, neposredno ugrozava ljudsku bezbednost. Osim sto ugrozava egzistenciju velikog broja ljudi, ono takoe doprinosi njihovoj izlozenosti nasilju, zlostavljanju, kao i socijalnoj, politickoj i ekonomskoj obespravljenosti. Prema recima jedne siromasne zene iz Belorusije, siromastvo je ponizavajue, ono ljude lisava njihovog dostojanstva. Naglasavajui potrebu za razmatranjem izazova globalne pravicnosti i ljudske bezbednosti, profesor Amartya Sen nesto drukcijim recnikom tvrdio je: ,,Hitni zadaci pred nama obuhvataju kon- ceptualna razjasnjenja, kao i javne rasprave, uz utvrivanje konkretnih projekata za delovanje u smeru institucionalnih promena za promovisanje pravicnosti i zastitu osnovne ljudske bezbednosti. Bolje razumevanje sukoba i vrednosti treba udruziti sa istrazivanjem zahteva za zdravljem i obrazovanjem, otklanjanjem siromastva, kao i smanjenjem nejednakosti meu polovima i nebezbednosti." Stoga je siromastvo istovremeno stanje uskraenosti i stanje ranjivosti. Sve vea nejednakost i diskriminacija meu narodima i u okviru njih krsi pravo siromasnih na dostojanstven zivot u bezbednosti. 70 SLOBODA OD SIROMASTVA 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Definisanje siromastva Postoje razlicite definicije siromastva i njegovih pojavnih oblika: Iz perspektive prihoda, osoba je siromasna ako, i samo ako su njeni prihodi ispod odreene granice siromastva. Mnoge drzave su usvojile granicu siromastva koja se meri prihodima, kako bi mogle pratiti napredak u smanjenju siromastva. Granica siromastva definise se pomou kolicine novca koji je potreban za odreenu kolicinu hrane. Prema Izvestaju o ljudskom razvoju Programa za razvoj UNDP iz 1997. godine, ,,siromastvo znaci uskraivanje prilika i izbora koji su preko potrebni za ljudski razvoj - za dug, zdrav, kreativan zivot i odgovarajui zivotni standard, slobodu, dostojanstvo, samopostovanje i postovanje drugih". Indeks ljudskog siromastva (UNDP, HDR 1997) kao indikatore koristi osnovne dimenzije uskraivanja - kratak zivotni vek, nedostatak osnovnog obrazovanja i nedostatak pristupa javnim i privatnim resursima, potvrujui time da se ljudsko siromastvo ne odnosi samo na niske prihode. Iz perspektive ljudskih prava, Kancelarija Visokog predstavnika za ljudska prava smatra siromastvo ,,ljudskim stanjem koje se odlikuje trajnim ili hronicnim uskraivanjem resursa, sposobnosti, izbora, bezbednosti i moi neophodnih za uzivanje odgovarajueg zivotnog standarda i drugih osnovnih graanskih, kulturnih, ekonomskih, politickih i socijalnih prava". U Nacrtu smernica: Pristup ljudskih prava u strategijama smanjenja siromastva Kancelarije Visokog predstavnika za ljudska prava iz septembra 2002. godine, siromastvo se opisuje kao ,,krajnji oblik uskraivanja". U Izvestaju se iznosi da siromastvom treba smatrati samo one nedostatke koji se smatraju osnovnim u poretku prioriteta. Iako se prioriteti razlikuju od drustva do drustva, zajednicki skup potreba koje se smatraju osnovnim u veini drustava obuhvataju odgovarajuu prehranu, izbegavanje bolesti koje se mogu spreciti i prerane smrti, odgovarajue stanovanje, osnovno obrazovanje, licnu bezbednost, jednak pristup pravdi, mogunost pojavljivanja u javnosti bez srama, mogunost zaraivanja za zivot i ucese u zivotu zajednice. Rasprave o tome kako oznacavati i meriti siromastvo neprestano traju, ali zbog slozenosti ljudskog zivota siromastvo ne moze dobiti konacnu definiciju. Ranjivost i uskraivanje, koji su po prirodi subjektivni, ne mogu se ograniciti na neki strogi okvir koji bi bio univerzalno primenjiv. Dimenzije siromastva Pojava siromastva shvata se i izrazava na razlicite nacine, zavisno od specificnog ekonomskog, socijalnog, kulturnog i politickog konteksta. Sada emo poi korak napred i pokusati da povezemo pojmove koji se upotrebljavaju u definiciji siromastva (npr. pravda, ranjivost, dostojanstvo, bezbednost, prilike itd.) s problemima iz stvarnog zivota, sto e nam pomoi u tumacenju razlicitih dimenzija siromastva. Sredstva za zivot Uskraivanje pristupa zemlji, sumama, vodi; na primer, zakonima o sumama starosedeocima u ruralnim podrucjima nije dopusteno skupljanje hrane i slame na koju oni imaju prirodno pravo. U urbanom kontekstu, gradovima su potrebni ruralni migranti radi njihovog rada, ali ne preuzimaju odgovornost za njihovo stanovanje, zdravlje i obrazovne potrebe, gurajui ih jos dublje u ranjivost i nebezbednost. Zatim, diskriminacija zasnovana na kastinskoj, etnickoj ili rasnoj pripadnosti takoe je kljucni faktor pri SLOBODA OD SIROMASTVA 71 uskraivanju zajednicama i grupama pristupa prirodnim resursima od vitalne vaznosti, a time i njihovog ljudskog prava na zivot u dostojanstvu. Osnovne potrebe Uskraivanje hrane, obrazovanja, zdravlja i stanovanja; na primer, komercijalizacija vode, elektricne energije, skola i bolnickih usluga dovodi do toga da cene najneophodnijih usluga porastu toliko da siromasnima postanu nedostupne, pa su oni prisiljeni da prodaju svoj bedni imetak i da zive ispod ljudskog minimuma, sto ih najzad lisava prava na zivot u dostojanstvu. Pravda Uskraivanje pravde kao takve ili uskraivanje blagovremene pravde; na primer, siromasni u mnogim zemljama nemaju pristup sudstvu zbog visokih troskova postupka. Mladi iz slamova, pripadnici etnickih, rasnih ili verskih manjina prvo se sumnjice za zlocine koje nisu ni pocinili, a zenama koje traze intervenciju policije zbog porodicnog nasilja ne obezbeuje se zastita, pod izgovorom da je rec o problemu privatne prirode. Zbog pritiska od strane drzave i drugih monih lobija, sudovi cesto odugovlace postupke u vezi s naknadom za radnike ili rehabilitacijom prognanika, sto siromasne cesto kosta citavog imetka. Organizovanje Uskraivanje prava na organizovanje, osnazenje i suprostavljanje nepravdi; na primer, siromastvo ugrozava slobodu radnika da se organizovano bore za bolje radne uslove. Ucese Uskraivanje prava na ucese u donosenju odluka i uticanja na odluke koje odreuju nas zivot; na primer, zbog sve tesnjeg povezivanja politickih i poslovnih interesa suzava se prostor koji graanima stoji na raspolaganju za efikasno ucese u odlucivanju o javnim pitanjima, kao sto je pitanje pruzanja osnovnih usluga. Nepismenost i neinformisanost zbog preseljenja uskrauje izbeglicama pravo da odreuju svoju budunost. Zbog svoje nomadske prirode veina Roma cesto nije ni upisana u biracke spiskove, pa ne mogu ni glasati. Ljudsko dostojanstvo Uskraivanje prava na zivot u postovanju i dostojanstvu; na primer, pripadnici kastinskih, etnickih, rasnih i drugih manjinskih grupa u ruralnim podrucjima cine veliki deo onih koji ne poseduju zemlju ili su sitni zemljoposednici, pa su prisiljeni da kompromituju svoje dostojanstvo da bi zaradili bednu platu. Umesto da pohaaju skolu, deca su naterana na rad u kojem ih iskorisavaju, kao sto je re- cikliranje otpada, stavljenje koze ili zemljoradnja. Grupe podlozne siromastvu Iako je siromastvo siroko rasirena pojava i odnosi se na ljude u celom svetu, ono narocito pogaa zene i decu. Feminizacija siromastva postala je znacajan problem u zemljama u tranziciji zbog poveane migracije muskaraca, nezaposlenosti i porasta broja porodicnih preduzea okrenutih izvozu koja su premalo plaena za svoj rad. Veina zenskog rada nije prijavljena niti plaena. U mnogim sektorima ekonomije zene imaju prednost nad muskarcima u zaposljavanju jer se zene smatraju ,,poslusnom radnom snagom". U mnogim zajednicama zene niti poseduju niti imaju kontrolu nad zemljistem, vodom, imanjem i drugim resursima, pa nailaze na drustvene i kulturne prepreke u ostvarivanju svojih ljudskih prava. vinjeta Modul Ljudska prava zena. Siromastvo lisava decu prilika za ispunjenje njihovog ljudskog potencijala i cini ih ranjivim za nasilje, trgovinu, iskorisavanje i zlostavljanje. Visoka smrtnost novoroencadi i dece cesto je prouzrokovana pothranjenosu. 72 SLOBODA OD SIROMASTVA Veliki broj dece je dodatni uzrok niskih primanja. Sa ubrzanom urbanizacijom raste broj dece koja zive na ulici. Oko 113 miliona dece iz celog sveta (od kojih je 97% u zemljama u razvoju) nikada nije pohaalo skolu i lako postaju plen razlicitih oblika iskorisavanja ili decjeg rada. Zatim, sve vea komercijalizacija obrazovnih i zdravstvenih usluga lisava decu njihovih osnovnih ustavnih prava u mnogim zemljama. razvoja integrisanjem nacionalnih ekonomija u globalni ekonomski sistem. Programi strukturnog prilagoavanja koji teze iskorenjivanju siromastva putem fiskalne discipline, a pri tom ne resavaju probleme nepravednosti u sistemima raspodele, mogu poveati siromastvo, budui da drzave trose novac na otplatu dugova, a osnovne usluge, poput zdravstva, obrazovanja i stanovanja, ostaju zanemarene. Neoliberalna globalizacija stavlja naglasak na proizvodnju za izvoz i ne obazire se na osnovna prava ljudi za ispunjenjem vlastitih potreba i dostojanstvenim zaraivanjem za zivot. Posto drzava ne ispunjava svoje socijalne obaveze u oblasti zdravstva, obrazovanja, hrane i stanovanja, a budui da ne postoji mreza socijalne sigurnosti, siromasni su izlozeni pritisku. Inflacija, smanjenje broja radnih mesta i snizavanje plata, ciji su uzrok liberalizacija i privatizacija, takoe, pogorsavaju polozaj siromasnih. U Izvestaju o ljudskom razvoju Programa za razvoj UN iz 2002. godine istice se da je ubrzani ekonomski razvoj u ve ionako bogatim zemljama Zapadne Evrope, Severne Amerike i Okeanije, u kombinaciji sa sporim rastom na indijskom potkontinentu i Africi, doprineo poveanju globalne nejednakosti u drugoj polovini 20. veka. Cak i u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) profit odlazi u ruke najbogatijih, pa su prihodi 1% najimunijih porodica porasli za 140%, sto je trostruko vise od proseka, a posledica toga je dramatican porast nejednakosti prihoda i pojava ,,nove sirotinje". Prihodi 5% najbogatijih ljudi sveta su 114 puta vei od prihoda 5% najsiromasnijih. Prihodi 25 miliona najbogatijih Amerikanaca jednaki su prihodima gotovo dve milijarde najsiromasnijih ljudi sveta. Cetvrtina svetskog stanovnistva danas zivi u prilicno velikom siromastvu na marginama drustva. U Izvestaju o ljudskom razvoju Programa za razvoj UN iz 2002. godine procenjuje se da 1,2 miliona ljudi prezivljava s manje od jednog americkog dolara dnevno. Milijardu ljudi je nepismeno. Svakog dana 30.000 dece sirom sveta umire od bolesti koje je mogue spreciti, a do kraja 2000. godine skoro 22 miliona ljudi umrlo je od AIDS. Smatra se da treina stanovnika najnerazvijenijih zemalja, veinom iz Afrike juzno od Sahare, nee doziveti cetrdesetu godinu zivota. Zasto siromastvo i dalje traje? Vlade zemalja Severa (Evropa i Severna Amerika) kontrolisu upravljanje svetskom ekonomijom, tolerisu i odrzavaju trgovinu i finansijske strukture koje koncentrisu bogatstvo u industrijalizovanom delu sveta i iskljucuju najsiromasnije zemlje i ljude iz udela u globalnom blagostanju, sto dovodi do nejednakosti meu narodima Severa i Juga. Zanimljiv je podatak da se jaz izmeu bogatih i siromasnih prosiruje ne samo u razvijenim nego i u zemljama u razvoju. Programi strukturnog prilagoavanja (SAPs) Svetske banke i stabilizacioni paketi Meunarodnog monetarnog fonda obeavali su da e prosiriti mogunosti zaposlenja, sticanja prihoda i bogatstva, kao i ekonomskog SLOBODA OD SIROMASTVA 73 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA stu, na primer, moze biti tek relativno siromasan. Jim Harvey, stanovnik mesta Posilpark u Ujedinjenom Kraljevstvu, govori o svom iskustvu siromastva koje se moze nazvati relativnim siromastvom: ,,Siromastvo! Sta siromastvo znaci za mene? Eto, meni je cetrdeset osam godina, ozenjen sam i moja porodica ne zavisi od mene. Zivim u mestu Posilpark koje se nalazi severno od Glazgova. Jasno, poticem iz radnicke sredine. Doduse, o tome bi se dalo raspravljati, jer sam ve godinama nezaposlen i potpuno zavisim od socijalne pomoi. A siromastvo? Meni to znaci biti svorc, ne moi poboljsati svoj nacin zivota zbog lose ishrane i ne moi ucestvovati u aktivnostima za razonodu. Isto tako, siromastvo znaci stigmatizaciju. A tu je i apaticna zamka oseaja nemoi, potlacenosti, bezvrednosti, iskljucenosti: Zasto? Zasto bas ja? ..." IZVOR: LOTSKI SAVEZ PROTIV SIROMASTVA, HTTP://WWW.LAPA.ORG.UK Iako su Jimove osnovne ekonomske potrebe podmirene, on se osea iskljucenim kao onaj ko ne napreduje pa je nesrean zbog svoje izdvojenosti i nemoi. Nemo znaci da je Jim relativno siromasan u poreenju s drugima iz njegovog drustva koji su drustveno i politicki aktivni. Socijalna iskljucenost Socijalna iskljucenost cesto se koristi kao sinonim za ,,relativno siromastvo", ali ti pojmovi nisu istovetni. Socijalna iskljucenost moze voditi siromastvu, ili biti posledica siromastva. Jimu je socijalna iskljucenost onemoguila politicko delovanje, a zajednicu Sahariya u Rajastanu ekonomsko siromastvo i beda doveli su do socijalne iskljucenosti. PITANJA ZA RASPRAVU Znaci li brojnije stanovnistvo automatski i vee siromastvo? Cesto se veruje da je uzrok velikog siromastva najnerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju visok prirodni prirastaj stanovnistva. Taj argument koriste vlade Juga i Severa kako bi skrenule paznju od centralnih problema i pravih uzroka siromastva na tim podrucjima. To su problemi kontinuiranog iscrpljivanja i isko- Relativno siromastvo i apsolutno siromastvo Relativno siromastvo znaci da je pojedinac ili grupa ljudi siromasna u poreenju s drugima ili u odnosu na ono sto se smatra primerenim zivotnim standardom/nivoom potrosnje u odreenom drustvu. Apsolutno siromastvo ljude odreuje kao siromasne u odnosu na opsteprihvaeni standard minimalnih potreba. Pojedinac koji je, prema americkim standardima, apsolutno siromasan, u africkom kontek- 74 SLOBODA OD SIROMASTVA risavanja prirodnih resursa za komercijalne potrebe razvijenih zemalja, zbog cega zajednice gube pravo na te resurse; uskraivanje sredstava za zadovoljavanje osnovnih potreba, poput obrazovanja, zdravlja i vode, kojima bi se mogle znatno smanjiti stope smrtnosti i bolesti zena i dece; sve cesi sukobi i ratovi radi preuzimanja kontrole nad resursima, koji prouzrokuju politicku, drustvenu i ekonomsku nestabilnost. Teza da drzava koja ima veliki broj siromasnih ne moze napredovati, polazi od pogresnih premisa, jer je zapravo politika vlade odgovorna za pravednu raspodelu rezultata razvoja. Slicno tome, tvrdnja da su siromasni odgovorni za trosenje prirodnih resursa i zagaenje okoline takoe je sporna, jer bogati trose mnogo vise od siromasnih. Hoe li odrzivi razvoj dovesti do smanjenja siromastva? Siromastvo tera siromasne na izbor neodrzivog nacina zivota. Nepostojanje, na primer, sanitarnih cvorova i sistema uklanjanja otpada, kao i nedostatak goriva, mogu navesti siromasne na postupke koji doprinose zagaenju okoline. Samo ako razvijene zemlje pocnu da odlucno sprovode svoje obaveze, kao sto je smanjenje izduvnih gasova koji do- vode do efekta staklene baste, uvoenje standarda za efikasno korisenje energije i plaanje poreza na transakcije pri prenosu kapitala preko granice, moi e se ostvariti odrzivi razvoj, cime e se znatno smanjiti siromastvo. Da li je mogue novcano pomoi iskorenjivanju siromastva? Da, mogue je. Troskovi osnovnih socijalnih usluga za sve u zemljama u razvoju procenjuju se na 40 milijardi americkih dolara godisnje, sto je otprilike desetina budzeta za odbranu SAD za period 20022003, ili osam miliona dolara manje od neto prihoda najbogatijeg coveka u periodu 20012002. Vei deo tih resursa mogue je namaknuti prestrukturiranjem postojee potrosnje nacionalnih vlada, multilateralnih banaka (Svetska banka, Azijska banka za razvoj i druge) i drugih agencija za pomo. Bilo bi mnogo lakse novcano pomoi iskorenjivanje siromastva kada bi meunarodne institucije, poput Svetske banke, Meunarodnog monetarnog fonda i vlada zemalja Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju (OECD), otpisale postojee dugove zemljama u razvoju, pod uslovom da se njihove vlade cvrsto obavezu da e usmeriti ta sredstva na iskorenjivanje siromastva u skladu s lokalnim socijalnim potrebama. Procenjuje se da bi se troskovi dodatno smanjili kada bi spomenute drzave pokrenule radikalne promene u raspodeli bogatstava i resursa i dale prednost izdvajanju za razvoj nad izdvajanjem za odbranu. 4. PRIMENA I PRAENJE Globalizacija i njene kontroverzne implikacije stvaraju nove oblike siromastva. Novi oblici siromastva javljaju se u drustvima koja su na razlicitim nivoima drustveno-politickog i ekonomskog razvoja, meu ljudima razlicitih vera, uverenja i kultura. Uticaj globalizacije, na primer, na plemena u Africi znatno se razlikuje od uticaja globalizacije u Indiji, pre svega, zbog razlicitih drustveno-politickih i ekonomskih uslova Afrike i Indije. Velike razlike meu kulturama i geografskim podrucjima uticu da ljudi razlicito vide pretnje koje proizlaze iz osiromasenja i drustvene marginalizacije. Stoga je od presudne vaznosti unapreenje okvira za praenje razlicitih oblika siromastva na globalnom i lokalnom nivou, a i osnazenje ljudi za pruzanje otpora i borbu protiv iskorisavanja. SLOBODA OD SIROMASTVA 75 Povelja UN i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima trebalo je da obezbede moralni okvir za uspostavljanje novog sistema prava i obaveza, uz naglasak na obezbeenju ljudskog dostojanstva, mira i bezbednosti za sve ljude u periodu posle Drugog svetskog rata. Holisticki pristup ljudskim pravima daje odgovor na visedimenzionalnu prirodu siromastva. Taj pristup prevazilazi dobrotvorstvo, jer polazi od ideje da je sloboda od siromastva mogua jedino ako su siromasni osnazeni obrazovanjem za ljudska prava. Tim pristupom potvruje se da siromasni imaju prava po zakonu, a da drzave i nedrzavni akteri imaju pravne obaveze koje moraju ispuniti. Odgovornost za ostvarivanje ljudskih prava pojedinaca koji zive na teritoriji neke drzave snosi ta drzava, a ostale drzave i nedrzavni akteri imaju obavezu da doprinose tom procesu i da ga podrzavaju. To je od najvee vaznosti za ostvarenje nepristrasnog, pravednog i neprotekcionistickog sistema multilateralne trgovine, odgovarajueg protoka finansijske pomoi i ucesa siromasnih u procesu razvoja u globalizovanom svetu. Te vrednosti ogledale su se u politickim izjavama, kao sto su Deklaracija iz Rija, Agenda 21, Deklaracija iz Kopenhagena, Platforma za delovanje sa Cetvrte svetske konferencije o zenama iz Pekinga i Habitat agenda. Meunarodna zajednica drzava donela je te dokumente kao meunarodni razvojni obrazac za iskorenjivanje siromastva i ostvarenje neophodnih preduslova za odrzivi razvoj. Ugovorna tela za praenje siromastva Tela za praenje siromastva redovno razmatraju drzavne izvestaje, mogu prihvatati predstavke i davati komentare i preporuke drzavama, ekonomskim institucijama, telima UN i drugim organizacijama kako bi oni preduzeli mere ka poboljsanju stanja ljudskih prava, ukljucujui mere za smanjenje siromastva. Prema Zakljucnim zapazanjima Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava o izvestajima drzava stranaka Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, cinioci koji ometaju ostvarenje prava jesu nejasan status Pakta u nacionalnim pravnim sistemima, nesprovoenje zakona zasnovanih na meunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava i neobavestenost o instrumentima Pakta. U razlicitim izvestajima se navodi da primenu strategija za smanjenje siromastva ometaju: optereenost dugovima, nedostatak detaljnih podataka, velika korumpi- ranost drzavnih vlasti, nefunkcionisanje sudstva zbog vojnih rezima i zastarela, konzervativna verska stanovista koja podsticu diskriminaciju. Iako se broj zemalja koje su ratifikovale razlicite konvencije za ljudska prava, od 1990. godine naglo poveava, postoji ogroman jaz izmeu obaveza, politickih namera i njihove primene. Najgore pretnje jesu nedostatak politicke volje vlada, meusobno suprotstavljene meunarodne norme na osnovu kojih se drzave obavezuju, poput onih Svetske trgovinske organizacije (npr. sporazumi o trgovinskim aspektima autorskih prava [TRIPS], koji mogu dovesti do poveanja cena lekova zbog pohlepe velikih kompanija, lisavajui time pojedince osnovnoga ljudskog prava na zdrav i dostojanstven zivot), kao i neprimerena raspodela resursa potrebnih za ispunjenje obaveza. Posebni izvestioci i nezavisni strucnjaci Komisija za ljudska prava imenovala je dva nezavisna strucnjaka: jedan izvestava posebnu radnu grupu o sprovoenju prava na razvoj (Rezolucija 1998/72), a drugi ispituje i daje preporuke u pogledu uticaja krajnjeg siro- 76 SLOBODA OD SIROMASTVA mastva na ljudska prava (Rezolucija 1998/25). Nezavisni strucnjak za krajnje siromastvo ocenjuje mere koje se na nacionalnom i meunarodnom nivou preduzimaju radi punog ostvarenja ljudskih prava krajnje siromasnih ljudi, razmatra prepreke na tom putu i napredak koji su postigli ljudi koji zive u krajnjem siromastvu i daje preporuke i predloge u oblasti tehnicke pomoi i drugim oblastima za smanjenje i konacno otklanjanje siromastva. U Izvestaju Komisiji za ljudska prava [E/CN.4/2001/54, 16. februara 2001] nezavisni strucnjak iznosi predloge za poboljsanje polozaja siromasnih. Obrazovanje za ljudska prava ima veliku ulogu u osnazenju siromasnih kako bi im se pomoglo da promene svoju sudbinu. Obrazovanjem za ljudska prava podstice se kriticka analiza okolnosti i uslova zivota siromasnih. Ono razvija znanja, vestine i sposobnosti koje siromasnima omoguuju da se uhvate u kostac sa snagama koje ih drze u siromastvu. Ono, takoe, promovise organizacije i mreze za samopomo, preko kojih siromasni mogu traziti postupno ostvarenje svih svojih ljudskih prava i potpuno iskorenjivanje siromastva. ISKORENJIVANJE SIROMASTVA I RAZVOJ CILJ: Do 2015. godine prepoloviti ukupan broj ljudi u svetu koji imaju prihod manji od jednog dolara dnevno i koji pate od gladi. Strategije napredovanja SIROMASTVO MERENO PRIHODIMA Obezbediti podrsku nacionalnim ekonomskim i socijalnim inicijativama za smanjenje siromastva; Razvijati kapacitete za pruzanje osnovnih socijalnih usluga; Pomoi razvoj kapaciteta za procenu, praenje i planiranje smanjenja siromastva. GLAD Oceniti akcije preduzete od odrzavanja Svetskog sastanka na vrhu o hrani 1996. godine do danas i predloziti nove planove za smanjenje gladi na nacionalnom i meunarodnom nivou; Obezbediti da prehrambena, poljoprivredna i opstetrgovinska politika doprinose bezbednosti prehrane za sve putem pravednog svetskog trgovinskog sistema; Promovisati mala seoska imanja i podrzavati njihove napore na promovisanju jednostavnih, jeftinih tehnologija i svesti o okolini. IZVOR: PUTOKAZ ZA SPROVOENJE MILENIJUMSKIH CILJEVA UN, IZVESTAJ GENERALNOG SEKRETARA, 6. SEPTEMBRA 2001. SLOBODA OD SIROMASTVA 77 DOBRO JE ZNATI Zahvaljujui iskustvima narodnih pokreta i radu nevladinih organizacija i agencija za pomo, doslo je do opsteg uverenja da siromasni mogu uzivati dobrobit razvoja jedino ako se preduzmu obimne reforme u oblasti zemljoposednistva, opismenjavanja i obrazovanja, zdravstva, stanovanja i prehrane, kao i ako se ostvari vlasnistvo i kontrola siromasnih nad prirodnim i drugim izvorima. Inicijative kao sto je podela hibridnih krava umesto zemlje ljudima koji ne poseduju zemlju, zajmovi za kupovinu poljoprivrednog zemljista bez resavanja infrastrukturnih problema u podrucjima gde rod zavisi od navodnjavanja, fleksibilna nastava za decu koja rade umesto da redovno pohaaju skolu, pokazale su se neuspesnim! Takve inicijative samo podupiru siromastvo. Glavni problemi su politicka volja i preraspodela. Iskorenjivanje siromastva pokazalo se uspesnim kada se sprovodilo decentralizovano, na lokalnom nivou. Pravedan ljudski razvoj mogu je samo kada siromasni ucestvuju u procesu razvoja kao subjekti, a ne tek kao objekti. Opste i specificne pouke stecene lokalnim, nacionalnim i meunarodnim iskustvima u oblasti smanjenja siromastva: Siromastvo je socijalno, kulturno i politicko, jednako kao i ekonomsko pitanje. Politicko i ekonomsko osnazenje siromasnih nacin je iskorenjivanja siromastva. Pristup informacijama i obrazovanje za ljudska prava omoguuju marginalizovanima da postanu svesni svojih ljudskih prava i aktivno se zauzmu za promenu svog polozaja. Obezbeenje zaposlenja i naknada za rad koji omoguuju dostojanstven zivotni standard i obezbeenje pristupa sredstvima za zivot, kljucni su za smanjenje siromastva. Smanjenje siromastva treba da bude praeno smanjenjem nejednakosti. Prednost treba dati ukidanju svih oblika diskriminacije zena i diskriminacije zasnovane na kasti, rasi i etnickom poreklu. Poveana izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo, stanovanje, vodu, sanitarije i hranu smanjuju siromastvo. Drzava i njene agencije imaju vaznu ulogu u smanjivanju siromastva, posebno u doba globalizacije. Poveana odgovornost meunarodne i domae razvojne pomoi i finansijskih institucija moze voditi ravnomernom i pravednom ekonomskom rastu. Mnoge zemlje nisu u stanju da brzo iskorene siromastvo. Njihova nastojanja treba podrzati i dopuniti putem meunarodne pomoi i saradnje. Otpisivanje dugova neposredno je povezano sa smanjivanjem siromastva. Kad bi otpisivanje dugova bilo povezano sa investiranjem u obrazovanje, zdravstvo i druge drustvene sektore, ono bi neposredno doprinelo smanjenju siromastva. Rat i sukobi pogorsavaju siromastvo. Nastojanja na iskorenjivanju siromastva bez obezbeenja uslova za mir i ljudsku sigurnost neminovno propadaju. 78 SLOBODA OD SIROMASTVA 1. DOBRA PRAKSA Siromasne vredi kreditirati Grameen banka iz Bangladesa osnovana je kao mala seoska kreditna zadruga u Jobri 1976. godine. Do 2002. godine skupila je 2,4 miliona klijenata, od kojih 95% cine zene. Sa svojih 1.175 ekspozitura banka danas pruza usluge u 41.000 sela, odnosno u vise od 60% sela Bangladesa. Grameen banka nastoji da mobilise siromasne i da ih pokrene prvenstveno putem akumulacije lokalnog kapitala i stvaranjem imovine. Cilj joj je da pruza bankarske usluge siromasnom stanovnistvu ruralnog Bangladesa, stane na kraj zelenastvu, stvara mogunosti samozaposljavanja za neiskorisene ili nedovoljno iskorisene ljudske resurse, obezbedi siromasnima organizacioni okvir koji razumeju i u kojem mogu delovati za nezavisni drustveno-ekonomski razvoj uz uzajamnu podrsku. Kreditiranjem ljudi koji se smatraju veoma kreditno rizicnim, banka je potvrdila da se siromasnima mogu davati krediti. Siromasne zene s kojima banka posluje dvostruko su marginalizovane, svojim rodom i svojim siromastvom. Grameen banka uspela je da pokre- ne znacajne promene u strukturi vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju i uslovima proizvodnje u ruralnim podrucjima. Rec je o znacajnim promenama zato sto se uspelo ne samo u uzdizanju siromasnih iznad granice siromastva nego je i veoma osetljivom podrskom podstaknuta izuzetna kreativnost meu seoskim stanovnistvom. Primer Grameen banke pokusavaju da slede u susednim zemljama. http://www.grameen-info.org/bank Inicijativa 20-20 u Maliju Nakon Svetskog socijalnog sastanka na vrhu odrzanog 1995. godine u Kopenhagenu, Mali je usvojio inicijativu 20-20, obavezavsi se da e 20% drzavnog budzeta i 20% meunarodne pomoi usmeriti na finansiranje osnovnih socijalnih usluga. Potom, 1995. godine mesec oktobar proglasen je Mesecom solidarnosti i borbe protiv iskljucenosti. Strategije za smanjenje siromastva (PRSPs) Godine 1999. u okviru pojacane Inicijative za prezaduzene siromasne zemlje (HIPC) dogovoreno je da e se svi koncesijski zajmovi Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda, kao i pregovori oko otpisa dela dugova odvijati preko nacionalnih participativnih strategija za smanjenje siromastva. Na osnovu tog dogovora, vlade pojedinih drzava razvile su strategije za smanjenje siromastva. Od januara 2003. godine 13 africkih drzava (meu njima i Mali), cetiri latinoamericke, dve evropske i srednjoazijske, jedna azijska i jedna bliskoistocna drzava predstavile su nacionalnu strategiju za smanjenje siromastva odborima guvernera Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda. Ti dokumenti izraeni su u skladu s pet osnovnih nacela izrade i sprovoenja strategija za smanjenje siromastva: strategiju razrauje i sprovodi svaka pojedina zemlja - ukljucujui siroko ucese graanskog drustva i privatnog sektora u svakoj fazi; usmerenost na rezultate strategija je usredsreena na rezultate koji e koristiti siromasnima; sveobuhvatnost - prihvatanje visedimenzionalnosti siromastva; usmerenost partnerstvu - koordinirano ucese razvojnih partnera (bilateralnih i multilateralnih i partnera iz nevladinog sektora); dugorocna perspektiva za smanjenje siromastva. IZVOR: HTTP://WWW.WORLDBANK.ORG/POVERTY/STRATEGIES/OVERVIEW.HTM SLOBODA OD SIROMASTVA 79 Graanska udruzenja upuuju kritike na racun strateskih dokumenata za smanjenje siromastva zbog niza manjkavosti u njima, na primer, zavisnost finansijske strukture od spoljne pomoi ili promovisanje direktnih stranih ulaganja. Ucese lokalnih aktera, posebno marginalizovanih grupa, ostaje pod znakom pitanja, budui da institucionalni mehanizmi za njihovo sistemsko ukljucivanje u proces na mnogim mestima nisu uspostavljeni, niti su savladane prepreke, kao sto su prepreke jezicke prirode, jer se informacije i dokumenti ne prevode na lokalne jezike. Ta i druga ogranicenja treba na vreme otklanjati. Nasa voda nije na prodaju Vee Kanaana je vodea kanadska organizacija za zastitu graana, s vise od 100.000 clanova i oko 70 podruznica sirom zemlje. Delujui strogo nestranacki, Vee lobira meu poslanicima i sprovodi istrazivanja i nacionalne kampanje radi usmeravanja paznje javnosti na najvee kanadske probleme: odrzivost socijalnih programa, promovisanje ekonomske pravde, obnova demokratije, odbrana nacionalnog suvereniteta, promovisanje alternativa korporativnoj trzisnoj ekonomiji i ocuvanje zivotne sredine. Pocetkom 1999. godine Vee je pokrenulo uspesnu kampanju za zastitu Kanaana i ka- nadske zivotne sredine od posledica velikog izvoza vode i privatizacije izvora vode. Kampanja se zasniva na uverenju da je voda javni resurs koji pripada svima i niko nema pravo da ga prisvoji i da na njemu zarauje. Upozorivsi na materijalne interese korporacija i ulagaca koji u kanadskim jezerima, rekama i izvorima vide bogate rezervoare koje treba iskorisavati, kampanja je pokrenula javnu raspravu i akciju protiv komercijalizacije i privatizacije tog neprocenjivo vrednog resursa. Kako bi poduprli borbu protiv privatizacije, odnosno krae vode u svetu i ukljucili ta nastojanja u viziju budueg sveta, Vee Kanaana i niz drugih organizacija iz celog sveta pokrenuli su inicijativu za Globalni ugovor o vodama na Svetskom socijalnom forumu odrzanom u Porto Alegreu, Brazil, u februaru 2002. godine. Taj predlog predstavljen je na Svetskom sastanku na vrhu o odrzivom razvoju, u Juznoj Africi, u avgustu 2002. godine. Delatnosti Vea postupno su se prosirile na druge javne sluzbe, kao sto su zdravstveni i obrazovni sektor, kao i trgovina i ulaganja. http://www.canadians.org Odrziva budunost Kao pozitivan primer u oblasti zastite okoline u industrijalizovanoj zemlji moze se navesti Holandija, cija se Vlada obavezala na postavljanje specificnih, vremenski odreenih ciljeva za smanjenje negativnog uticaja na okolinu i obavlja procene uticaja na okolinu u kljucnim sektorima kao sto su energetika i poljoprivreda. Holandija redovno podnosi izvestaje o napretku Komisiji za odrzivi razvoj UN i izvestaje o sprovoenju Agende 21. Sloboda od gladi Organizacija Hrana na prvom mestu, sa sedistem u Kaliforniji, SAD, posveuje se ispravljanju nepravdi koje su uzrok gladi. Ona smatra da svi ljudi imaju osnovno pravo na prehranu i moraju imati demokratsku kontrolu nad resursima koji su im potrebni za samoodrzanje i odrzanje njihovih porodica. Organizacija radi na osvesivanju ljudi o njihovoj snazi i mogunostima da pomou istrazivanja, analiza, obrazovanja i zagovaranja pokrenu drustvene promene, odnosno rasprse mitove i razotkriju osnovne uzroke nepravdi, uoce prepreke na putu promena i nau nacin za njihovo otklanjanje i procene i obelodane uspesne i obeavajue alternative. http://www.foodfirst.org Ekonomska pravda Koalicija za osloboenje od dugova (FDC), sa sedistem na Filipinima, deluje u oblasti 80 SLOBODA OD SIROMASTVA ljudskog razvoja, promovisui ravnopravnost (ukljucujui rodnu ravnopravnost); ekonomska prava i pravdu; pravedan i odrzivi razvoj; odgovornost vlada; ekonomske odnose meu narodima na dobrobit svih. Koalicija ucestvuje u svetskoj kampanji za otpis dugova najsiromasnijim zemljama. Osim toga, bavi se bezbednosu prehrane, javnom potrosnjom i uticajem ekonomske politike na zene. Koalicija radi na javnom obrazovanju i informisanju, mobilizaciji masa, istrazivanju i analizi politika, razvijanju partnerstva i umrezavanju lokalnih sredista. http://www.freedomfromdebtcoalition.org Sporazum iz Kotonua U Sporazumu o partnerstvu izmeu africkih, karipskih i pacifickih drzava i Evropske unije, sklopljenom u Kotonuu 23. juna 2000. godine, posebno se istice bezbednost prehrane. Clan 54 Sporazuma odnosi se iskljucivo na bezbednost prehrane, potvrujui vaznost prehrane za ljudsku bezbednost i blagostanje. Sporazumom se, takoe, prikazuje mreza prioriteta u aktuelnoj politici razvojne pomoi Evropske unije u odnosu na unapreenje ljudske bezbednosti. 2. TRENDOVI Tokom Milenijumske skupstine UN 2000. godine sefovi drzava i vlada potvrdili su svoju kolektivnu odgovornost za odrzanje nacela ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i pravicnosti na globalnom nivou. Pri tom su postavili osam ciljeva za iskorenjivanje siromastva i razvoj koje treba ostvariti do 2015. godine: iskorenjivanje krajnjeg siromastva i gladi, ostvarenje opsteg osnovnog obrazovanja, promovisanje ravnopravnosti polova i osnazenje zena, smanjenje smrtnosti dece, poboljsanje zdravlja majki, obezbeenje odrzivosti okoline i razvoj globalnog partnerstva za razvoj. NAPREDAK PREMA MILENIJUMSKIM CILJEVIMA RAZVOJA - KOLIKO ZEMALJA OSTVARUJE NAPREDAK? Broj zemalja CILJ 1 Iskoreniti krajnje siromastvo i glad Ostvarile ili delimicno ostvarile CILJ 3 Promovisati ravnopravnost polova i osnazivati zene CILJ 2 Ostvariti opste osnovno obrazovanje CILJ 4 Smanjiti smrtnost dece 90 81 85 CILJ 7 Obezbediti odrzivost okoline Zaostaju, daleko ispod ili u pogorsanju { { 57 Stanovnistvo sa odgovarajuom prehranom 68 Upis zenske dece u prvi razred Upis zenske dece u srednju skolu Smrtnost dece mlae od 5 godina Stanovnistvo koje koristi poboljsane izvore vode 51 Upis u prvi razred Deca koja dosegnu peti razred 44 43 24 8 14 64 20 81 67 2 25 Bez podataka { 68 93 116 75 IZVOR: PROGRAM RAZVOJA UN, IZVESTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002. SLOBODA OD SIROMASTVA 81 Decenija od 1997. do 2006. proglasena je Prvom decenijom Ujedinjenih nacija za iskorenjivanje siromastva, a 17. oktobar Meunarodnim danom Ujedinjenih nacija za iskorenjivanje siromastva. Mnoge zemlje postigle su znacajan napredak, ali mnoge druge, uglavnom, one najsiromasnije, cini se da nee uspeti da ostvare zadate ciljeve. Iako je 55 zemalja s 23% svetskog stanovnistva na dobrom putu da ostvari barem tri cetvrtine ciljeva, 33 zemlje s 26% svetskog stanovnistva ne uspevaju da ostvare ni polovinu. Narocito je potrebno u podsaharskoj Africi uloziti izuzetne napore. U 85 zemalja s vise od 60% svetskog stanovnistva smrtnost dece se ne smanjuje. U zemljama za koje nedostaju podaci situacija je mozda najgora, a zbog nedovoljnog broja podataka stice se lazni utisak o broju zemalja koje napreduju. 3. HRONOLOGIJA Sloboda od siromastva - kljucne odredbe meunarodnih instrumenata 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (cl. 22, 23, 25, 26). 1961: Evropska socijalna povelja; sprovoenje nadzire Evropski komitet za socijalna prava. 1965: Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (clan 5; sprovoenje nadzire Komitet za ukidanje rasne diskriminacije). 1966: Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (cl. 6, 7, 9, 11, 12, 13; sprovoenje nadzire Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava). 1979: Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (cl. 10, 11, 12, 13, 14; sprovoenje nadzire Komitet za ukidanje diskriminacije zena). 1981: Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (cl. 14-17, 20-22; sprovoenje nadzire Africka komisija za ljudska prava i prava naroda). 1988: Dodatni protokol o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz San Salvadora uz Americku konvenciju o ljudskim pravima; sprovoenje nadzire Interamericka komisija za ljudska prava). 1989: Konvencija o pravima deteta (clan 27; sprovoenje nadzire Komitet za prava deteta). 82 SLOBODA OD SIROMASTVA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: ,,SVET KAO SELO" DEO I: UVOD U vezbi se pomou meunarodnih instrumenata za ljudska prava razmatraju neravnopravnost i nemastina kojoj su izlozeni siromasni. Tip aktivnosti: vezba DEO II: OPSTA UPUTSTVA O VEZBI Ciljevi i zadaci: podstai osetljivost mladih za pitanja neravnopravne raspodele bogatstava i resursa u svetu. Vezba pomaze mladima da razmisle o vlastitom polozaju u odnosu na siromastvo u svetu i koliko se njihova ljudska prava ostvaruju. Vezba omoguuje ucesnicima da saznaju koliko su neophodne i hitne promene u svetu radi ispravljanja neravnopravnosti i nepravdi koje pogaaju siromasne, kao i koliko je nuzno da se postave prioriteti kako bi se obezbedio razvoj za sve. Ciljna grupa: deca i mladi Velicina grupe/organizacija: 20 - 25 ucesnika Vreme: 90 minuta Priprema: umnozite po jedan primerak radnog listia za svakog ucesnika Materijal: primerci radnog listia (u prilogu), flomasteri ili markeri Potrebne vestine: analiticke vestine, vestine raspravljanja i refleksije DEO III: POSEBNA UPUTSTVA O VEZBI Ovo je prilagoena verzija vezbe preuzete iz kurikuluma za medijsko obrazovanje, Abhivjakti, Indija. http://www.abhivyakti.org.in Opis aktivnosti/uputstva: Podelite radne listie. Zamolite ucesnike da slede uputstva s listia koje citate naglas. I. Dajte sledea uputstva: Neka zamisle da je celi svet (sest milijardi stanovnika) predstavljen selom u kom zivi samo 10 seljaka. 1. U prvom redu zaokruzite lik koji predstavlja vas na skali od najbogatijeg (prvi lik) do najsiromasnijeg coveka na svetu (deseti lik). 2. 50% svetskog stanovnistva (pet seljaka) pothranjeno je, gladno ili umire od gladi. Precrtajte zadnjih pet cinija u drugom redu. 3. Osmoro seljaka zivi u supstandardnim naseobinama (80% svetskog stanovnistva). Tu su ukljuceni stanovnici slamova, beskunici, prognanici i izbeglice. Precrtajte zadnjih osam kuica. 4. Sedmoro seljaka ne zna citati, tj. 70% ljudi na svetu ne zna citati. Utisnite otisak palca na zadnjih sedam knjiga u cetvrtom redu. 5. Jedna osoba poseduje 60% ukupnog svetskog bogatstva ostaloj devetorici ostaje 40%. Precrtajte prvih sest sveznjeva novca u petom redu i oznacite prvu osobu u prvom redu velikim brojem 6. 6. Samo 1% ljudi u svetu poseduje kompjuter (jedna desetina prvog kompjutora u sestom redu). Obojite nos prvog coveka za kompjuterom crvenom bojom. 7. 1% svetskog stanovnistva ima pristup visokom obrazovanju. Zaokruzite resu diplomca u sedmom redu, kao jednu desetinu crteza. 8. Jos jednom pogledajte ovaj listi i odlucite zelite li promeniti mesto koje ste dodelili sebi. Dvaput zaokruzite svoje novo mesto. SLOBODA OD SIROMASTVA 83 II. Zamolite ucesnike da poslusaju sledee tvrdnje: Ako kod kue imate hrane za sledei obrok, odeu, krov nad glavom i mesto za spavanje, ubrajate se meu tri najbogatija coveka. A ako vi (ili vasi roditelji, ako ste maloletni) imate novca u banci, nesto novca u novcaniku i nesto sitnisa u kasici kod kue, mozete se smatrati najbogatijom osobom na nasoj skali. III. Iznesite najnovije statisticke podatke o obrazovanju, zdravlju, vodi, sanitarnom stanju, izdacima za vojsku itd. iz poslednjeg Izvestaja o ljudskom razvoju UNDP i/ili Izvestaja o svetskom razvoju Svetske banke, za jednu ili vise zemalja, zavisno od profila ucesnika. Povratna informacija: Podstaknite ucesnike da iznesu svoje reakcije na razlicite statisticke podatke koje ste im pokazali. Mozete posmatrati: suprotnosti koje podaci prikazuju; da li je zivot ucesnika u skladu sa statistickim podacima ili se razlikuje od njih; povezanost iznesenih podataka sa ostvarivanjem ili krsenjem ljudskih prava u pogledu siromastva; ciljeve i prioritete razvoja koje ucesnici zele postaviti i zasto. Prakticni saveti: Dok ucesnici rade vezbu pojedinacno, navedite ih na razmenu stavova s drugima. Uloga voditelja je da stalno iznosi podatke i podstice raspravu. DEO IV: NASTAVAK Ucesnike treba podstai na izradu plana aktivnosti u obrazovanju za ljudska prava po obrascu gornje vezbe radi senzibilisanja vrsnjaka. Radni listi za aktivnost I 84 SLOBODA OD SIROMASTVA AKTIVNOST II: AKCIJSKA KAMPANJA DEO I: UVOD U ovoj aktivnosti razrauje se akcijska kampanja o nekom lokalnom problemu u vezi sa siromastvom. Cinjenica da je siromastvo toliko rasprostranjeno moze delovati obeshrabrujue i ljudi mozda misle da ne mogu doprineti njegovu iskorenjivanju. II DEO: OPSTA UPUTSTVA O CILJEVIMA I ZADACIMA AKTIVNOSTI Svest o siromastvu i osetljivost za siromastvo u neposrednom kontekstu ucesnika. Uocavanje povezanosti izmeu pojavnih oblika siromastva i njegovih uzroka. Odluka o delovanju - sta ucesnici mogu uciniti u pogledu odreenog problema siromastva. Ciljna grupa: odrasli/mladi Velicina grupe: 20 ucesnika ili manje radne grupe od cetiri do pet clanova Vreme: 150 minuta Priprema: veliki pano za pisanje, markeri, boje, vostane boje, flomasteri, papir za slikanje, fotografije siromasnih ljudi. Sa internet stranica preporucenih u delu ,,Uspesna praksa" ovog modula skinite studije slucajeva koje ilustruju razlicita krsenja prava. Na primer, vlade koje multinacionalnim korporacijama dozvoljavaju da privatizacijom preuzmu osnovne usluge ili im ustupaju koncesije na sume ili jezera u svrhu komercijalnog ribolova. Iz Glasova siromasnih http://www.worldbank.org ili nekog drugog izvora odaberite navode u kojima siromasni govore o svom polozaju. Potrebne vestine: analiza, vestine izrazavanja, empatija hodanje u cipelama siromasnih DEO III: POSEBNA UPUTSTVA O UVOENJU U TEMU Zapocnite citanjem odabranih navoda siromasnih u razlicitim situacijama. Podstaknite ucesnike da se prisete pojedinaca/grupa/zajednica iz njihove sredine koji zive u apsolutnom ili relativnom siromastvu ili su iskljuceni iz drustva. Neka grupa odluci koje slucajeve zeli da obradi. Podelite ucesnike u manje grupe od cetiri do pet clanova. Dobrovoljac koji izvestava o odreenom slucaju siromastva preuzima ulogu siro- masne osobe, a ostali razgovaraju s njim/njom, istrazujui socijalne, politicke, ekonomske, kulturne, ekoloske i druge dimenzije zivota te osobe ili zajednice. Zatim, ucesnici nabrajaju probleme, odnosno dimenzije siromastva, njegove neposredne i strukturalne uzroke, istrazuju ko i sta utice na to i, najzad, povezuju to sa clanovima ugovora o ljudskim pravima. Sada uputite svaku grupu da razradi svoju kampanju u obrazovanju za ljudska prava posveenu problemima koje su uocili i predlozi realne kratkorocne i dugorocne mere. Mogu pripremiti brosuru, poster ili bilo koji drugi materijal za kampanju kako bi uverili ostale grupe da im se pridruze. Povratna informacija: Grupa koja predstavlja kampanju nastoji da uveri druge da joj se pridruze. Ostali ucesnici mogu zatraziti pojasnjenja o tome zasto je ta kampanja vazna. Ova vezba pruza zivotni kontekst za raskrinkavanje mitova, zabluda i predrasuda. Voditelj moze da iznese cinjenice o siromastvu/globalizaciji, sazme uvide o mikro-makro odnosima koji uslovljavaju siromastvo i podstakne kreativne ideje za dalje aktivnosti. SLOBODA OD SIROMASTVA 85 DEO IV: NASTAVAK Pogledajte film o kampanji koja se bavi nekim aspektom siromastva ili organizujte posetu nekoj nevladinoj organizaciji koja radi s marginalizovanim grupama. Podstaknite clanove da se ukljuce u nevladinu organizaciju ili lokalnu kampanju koja se bavi problemima iz njihovog zivota. 86 SLOBODA OD SIROMASTVA REFERENCE Focus on the Global South. 2001. Profiting from Poverty: The ADB, Private Sector and Development in Asia. Focus on the Global South, Thailand. Haq, Mahbub-ul. 1995. Reflections on Human Development. New York: Oxford University Press. Harris, John. 1994. Poverty and Anti- Poverty Policy: A Perspective for SCF in the South Asian Region. Saro Briefing Paper No. 2. Save the Children. International Human Rights Internship Programme, Asian Forum for Human Rights and Development. 2000. Circle of Rights: Economic Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Khan, Azizur Rahman i Carl Riskin, 2001. Inequality and Poverty in China in the Age of Globalization. New York: Oxford University Press. Nayyar, Rohini. 1992. Rural Poverty in India An Analysis of Inter-State Differences. Oxford University Press, India. People's Decade for Human Rights Education. 2002. Passport to Dignity. People's Movement for Human Rights Education (PDHRE). A Call for Justice: Resource Packet. Pernia, Ernesto M. 1999. Urban Poverty in Asia: A Survey of Critical Issues. Oxford University Press, China. Subramanian, S. 1998. Measurement of Inequality and Poverty. Oxford University Press, India. United Nations Development Programme. 1997. Human Development Report 1997. Oxford University Press. United Nations Development Programme. 1998. Training Manual on Human Rights and Sustainable Human Development. UNDP, New York. United Nations Development Programme. 2002. Human Development Report 2002: Deepening Democracy in a Fragmented World. Oxford University Press. SAARC, 1992. Report of the Independent South Asian Commission on Poverty Alleviation: Meeting the Challenge. Sainath, Palagummi. 1996. Everybody Loves A Good Drought. Penguin Books. Watkins , Kevin. 1995. The Oxfam Poverty Report. Oxfam UK & Ireland. World Bank. World Development Report 2000/2001. Attacking Poverty. Yanus, Muhammad i dr. 1999. Banker to the Poor: Micro-Lending and the Battle against World Poverty. Public Affairs. Division for the Advancement of Women: http://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/platform/poverty ELDIS: http://www.ids.ac.uk/eldis/poverty Eliminating World Poverty and Making Globalization Work for the Poor: http://www.globalisation.gov.uk Focus on the Global South: http://www.focusweb.org Friends of River Narmada: http://www.narmada.org International Monetary Fund: http://www.imf.org Jubileesouth: http://www.jubileesouth.org Lothian Anti Poverty Alliance: http://www.lapa.org.uk OneWorld International: http://www.oneworld.net Our World is Not For Sale: http://www.ourworldisnotforsale.org DODATNE INFORMACIJE PovertyNet: http://www.povnet.org 50 Years Is Enough: http://www.50years.org Child Rights: http://www.unicef.org/crc Combat Poverty Agency: http://www.cpa.ie Commission on Human Rights: http://www.unhchr.ch Development Gateway: http://www.developmentgateway.org United Nations Development Programme (UNDP): http://www.undp.org World Bank: http://www.worldbank.org/poverty Sub-Commission on the Promotion and Protection for Human Rights: http://www.unchchr.ch/html/menu2/2/sc.htm NEDISKRIMINACIJA NA C E L O N E D I S K R I M I NAC I J E R A S I Z A M I K S E N O FO B I JA N E TO L E R A N C I JA I P R E D R A S U D E Svakome pripadaju sva prava i slobode proglasene u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politickog ili drugog misljenja, nacionalnog ili drustvenog porekla, imovine, roenja ili drugih okolnosti ... CLAN 2 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA 88 NEDISKRIMINACIJA PRICA ZA ILUSTRACIJU Jedne veceri gospodin S. silazio je niz stepenice stambene zgrade vraajui se iz posete prijatelju. U podnozju stepenica iznenada ga je neko udario u glavu s leve strane, potom jos dvaput s desne strane i posred lica. Prisilili su ga da legne na pod i pretrazili ga. Tada je video da su ga napali osmorica do desetorica policajaca (u graanskoj odei, ali s policijskim prslucima i uperenim pistoljima). Na pitanje zasto ga tuku i drze na podu, policajci nisu odgovarali. Udarili su ga u nos i zacepili mu nos i usta. Najzad su mu dopustili da ustane. Iz nosa i usta curila mu je krv. Ponovo je upitao sto se dogaa. Receno mu je da uuti i pokaze licne isprave, sto je i ucinio. Policajci su izgledali iznenaeni sto se ne radi o osobi koju su trazili. Uprkos tome, nisu ga pustili, nego su ga naterali da poe s njima na gornji sprat gde su razvalili vrata jednog stana i uhapsili nekog crnca (koga gospodin S. nije poznavao). Tada su, sluzei se svetiljkom s bicikla gospodina S., pretrazili stan. U meuvremenu su gospodinu S. rekli da sedne na stolicu i pretili mu pistoljem. Nakon pola sata trazili su da im da svoju adresu i broj telefona, sto im je on bez oklevanja dao. Dok je sve to trajalo, cesto su ga nazivali ,,crncuga" koji je ,,dosao iz dzungle". Na kraju su ga pustili da ode. Posto je o svemu obavestio suprugu, gospodin S. otisao je u policijsku stanicu u blizini mesta stanovanja kako bi prijavio incident. Dezurni policajac zapisao je njegovu izjavu, ali mu je savetovao da sutradan ode u glavnu policijsku stanicu. Potom su pozvali hitnu pomo koja je gospodina S. odvezla u bolnicu. Sledeeg dana prijavio je incident u glavnoj policijskoj stanici, ali mu nije urucen sluzbeni zapisnik o izjavi koju je dao. Kasnije je primio sumnjiv telefonski poziv iz policije, u kojem su rekli da se u njegovom stanu krije neki covek, sto nije bilo istina. (Slucaj je prijavljen nacionalnoj nevladinoj organizaciji koja pruza savetodavne, pravne i informacione usluge zrtvama i svedocima rasizma. Gospodin S. nije na vreme uputio tuzbu o incidentu nezavisnom komitetu). IZVOR: HTTP://WWW.ZARA.OR.AT/DOWNLOAD/RASS_REP_2001_E.PDF PITANJA ZA RASPRAVU 1. Sta nam govori ovaj dogaaj? 2. Koja prava su prekrsena? 3. Sta je gospodin S. mogao uciniti kako bi zastitio svoja prava? 4. Zasto su se policajci tako ponasali? 5. Zasto gospodin S. nije podneo tuzbu? 6. Da li se tu radi o stereotipima ili predrasudama prema odreenoj grupi ljudi i, ako je tako, prema kojoj grupi? 7. Da li ste culi za slicne slucajeve u vasoj zemlji? 8. Zasto ljudi imaju rasisticke stavove? NEDISKRIMINACIJA 89 POTREBNO JE ZNATI 1. ,,NEDISKRIMINACIJA BESKONACNA I TRAJNA BORBA ZA JEDNAKOST" Razmislite da li poznajete nekog ko nikad u zivotu nije bio izlozen nijednom obliku diskriminacije! Videete da se neete setiti nikoga! Nacelo da sva ljudska bia imaju jednaka prava i da se prema njima mora postupati jednako je kamen temeljac ideje ljudskih prava, i proizlazi iz uroenog i jednakog ljudskog dostojanstva svakog pojedinca. Meutim, prirodno pravo na jednakost nije nikad bilo stvarnost za sve ljude, u proslosti kao ni danas. Diskriminacija razlicitih vrsta problem je koji postoji od samih pocetaka covecanstva. Starosedelacki narodi i manjine diskriminisani su svuda, od suma Ekvadora do japanskih ostrva i rezervata Juzne Dakote. Jevreji, australijski starosedeoci i evropski Romi takoe su diskriminisani. Diskriminaciji su izlozeni radnici migranti, izbeglice i trazioci azila u Severnoj Americi i Evropi. Ona postoji i meu raznim plemenima u Africi. Predmet diskriminacije su deca izlozena nasilju i zlostavljanju, zene prema kojima se postupa kao prema manje vrednim ljudskim biima, osobe zarazene virusom HIV/AIDS, osobe s telesnim ili psihickim nedostacima i osobe drugacije polne orijentacije. Diskriminacija se ogleda cak i u jeziku, kojim se ponekad, svesno ili nesvesno, ograujemo od drugih. Diskriminacija se pojavljuje u toliko razlicitih oblika, da se moze pretpostaviti da je svaka osoba u veoj ili manjoj meri bila izlozena diskriminaciji. Stoga je svest o tom problemu izuzetno vazna, kako bi se s njime efikasno uhvatili u kostac. U ovom modulu istrazuju se neki od najtezih i najopasnijih oblika diskriminacije na osnovu rase, boje koze ili etnickog porekla, kao sto su rasizam, rasna diskriminacija i drugi srodni stavovi koje karakterise ksenofobija i netolerancija. Tokom istorije, bioloske razlike su se dugo zloupotrebljavale za opravdavanje postojanja ,,visih" i ,,nizih" rasa i podelu ljudi po rasama. Pomou teorija evolucije i prezivljavanja najsposobnijih Charlesa Darwina, na primer, ,,naucno" se opravdavao pojam rasne nadmoi. Oblici diskriminacije i rasizma bili su prisutni u indijskom kastinskom sistemu, kao i u shvatanju kulturne nadmoi starih Grka i Kineza. Uz to, predistoriju rasizma obelezio je progon Jevreja u celom svetu. Spanska kolonijalna vlast, posebno u 16. i 17. veku, prva je uvela moderni rasno kastinski poredak u ,,Novi svet" (juznoamericki kontinent), pa je cistoa krvi onde postala najvise nacelo. Zrtve tog sistema bili su americki starosedeoci i robovi dovedeni iz Afrike. Kolonijalne sile postavile su te strukture kao osnovu drustvenog ureenja u kolonijama. Rec ,,crnac" je u ,,Novom svetu" bila sinonim za roba, pripadnika ,,nize" rase, nasuprot pripadnika bele, dominantne rase. Krajem 18. i pocetkom 19. veka ideologija rasizma dobila je novu dimenziju. Nakon americkog graanskog rata u drzavama Konfederacije doslo je do rasnih nereda i terorisanja crnaca koje je sprovodio Ku Klux Klan. Evropski kolonizatori iskoristili su ideologiju rasizma i socijalni darvinizam koji je u 19. veku bio opsteprihvaen, kako bi uspostavili i odrzali prevlast na africkom kontinentu. U 20. veku pojavili su se krajnji oblici rasizma: rasisticka mrznja nacistickog rezima u Evropi, institucionalizovana rasna diskriminacija u sistemu apartheida u Juznoj Africi i genocid zbog etnicke i rasne netrpeljivosti u bivsoj Jugoslaviji i Ruandi. Usled tih istorijskih iskustava, mnogi savremeni meunarodni ugovori i nacionalni pravni sistemi sadrze zabranu diskriminacije. Uprkos tome, diskriminacija na osnovu rase, boje 90 NEDISKRIMINACIJA koze, etnickog porekla, vere, pola, polne orijentacije itd., jos uvek predstavlja jedan od najcesih oblika krsenja ljudskih prava u svetu. vinjeta Modul Ljudska prava zena i Modul Verske slobode. Diskriminacija i ljudska bezbednost Jedan od glavnih ciljeva ljudske bezbednosti je da se omogui ljudima korisenje raznih prilika, izbora i sposobnosti u bezbednom okruzenju. Diskriminacija bilo koje vrste sprecava jednakost u pravima i mogunostima, vodi ekonomskoj i drustvenoj nebezbednosti i narusava samopostovanje, samoodreenje i dostojanstvo diskriminisane osobe. Rasna diskriminacija, krsenje prava manjina, radnika migranata i osoba koje pripadaju ranjivim grupama, takoe vode do ozbiljnih sukoba koji prete meunarodnom miru i stabilnosti. Kao sto je navedeno u preambuli Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, priznanje uroenog dostojanstva i jednakih prava svih clanova ljudske porodice je temelj slobode, pravednosti i mira u svetu. U skladu s tim, ispravljanje stvarnih nejednakosti zasnovanih na rasi, polu, etnickom poreklu, veri, jeziku ili bilo kom drugom drustvenom obelezju, mora biti visoko na lestvici prioriteta ljudske bezbednosti. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Za pocetak vazno je da se razmotre i razlikuju dva osnovna aspekta ove problematike: Stavovi ili postupci: Postoji velika razlika izmeu licnih stavova i uverenja, s jedne strane, i iskazivanja tih stavova i uverenja, odnosno delovanja na osnovu njih, s druge strane. Licni stavovi i uverenja pripadaju privatnoj sferi pojedinca, dok njihovo iskazivanje, odnosno delovanje na osnovu njih utice na druge ljude. Ako stavovi i misljenja nisu iskazani, oni ne stete nikome i veinom nisu kaznjivi. Meutim, rasisticki i ksenofobicni stavovi i uverenja najcese vode postupcima koji negativno uticu na druge, kao sto su uvrede, verbalni delikti, ponizavanja, pa cak i fizicki napadi. Takve postupke mozemo smatrati diskriminacijom, koja je u odreenim uslovima zakonski kaznjiva. NEDISKRIMINACIJA 91 Akteri diskriminacije drzava ili pojedinci: Sledee vazno pitanje odnosi se na aktere diskriminacije. Meunarodni sistem zastite ljudskih prava i pravni mehanizmi za zabranu diskriminacije tradicionalno se zasnivaju na ideji zastite pojedinca od drzave. Stoga su glavni akteri diskriminacije (bilo u pozitivnom ili negativnom smislu) oduvek bile drzave, a diskriminacija meu pojedincima uglavnom nije bila pravno regulisana. To shvatanje pocelo se menjati tek nedavno, zahvaljujui novijim uspesima u meunarodnoj borbi protiv rasizma i diskriminacije, sto je rezultiralo celovitijim razumevanjem diskriminacije i uvazavanjem cinjenice da u mnogim slucajevima diskriminaciju sprovode privatna lica, a ne drzavne institucije. PRIMER: Privatni kuevlasnici cesto ne zele da iznajme stanove migrantima, izbeglicama ili osobama tamnije koze. Meutim, u pogledu uvoenja zakonske zabrane diskriminacije u privatnom sektoru jos uvek postoji mnostvo nedoumica, odnosno to podrucje uglavnom je siva zona bez jasnih pravila. Diskriminacija Definicija: Diskriminacija uopste, odnosno svako razlikovanje, iskljucivanje, ogranicenje ili favorizovanje koje ima za cilj da ospori ili porekne jednakost u pravima i zastitu prava, predstavlja osporavanje nacela jednakosti i napad na ljudsko dostojanstvo. Zavisno od razloga razlicitog postupanja, govorimo o ,,diskriminaciji na osnovu rase, etnickog porekla, boje koze, pola, vere, polne orijentacije itd". Vazno je znati da ne mozemo svako razlikovanje smatrati diskriminacijom kojom se krse ljudska prava. Razlikovanje se moze opravdati ako se zasniva na razumnim i nepristrasnim kriterijumima. PRIMER: na poslovima u vojsci, policiji i drugim javnim sluzbama u skoro svim drzavama mogu se zaposliti samo drzavljani doticne drzave. Problem je kako odrediti ,,razumne kriterijume". Sta oni zapravo znace i mogu li biti isti u razlicitim drustvima? Zbog tih nejasnoa nacelo jednakosti jedno je od najkontroverznijih nacela ljudskih prava, budui da jednakost u zakonu ne znaci uvek i jednakost u stvarnosti. Tri elementa diskriminacije: Uopste uzevsi, tri elementa su zajednicka svim oblicima diskriminacije: postupci koji se oznacavaju kao diskriminacioni, poput razlikovanja, iskljucenja, ogranicenja i favorizovanja. uzroci diskriminacije su licne karakteristike poput rase, boje koze, porekla, nacionalnog/etnickog porekla, pola, starosti, telesnog integriteta itd. svrha i/ili posledica diskriminacije - svrha ili posledica diskriminacije je sprecavanje zrtava da ostvare svoja ljudska prava i osnovne slobode. U skladu s tim, treba razlikovati neposrednu diskriminaciju (koja se sprovodi ciljno), u kojoj pocinilac ima nameru da izvrsi diskriminaciju osobe ili grupe, i posrednu diskriminaciju (koja je posledica necega), u kojoj naocigled neutralna odredba ili mera de facto daje prednost nekoj osobi ili grupi u odnosu na druge. PRIMER posredne diskriminacije: neke prodavnice i fabrike ne zaposljavaju ljude koji nose duge suknje ili pokrivaju glavu. Te neutralne odredbe o odevanju u praksi mogu neravnomerno pogoditi pripadnike odreenih grupa. 92 NEDISKRIMINACIJA Druge odlike diskriminacije: Obicno dominantna grupa sprovodi diskriminaciju slabije ili malobrojnije grupe. Dominacija se odnosi na brojnost (veina naspram manjine) ili na mo (npr ,,visa klasa" naspram ,,nize klase"). Dominantna grupa postupa prema nedominantnoj grupi kao prema manje vaznoj i cesto joj uskrauje osnovna ljudska prava. Prema Betty A. Reardon sa Univerziteta Kolumbija, ,,diskriminacija je ugrozavanje ljudskog dostojanstva i jednakih prava onih koji su diskriminisani". Sledei zanimljiv aspekt je pozitivna diskriminacija, koja se jos naziva ,,afirmativna akcija". Pojam potice iz SAD i oznacava privremene posebne mere koje drzava preduzima s ciljem postizanja de facto jednakosti i ukidanja institucionalnih oblika diskriminacije. Institucionalizovana diskriminacija odnosi se na zakone, politike i obicaje koji sistemski vode nejednakosti i diskriminaciji u drustvu, organizaciji ili instituciji. Mere afirmativne akcije uvek su veoma osetljivo pitanje zbog toga sto se tim merama privremeno daje prednost odreenoj grupi u odnosu na druge, radi ispravljanja nejednakosti iz proslosti. Time se ciljnoj grupi - npr. zenama, etnickim manjinama daju jednake prilike u sadasnjosti kako bi ostvarila sve svoje osnovne slobode, poseb- no u oblasti obrazovanja, zaposljavanja i poslovanja. Treba primetiti da, s obzirom na to da se ,,pozitivna diskriminacija" sprovodi samo u ogranicenom periodu, ne treba je smatrati diskriminacijom, nego merom borbe protiv diskriminacije. Sta mislite o ovim merama? * Da li zabrana diskriminacije oznacava samo jednako postupanje? * Sto mislite o pojmu jednakih mogunosti, pod kojima se moze podrazumevati nejednak odnos prema jednakim ljudima u jednakim situacijama, kako bi se ispravila nejednakost iz proslosti? Da li je afirmativna akcija opravdana? * Kakvo je delovanje opravdano ono kojim se nesto sprecava ili ono kojim se necemu daje prednost? Rasizam Rasizam izoluje i povreuje ljude i unosi podele u zajednicu. Aktivni rasizam jednako kao i pasivno prihvatanje povlastica na osnovu rase narusavaju mentalno i psihicko zdravlje zrtava kao i pocinilaca nepravde. Uzroci rasizma i rasne netolerancije i nacini njihovog odrzavanja slozeni su, a obuhvataju zakonsku nezastienost i diskriminaciju, ekonomsku i obrazovnu deprivilegovanost, drustvenu i politicku marginalizaciju i psiholosku viktimizaciju. Zanimljivo je da ne postoji opsteprihvaena definicija rasizma, budui da ima niz meusobno oprecnih gledista o znacenju i obimu tog pojma. Rasizam se moze odrediti kao svesno ili nesvesno uverenje o uroenoj nadmoi jedne rase nad drugom, ili kao sistem stavova i postupaka kojima se ,,nastoji uspostaviti rasno ureenje, trajna hijerarhija meu grupama, za koju se veruje da odrazava Bozji zakon". Ta definicija nalazi se izmeu razumevanja rasizma kao moderne pojave izrasle iz naucnih teorija o rasi i razumevanja rasizma kao iskazivanja drevnih plemenskih podela. U svakom slucaju, o pojmu rasizma vodi se mnogo rasprava, budui da se pod njim pod- NEDISKRIMINACIJA 93 razumeva postojanje razlicitih rasa, sto je nauka osporila. Danas se ,,rasa" odrzava kao drustvena konstrukcija, pa se vise paznje posveuje kulturnim razlikama nego bioloskim odlikama, zbog cega je skovan pojam ,,kulturni rasizam", koji verovatno bolje opisuje savremene rasisticke stavove. Rasizam kao nacin misljenja moze biti stetan, ali ako se ne iskazuje, ne moze se ni kaznjavati. Drugim recima, rasisticke ideje ne mogu se smatrati krsenjem ljudskih prava, zbog toga sto sloboda misljenja i uverenja sama po sebi jeste vazno ljudsko pravo. O krivicnom delu rasne diskriminacije mozemo govoriti jedino ako predrasude i ideje dovedu do diskriminacionih politika ili drustvenih obicaja, odnosno do razdvajanja grupa na osnovu kulture. Diskriminaciju moze sprovoditi bilo ,,dominantna rasa" stvaranjem hijerarhijskog poretka, bilo pojedinci kontrolom drugih osoba. Rasizam postoji na razlicitim nivoima, zavisno od sile koja se koristi i o odnosu izmeu zrtve i pocinioca: licni nivo (stavovi, vrednosti, uverenja) meuljudski nivo (ponasanje prema drugima) kulturni nivo (vrednosti i pravila socijalne interakcije) Kad se osoba koja je godinama bila sputana lancima nae na slobodi, ne mozete je samo dovesti na startnu liniju i rei: ,,Slobodna si da se takmicis sa svima drugima", u uverenju da ste potpuno pravedni. Dakle, nije dovoljno samo otvoriti vrata prilikama. Svi nasi graani moraju biti sposobni da prou kroz ta vrata ... Ne trazimo ... samo jednakost kao pravo i teoriju, nego jednakost kao cinjenicu i jednakost kao ishod. LYNDON B. JOHNSON, PREDSEDNIK SJEDINJENIH AMERICKIH DRZAVA, 1965. Rasna diskriminacija: Konvencija UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) iz 1965. godine sadrzi sveobuhvatnu pravnu definiciju rasne diskriminacije, koja je bila osnov mnogim drugim definicijama i instrumentima protiv diskriminacije: institucionalni nivo (zakoni, obicaji, tradicije i prakse) Prethodni sistem apartheida u Juznoj Africi pravi je primer institucionalizovanog rasizma i rasne diskriminacije, u kom su crnci zakonima bili strukturalno odeljeni od belaca. vinjeta Dobro je znati. U clanu 1 pise: ,,u ovoj konvenciji, izraz ,,rasna diskriminacija" odnosi se na svako razlikovanje, iskljucivanje, ogranicavanje ili davanje prvenstva koje se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etnickom poreklu i koje ima za cilj ili za posledicu da narusi ili da ugrozi priznavanje, uzivanje ili vrsenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u politickoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog zivota." Ta konvencija (vinjeta Meunarodni standardi i Primena i praenje) nastala je kao odgovor Generalne skupstine UN na antisemitske izgrede, narocito one u Nemackoj, budui da je meunarodna zajednica bila sokirana zaprepasujuim slikama sinagoga u plamenu iz nekih nemackih gradova. 94 NEDISKRIMINACIJA Rasisticko nasilje je narocito teska posledica rasizma, a odnosi se na specificna dela nasilja ili zlostavljanja pojedinca ili grupe zbog njihove rase, boje koze, porekla ili nacionalnog ili etnickog porekla. Konstrukcija kojom se stvara utisak da odreena grupa predstavlja pretnju nezaobilazni je deo drustvenog i politickog ambijenta u kom se dogaaju dela nasilja izrasla iz mrznje. Rasizam i rasisticko nasilje vidno su prisutni u vestima sirom sveta, na primer, u SAD u vestima o neredima u Los Anelesu izazvanim presudom u slucaju Rodneya Kinga i, kasnije, u vestima o kontroverznom suenju O. J. Simpsonu. Tokom poslednjih decenija borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije pojam rasizma shvata se u sirem znacenju i raste svest o tome da rasizam ugrozava sva drustva u svetu. Meunarodna zajednica nastoji da odredi osnovne uzroke rasizma i poziva na reforme radi sprecavanja sukoba kojima koren lezi u rasizmu ili rasnoj diskriminaciji. Nazalost, uprkos svim pokusajima ukidanja rasistickih politika i postupaka, oni jos uvek postoje, ili se cak sire i dobijaju nove oblike, kao sto je okrutna, zlocinacka politika et- Ne volim Kineze, pa sam ga prebio na mrtvo ime. POLICIJSKI VIDEO-ZAPIS ISPITIVANJA UBICE VOZACA TAKSIJA, PERT, AUSTRALIJA na decu, jer rasizam izaziva oseaje velikog straha i pomutnje u detetu. nickog cisenja, na primer, u sukobima u bivsoj Jugoslaviji i Ruandi. Ksenofobija Ksenofobija, kao bolesni strah od stranaca i stranih zemalja, takoe oznacava stavove, predrasude i ponasanje kojima se ljudi odbacuju, iskljucuju ili okrivljuju jer se smatraju autsajderima, odnosno strancima u zajednici, drustvu ili naciji. Drugim recima, radi se o oseaju zasnovanom na iracionalnim predstavama i idejama, koji vodi pojednostavljenom scenariju o dobru i zlu. Premda je u pravne i naucne svrhe vazno razlikovati rasizam od ksenofobije, ucinak rasistickog ili ksenofobicnog ponasanja i delovanja na zrtvu uvek je isti. Ono ljude lisava njihovog potencijala i mogunosti da ostvare svoje planove i snove, strahovito narusava njihovo samopostovanje i sliku o sebi, a milioni ljudi zbog toga su cak izgubili zivot. Rasizam i rasna diskriminacija posebno pogubno uticu Tokom panel-rasprave UN u Njujorku, gde se govorilo o uticaju rasizma na decu, jedna zena iz Konga ispricala je da je rasizam prvi put dozivela ve pri roenju u bolnici, kad je bolnicarka, budui da majka te zene nije bila iz istog dela zemlje kao bolnicarka, odbila da pomogne pri teskom poroaju. Kad je odrasla, brzo je uvidela da je sredina iz koje dolazi, pleme kome pripada, jezik koji govori i podrucje u kojem zivi, uticalo na sve sto se dogaalo u svakom vidu njenog zivota i zato ju je od najranijeg detinjstva pratio oseaj beskorisnosti, nesigurnosti i nesposobnosti. Srodne pojave netolerancija i predrasude Netolerancija: Drzavni univerzitet u Pensilvaniji u svojoj politici netoleranciju definise kao ,,stav, oseaj ili uverenje kojim pojedinac pokazuje prezir prema drugim pojedincima ili grupama na osnovu osobina poput rase, boje koze, nacionalnog porekla, pola, polne orijentacije ili politickog ili verskog uverenja". NEDISKRIMINACIJA 95 Predrasude: Klasicna definicija potice od poznatog psihologa s Harvarda, Gordona Allporta: ,,predrasuda je netrpeljivost zasnovana na pogresnoj i krutoj generalizaciji; moze biti na nivou oseaja ili pak izrazena; moze biti usmerena na grupu ili nekog clana grupe." Predrasude i netolerancija mogu lako podstai diskriminaciju bilo koje vrste. Uopsteno govorei, netolerancija i predrasude cesto se smatraju osnovom i polazistem drugih, ,,odreenijih" oblika ponasanja, kao sto su rasizam i ksenofobija. Pojam etnicke predrasude nastao je nedavno, a oznacava netrpeljivost zasnovanu na navodnoj kulturnoj nadmoi odreene grupe nad nekom drugom grupom. U evropskom kontekstu primer za to su predrasude prema Turcima, Poljacima ili Rusima. Budui da se predrasude obicno odnose na kulturna/verska (stvarna ili izmisljena) obelezja odreene grupe, to je blisko novijem shvatanju rasizma kao ,,kulturnog rasizma". Obicno je veoma tesko boriti se protiv tih dveju pojava, predrasuda i netolerancije. S jedne strane, to su licne osobine koje cine coveka i stoga zalaze duboko u oblast privatnosti. Iako se licna misljenja mogu menjati Kad bismo se jednog jutra probudili i videli da su svi ljudi iste rase, vere i boje koze, do podneva bismo ve nasli neke druge povode za predrasude. GEORGE AITKEN * Ko odlucuje o tim stvarima? * Postoje li gotova pravila ili standardi za razlikovanje tolerancije i netolerancije, a ako ne postoje, da li ih mozemo doneti? * Postoje li regionalne, odnosno kulturne razlike u razumevanju tih pravila? (pomou obrazovanja, prosveivanja, dijaloga), treba pazljivo razgraniciti gde prestaje obrazovanje, a gde pocinje indoktrinacija! S druge strane, vazno je znati gde treba ,,povui crtu" izmeu tolerancije i netolerancije, odnosno kada i u pogledu cega ne smemo biti tolerantni, a kada i u pogledu cega je potrebna tolerancija. Zatim, ne zaboravimo da u vezi sa izrazom ,,tolerancija" postoje poteskoe, budui da se pod njim u izvesnom smislu podrazumeva neprihvatljiv oseaj nadmoi zbog podnosenja postojanja drugih, a ne prihvatanje ili postovanje drugih. Ogranicenja i standardi koji cine meunarodno pravo ljudskih prava predstavljaju minimalni stepen. Ako ne postuju taj nivo, drustva i pojedinci krse ljudska prava i mozemo ih smatrati netolerantnim. Opste je prihvaeno da se ljudi ne raaju kao rasisti, nego postaju takvi, pa je zbog toga glavni uzrok rasizma neznanje. Generalni sekretar UN Kofi Annan prilikom obelezavanja Meunarodnog dana ukidanja rasne diskriminacije, 21. marta 1999. godine, rekao je: ,,Neznanje i predrasude su glavni pomagaci propagande ... Nasa misija stoga je usprotiviti se neznanju znanjem, zadrtosti tolerancijom, a izolaciji ispruzenom rukom plemenitosti. Rasizam moze, hoe i mora biti pobeen." 96 NEDISKRIMINACIJA Meunarodni standardi Zahvaljujui poukama stecenim iz istorijskih iskustava ropstva, kolonijalizma i prvenstveno Drugog svetskog rata, nacelo nediskriminacije ukljuceno je u mnoge nacionalne ustave i meunarodne ugovore. Najvazniji meunarodni ugovor o rasnoj diskriminaciji je Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, na snazi od 7. marta 1966. godine. Konvencija se zasniva na nacelu dostojanstva i jednakosti, osuuje svaki oblik rasne diskriminacije i upuuje drzave da svim odgovarajuim sredstvima rade na ukidanju rasne diskriminacije. Dosad ju je ratifikovalo 165 drzava i pokazala se veoma korisnim sredstvom u borbi protiv rasne diskriminacije. Nacelo nediskriminacije trazi razlicite nivoe obaveza od drzava, privatnog sektora i, u izvesnoj meri, od pojedinaca. Obaveza postovanja: U tom kontekstu drzavama je zabranjeno delovati u suprotnosti s priznatim pravima i osnovnim slobodama. Drugim recima, rec je o obavezi drzave da ,,ne deluje", osim ako je o odreenom pitanju ulozila rezervu. Obaveza zastite: Ovaj element zahteva da drzava stiti pojedince od krsenja njihovih prava. U vezi s diskriminacijom, to takoe ukljucuje rasizam izmeu privatnih lica, tako da drzava mora aktivno suzbijati rasnu diskriminaciju koju sprovode pojedinci u drustvu. Meutim, ta obaveza jos uvek izaziva kontroverze, budui da zadire u oblast privatnosti pojedinca. Jos nije postignut dogovor o tome koliko daleko ta obaveza sme da seze. Obaveza ispunjavanja: Ova obaveza zahteva od drzave da obezbedi najdelotvornije ostvarenje zajemcenih prava odgovarajuim zakonskim, upravnim, sudskim ili fizickim merama. Clan 5 CERD obavezuje drzave ugovornice Konvencije da preduzmu mere za zabranu i ukidanje rasne diskriminacije i svima zajemce slobodu od diskriminacije. Obaveze u privatnom sektoru (nevladine organizacije, mediji, i dr.): Osim vlada, privatni sektor, takoe, raspolaze ogromnom snagom za borbu protiv diskriminacije i rasizma. Njegovi akteri predstavljaju najsiri deo drustva, a najsnazniji otpor diskriminaciji i rasistickim stavovima u civilnom drustvu obicno kree ,,od dna navise". vinjetdsf Dobra praksa. Programi obrazovanja i obucavanja: Rasizam, ksenofobija i slicni stavovi mogu dobiti veoma tanane i podmukle oblike, koje je cesto tesko uociti i prepoznati, ali uprkos tome ugrozavaju pojedince i zajednice. To moze dovesti do opasnog shvatanja da rasizam sprovodi jedino neko drugi, i da on nije nasa odgovornost. Kako bi se uspesno suprotstavili takvim misljenjima i uverenjima, rasizam treba posmatrati kao izazov s kojim se treba suociti jacanjem kulture ljudskih prava na svim nivoima drustva. To ukljucuje sistemsko uvoenje vrednosti interkulturalizma, postovanja i razumevanja rasne, etnicke i kulturne raznolikosti u obrazovanju mladih. Tokom priprema za Svetsku konferenciju protiv rasizma pojavilo se mnostvo zanimljivih ideja i inicijativa. Na primer, u vise africkih zemalja radi se na suzbijanju rasnih predrasuda u udzbenicima i obrazovnim programima, a u Evropi je predlozena inicijativa, prema kojoj mreze skola treba da sastave svoj kodeks ponasanja, jasno uvodei nacelo nediskriminacije u obrazovne ciljeve. U mnogim zemljama postoje skolski programi razmene, koji podsticu ucenike razlicitih zemalja na ucese u kulturnoj razmeni i ucenje stranih jezika. Mnoge vlade i nevladine organizacije ukljucuju programe obuke o kulturnoj raznolikosti i osetljivosti u materijale u obrazovanju NEDISKRIMINACIJA 97 za ljudska prava, kojim se neguje razumevanje doprinosa svake kulture i nacije. Presudna uloga medija: Nazalost, preko mnogih radijskih i televizijskih stanica u celom svetu podstice se etnicka i rasna diskriminacija i mrznja. Mo medija vidljiva je na primeru Radija Mille Collines u Ruandi, preko koga su Hutui bili podsticani na masakr Tutsija u graanskom ratu 1994. godine. Takoe, treba pomenuti Internet, koji u poslednje vreme dobija sve vazniju ulogu jer olaksava sirenje informacija i misljenja. vinjeta Trendovi i Modul Sloboda izrazavanja. Korejanci u Japanu, na primer, samo zato sto su korejanskog etnickog porekla nemaju pravo da obavljaju javne duznosti. Sve donedavno kineska etnicka manjina u Indoneziji nije mogla javno slaviti tradicionalnu kinesku Novu godinu, a u kastinskom sistemu u Indiji, iako se cesto opisuje kao rezultat ,,specificnih istorijskih procesa", nedodirljivi su tesko diskriminisani, sto ukljucuje masovno silovanje i organizovane masakre od strane visih kasti. Zatim, poznato je da kineska Han veina manjine, poput Tibetanaca i Mongola, smatra ,,prljavim, primitivnim i zaostalim varvarima". Africke zemlje ne stoje nista bolje - okrutnom rasistickom politikom hiljade Azijata proterano je iz istocne i centralne Afrike. Zakon o trgovini Kenije, Ugande i Zambije, na primer, dodelio je odreene poslovne zone iskljucivo drzavljanima tih zemalja africkog porekla, dok je Azijatima bilo dopusteno poslovanje samo ako su imali licence koje su morali obnavljati svake godine. Najzad, ne zaboravimo diskriminaciju meu razlicitim plemenima - naime, clanovi manjinskih plemena, koja ne pripadaju veinskom vladajuem plemenu, u svakodnevnom zivotu izlozeni su rasistickom zlostavljanju, diskriminaciji i po zivot opasnim situacijama. U Evropi diskriminacija Roma - pretpostavlja se da na evropskom kontinentu zivi osam miliona Roma - predstavlja jedan od najozbiljnijih, iako najzanemarenijih i najbolje prikrivenih problema ljudskih prava u Evropi. Romi, najveim delom svoje istorije nomadi, obicno su bili prisiljeni na asimilaciju, u nekim zemljama njihov jezik je zabranjivan, a deca odvajana od roditelja. Danas su romske zajednice jos uvek diskriminisane u mnogim oblastima zivota, poput zaposljavanja, stanovanja, obrazovanja, pristupa pravosuu ili pristupa zdravstvenim uslugama. Jos jedan zanimljiv i vazan aspekt, koji je izisao na videlo tokom Tree svetske konferencije protiv rasizma u Durbanu 2001. godine, tice se razlicitog konceptualnog razumevanja pojma ,,rasizam" u Africi, s jedne strane, i Evropi i Severnoj Americi, s druge strane. Pokusaj evropskih zemalja da iz Nacrta uklone rec ,,rasa", budui da se pokazala naucno neistinitom, ostro su kritikovale africka i karipska delegacija, navodei da se taj dokaz o kolonijalnom potlacivanju zeli odbaciti tek sada kad zapadne zemlje vise ne nalaze prednost u tim ,,kategorijama nadmoi". 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA Rasizam i rasna diskriminacija su globalni problemi koji se manifestuju na razlicite nacine. Iako se rec rasizam spontano povezuje s diskriminacijom nebelaca od strane belaca, ne postoji drustvo koje je u potpunosti slobodno od rasizma. Antisemitizam, rasna diskriminacija ili konstruisana nadmo nedvosmisleno se najvise pojavljuju u zapadnom svetu, ali to ne znaci da rasizam ne postoji u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. 98 NEDISKRIMINACIJA Sledei veoma emocionalni trenutak tokom Svetske konferencije bilo je neslaganje meu razlicitim grupama u pogledu toga treba li antisemitizam definisati kao oblik rasizma, zavisno od toga definise li se jevrejska zajednica kao verska ili etnicka grupa. Ta dilema (izmeu ostalih) ostala je neresena i o njoj se jos uvek zivo raspravlja na razlicitim meunarodnim skupovima. 4. PRIMENA I PRAENJE Cinjenica da diskriminacija predstavlja jedno od najcesih krsenja ljudskih prava pokazuje koliko toga tek treba da se ucini u toj oblasti. U nacelu, primena meunarodnih instrumenata ljudskih prava odgovornost je drzava, pa stoga drzave treba da ratifikuju i primenjuju instrumente za suzbijanje rasne diskriminacije. Efikasna primena meunarodnih standarda moze se garantovati jedino ako postoje delotvorni sistemi praenja i snazni mehanizmi sprovoenja. Konvencijom o ukidanju rasne diskriminacije, osim sto su odreene obaveze drzava ugovornica, takoe je osnovan Komitet za ukidanje rasne diskriminacije (CERD), koji je bio prvo ugovorno telo UN za nadzor i praenje sprovoenja Konvencije i podsticanje njene dosledne primene. Sistem se sastoji od tri postupka: postupka izvestavanja obaveznog za sve drzave ugovornice, postupka meudrzavnih predstavki koji je na raspolaganju svim drzavama ugovornicama, i prava na predstavku - izjavu - kojom se pojedinci ili grupe pod jurisdikcijom drzave ugovornice obraaju Komitetu ako su im prekrsena prava. Budui da se rasizam i ksenofobija u proteklih nekoliko decenija sve vise iskazuju, meuna- rodna zajednica je obnovila napore na njihovom suzbijanju. Komisija za ljudska prava imenovala je Posebnog izvestioca za savremene oblike rasizma (tu duznost trenutno obavlja Doudou Dine iz Senegala) sa zadatkom da istrazuje slucajeve savremenih oblika rasizma i rasne diskriminacije. Sledei vazan instrument praenja su antidiskriminacijski ili antirasisticki ombudsmani. Obicno se postavljaju na nacionalnom nivou i imaju vaznu ulogu u dokumentovanju slucajeva diskriminacije, informisanju o nacionalnim i meunarodnim propisima i iznalazenju moguih resenja. Proteklih decenija sve vise se koriste meunarodni mehanizmi i instrumenti za praenje i sprovoenje antidiskriminacijskih nacela. Meutim, vaznost preventivnih strategija, poput sistema za rano upozoravanje, preventivnih inspekcijskih mehanizama, hitnih postupaka, kao i informisanja i obrazovanja graana, dugo je bila potcenjena, cime se propustala mogunost efikasnog suprotstavljanja diskriminaciji i rasizmu, budui da navedene strategije zaustavljaju te pojave u samom korenu. Antisemitizam je siroko prisutan u savremenoj evropskoj istoriji sve do danas. Mrznja, koja ponekad prelazi u otvoreno nasilje prema Jevrejima kao zasebnoj verskoj ili manjinskoj etnickoj grupi, danas je podjednako prisutna, samo je pokatkad bolje skrivena i izrazava se na prikriven nacin. Pojavom fasizma pocetkom 20. veka, antisemitizam je postao deo fasisticke ideologije. Tokom holokausta, nacisticki rezim sistematski je poubijao oko sest miliona Jevreja, samo zato sto su bili Jevreji. Nazalost, napadi na jevrejske zajednice i naslee ni danas nisu retkost i brojne neonacisticke grupe otvoreno izrazavaju svoje antisemitske poglede. Stavise, sve vei broj internet stranica i literature koja sadrzi nacisticku propagandu doprinose zabrinjavajuem razvoju situacije u svetu. NEDISKRIMINACIJA 99 FBI je 2001. godine u SAD primio ukupno 9.721 prijavu izvrsenja krivicnih dela motivisanih predrasudama: a. 44,9 % motivisanih rasnim predrasudama b. 21,6 % motivisanih etnickim/nacionalnim poreklom c. 18,6 % motivisanih verskom netolerancijom d. 14,3 % motivisanih predrasudama o polnoj orijentaciji e. 0,4 % motivisanih predrasudom o invalidnosti IZVOR: KONSOLIDOVANI IZVESTAJ O KRIMINALU, STATISTIKA O ZLOCINU MRZNJE, FEDERALNI ISTRAZNI BIRO (FBI), 2001. Cesto je lakse sablazniti se nad nepravdom na drugom kraju sveta nego nad ugnjetavanjem i diskriminacijom u sopstvenoj ulici. CARL T. ROWAN zajednici, koje sprovode dalekosezne kampanje i projekte, lobiraju i vrse pritisak na vlade kako bi ispunile svoje nacionalne i meunarodne obaveze. Jaz izmeu ,,slova zakona" i ,,zakona u praksi": Ratifikovane konvencije, deklaracije i planovi delovanja samo su korak u susret pravoj strategiji borbe protiv rasizma i diskriminacije. Ako nisu potpuno primenjene i sprovedene u praksi, uticaj im je ogranicen. Efikasna primena trazi cvrstu politicku volju, koja nazalost u stvarnosti cesto mora ustuknuti pred drugim politickim interesima. U tom kontekstu ne sme se potceniti velika uloga nevladinih organizacija i ogranizacija u Sta MI mozemo uciniti? Pravi izazov nije zastita od diskriminacije ili njeno kaznjavanje, nego sprecavanje diskriminacije, sto znaci odvraanje dela diskriminacije pre nego sto se dogode. Stoga je neophodno raditi na stavovima i uverenjima, kao i na postupcima i ponasanju koje iz njih proizlazi. Taj tezak zadatak moze se izvrsiti samo putem institucionalizovanog obrazovanja za ljudska prava, lokalnog informisanja odozdo prema gore i punog ucesa nacionalnih vlasti u saradnji sa svim relevantnim nedrzavnim akterima. Nadgledanje diskriminacionog ili rasistickog delovanja: Vazno je razviti moralnu hrabrost, umesati se ako je mogue, prijaviti primeene slucajeve ili incidente nadleznim institucijama i obratiti se postojeim nacionalnim i meunarodnim telima, poput CERD UN ili nacionalnih ombudsmana. Uopste, svaki pojedinac moze nai nacine na koje organizacije u zajednici mogu saraivati na promovisanju pozitivnih meurasnih odnosa i podsticanju dijaloga o rasizmu i ljudskim pravima u svojoj sredini. 100 NEDISKRIMINACIJA DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Dobrovoljni kodeks ponasanja u privatnom sektoru Mnoge multinacionalne kompanije (npr. Nike, Reebok, Daimler Chrysler, Volkswagen, Hennes & Mauritz) uspostavile su samoobavezujue kodekse ponasanja za sebe i svoje partnere, uz ostalo, radi sprecavanja rasne diskriminacije. Suzbijanje rasizma u evropskoj fudbalskoj ligi ,,Unija evropskih fudbalskih saveza" (UEFA) izdala je plan delovanja u deset tacaka, gde daje razlicite mere kojima podstice klubove na antirasisticke kampanje meu navijacima, igracima i zvanicnicima. Plan obuhvata mere poput pokretanja disciplinskog postupka protiv igraca koji ucestvuju u rasnom zlostavljanju, ili javnih izjava kojima se osuuje rasisticko pevanje na utakmicama. Zatim, UEFA novcano pomaze Mrezu za fudbal protiv rasizma u Evropi (FARE), koja podrzava i koordinira akcije na lokalnom i nacionalnom nivou za suzbijanje rasizma i ksenofobije u fudbalu sirom Evrope. Ukidanje apartheida U slucaju ,,AZAPO protiv predsednika Juznoafricke Republike" Komisije za istinu i pomirenje Juzne Afrike, sudija Mahomed, tadasnji zamenik predsednika Ustavnog suda, izjavio je: ,,Decenijama je istorijom Juzne Afrike dominirao duboki sukob izmeu belacke manjine koja je drzala potpunu kontrolu nad drzavnim politickim instrumentima i crnacke veine koja se nastojala odupreti toj dominaciji. Najvea zrtva tog sukoba bila su osnovna ljudska prava, budui da je otpor onih kojima su ona bila uskraivana, nadvladavan zakonima skrojenim upravo radi slamanja otpora (. . .)." Ubrzo nakon dolasku na vlast 1948. godine, Nacionalna stranka pocela je donositi zakone koji su imali za cilj da odele rase u Juznoj Africi, od cega i dolazi rec ,,apartheid" (engl. apart - odeljeno). Belci su uzivali povlastice u svim oblastima zivota. Najzad je svima postalo jasno da Juzna Afrika srlja u ponor, pa su ubrzo nakon ukidanja zabrane delovanja Africkog nacionalnog kongresa i drugih oslobodilackih pokreta i pustanja iz zatvora Nelsona Mandele, cuvenog voe Africkog nacionalnog kongresa i kasnijeg predsednika Juzne Afrike, u februaru 1990. godine otpoceti pregovori za demokratizaciju zemlje. Rasizam ponizava i onoga na koga je mrznja usmerena i onoga koji mrzi, zato sto rasisti, osporavajui potpunu ljudskost drugima, izdaju ljudskost u sebi samima. Kao i plemenske podele, fundamentalizam, homofobija i svaki drugi plitki odnos prema drugima, rasizam se usredsreuje na ono STO vi jeste, a zanemaruje ono KO vi jeste. Rasizam vidi samo etiketu ne i osobu koja je nosi. Rasizam voli ,,nas", a mrzi ,,njih" , a da nikada ne otkriva pravi identitet ,,njih". TIMOTHY FINDLEY Prvi demokratski izbori odrzani su u aprilu 1994. godine, nakon vise od tri veka kolonijalizma i ugnjetavanja. Ocigledno je da su posledice diskriminacije jos uvek vidno izrazene i bie potrebno verovatno mnogo generacija da potpuno isceznu, ali Ustavom i Poveljom prava postavljen je temelj jasnoj zabrani nepravedne diskriminacije. NEDISKRIMINACIJA 101 2. TRENDOVI Odnos izmeu siromastva i rasizma/ksenofobije Mogui odnos izmeu siromastva, s jedne strane, i rasizma i ksenofobije, s druge strane, moze se posmatrati na razlicite nacine. Da li rasizam i ksenofobija izazivaju siromastvo? Da li siromastvo vodi do aktivnih ili pasivnih oblika rasizma ili ksenofobije? Na ta pitanja nema nedvosmislenih odgovora; interpretacije razlicitih studija i istrazivanja meusobno se veoma razlikuju. Meutim, sve vise strucnjaka potvruje da postoji povezanost. U mnogim delovima sveta siromastvo proizlazi iz etnickog porekla. Prema Ministarstvu poljoprivrede SAD, problem nebezbednosti ishrane i stopa gladi cak su tri puta visi u afroamerickim i hispanoamerickim nego u belackim domainstvima. Manjinske imigrantske zajednice suocavaju se s nemastinom sirom sveta. Cesto je tome uzrok rasizam (na primer, prepreke ravnopravnom ucesu na trzistu rada). Izuzetno je sporno pitanje, oko kojeg se vode rasprave, jesu li siromasni drustveni slojevi skloniji rasizmu nego ostali. Neki strucnjaci isticu da je siromasno stanovnistvo u proseku slabije obrazovano. Iz toga izvode zakljucak da, iako rasizam sigurno postoji i meu ,,visim klasama visoko obrazovanih", vea verovatnoa je postojanje rasistickih stavova meu siromasnim stanovnistvom koje je slabije obrazovano. Meutim, njihov rasizam moze se odrediti kao stav iskljucivosti kome je glavna motivacija borba za vlastiti opstanak, a ne rasisticka ideologija. Rasizam na Internetu Internet je postao forum za vise od 300 miliona potencijalnih korisnika sirom sveta. To je vazan medij za sve drustvene aktere. Meutin, mogunosti koje nudi taj takozvani super-autoput za informisanje i zabavu na globalnom nivou imaju i svoju tamnu stranu. Rasisticke, nasilnicke i ekstremisticke organizacije i grupe brzo su naucile koristiti i zloupotrebljavati taj medij. Rasizam na Internetu predstavlja sve vei problem. Prema godisnjem izvestaju Evropskog centra za praenje rasizma i ksenofobije (EUMC) iz 1999. godine, 1995. godine postojala je samo jedna internet stranica koja je podsticala na rasnu mrznju. Do novembra 1997. godine pobrojano je ve 600 stranica, a u januaru 1999. godine 1.429. Pretpostavlja se da mnoge stranice jos nisu ni otkrivene. Suzbijanje ekstremizma na Internetu nailazi na ogromne tehnoloske i pravne teskoe. Rasisticki materijal na Internetu postae protivzakonit u Evropi, budui da je Savet Evrope izglasao ,,Dodatni protokol uz Konvenciju o sajber-kriminalu". U Protokolu se ,,dela rasisticke i ksenofobicne prirode pocinjena putem kompjuterskih sistema" proglasavaju krivicnim delima. Pretpostavlja se da e Protokol posluziti kao uzor za dalji razvoj u toj oblasti. Antiislamizam: Posledice 11. septembra 2001. U nedelji dana posle napada 11. septembra 2001. godine na teritoriji SAD zabelezeno je 540 napada na Amerikance arapskog porekla i najmanje 200 napada na sike (indijskog porekla), dok je, poreenja radi, od pocetka 2001. godine do 11. septembra zabelezeno ukupno 600 napada na Amerikance arapskog porekla (prema Vodicu za ponasanje u kriznim situacijama, Amnesty International, 2001). vinjeta Modul Verske slobode. U Evropi su statistike slicne. U sledeem clanku naveden je licni primer koji ilustruje iznesene podatke i moze posluziti kao polaziste za raspravu: 102 NEDISKRIMINACIJA (Delovi intervjua americkog novinara s mladom americkom drzavljankom poreklom iz Bangladesa): (. . .) Seema ima 18 godina, upravo je zavrsila srednju skolu. Roena je u Bangladesu, a skoro polovinu zivota provela je u Sjedinjenim Americkim Drzavama, u Wudsajdu, Kvins, u Njujorku. Najstarija od troje dece u porodici doseljenika, sitna, ozbiljna, i, kako sama za sebe kaze, sklona neprestanoj zabrinutosti. Brine je, rekla je, kako e svaki njen postupak uticati na njenu porodicu (. . .). Seema govori engleski sa izgovorom karakteristicnim za Kvins, uz blago bengalski naglasak. Drzavljanka je SAD. No, istini za volju, rekla je, ne moze se smatrati Amerikankom. ,,Prvo Bengalka", rekla je, s prizvukom zbunjenosti oko pitanja sto coveka cini Amerikancem (. . .) Takva pitanja uvek su pratila devojke poput nje, a zbog 11. septembra ona su jasno izbila na svetlo dana. Nedeljama posle napada muslimanske devojke koje je poznavala nisu nosile maramu na glavi. (Seema je muslimanka, ali ne pokriva glavu). Mladii su brijali bradu. Neki mladii koji su nosili turbane bili su pretuceni, iako nisu bili muslimani. Njen otac, radnik u restoranu, bojao se da e izgubiti posao. Njena majka bojala se da hoda u svojim sirokim haljinama od podzemne zeleznice do kue. A najgore je bilo u skoli. Jednom prilikom kad je uciteljica klicanjem izrazila zadovoljstvo zbog bombardovanja Avganistana, Seema je, sea se, dignula ruku da spomene avganistanske civile, ali su je skolski drugovi ismejali. Neka druga uciteljica rekla je nesto o tome kako je John Walker Lindh, navodni simpatizer Talibana iz Kalifornije, potpao pod cari islama. Seema se zgrcila. Rekla je: ,,Islam nije vesticiji, niti nekakva magija" (. . .). IZVOR: ODLOMCI IZ CLANKA OBJAVLJENOG U NEW YORK TIMESU 7. JULA 2002. ,,NOSITI TERET SVETA, NA TAKO USKIM RAMENIMA", SOMINI SENGUPTA (NYT), IZVORNO 831 REC 3. HRONOLOGIJA PITANJA ZA RASPRAVU Koja prava su prekrsena u ovoj prici? Sta zrtve mogu uciniti kako bi ponovo ostvarile svoja prava? Koja pitanja ste sebi postavljali posle 11. septembra? Smatrate li da dogaaji od 11. septembra treba da promene ljudska prava? Ko odlucuje o tome koja se prava odnose na pojedine ljude? Najvazniji koraci u istoriji suzbijanja rasne diskriminacije: 1945: Povelja Ujedinjenih nacija (clan 1, stav 3) 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (cl. 1 i 2) 1963: Deklaracija UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije 1965: Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) 1973: Meunarodna konvencija o sprecavanju i kaznjavanju zlocina apartheida (clan 1, stav 1) 1978: Deklaracija UNESCO o rasi i rasnim predrasudama 1978: Prva svetska konferencija u Zenevi o suzbijanju rasizma i rasne diskriminacije 1983: Druga svetska konferencija u Zenevi o suzbijanju rasizma i rasne diskriminacije 1998: Statut Meunarodnog krivicnog suda 2002: Trea svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodnih oblika netolerancije (Deklaracija i program delovanja) NEDISKRIMINACIJA 103 ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I. ,,SVA LJUDSKA BIA RAAJU SE JEDNAKA" DEO I: UVOD Razgovorom o diskriminaciji ljudi se mogu upoznati s njenim uzrocima i mehanizmima, ali razgovor nikad ne deluje na coveka tako snazno kako na njega deluju oseaji koje prozivljava kao zrtva diskriminacije. Stoga ova aktivnost omoguuje ucesnicima da prepoznaju i licno dozive diskriminaciju. DEO II: OPSTE INFORMACIJE O VEZBI Tip aktivnosti: jednokratna aktivnost Ciljevi i zadaci: omoguiti ucesnicima da intelektualno i emocionalno upoznaju diskriminaciju Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 15 - 20 Vreme: 30 - 60 minuta Materijal: nasumice odabrani predmeti, kreda, veliki blok i hemijske olovke Potrebne vestine: razmatranje svih aspekata empatija DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEZBI Opis aktivnosti/uputstva: Podelite ucesnike u manje grupe. Od neke grupe zatrazite da navedu pet prednosti i pet nedostataka pripadanja zenskom polu/etnickoj manjini/seksualnoj manjini, a druge da ucine to isto za pripadanje muskom polu/etnickoj veini/heteroseksualcima. Upisite rezultate na veliki blok i zatrazite od ucesnika da brojkama od 1 do 5 ocene koliko je svako od navedenih svojstava vazno u zivotu pojedinca (5 oznacava ,,vrlo vazno", 1 oznacava ,,nevazno") Na podu nacrtajte pocetnu crtu i zatrazite od ucesnika da stanu iza nje. Recite im da su tek roene bebe, roene ,,slobodne i jednake". Potom neka svaki ucesnik izradi karticu na kojoj e napisati da li je ,,musko" ili ,,zensko", ,,pripadnik veinske grupe" ili ,,pripadnik manjinske grupe". Tada po redu citajte prednosti i nedostatke svake grupe i ocene koje su im dodeljene. Clanovi doticne grupe treba da stupe napred ili nazad, zavisno od ocena (npr. prednost sa ocenom 5 znaci da e clanovi te grupe stupiti pet koraka napred, nedostatak sa ocenom 3 znaci da stupaju tri koraka nazad). Ucesnici ne smeju razgovarati za vreme aktivnosti. Kada se grupe udalje jedne od drugih, prestanite sa citanjem i zamolite ucesnike da se okrenu i pogledaju jedni druge. Pitajte nekoliko ucesnika iz svake grupe: Kako se oseate u svom polozaju? Zelite li nesto rei osobama iz drugih grupa? Kako biste se oseali da ste u nekoj drugoj grupi? Povratna informacija: Okupite se u krugu i zamolite ucesnike da ukratko izraze oseaje i misli koje su im se javljale tokom aktivnosti. Metodoloski saveti: Ako ucesnici sami ne spomenu, ne zaboravite da naglasite kumulativni i proizvoljni aspekt diskriminacije. Predlozi za varijacije: Ova aktivnost moze se prilagoditi za bilo koju temu ili ciljnu grupu, zavisno od pitanja koja se obrauju. DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: ljudska prava uopste, prava zena, prava manjina IZVOR: PRILAGOENO IZ KNJIGE ,,METODOLOGIJE OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA", CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA, UNIVERZITET U MINESOTI. 104 NEDISKRIMINACIJA AKTIVNOST II. ,,POGODI KO DOLAZI NA VECERU" DEO I: UVOD Mali broj ljudi sebe smatra rasistima, ali kad je porodica u pitanju ... Sta bi rekli vasi roditelji da im predstavite svog mladia ili devojku drukcije boje koze od vase (ili druge vere, ili polne orijentacije, ili sa invaliditetom ...)? Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPSTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: naglasavanje uloge porodice u izgradnji i prenosenju vrednosti analiziranje poruka koje mladi dobijaju u porodici analiziranje vrednosti koje stoje iza tih poruka Ciljna grupa: mladi Velicina grupe/organizacija: 8 - 30 Vreme: 45 - 60 minuta Priprema: kartice sa ulogama (ako ih ne pripreme ucesnici) Materijal: papir i olovke za posebne posmatrace Potrebne vestine: socijalne vestine: slusanje drugih, postavljanje pitanja, resavanje problema; vestine kritickog misljenja: logicko razmisljanje, kriticko analiziranje. DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uputstva (jedna od moguih varijacija: belacka porodica - roditelji i dvoje dece, ki od 25 godina, njen mladi iz neke africke zemlje). Objasnite grupi da treba da pripreme i odigraju ,,porodicni razgovor": devojka saopstava roditeljima da odlazi da zivi sa svojim mladiem. Zatrazite od ucesnika da zamisle razgovor izmeu devojke i njenih roditelja, sestre ili brata i mladia. Podelite ucesnike u onoliko grupa koliko ima uloga. Svaka grupa treba da osmisli ulogu jednog clana porodice i odabere osobu koja e odigrati tu ulogu. Izvoenje uloga: Zatrazite dobrovoljce za ulogu posebnih posmatraca, po jednog za svaku ulogu, sa zadatkom da zapisuje sve argumente koje izvoac uloge koristi. Ostali ucesnici su opsti posma- traci. U sredinu prostorije postavite onoliko stolica koliko ima izvoaca uloga. Prostorija predstavlja dnevnu sobu, mesto odvijanja porodicnog razgovora. Dajte znak za pocetak igre uloga. Kad proe 15 minuta, zavisno od razvoja radnje, dajte znak za kraj. Povratna informacija: Najpre svim izvoacima uloga omoguite da kazu kako su se oseali. Tada zamolite posebne posmatrace da procitaju argumente koje su izvoaci koristili. Potom mozete poceti opstu raspravu. Tokom rasprave mozete naglasiti pitanja razlicitih drustvenih i kulturnih sredina, rodnog identiteta, homoseksualnosti (sta ako je ki predstavila svoju devojku, a sin svog mladia?) itd. Metodoloski saveti: Ako je grupa od ranije upoznata sa igranjem uloga, dalja uputstva nisu potrebna. Ako nije, vazno je naglasiti da igranje uloga nije isto sto i gluma. Dok predstavlja odreenu ulogu ili stav, izvoac uloge ostaje ono sto jeste, a glumac tumaci lik koji se razlikuje od njega samog ili nje same. NEDISKRIMINACIJA 105 REFERENCE Predlozi za varijacije: Ako nema puno vremena za aktivnost, voditelj moze pripremiti kartice sa ulogama. Preporucuje se prilagoavanje aktivnosti drustvenoj i kulturnoj stvarnosti ucesnika. Porodici ne treba predstaviti ,,egzoticnu" osobu, nego nekoga koga mogu susresti svaki dan na ulici - ukljucujui pripadnike razlicitih manjina, odnosno razlicitih drustvenih i kulturnih sredina. DEO IV: NASTAVAK Ako uspete da nabavite snimak, bilo bi dobro pogledati stari film s Katherine Hepburn i Spencerom Tracyjem Pogodi ko dolazi na veceru, kao vecernju razonodu. Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: prava manjina, imigracija, ,,sukob civilizacija" IZVOR: PRILAGOENO IZ KNJIGE ,,SVI RAZLICITI SVI JEDNAKI: OBRAZOVNI PAKET: IDEJE, IZVORI, METODE I AKTIVNOSTI ZA NEFORMALNO INTERKULTURNO OBRAZOVANJE MLADIH I ODRASLIH". EVROPSKI CENTAR ZA MLADE, 1995. Allport, Gordon. [1954.] 1988. The Nature of Prejudice. Cambridge: Perseus Publishing. Amnesty International USA, 2001. September 11th Crisis Response Guide, Human Rights Education Program. New York: Amnesty International. Anti-Defamation League. 1999. Poisoning the Web: Hatred Online, An ADL Report on Internet Bigotry, Extremism and Violence. New York: Anti-Defamation League. BBC News. 2001. Europe's Neglected Race. Dostupno na adresi: http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1525617.stm. Burgmer, Christoph, ( ur.). 1999. Rassismus in der Diskussion. Berlin: Elefanten Press Berlin. Capitanchik, David i Michael Whine. 1996. The Governance of Cyberspace: Racism on the Internet. Dostupno na adresi: http://www.media-awareness.ca/eng/issues/internet/resource/jpr.htm. Cervenakova, Anna. 2001. Institutionalised Racism and Roma. Speech held at panel discussion, Institutionalised Racism/Castism. NGO Forum of the World Conference on Racism. Constitutional Court of South Africa. Case AZAPO v. President of the Republic of South Africa. Dostupno na adresi: www.concourt.gov.za/idex.html. Council of Europe. 2002. COMPASS, A Manual on Human Rights Education with Young People. Council of Europe, Strasbourg: Council of Europe. Danckwortt, Barbara, Thorsten Querg i Claudia Schningh, ( ur.). 1995. Historische Rassismusforschung. Ideologien-TterOpfer. Hamburg: Argument Vlg. European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia (EUMC). 2001. Statement on Behalf of EUMC at Public Hearing of the EC Regarding Computer-Related Crime". Brussels. Dostupno na adresi: http://europa.eu.int/ISPO/eif/InternetPoliciesSite/Crime/PublicHearingPresentations/EUMC.html. Flinterman, Cees i Catherine Henderson. 1999. Special Human Rights Treaties. Uredili Raija Hanski i Markku Suksi. An Introduction to the International Protection of Human Rights. Turku/Abo: Institute for Human Rights, Abo Akademi University. Geiss, Imanuel. 1988. Geschichte des Rassismus. Frankfurt: Suhrkamp. Hagendoorn, Louk. 1999. Introduction: A Model of the Effects of Education on Prejudice and Racism. Uredili Louk Hagendoorn i Shervin Nekuee. Education and Racism. Aldershot: Ashgate Publishing Ltd. Heckmann, Friedrich. 2001. Racism, Xenophobia, Anti-Semitism: Conceptual Issues in the Raxen Project. Paper read at Raxen Workshop, 5 6 November in Vienna, ustria. Jackson, Andrew. 2001. Poverty and Racism. Article based on a presentation made to the Canadian Human Rights Commission's Forum on Racism, 21 March. Dostupno na adresi: http://www.ccsd.ca/perception/244/racism.htm. Jusuf, Ester I. 2000. About Racism. Preuzeto iz: Jennie S. Bev. 2000. Human Rights Law and Issues. Dostupno na adresi: http://www.suite101.com/article.cfm/human_rights/43265. Kongidou, Dimitri, Evangelia Tressou-Mylona i Georgios Tsiakalos. 1994. Rassismus und Soziale Ausgrenzung unter Bedingungen von Armut. UredioSiegfried Jger. Aus der Werkstatt: Antirassistische Praxen. Konzepte Erfahrungen Forschung. Duisburg: DISS. 106 NEDISKRIMINACIJA Lodenius, Anna-Lea for Save the Children Sweden. 2000. How to Fight Racism on the Internet. Dostupno na adresi: http://www.rb.se/pdf/HowToFightRacismOnTheInternet.PDF. Maddex, Robert L. 2000. International Encyclopedia of Human Rights, Freedoms, Abuses, and Remedies. Washington: CQ Press. Marschik, Nikolaus. 1999. Die UN-Rassendiskri-minierungskonvention im sterreichischen Recht. Wien: Verlag sterreich. Morawa, Alexander H. E. 2002. The Concept of Non-Discrimination: An Introductory Comment. Journal on Ethnopolitics and Minority Issues in Europe (Flensburg), no. 3/2002. Nowak Manfred. 2000. Civil and Political rights. Uredio Janusz Symonides. Human Rights: Concept and Standards. Paris: UNESCO Publishing. Nowak Manfred. 2002. Einfhrung in das Internationale Menschenrechtssystem. Wien: NWV. Oxford Advanced Learner's Dictionary. 2000. Dostupno na adresi: http://www1.oup.co.uk/elt/oald/. Reardon, Betty A. 1995. Educating for Human Dignity, Learning about Rights and Responsibilities. Philadelphia: niversity of Pennsylvania Press. Reardon, Betty A. 1997. Tolerance the Threshold of Peace. vol.1. Paris: UNESCO Publishing. Taran, Patrick A. 2001. Foundations of Dignity, Current Dynamics of Migration and the Response of International Standards. Speech held at parallel event of World Conference on Racism and Xenophobia in Durban 2001. Dostupno na adresi: http://www.december18.net/UNWConfNGO16.htm. UNESCO & Office of High Commissioner of Human Rights. 2001. United To Combat Racism, Selected Articles and Standard-setting Instruments. Paris: UNESCOPublishing. Zivilcourage i Anti-Rassismus-Arbeit (ZARA). 2001. Racism Report: Case Reports on Racist Excesses and Structures in Austria. Vienna: Manz Crossmedia. Kok, Anton. Human Rights Centre of University of Pretoria, November 2002. Special contribution to the Module on ,,Apartheid in South Africa". European Roma Rights Centre: http://www.errc.org Focus on the Global South: http://www.focusweb.org Football Against Racism in Europe: http://www.farenet.org/ International Movement Against All Forms of Discrimination and Racism: http://www.imadr.org South African Human Rights Commission: http://www.sahrc.org.za DODATNE INFORMACIJE The Asia Foundation: http://www.asiafoundation.org Anti Racism Network: http://www.antiracismnet.org Third World Network: http://www.twnside.org.sg Commission for Racial Equality: http://www.cre.gov.uk. Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination: http://193.194.138.190/html/menu3/b/d_icerd.htm Committee on the Elimination of Racial Discrimination: http://193.194.138.190/html/menu2/6/cerd.htm ECRI European Commission against Racism and Intolerance: http://www.ecir.coe.int ENAR European Network against Racism: http://www.enar-eu.org European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia: http://www.eumc.at United Nations High Commissioner on Human Rights: http://www.unhchr.ch United Nations World Conference against Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Related Intolerance: http://www.unhchr.ch/html/racism/program.htm PRAVO NA ZDRAVLJE DRUSTVENE IMPLIKACIJE NAPREDAK NAUKE DOSTUPNOST I KVALITET Svako ima pravo na standard zivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljucujui ishranu, odeu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne sluzbe. CLAN 25 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA 108 PRAVO NA ZDRAVLJE PRICA ZA ILUSTRACIJU Maryam ima 36 godina i majka je sestoro dece. Odrasla je na selu, daleko od urbanih sredista. Napustila je skolu posle drugog razreda. Roditelji su joj bili siromasni, a skola je bila udaljena cetiri sata hoda od njihovog sela. Njen otac je smatrao da je skolovanje zenskog deteta gubitak vremena i truda, budui da su devojke predodreene za udaju, a ne za zaraivanje za zivot. Kada joj je bilo 12 godina, Maryam je obrezana u skladu s lokalnim obicajem. U sesnaestoj godini udali su je za muskarca koji je bio u ranim pedesetim godinama. Mladozenja je njenom ocu platio dosta veliku sumu novca. Ve sledee godine rodila je sina. Dete je roeno mrtvo. Lokalna bolnica bila je udaljena od sela 10 km i nije obavljala poroaje. Maryam je verovala da je dete roeno mrtvo zbog toga sto ju je muz tokom trudnoe cesto tukao. Meutim, njena porodica i mnogi seljani krivili su nju za mrtvoroence. Maryam nije imala zelju za snosaj s muzem. Bojala se i njega i trudnoe. On je smatrao svojim pravom da ima snosaj s njom i redovno ju je na to prisiljavao. Nije zelela da ponovo zatrudni, ali nije imala izbora. Poseivala je lokalnog travara, pila biljne napitke i nosila amajlije, ali bez rezultata. Malo kad je imala vremena da ode u ambulantu, osim kad su joj deca bila bolesna, ali se nije usuivala da razgovara s bolnicarkom o kontracepciji. Iako je razumela Maryamino lokalno narecje, bolnicarka je govorila dominantnim jezikom koji se govori u glavnom gradu i meu skolovanima. Maryam se bojala bolnicarke. Maryamin zivot bio je duga saga o nasilju, siromastvu i oskudici. Borila se da odrzi telo i dusu, uz nekoliko trudnoa i brigu o deci. Obraivala je komadi zemlje kako bi prehranila decu, budui da joj muz nije davao dovoljno novca. Obratila se svojim roditeljima, pa cak i misionaru koji je bio u poseti. Svi su joj govorili da bude poslusna muzu i podseali je na to da je njeno mesto uz njega i porodicu. Jednoga dana muz je optuzio Maryam da ,,pravi drustvo" drugom muskarcu. Tvrdio je da ju je na pijacni dan video kako se smeje i razgovara s nekim muskarcem iz sela. Kada se usprotivila, nekoliko puta ju je udario, srusivsi je na zemlju, nazivajui je droljom i zaklinjui se da e osvetiti sramotu koju mu je nanela. Maryam je bila tesko povreena; mislila je da su joj slomljena rebra. Nedeljama nije mogla izai iz kue. Nije imala novca da plati pregled u ambulanti, niti prevoz do tamo. Iako su neki iz sela mislili da je muz preterao, niko joj nije pritekao u pomo. Zena je vlasnistvo muza. Budui da nije mogla otii na pijacu i nesto prodati, niti je mogla obraivati vrt, ona i deca gotovo su umrli od gladi. Maryam je oseala da e se nasilje nastaviti. Strahovala je za svoj zivot i zivot dece. Sanjala je vlastitu smrt i znala je da mora otii. Cim je ponovo mogla hodati, uzela je dvoje najmlae dece i napustila selo. Sada zivi u drugom selu, izbeglica u vlastitoj zemlji, u strahu da e je muz pronai i vratiti kui. (Prilagoeno iz nastavnog programa za obuku Svetske zdravstvene organizacije Rod i prava u reproduktivnom zdravlju) PRAVO NA ZDRAVLJE 109 PITANJA ZA RASPRAVU Razmotrite dole navedena pitanja s gledista definicije zdravlja iz Ustava Svetske zdravstvene organizacije (WHO) od 1946. godine: ,,stanje potpunog fizickog, psihickog i drustvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti". 1. Kada su poceli Maryamini problemi? 2. Kako su se prema njoj odnosili ljudi koji su bili na poziciji moi (otac, suprug, bolnicarka, misionar)? Zasto? 3. Kako je siromastvo uticalo na zivot Maryam i njene dece? Sta mislite, jesu li Maryam i njen suprug bili podjednako siromasni? 4. Kako biste poreali pojedine grupe (muskarce, zene i decu) u Maryaminoj zajednici prema polozaju i moi koju su imale u zajednici? Objasnite. 5. Sta bi Maryam trebalo da zna kako bi promenila okolnosti svog zivota i zivota svoje dece? 6. Iako u njenom podrucju postoji ambulanta, da li je Maryam imala kakve koristi od nje? Objasnite. 7. Pogledajte donji grafikon: U njemu se prikazuju veze izmeu zdravlja i ljudskih prava. Koje od tih veza se neposredno odnose na probleme izlozene u Maryaminoj prici? Primeri veza izmeu zdravlja i ljudskih prava Mucenje Mucenje Krsenja ljudskih prava koja vode losem zdravlju Pravo na obrazovanje Pravo na hranu i ishranjenost Zdravlje i ljudska prava Smanjivanje podloznosti bolestima putem ljudskih prava Promovisanje ili krsenje ljudskih prava putem unapreenja zdravlja U U Sloboda od diskriminacije Pravo na privatnost U U U Pravo na zdravlje U U Stetni tradicionalni postupci U U Nasilje nad zenama i decom Pravo na ucese Sloboda od diskriminacije Pravo na informisanje U U U 110 PRAVO NA ZDRAVLJE POTREBNO JE ZNATI 1. PRAVO NA ZDRAVLJE U SIREM KONTEKSTU Ljudsko pravo na zdravlje predstavlja veliki, slozeni sklop meusobno prepletenih pitanja, zato sto su zdravlje i blagostanje povezani sa svim stadijumima i aspektima zivota. Posebna prava koja se odnose na zdravlje navode se u meunarodnim dokumentima za ljudska prava. U sustini, sva ljudska prava su meuzavisna i meusobno povezana. Zato se ostvarenje ljudskih prava, isto kao i njihovo zanemarivanje ili krsenje, uvek odnosi na vei broj ljudskih prava, a ne samo na jedno pravo. Njihova meupovezanost postaje ocigledna ako se uzme u obzir da ljudsko blagostanje (tj. zdravlje) zahteva zadovoljenje svih ljudskih potreba, bilo fizioloskih, poput potrebe za vazduhom, vodom, hranom i polnim odnosom, bilo drustvenih i psihickih, poput potrebe za ljubavlju i pripadanjem prijateljima, porodici i zajednici. Pod ljudskim pravima podrazumevaju se obaveze drzava da doprinose ispunjenju navedenih potreba i omogue grupama i pojedincima zivot u dostojanstvu. Nakon zavrsetka Drugog svetskog rata u Povelji Ujedinjenih nacija propisano je da drzave clanice imaju obaveze u pogledu ljudskih prava. Ljudsko pravo na zdravlje Kao ziva bia, svi zelimo da ostvarimo sreu i izbegnemo patnju. Nasa zelja za zdravljem, za potpunim fizickim i psihickim blagostanjem, izraz je te teznje, jer svako zeli da bude dobro, niko ne zeli da bude bolestan. U skladu s tim, zdravlje nije tek licna stvar, nego briga svih, odgovornost sviju nas. DALAI LAMA LJUDSKA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE Zbog sve cesih oruzanih sukoba i vanrednih stanja, kao i ogromnog broja izbeglica koje traze zastitu od rata i elementarnih nepogoda, pravo na zivot postaje kljucna odrednica prava na zdravlje. Organizacije poput Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, Lekari za ljudska prava, Lekari bez granica i Lekari sveta podsticu zdravstvene radnike na primenu standarda ljudskih prava kako bi obezbedili pravo na zdravlje u vanrednim stanjima i drugim situacijama u kojima je ugrozena ljudska bezbednost. Nasilje najpogubnije deluje na javno zdravlje i ozbiljna je prepreka ostvarenju prava na zdravlje. Svake godine milioni ljudi umiru od posledica povreda izazvanih nasiljem. Drugi prezive, ali ostaju telesni i psihicki invalidi. Nasilje se moze spreciti. Ono je rezultat slozenih cinilaca drustva i okoline. U izvestajima se navodi da su u zemljama u kojima se dogodilo masovno nasilje, graanski ili meunarodni sukob, nasilna dela cesa nego u ostalim zemljama. izricito se pominje u clanu 25 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948: ,, Svako ima pravo na standard zivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljucujui ishranu, odeu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne sluzbe ..." U preambuli Ustava Svetske zdravstvene organizacije izlozena je siroka, vizionarska definicija zdravlja: ,,stanje potpunog fizickog, psihickog i drustvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti." U takvom, holistickom pristupu zdravlju naglasava se da na zdravlje uticu brojni drustveni cinioci i politike van zdravstvenog sektora. PRAVO NA ZDRAVLJE 111 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Jako zelim da zdravlje vise ne bude blagoslov za kojim ljudi ceznu, nego ljudsko pravo za koje se bore. KOFI ANNAN Zdravlje i ljudska prava Zdravlje i ljudska prava tesno su povezani. Njihove dodirne tacke odnose se na nasilje, mucenje, ropstvo, diskriminaciju, vodu, hranu, stanovanje, tradicionalne postupke i drugo. Obaveza postovanja ljudskog prava na zdravlje, koja je, prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, deo prava na odgovarajui zivotni standard, jos je jasnije izrazena u clanu 12 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR). Taj pakt usvojen je istovremeno kad i Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima (ICCPR). Podela ljudskih prava u dve kategorije, izrazena preko dva pakta, odslikava napetosti koje su karakterisale period hladnog rata, kada su istocne zemlje davale prvenstvo ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, a zapadne zemlje zagovarale graanska i politicka prava kao okosnicu ljudskih prava. Do danas je Pakt o graanskim i politickim pravima ratifikovalo 149 zemalja, a Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 146 zemalja; Sjedinjene Drzave potpisale su oba pakta, ali ratifikovale samo Pakt o graanskim i politickim pravima, a Kina je takoe potpisa- la oba pakta, ali ratifikovala samo Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Clan 12 Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je osnovni tekst o pravu na zdravlje: Postoji niz regionalnih ugovora o ljudskim pravima u kojima se iscrpnije definise pravo na zdravlje, kao sto su clan 11 Evropske socijalne povelje iz 1961. godine i revidirane Evropske socijalne povelje iz 1996. godine, clan 10 Dodatnog protokola uz Americku konvenciju o ljudskim pravima u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava iz 1988. godine, kao i clan 16 Africke povelje o ljudskim pravima i pravima naroda iz 1981. godine. Vlade pristupaju na razlicite nacine svojim obavezama koje proizlaze iz clana 12 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, pa je stoga telo koje prati primenu Pakta, radi pojasnjenja drzavnih obaveza, u maju 2000. godine usvojilo tumacenje teksta Pakta pod nazivom Opsti komentar br. 14. U Opstem komentaru navodi se da ostvarenje ljudskog prava na zdravlje zavisi od ostvarenja drugih ljudskih prava, kao sto su pravo na zivot, hranu, stanovanje, rad, obrazovanje, ucese, uzivanje u pogodnostima naucnog napretka i njegovih primena, sloboda trazenja, primanja i sirenja svih vrsta informacija, nediskriminacija, zabrana mucenja i sloboda udruzivanja, okupljanja i kretanja. 1. Drzave ugovornice ovog pakta priznaju pravo svakog lica da uziva najbolje stanje fizickog i dusevnog zdravlja koje moze postii. 2. Mere koje e drzave ugovornice ovoga pakta preduzeti radi postizanja ovog prava moraju obuhvatati mere neophodne za: a. smanjenje broja mrtvoroencadi i decje smrtnosti, kao i zdrav razvoj deteta; b. poboljsanje svih vidova higijene okoline i industrijske higijene; c. sprecavanje i lecenje zaraznih, endemskih, profesionalnih i drugih oboljenja, kao i borbe protiv tih bolesti; d. stvaranje pogodnih uslova za obezbeenje svima lekarskih usluga i nege u slucaju bolesti. 112 PRAVO NA ZDRAVLJE Covek je coveku lek. NARODNA POSLOVICA WOLOFA Dostupnost, pristupacnost, prihvatljivost i kvalitet U opstem komentaru iznose se cetiri kriterijuma prema kojima se vrednuje ostvarivanje prava na zdravlje: Dostupnost ukljucuje efikasnu infrastrukturu, dobra, usluge i programe javnog zdravstva i zdravstvene zastite koji moraju biti dostupni u odgovarajuoj kolicini. Pod pristupacnosu zdravstvene infrastrukture, dobara i usluga podrazumeva se nediskriminacija, fizicka pristupacnost, pristupacne cene i odgovarajue informacije. Prihvatljivost znaci da se u sveukupnoj zdravstvenoj infrastrukturi, dobrima i uslugama postuju nacela lekarske etike, kulturne osetljivosti, rodne osetljivosti i osetljivosti za razlicita zivotna doba, kao i da svojom strukturom zdravstvene institucije omoguuju poverljivost i poboljsavaju zdravlje i zdravstveno stanje svih korisnika. Kvalitet znaci da zdravstvena infrastruktura, dobra i usluge treba da budu naucno, odnosno medicinski primerene i kvalitetne. Kad su ga upitali: ,,Kada e u Atini zavladati pravednost?", Tukidid je odgovorio: ,,Pravednost e u Atini zavladati kada oni kojima nije nanesena nepravda budu podjednako gnevni kao i oni kojima jeste." U Pekinskoj deklaraciji i Platformi za delovanje (1995) podrzava se holisticki pristup zdravlju i istice potreba za punim ucesem zena u drustvu: ,,Zdravlje zena obuhvata njihovo emocionalno, socijalno i telesno blagostanje i odreeno je drustvenim, politickim i ekonomskim kontekstom u kojem zene zive i biologijom. Neophodni uslovi za postizanje optimalnog zdravlja su jednakost, ukljucujui podelu porodicnih odgovornosti, razvoj i mir." Ta nacela dolaze u prvi plan u celom sistemu UN, kao i u naporima nevladinih organizacija. Zene, deca, osobe s posebnim potrebama i starosedelacki i plemenski narodi neke su od ranjivih, marginalizovanih grupa koje su zdravstveno ugrozene zbog diskriminacije. Nacin na koji je pravo na zdravlje razraeno u Pekinskoj deklaraciji primer je koji svedoci o potrebi da vlade pojacaju svoja nastojanja na punom ostvarenju prava na zdravlje. Nediskriminacija Diskriminacija na osnovu pola, etnicke pripadnosti, starosti, drustvenog porekla, vere, telesnog ili dusevnog nedostatka, zdravstvenog stanja, polne orijentacije, nacionalnosti, graanskog, politickog ili drugog polozaja moze ugroziti ostvarenje prava na zdravlje. U tom kontekstu posebno su vazni Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) iz 1965. godine i Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (CEDAW) iz 1979. godine, u kojima se spominje pristup zdravstvenoj i lekarskoj nezi bez diskriminacije. U cl. 10, 12 i 14 CEDAW potvruje se jednako pravo zena na pristup zdravstvenoj zastiti, sto ukljucuje planiranje porodice, odgovarajue usluge u oblasti reproduktivne zdravstvene zastite i trudnoe, kao i usluge zdravstvene zastite porodice. PRAVO NA ZDRAVLJE 113 Pravo na uzivanje pogodnosti naucnog napretka Pandemija AIDS upozorila je na potrebu da se lekovi i naucna otkria brzo ucine dostupnim stanovnistvu zemalja u razvoju. Zbog ogranicenja u pristupu protivretroviralnim terapijama porasla je svest o tome da ljudi sirom sveta, radi ostvarenja najviseg mogueg standarda zdravlja, treba da imaju mogunost da koriste otkria medicinske nauke i slobodno sprovode naucna istrazivanja. Vlade su jos u clanu 15 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima priznale pravo ,,uzivanja pogodnosti naucnog napretka i njegove primene" i svoju obavezu ocuvanja, razvoja i nauke i naucnih istrazivanja. Pravo korisenja lekova koji mogu spasiti zivot sputano je autorskim pravima farmaceutskih preduzea koja stite svoje patente. U zemljama poput Juzne Afrike, Indije, Brazila i Tajlanda politickim merama izbegnuta je zastita patenata. Svetska trgovinska organizacija (WTO) tokom ministarske konferencije u Dohi 2001. godine slozila se da pravila koja stite takve patente ,,treba tumaciti i primenjivati tako da se podrze prava clanica Svetske trgovinske organizacije na zastitu javnog zdravlja i, posebno, na promovisanje pristupa lekovima za sve", uz posebnu napomenu da svaka drzava ima pravo ,,da odredi sta predstavlja vanredno stanje koje ugrozava opstanak naroda ili drugo vanredno stanje (koje opravdava izuzetke u zastiti patenata), pri cemu se podrazumeva da krize javnog zdravlja, ukljucujui krize izazvane HIV/AIDS, tuberkulozom, malarijom i drugim epidemijama, mogu predstavljati vanredno stanje koje ugrozava opstanak naroda ili drugo vanredno stanje". Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje Od 1970. godine globalizacija duboko menja svetsku ekonomiju, sto posredno i neposredno utice na zdravlje. Globalizacija je dovela do pozitivnih promena, kao sto su porast mogunosti zaposljavanja, razmena naucnih otkria, poveanje potencijala za obezbeenje visokih zdravstvenih standarda u celom svetu zahvaljujui saradnji vlada, graanskog drustva i preduzea. Meutim, globalizacija ima i ozbiljne negativne posledice. Bilo zbog propusta vlada ili zbog nedovoljne zakonske regulative, liberalizacija trgovine, ulaganja u zemljama gde vladaju niski standardi zastite radnika i trgovina novim proizvodima sirom sveta, u nekim slucajevima nejednako doprinose razlicitim zemljama i razlicitim grupama u pojedinim zemaljama, sto pak negativno utice na zdravlje. Sposobnost vlada da ublaze mogue negativne posledice po- veanog protoka robe, novca, usluga, ljudi, kultura i znanja preko drzavnih granica nije se pokazala takvom da odrzi korak s tim trendom. Istovremeno, multinacionalne kompanije uspesno izbegavaju odgovornost. Radna grupa za zdravlje i privredu pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, na primer, napominje da se stetnim stvarima, poput duvana, slobodno trguje, a pri tom se ne obezbeuje odgovarajua zastita zdravlja stanovnistva. Protivljenje trgovinskim zakonima i postupcima na osnovu prava ljudskih prava bilo je velikim delom podstaknuto zastitom prava na zdravlje. Svest o neophodnosti bolje zakonske regulative porasla je zbog problema u vezi s farmaceutskim licencama. Deklaracijom u Dohi (2001) clanice Svetske trgovinske organizacije potvrdile su da vlade mogu izdavati obavezujue licence za proizvodnju lekova u slucaju vanrednog stanja (clan 5), da zemljama koje nemaju vlastitu farmaceutsku proizvodnju treba obezbediti pomo za nabavku lekova (clan 6), kao i da razvijene zemlje treba da pomognu zemljama u razvoju u prenosu tehnologije i otkria u oblasti farmacije (clan 7). 114 PRAVO NA ZDRAVLJE Zdravlje i okolina Prema rezoluciji 45/94 Generalne skupstine UN od 14. decembra 1990. godine, pravo na zdravu okolinu znaci da ljudi imaju pravo ,,da zive u okolini koja odgovara njihovom zdravlju i blagostanju". To pravo sadrze ustavi 90 drzava, ukljucujui veinu drzava ciji su ustavi doneseni posle Konferencije o okolini i razvoju u Rio de Zaneiru (1992). Sastanak na vrhu o Zemlji u Rio de Zaneiru i plan Agenda 21 (1992) jedinstven su politicki okvir koji objedinjuje drustvena, ekonomska i ekoloska pitanja kao meupovezane stubove odrzivog razvoja. Zdrava, cista voda i vazduh i dovoljne zalihe hrane visoke prehrambene vrednosti vezani su za zdravu okolinu i ostvarenje prava na zdravlje. Meutim, deset godina nakon donosenja Agende 21, statistike pokazuju da se ne ulaze dovoljno napora u postizanje zeljenih ciljeva: 800 miliona ljudi gladuje; 1,5 milijarda ljudi nema pristup pitkoj vodi; 2,5 milijarde ljudi nema odgovarajue sanitarne usluge; 5 miliona ljudi, veinom zena i dece, umire svake godine od bolesti vezanih za kvalitet vode. Ljudi su u sredistu nastojanja za odrzivi razvoj. DEKLARACIJA IZ RIA, 1992. smanjenje otrovnih elemenata u vazduhu i vodi, kao i objedinjavanje napora na brizi za zdravlje i napora na iskorenjivanju siromastva. Tokom poslednjih desetak godina razvija se novo nacelo kojim se ljudske delatnosti usmeravaju ka ekoloskoj svesti i ocuvanju ljudskog zdravlja: nacelo preventivnog delovanja, tj. nacelo prevencije. Definisala ga je meunarodna grupa naucnika, drzavnih zvanicnika, pravnika, sindikalista i ekoloskih aktivista 1998. godine u Viskonsinu, SAD. Njime se od svih koji zele uvesti nove tehnologije trazi da, pre nego sto ih daju u javnost i pre nego sto one uticu na okolinu, dokazu da je rec o bezbednim tehnologijama. Najzad, ali ne najmanje vazno, sve odluke u kojima se postuje nacelo prevencije moraju biti ,,otvorene, zasnovane na informacijama i demokratske" i ,,moraju ukljuciti strane na koje se odnose". U tuzbi upuenoj Africkoj komisiji za ljudska prava i prava naroda 1996. godine, nekoliko nevladinih organizacija optuzilo je vojni rezim u Nigeriji za neposrednu ukljucenost u posao proizvodnje nafte preko drzavne naftne kompanije i Shell Petroleuma, koji je doveo do zagaenja okoline, sto je izazvalo zdravstvene probleme meu ljudima naroda Ogoni. U oktobru 2001. godine Africka komisija je zakljucila da je Nigerija prekrsila sedam clanova Africke povelje o ljudskim pravima i pravima naroda, ukljucujui pravo na zdravlje. Taj slucaj predstavlja vazan presedan u pogledu odgovornosti drzave za zastitu okoline i zdravlja lokalnog stanovnistva od posledica delatnosti kao sto je proizvodnja nafte. Na Svetskom sastanku na vrhu o odrzivom razvoju (WSSD) u Johanesburgu 2002. godine razmotrena je primena Agende 21. U Planu primene iz Johanesburga izrazava se snazna opredeljenost za poboljsanje zdravstvenih informacionih sistema i zdravstvene informisanosti sirom sveta, smanjenje ucestalosti HIV, PRAVO NA ZDRAVLJE 115 3. INTERKULTURNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA U Beckoj deklaraciji iz 1993. jasno se govori da razlike treba postovati, ali one ne smeju ugroziti univerzalnost ljudskih prava. U Opstem komentaru br. 14 o pravu na zdravlje trazi se da zdravstvena infrastruktura, dobra i usluge budu primerene kulturi. Jedan od kulturoloskih aspekata ljudskog prava na zdravlje jeste veliko isticanje biomedicinskog sistema zdravstvene zastite i njegovih postupaka u ostvarenju ljudskog prava na zdravlje. Meutim, u mnogim delovima sveta u zdravstvenoj zastiti prevladava tradicionalna medicina (TM). U Africi cak 80% stanovnistva primenjuje postupke tradicionalne medicine u svrhu zdravstvene nege. U Aziji (posebno u Kini), Latinskoj Americi i meu starosedelackim stanovnistvom Australije, Severne i Juzne Amerike, naveliko se koristi tradicionalna medicina (vise od 40%). Svetska zdravstvena organizacija definise tradicionalnu medicinu kao nacine lecenja u kojima se koriste ,,biljni medikamenti, zivotinjski delovi, minerali, lecenje bez lekova, rucno lecenje i duhovno lecenje". Praktikovanje tradicionalne medicine u bliskoj je vezi s kulturnim pravima, zakonom o autorskima pravima, pravom na zemljiste i pravom na odrzivi razvoj. Sve- sna rasirenosti i blagodeti tradicionalne medicine, kao i vaznosti ekonomski i kulturoloski primerenih nacina lecenja, Svetska zdravstvena organizacija razvila je Strategiju tradicionalne medicine (20022005) kako bi pomogla obezbeenje racionalne upotrebe tradicionalne medicine u svim zemljama u razvoju. U drugim slucajevima, pravo na zdravlje zanemaruje se ili krsi zbog nejednakosti uslovljene odnosima moi koji vladaju u grupama u vezi s rodom, uzrastom, rasom, verom, etnickom pripadnosu itd., a koje se smatra kulturoloskim obelezjima. I tu treba primenjivati nacelo nediskriminacije. Sakaenje zenskih genitalija siroko je rasprostranjeno u velikom delu Afrike, delovima Sredozemlja i Bliskog istoka. Istorija te prakse, koja se cesto lazno opravdava verskim razlozima, seze vise od 2000 godina unazad. Njome se moze ozbiljno ugroziti telesno i psihicko blagostanje devojcica i zena. U zajednickoj izjavi Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF i Fondacije za stanovnistvo UN iz februara 1996. godine navodi se: ,,Neprihvatljivo je da meunarodna zajednica ostane pasivna u ime izopacenog vienja multikulturalizma. Ljudski postupci i kulturne vrednosti, ma kako besmisleno i razorno izgledali s licnog i kulturnog gledista drugih, za one koji ih sprovode imaju smisla i ispunjavaju funkciju. Meutim, kultura nije staticna, nego je u neprestanom pokretu, prilagoavanju i promeni." 4. PRIMENA I PRAENJE Postovanje, zastita i ostvarenje ljudskog prava na zdravlje Zadatak vlada da graanima obezbedi najvisi mogui standard zdravlja obuhvata niz obaveza. Obaveza postovanja ljudskog prava na zdravlje znaci da drzava ne sme ometati niti onemoguavati ostvarenje tog prava. Nedopustivo je, na primer, uskraivati zdravstvenu brigu odreenim grupama, recimo, etnickim manjinama i zatvorenicima, ili proizvoljno uskraivati zenama zdravstvenu negu lekara muskog roda, a da se pri tom ne obezbede zene lekari. Obaveza zastite prava na zdravlje znaci da drzava mora da spreci nedrzavne aktere da na bilo koji nacin ometaju uzivanje tog ljudskog prava. Drzava, na primer, treba da spreci kompanije da odlazu otrovni otpad u vodozastitno podrucje. Ako se prekrsaj dogodi, drzava mora osteenim ljudima obezbediti naknadu u nekom obliku. To, takoe, 116 PRAVO NA ZDRAVLJE znaci da je drzava duzna da donese odgovarajue zakone koijima e se regulisati odlaganje i nadzor otrovnog otpada. Obaveza ispunjavanja prava znaci da drzava mora biti proaktivna u obezbeenju pristupa zdravstvenoj zastiti. Treba, na primer, osnovati dovoljan broj ambulanti za zdravstvene usluge stanovnistvu, koje e biti dostupne s obzirom na mogunosti doticnog stanovnistva. Drzava treba da informise javnost o sedistu, uslugama i propisima ambulante. To se ne moze obezbediti onde gde je zdravstvena zastita prepustena iskljucivo privatnom sektoru. Ogranicenja ljudskog prava na zdravlje Neka ljudska prava su tako bitna da se nikada ne smeju ogranicavati. To su sloboda od mucenja, sloboda od ropstva, pravo na posteno suenje i sloboda misljenja. Druga ljudska prava mogu se ograniciti ako je to neophodno radi vaznijeg javnog dobra. Zbog zastite prava na zdravlje, odnosno zbog javnog zdravlja drzave su ogranicavale druga ljudska prava. U nastojanju da se spreci sirenje neke zarazne bolesti, cesto se ogranicavaju druge slobode. Mere kao sto su zabrana slobode kretanja, uspostavljanje karantina i izolacija ljudi preduzimaju se radi sprecavanja sirenja opasnih zaraznih bolesti poput ebole, AIDS, tifusa i tu- berkuloze. S takvim merama se ponekad pretera. Kako bi se sprecile zloupotrebe ljudskih prava u ime javnog zdravlja, vladama je dopusteno da uvode restriktivne mere jedino ako se sve drugo pokazalo neuspesnim. Nacelima iz Sirakuze odreuje se uski okvir u kome je dopusteno nametnuti ogranicenja: ogranicenje je predvieno zakonom i sprovedeno u skladu sa zakonom; ogranicenje je u interesu legitimnog cilja od opsteg interesa; ogranicenje je apsolutno neophodno u demokratskom drustvu za postizanje cilja; ne postoje manje teske i manje ogranicavajue mere za postizanje istog cilja; ogranicenje nije odreeno i nametnuto proizvoljno, tj. na nerazuman ili drukcije diskriminacioni nacin. Mehanizmi praenja Kako bi se obezbedilo da vlade izvrsavaju svoje obaveze postovanja, zastite i ispunjavanja prava na zdravlje, potrebni su mehanizmi na nacionalnom i meunarodnom nivou. Kad zemlja ratifikuje neki od ugovora koji sadrze pravo na zdravlje, vladine komisije, ombudsmani i nevladine organizacije mogu ucestvati u formalnom procesu ocenjivanja na nacionalnom nivou. Svaka drzava koja je strana ugovornica ugovora o ljudskim pravima mora podnositi izvestaje telu koje prati njegovo sprovoenje. U vreme ocenjivanja nevladine organizacije, takoe, podnose izvestaje koji se cesto nazivaju ,,izvestajima u senci". One iznose misljenja graanskog drustva koja se ne moraju slagati s misljenjima iznesenim u vladinim izvestajima. Ugovorno telo prilikom priprema zavrsnih primedbi i zapazanja uzima u obzir sve iznesene podatke. Iako ne postoji nacin da se drzava prisili na saradnju, izvestaji postaju javni dokumenti, a nijedna drzava ne zeli biti optuzena za krsenja ljudskih prava, izmeu ostalog, i zato sto takve optuzbe mogu neposredno uticati na njene odnose s drugim drzavama. PRAVO NA ZDRAVLJE 117 DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Kada su prijateljske biljke cule da su zivotinje odlucile da posalju posast na ljude, odlucile su da pomognu ljudima. Svako stablo, grm, travka i mahovina pristali su da ponude lek za jednu od bolesti koje su smislile zivotinje i insekti. Posle toga, kada su Ciroki bili ranjeni, bolesni ili imali lose snove, njihovi vracevi bi se posavetovali s biljkama i uvek bi pronasli lek. To je bio pocetak lecenja u plemenu Ciroki u davna, davna vremena. LEGENDA CIROKI INDIJANACA O POSTANKU MEDICINE Promene u ponasanju traze usmereno informisanje koje odgovara lokalnoj zajednici, obuku u vestinama pregovaranja i odlucivanja, socijalnu i pravnu podrsku, pristup metodama prevencije (kondomi i ciste igle), kao i motivisanost za promenu. Nijedan pristup prevenciji, sam po sebi, bez upotrebe drugih pristupa, ne dovodi do promena u ponasanju veeg dela stanovnistva. Programi prevencije na nacionalnom nivou treba da se usredsrede na vise razlicitih dimenzija i razvijaju u tesnoj saradnji sa ciljnom populacijom. Programi prevencije za graanstvo treba da se posebno usredsrede na mlade. Za uspeh je neophodna saradnja. U slozenim programima, koji su namenjeni razlicitim slojevima populacije, treba da ucestvuje mnogo partnera, ukljucujui osobe zarazene virusom HIV/AIDS. Politicko vostvo mora se nuzno ukljuciti ako se zeli da se stanovnistvo odazove u znatnom broju. Porote graana i politika javnog zdravstva Porote graana (CJ) predstavljaju model odlucivanja o politici javnog zdravstva. U modelima koji se koriste u Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemackoj, skandinavskim zemljama i SAD, porota graana sastoji se od 12 do 16 prosecnih graana, koji predstavljaju narod. Njihov zadatak je da pomno ispitaju podatke koji su im predoceni, ispitaju strucne svedoke i posle rasprave donesu presudu i obelodane svoje nalaze. Vlasti na njih moraju odgovoriti u utvrenom roku. U obimnim pilot istrazivanjima sprovedenim u Ujedinjenom Kraljevstvu iznosi se da porote graana bolje resavaju slozene probleme i donose jasne zakljucke, nego sto se do resenja i zakljucaka stize pomou anketa, fokus-grupa i javnih skupova. Ocigledno je da su obicni graani voljni da se neposredno ukljuce u odlucivanje i imaju cvrste i dosledne poglede o tome kakvo javno zdravlje zele za sebe i svoje porodice. Zavet Malikounde Jedna nevladina organizacija iz Senegala je 1980-ih godina izradila je nastavni program za resavanje problema, u sklopu koga je celo selo ucilo o ljudskim pravima i primenilo to znanje u svakodnevnom zivotu. Program je ucesnicima pruzio priliku da se bave problemima, kao sto su zdravlje, higijena, okolina, vestine finansijskog i materijalnog upravljanja. TOSTAN je poceo da sprovodi taj program u Malikoundiju, selu od 3.000 stanovnika, jednom od brojnih Bambara sela, gde se jos Prevencija HIV/AIDS Primeri uspesnog preventivnog delovanja u Kambodzi, Ugandi, Senegalu, Tajlandu, urbanom delu Zambije i razvijenim zemljama pokazuju efikasnost sveobuhvatnog pristupa prevenciji. Dokazi potvruju sledee: 118 PRAVO NA ZDRAVLJE uvek praktikuje infibulacija, jedan od najobuhvatnijih i najbrutalnijih oblika obrezivanja zena. Nakon mnogih javnih rasprava, ukljucujui ulicnu predstavu u kojoj su prikazani problemi infekcije, riskantnog poroaja i bola pri snosaju uzrokovanih infibulacijom, celo selo polozilo je zavet da prekida s praksom obrezivanja zena. To se proculo pod nazivom ,,Zavet Malikoundi". Dve seoske staresine su se tada uputile u ostala sela da prenesu poruku da tu praksu treba ukinuti. Do februara 1998. godine trinaest sela je dalo takav zavet. U junu iste godine praksu je prekinulo sledeih petnaest sela. Pokret je pridobio meunarodnu paznju. Dana 13. januara 1999. godine Nacionalna skupstina Senegala donela je zakon kojim se zabranjuje genitalno sakaenje zena. Pravno delovanje, samo po sebi, ne bi dovelo do ukidanja prakse. Mo je lezala u drustvenoj kontroli koju su odredila sela i volji seljaka koju su izrazili zavetom. TOSTAN program naglasava povezanost prava na zdravlje i drugih ljudskih prava. Da bi se uspelo ukinuti genitalno sakaenje zena, potrebne su korenite promene stavova o ljudskim pravima zena u drustvu. EFUA DORKENOO 2. TRENDOVI Strategije povezivanja ljudskih prava i razvoja zdravlja: Pristup zdravlju s gledista ljudskih prava je okvir kojim se drzave i meunarodna zajednica mogu pozvati na odgovornost za ono sto cine i sto tek treba da ucine za zdravlje ljudi. Stepen ukljucivanja ljudskih prava u izradu politika, analizu uslova drustvenog i telesnog zdravlja i zdravstvenu negu pokazuje pozitivne pomake prema ostvarenju ljudskog prava na zdravlje. Sledei popis pokazuje sadasnje trendove: Knjige seanja U mnogim zemljama knjige seanja postale su vazan nacin pokretanja komunikacije u porodici o HIV, a posebno su pomogle HIV-pozitivnim majkama da svojoj deci saopste o bolesti. Smrtno bolesne osobe i njihova deca rade zajedno na sastavljanju knjige seanja, koja postaje album u koji se stavljaju fotografije, anegdote i ostale porodicne uspomene. U Ugandi je korisenje knjiga seanja prva pocela promovisati Organizacija podrske obolelima od AIDS (TASO) ranih 1990-ih. Od 1998. godine Nacionalno udruzenje zena koje zive sa AIDS prosirilo je taj pristup uz pomo PLAN Ugande. Udruzenje je uvidelo da je majkama zarazenim HIV veoma tesko da razgovaraju sa svojom decom o toj bolesti, pa su knjige seanja bile dobar nacin da te zene svojoj deci objasne pojam HIV i razgovaraju o njegovim posledicama. Knjiga sluzi kao podsetnik deci o njihovim korenima kako ne bi izgubila oseaj pripadnosti. Knjiga, takoe, promovise prevenciju HIV, zato sto deca gledaju i razumeju patnje kroz koje roditelj prolazi i tako izgrauju stav da ne zele da i sama dozive istu sudbinu. PRAVO NA ZDRAVLJE 119 Informacije i statistika su mono sredstvo za stvaranje kulture odgovornosti i ostvarenje ljudskih prava. Oblasti u kojima postoje primeri povezivanja zdravlja i ljudskih prava u postupcima vlada i njihovih partnera i u naucnoj literaturi: Reproduktivna i seksualna prava HIV/AIDS Mucenje (prevencija i lecenje zrtava) Nasilje nad zenama Zarazne bolesti Oblasti u kojima se svest o vrednosti povezivanja zdravlja i ljudskih prava pocinje ogledati u politikama i programima: Prava starosedelackih naroda Bioeticke i ljudskopravne implikacije geneticke modifikacije Zdravlje majki i dece Prava osoba s posebnim potrebama Oblasti u kojima se zdravlje i ljudska prava povezuju tek u malom broju istrazivanja i primera u praksi. Jaz je narocito primetan u sledeim oblastima: Medicina rada Hronicne bolesti Ishrana Okolina (vazduh, voda, ribolovna podrucja, itd.) IZVESTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000. Nasilje predstavlja jedan od glavnih uzroka smrti ljudi starosti od 15 do 44 godine u celom svetu. Ono prouzrokuje 14% smrtnih slucajeva meu muskarcima i 7% smrtnih slucajeva meu zenama. IZVOR: IZVESTAJ SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE O NASILJU, 2001. Statistika: Statisticki podaci koji se navode u nastavku teksta samo su deo dostupnih podataka koji ukazuju na neophodnost pojacanih napora na usvajanju pristupa zdravlju s gledista ljudskih prava: Predvieno poveanje broja dece ciji su roditelji umrli od AIDS 20012010. Region 2001. Globalno 14 miliona Afrika 9 miliona Azija 1,8 miliona Latinska Amerika/ Karibi 578.000 2010. 25 miliona 20 miliona 4,3 miliona 898.000 Zene fizicki napadnute od strane intimnog partnera po zemljama i procenat zena koje su bile napadnute barem jednom prikazan je u sledeoj tabeli: IZVOR: IZVESTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP. Danas je svaka drzava strana ugovornica barem jednog ugovora o ljudskim pravima koji sadrzi pravo na zdravlje i srodna prava, kao i mnoga prava vezana za uslove neophodne za zdravlje. IZVOR: SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA, 25 PITANJA I ODGOVORA O ZDRAVLJU I LJUDSKIM PRAVIMA, 2002. Drzava Banglades Novi Zeland Barbados Nikaragva Svajcarska Kolumbija Filipini % 47 35 30 28 21 19 10 120 PRAVO NA ZDRAVLJE Diskriminacija prema prihodima najsiromasniji primaju najmanji udeo javne potrosnje i popusta u javnom zdravstvu: skala od 1 do 50; 1 predstavlja najnizu vrednost IZVOR: IZVESTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP. Smrtnost porodilja: Drzava Avganistan Zimbabve Mali Burkina Faso Australija Svedska SAD Kuba Gruzija Kina Indija Rizik od smrti porodilja 1 na: 15 33 19 7 7.700 5.800 3.500 2.200 1.900 710 55 Drzava Najbogatiji Gvineja 45 Gana 33 Obala Slonovace 31 Najsiromasniji 5 11 10 Nacionalni prosek ocekivane duzine zdravog zivota pocevsi od roenja: Drzava Ukupno Muskarci stanovnistvo Avganistan 33,4 31,1 Zimbabve 31,3 31,6 Mali 35,7 33,7 Burkina Faso 35,1 33,9 Australija 71,6 70,1 Svedska 71,8 70,5 SAD 67,6 66,4 Kuba 66,6 64,7 Gruzija 59,8 57,5 Kina 63,2 62,0 Indija 51,4 51,5 Zene 35,7 31,0 37,7 36,3 73,2 73,2 68,8 68,5 62,2 64,3 51,3 IZVOR: IZVESTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP. 3. HRONOLOGIJA 1946: Osnivanje Svetske zdravstvene organizacije 1966: Usvajanje Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1975: Deklaracija o upotrebi naucnog i tehnickog napretka u interesu mira i za dobrobit covecanstva 1975: Deklaracija o pravima osoba s posebnim potrebama 1978: Deklaracija iz Alma Ate 1991: Nacela za zastitu mentalno bolesnih osoba i poboljsanje zastite mentalnog zdravlja 1991: Nacela UN o starijim osobama 1992: Konferencija UN o okolini i razvoju (UNCED) 1993: Deklaracija o ukidanju nasilja nad zenama 1994: Meunarodna konferencija o stanovnistvu i razvoju (ICPD) 1995: Cetvrta svetska konferencija o zenama (FWCW) 1997: Opsta deklaracija o ljudskom genomu i ljudskim pravima 1998: Deklaracija o pravima i odgovornostima pojedinaca, grupa i drustvenih tela u promovisanju i zastiti opstepriznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda 1998: Smernice o premestanju lica u drzavi 2002: Svetski sastanak na vrhu o odrzivom razvoju 2002: Imenovanje Posebnog izvestioca o pravu na zdravlje PRAVO NA ZDRAVLJE 121 ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: PROMENA PREDSTAVE O ,,STANJU POTPUNOG FIZICKOG, PSIHICKOG I DRUSTVENOG BLAGOSTANJA" DEO I: UVOD Mnogi ljudi ne shvataju zdravlje kao pojam koji obuhvata siroke potrebe drustva kao i stanje pojedinca. Ova aktivnost omoguuje ucesnicima da prepoznaju razlicite elemente optimalnog zdravlja i razmene svoje ideje s drugim clanovima grupe kako bi razvili zajednicko vienje zdravlja. Tip aktivnosti: oluja ideja i grupna refleksija Pitanje za raspravu: U preambuli Statuta Svetske zdravstvene organizacije zdravlje se definise kao ,,stanje potpunog fizickog, psihickog i drustvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti". Koji su elementi i uslovi potrebni za ostvarenje takvog siroko shvaenog stanja zdravlja u vasoj zajednici? DEO II: OPSTE INFORMACIJE ZA RASPRAVU Ciljevi i zadaci: razvijati svest o sirokom obimu pojma zdravlje, koji nadilazi ,,odsustvo bolesti" razvijati samosvest ucesnika u vezi s ljudskim pravom na zdravlje stvarati veze izmeu zdravlja i drugih osnovnih potreba povezivati osnovne potrebe i ljudska prava Ciljne grupe: mladi i odrasli Velicina grupe: 10 - 30 Vreme: dva sata Materijal: veliki listovi papira, markeri i lepljiva traka za pricvrsivanje papira na zid. Primerci Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ili nekog drugog izvora koji sadrzi popis ljudskih prava po tematskim podrucjima, na primer ,,Poziv na pravednost: Paket aktivnosti o opredeljenjima i obavezama vlada u pogledu ljudskih prava", Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava, 2002. godine. Potrebne vestine: verbalna komunikacija participativna analiza Pravila oluje ideja: Svi ucesnici, ukljucujui voditelja, sede na stolicama poreanim ukrug ili sede u krugu na podu. Tako se neguje oseaj jednakosti svih. Aktivnost ukljucuje brzo razmisljanje, jer prilozi ucesnika podsticu ideje i misaone procese u grupi. Voditelj treba da odrzava red pomou sledeih pravila: 1. Svi ucesnici glasno izricu svoje ideje, ali treba da pomognu zapisnicaru da ih zapise tako kako su izrecene; 2. Za vreme faze prepisivanja, ucesnici moraju pomno slusati dok izvestioci pojedinih grupa predstavljaju novi popis koristei se jezikom ljudskih prava. Uvod u temu: Voditelj procita definiciju pojma ,,zdravlje" Svetske zdravstvene organizacije i postavlja pitanje. Pri tom vodi racuna da svako razume definiciju i pitanje. Ako se ucesnici u pocetku sporije ukljucuju, voditelj im moze zatraziti brze odgovore po redu sedenja u krugu. Sve ideje zapisuju se na velike papire, dovoljno velike da svi jasno citaju s njih. Nijedna ideja ne sme biti izostavljena. Kad grupa iscrpi sve ideje, neka ih neko procita onako kako su zapisane. Papiri se zatim pricvrsuju na zid kako bi ih svi videli. Potom voditelj zatrazi od ucesnika da pojasne sta su mislili pod pojedinim idejama. Ucesnici mogu jedni druge pitati o zapisanim idejama (taj deo moze trajati otprilike sat vremena). 122 PRAVO NA ZDRAVLJE Drugi korak: Voditelj deli primerke Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ili nekog drugog izvora tematski organizovanog sadrzaja i pojasnjava da sve zdravstvene potrebe navedene na papirima predstavljaju ljudska prava. Na primer, pravo na zivot iz clana 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, shvaeno u najsirem smislu, podrzava ljudsko pravo na zdravlje. Trei korak: Voditelj upuuje ucesnike da se podele u grupe od 4 do 6 clanova. U grupama treba, prema popisima koje su nacinili, potraziti odgovarajua ljudska prava. Svaka grupa imenuje izvestioca koji e zakljucke grupe prikazati svim ucesnicima. Tokom rada u manjim grupama, voditelj ih obilazi, posmatra i pomaze im, ako ga zamole za pomo (obezbediti 30 minuta). Cetvrti korak: Voditelj ponovo saziva veliku grupu. Izvestioci prikazuju zakljucke svojih grupa. Na ciste papire, pricvrsene na zid da ih svi vide, neko zapisuje novi niz ljudskih prava koja podrzavaju i obezbeuju pravo na zdravlje. Grupa moze celo vreme da postavlja pitanja. Popisi ostaju na zidu za buduu upotrebu (obezbediti 30 minuta). Peti korak: Radi vrednovanja sprovedene aktivnosti, voditelj trazi od ucesnika da kazu sta su naucili tokom aktivnosti i da iznesu predloge za njeno poboljsanje. Metodoloski saveti: Ovo je vezba osnazivanja. Voditelj treba da podstice ucesnike na korisenje vlastitih ideja, kriticko misljenje i vlastito istrazivanje. Voditelj ne sme biti u ulozi ,,strucnjaka" koji ima odgovor na sve. Svi ucesnici treba da govore, kako tokom oluje ideja, tako i u refleksivnom delu aktivnosti. Ako jedna osoba ili nekoliko njih dominira raspravom, voditelj moze predloziti pravilo da svako sme govoriti samo jednom, a ponovo dobija rec tek kad su svi ostali dosli do reci. Kako biste naglasili zdravorazumsku prirodu ljudskih prava, recite ucesnicima da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima protkana idejama ljudskog dostojanstva, koje svi narodi smatraju istinitima. AKTIVNOST II: IZRADA ATLASA OSTVARIVANJA LJUDSKOG PRAVA NA ZDRAVLJE DEO I: UVOD Za ostvarivanje prava na zdravlje na svim nivoima drustva neophodna je svest o institucijama koje obezbeuju promovisanje tog ljudskog prava. Za obezbeenje prava na zdravlje podjednako su vazni odgovornost vlada, kao i svest graana o snagama i slabostima nacionalne zdravstvene infrastrukture i stepenu odgovornosti koji pociva na svakom nivou sistema. Uz to, izuzetno je vazna spremnost graana da ucestvuju u odreivanju zdravstvenih potreba i procesima resavanja problema. Tip aktivnosti: rasprava, resavanje problema i izrada atlasa DEO II: OPSTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: odrediti institucije u zajednici koje imaju obavezu da postupno ostvaruju pravo na zdravlje poveati svest o razlicitim nivoima odgovornosti za zdravlje u zajednici, ukljucujui nivo lokalnih vlasti, regionalni, nacionalni i meunarodni nivo PRAVO NA ZDRAVLJE 123 razvijati analiticke vestine u podrucju problematike zdravlja Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe: 10 - 50 u grupama 5 - 10 Vreme: 180 - 240 minuta Materijal: Primerci teksta clana 12 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Opsteg komentara br. 14. Veliki papiri, markeri, lepljiva traka. Potrebne vestine: komunikacione vestine apstraktno misljenje kriticka analiza DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opsta pravila: Pre podele u manje grupe ucesnici treba da odluce na koji nacin e sprovesti podelu u grupe. Treba im objasniti opsti tok aktivnosti, a svi zajedno treba da odluce o tome koliko je priblizno vremena potrebno za svaki pojedini deo aktivnosti: raspravu u manjim grupama, opste predstavljanje, nastavak i vrednovanje. Ucesnicima, takoe, treba rei da svaka manja grupa izabere svog zapisnicara i izvestioca. Uvod u temu: Okvirno predstavite Opsti komentar br. 14 o pravu na zdravlje, u kom se tumaci clan 12 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Dopustite specificna pitanja kako biste razjasnili pojmove i slicno, ali nemojte podsticati opstu raspravu o temi. Zatrazite od svake grupe koju cine od 5 do 10 ucesnika da navedu institucije koje su odgovorne za ispunjenje prava na zdravlje (20 minuta). Prvi korak: Grupe sede u krugu oko velikog papira na kom zapisnicar crta atlas institucija koje pruzaju, nadgledaju i prate usluge potrebne za ostvarenje prava na zdravlje. Atlas e obuhvatiti i podrucja koja prevazilaze pocetne tacke od kojih grupa krene. U atlas se, na primer, mogu ukljuciti vladine institucije, meunarodne agencije i organizacije, itd. Zavisno od grupe, analiza se moze usredsrediti na razlicite strukturalne nivoe. Homogena grupa koja pripada istoj zajednici, na primer, verovatno e poceti od gradskog ili seoskog nivoa. Grupa zdravstvenih radnika koji pripadaju istom regionu mozda e poceti od regionalnog nivoa. Tokom cele vezbe voditelj e se kretati od grupe do grupe kako bi im pomogao (60 minuta). Drugi korak: Na zaseban papir ucesnici zapisuju u kojoj meri institucija ispunjava ocekivanja zajednice (20 minuta). Trei korak: Ucesnici se okupe u veliku grupu. Izvestioci manjih grupa pomou atlasa i popisa ocekivanja prikazuju zakljucke svoje grupe. Cetvrti korak: Cela grupa nastoji sazeti sve zakljucke u jedan atlas i sastaviti popis ocekivanja. NASTAVAK: Potom svi odlucuju koje je hipoteticke ili stvarne akcije mogue preduzeti kako bi se unapredilo ostvarenje ljudskog prava na zdravlje u zajednici. Metodoloski saveti: Pri tumacenju clana 12 i Opsteg komentara koristite pojmove i jezik koji su razumljivi svim ucesnicima. Neka se rasprava po manjim grupama odvija ujednaceno. Pomozite ucesnicima u planiranju daljih delatnosti, budui da je ova vezba priprema za aktivno delovanje u zajednici. 124 PRAVO NA ZDRAVLJE REFERENCE Farmer, Paul. 1999. Infections and Inequalities. Berkeley: University of California Press and 2003. Pathologies of Power. University of California Press. Fourth World Conference on Women, Beijing. 1995. Beijing Declaration and Platform for Action, and its follow-up, Beijing Plus 5. Jackson, Helen. 2002. Aids in Africa. Harare, Zimbabwe: SAFAIDS. Mann, Jonathan, Sofia Gruskin, Michael A. Grodin i George J. Annas (ur.). 1999. Health and Human Rights. New York: Routledge. Marks, Stephen (ur.). 2002. Health and Human Rights: The Educational Challenge. Boston: Franois- Xavier Bagnoud Center for Health and Human Rights. Harvard School of Public Health. PDHRE. 2002. A Call for Justice. New York: PDHRE; i 2002. Passport to Dignity: Working With the Beijing Platform for Action for the Human Rights of Women. New York: PDHRE. Second United Nations Conference on Human Settlements (Habitat II), Istanbul (1996): Istanbul Declaration on Human Settlements. Second World Assembly on Ageing. 2002. Political Declaration. Stott, Robin. 2000. The Ecology of Health. Devon, U.K:Green Books Ltd. UNAIDS. 2002. Report on the Global HIV/AIDS Epidemic. UNDP. 2002. Human Development Report 2000. New York/London: Oxford University Press. United Nations Conference on Environment and Development, Rio de Janeiro. 1992. Rio Declaration on Environment and Development and Agenda 21. United Nations General Assembly Special Session (UNGASS) on AIDS. 2001. Declaration of Commitment on HIV/AIDS ,,Global Crisis-Global Action." UNU. 2002. Report on Sustainable Development. United Nations University. World Conference Against Racism, Racial Discrimination Xenophobia and Related Intolerance, Durban. 2001. Durban Declaration and Programme of Action. World Conference on Human Rights, Vienna. 1993. Vienna Declaration and Programme of Action. World Food Summit, Rome. 1996. Rome Declaration on World Food Security and World Food Summit Plan of Action, and its follow-up, Declaration of the World Food Summit: Five Years Later, International Alliance Against Hunger (2002). World Health Organization. 2001. Report on Violence and Health. International Conference on Population and Development, Cairo, 1994: Programme of Action. World Summit for Children, New York. 1990. World Declaration on the Survival, Protection and Development of Children and Plan of Action for Implementing the World Declaration, and its follow-up, the United Nations General Assembly Special Session (UNGASS) on Children (2002): A World Fit for Children. World Summit for Social Development, Copenhagen. 1995. Copenhagen Declaration on Social Development; Development and Programme of Action of the World Summit for Social Development, and its follow-up, Copenhagen Plus 5. DODATNE INFORMACIJE Data compiled in UNAIDS' Report on the Global HIV/AIDS Epidemic, 2002: www.unaids.org Franois-Xavier Bagnoud Center for Health and Human Rights: www.hsph.harvard.edu/fxbcenter/ Health and Human Rights: www.who.int/hhr/readings/en/ Health Statistics: www.who.int//whosis/menu.cfm World Report on Violence and Health: www5.who.int/violence_injur y_prevention/main.cfm?p=0000000714 Traditional Medicine: www.who.int/dsa/cat98/trad8.htm-41k www.who.int/medicines/organization/trm/orgtrmmain.shtml LJUDSKA PRAVA ZENA RODNO OSETLJIV POGLED NA LJUDSKA PRAVA OSNAZIVANJE ZENA Unapreenje zena i ostvarenje jednakosti zena i muskaraca sastavni su deo ljudskih prava i uslov socijalne pravednosti, i ne bi se smela izdvajati kao zensko pitanje. PEKINSKA DEKLARACIJA I PLATFORMA ZA DELOVANJE 126 LJUDSKA PRAVA ZENA PRICA ZA ILUSTRACIJU Slucaj iz zivota: Prica Marie da Penha Maria Fernandes Na Mariu da Penha Maia Fernandes 29. maja 1983. godine pucao je njen suprug Marco Antonio Heredia Viveiros, dok je spavala. Sreom prezivela je, ali je zadobila teske ozlede i razne telesne i psihicke traume, ukljucujui neizlecivu paraplegiju. Samo dve nedelje nakon njenog povratku iz bolnice, suprug, koji je prvi napad zataskao izjavom da se radilo o pljacki, pokusao ju je usmrtiti elektricnim udarom dok se kupala. Nakon tog napada, Drzavno tuzilastvo podnelo je krivicnu prijavu protiv gospodina Viveirosa. Sudski postupak na Prvostepenom opstinskom sudu u Fortalesi trajao je osam godina. Cetvrtog maja 1991. godine porota je gospodina Viveirosa proglasila krivim za napad i pokusaj ubistva i osuen je na 10 godina zatvora. Posto je okrivljeni ulozio zalbu, u drugostepenom postupku koji je poceo 1996. godine osuen je na kaznu zatvora u trajanju 10 godina i 6 meseci. Meutim, odbrana je ulagala nove zalbe, tako da konacna presuda zbog sporog delovanja pravosudnih organa nije ni donesena. Dvadesetog avgusta 1998. godine Maria da Penha Maia Fernandes, Centar za pravdu i meunarodno pravo (CEJIL), kao i Latinoamericki i karipski odbor za zastitu prava zena (CLADEM) podneli su tuzbu Interamerickoj komisiji za ljudska prava, navodei da Brazil u 15 godina nije uspeo da okonca krivicni postupak protiv gospodina Viveirosa. Osim sto su izneli da su prekrseni clan 1, stav 1 (obaveza postovanja prava), clan 8 (pravo na pravedan sudski postupak), clan 23 (pravo na jednaku zastitu) i clan 25 (pravo na sudsku zastitu) Americke konvencije o ljudskim pravima, u vezi sa cl. 2 i 18 Americke deklaracije o pravima i duznostima coveka, podnosioci zahteva naveli su i krsenje cl. 3, 4, 5 i 7 Interamericke konvencije o sprecavanju, kaznjavanju i iskorenjivanju nasilja nad zenama, izuzetno vaznog dokumenta koji je sacinjen 1994. godine u gradu Belem do Para u Brazilu. Kao i u mnogim drugim predmetima, Brazil nije komentarisao tuzbu. U izvestaju od 16. aprila 2001. godine Interamericka komisija utvrdila je da je Brazil prekrsio prava Marie da Penha Maia Fernandes na pravedan sudski postupak i sudsku zastitu. Stavise, utvreno je da je Brazil prekrsio i clan 7 Konvencije iz Belem do Para. Na osnovu izvestaja Interamericke komisije gospodin Viveiros uhapsen je i priveden u zatvor 2002. godine, skoro 20 godina posle prvog pokusaja da ubije suprugu. IZVOR: INTERAMERICKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA ORGANIZACIJA AMERICKIH DRZAVA. 2001. IZVESTAJ BR. 54/01, PREDMET 12.051, MARIA DA PENHA MAIA FERNANDES BRAZIL, 16. APRILA 2001, DOSTUPNO NA INTERNET STRANICI: HTTP://WWW.CIDH.OAS.ORG/ANNUALREP/2000NG /CHAPTERIII/MERITS/BRAZIL12.051.HTM PITANJA ZA RASPRAVU 1. Na koje osnovne probleme ukazuje opisani slucaj? 2. Kako se pravda moze izvrsiti ako pristup sudovima i tok sudskog postupka zavise od pola zrtve? 3. Da li su li zakoni i propisi dovoljno jemstvo obezbeenja jednakih mogunosti za sve ljude? Sta jos obezbeuje jednako postupanje prema zenama i muskarcima? 4. Da li je mogue spreciti slicne situacije? Navedite mehanizme na lokalnom, regionalnom i meunarodnom nivou koji mogu posluziti u tu svrhu. LJUDSKA PRAVA ZENA 127 POTREBNO JE ZNATI 1. LJUDSKA PRAVA ZENA Zene se ve dugo bore da budu priznate kao punopravna ljudska bia i da im se zajemce osnovna ljudska prava. Nazalost, ta borba jos uvek traje. Iako je polozaj zena na globalnom nivou umnogome poboljsan, drustvene strukture i predrasude jos uvek sprecavaju potpuno i neodlozno sprovoenje ljudskih prava zena sirom sveta. Dvadeseti vek doneo je mnoga poboljsanja, ali i mnoga nazadovanja, pa se cak ni u doba mira i napretka nije posebno obraala paznju na zene i njihova ljudska prava. No, ipak, u svim istorijskim periodima bilo je junakinja koje su se borile za svoja prava, bilo oruzjem ili recima. Na primer, 1948. godine, prilikom izrade nacrta Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Eleanor Roosevelt insistirala je na tome da se u clanu 1 umesto izraza ,,svi su ljudi braa" upotrebljava izraz ,,sva su ljudska bia jednaka". Ta formulacija jasno je posvedocila da ljudska prava pripadaju svakom ljudskom biu, bez obzira na to da li je ono zensko ili musko i potvrdila jednakost kao jedno od osnovnih nacela ljudskih prava. Pod nacelom jednakosti u formalno pravnom znacenju, u kom se ne pravi razlika izmeu zena i muskaraca, cesto se podrazumeva skrivena diskriminacija zena. Zbog razlicitih polozaja i uloga zena i muskaraca u drustvu, jednakost ,,de iure" cesto vodi diskriminaciji ,,de facto". Stoga su aktivistkinje za ljudska prava zena primorane da upozoravaju na razlike izmeu formalne i stvarne jednakosti. Formalno shvatanje jednakosti koje se zasniva na pretpostavci jednakosti svih ljudi u mnogim situacijama nije pomoglo ljudima koji se nalaze u nepovoljnom polozaju. Pojam jednakosti treba pomai prema pravoj definiciji jednakosti koja uzima u obzir pluralnost, razlike, nepovoljan polozaj i diskriminaciju. Kao sto naglasava Dairian Shanti u clanku Jednakost i strukture diskriminacije: ,,Neutralnost ne dopusta osetljivost za nepovoljan polozaj odreenih ljudi, zbog koga se prema njima ne postupa jednako kao prema drugima. Zato paznju treba usmeriti na `jednake ishode' ili `jednake dobrobiti'." Istinska jednakost zena i muskaraca bie postignuta samo ako se i formalna i stvarna jednakost u potpunosti realizuju. Preneti snagu brojnosti u snagu delovanja za zene, od zena, i u partnerstvu s muskarcima, bie smisao sledeeg milenijuma. AZZA KARAM Rod i rasireno pogresno shvatanje ljudskih prava zena Pojam ,,rod" je slozen pojam koji obuhvata ne samo zene i njihova ljudska prava nego i muskarce. Pocinje se upotrebljavati 1970-ih godina, a Susan Moller Okin, autorka knjige ,,Jednakost i strukture diskriminacije", definise ga kao ,,duboko ukorenjenu institucionalizaciju polnih razlika koja prozima nase drustvo". Pojam ,,rod" dalje se razvijao pod uticajem dinamicnih politickih, drustvenih i ekonomskih transformacija sirom sveta. Tokom izrade nacrta Rimskog statuta Meunarodnog krivicnog suda, drzavni predstavnici intenzivno su raspravljali o sadrzini pojma ,,rod", a neki meu njima protivili su se prosirenju tog pojma na polnu orijentaciju, pa je 1998. godine u clanu 7 Rimskog statuta rod definisan kao: ,,dva pola, muski i zenski, u drustvenom kontekstu ...". Uprkos tome, zene se cesto definisu kao posebna grupa, umesto da se prihvati cinjenica da zene cine polovinu stanovnistva sveta i po- 128 LJUDSKA PRAVA ZENA lovinu stanovnistva svake zemlje, svakog starosedelackog naroda i zajednice. Takvo razmisljanje sreemo u dokumentima u kojima se zene spominju u stavu ili poglavlju posveenom ranjivim grupama, kao sto su starosedelacki narodi, starije osobe, osobe s razlicitim sposobnostima i deca. Sve te ranjive grupe povezuje cinjenica da su bile i jos uvek su zrtve diskriminacije, a i dalje nisu u mogunosti da u potpunosti uzivaju svoja osnovna prava. Meutim, rod je korisna kategorija za analizu koja pomaze da se razumeju kako zene i muskarci preuzimaju razlicite odgovornosti, uloge i polozaje u drustvu. Uvoenje rodne analize u teoriju i praksu ljudskih prava senzibilise nas za razlike izmeu zena i muskaraca u drustvu i za specificne nacine na koje se krse ljudska prava zena. Ocigledno je da treba podsticati rodno osetljivo razmisljanje kako bi svi mogli uzivati ista prava, bez obzira na svoj pol, boju koze, rasu i religiju. Ljudska bezbednost i zene Ljudska bezbednost i polozaj zena tesno su povezani, budui da se tokom sukoba rodna nejednakost i razlike meu rodovima pogorsavaju. Izbeglicama i prognanicima, od kojih veinu cine zene, starije osobe i deca, mora se posvetiti posebna paznja i obezbediti posebna zastita. Osim toga, ljudska bezbednost obuhvata obezbeenje jednakog pristupa obrazovanju, socijalnim sluzbama i zaposlenju svima u mirnodopsko vreme. Zenama se cesto uskrauje puni pristup tim podrucjima. Dakle, ljudskopravni pristup ljudskoj bezbednosti, prema kome se ljudska bezbednost ne moze postii ako se u potpunosti ne postuju ljudska prava, moze narocito koristiti zenama i deci. U skladu s tim, iskorenjivanje svih oblika diskriminacije, posebno diskriminacije zena i dece, treba da bude prioritet ako se zeli postii bezbednost za covecanstvo. Od posebne vaznosti za ljudsku bezbednost je polozaj zena u oruzanom sukobu, o cemu e biti reci kasnije. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Ako se zeli bolje razumeti zasto zene danas traze ljudska prava, korisno je razmotriti istoriju pokreta za prava zena. Pogled u proslost Francuska revolucija vazan je istorijski dogaaj koji oznacava pocetak nastojanja zena da im se prizna jednakost u muskom svetu. U to vreme nije samo zapoceo pokret za graanska i politicka prava, nego je tada, takoe, utrt put prvom zenskom pokretu za slobodu i jednakost. Jedna od najpoznatijih zagovornica zenskog pokreta bila je Olympe de Gouges, autorica Deklaracije o pravima zene i graanke. Ona i mnoge njene saradnice platile su na giljotini cenu za svoju posveenost. ,,Zena se raa slobodna i u svakom smislu ima jednaka prava kao muskarac." Clan 1 Deklaracije o pravima zene i graanke, 1789. LJUDSKA PRAVA ZENA 129 Velika Britanija takoe ima dugu i snaznu tradiciju borbe zena za jednakost u pravima, pa se cesto naziva ,,kolevkom feminizma". Britanke su ve 1830-ih godina pocele da zahtevaju pravo glasa. Borile su se razlicitim metodama vise od 70 godina, pa su 1918. godine zene od 30 godina navise konacno dobile pravo glasa. Takoe su se zauzimale za pristup obrazovanju, pravo udatih zena na vlasnistvo i pravo zena na obavljanje javnih duznosti. Zene su, posebno u Velikoj Britaniji i SAD, cesto pribegavale radikalnim merama, ukljucujui strajk glau. Cuvena sufrazetkinja Emily Davison svesno je odabrala smrt, bacivsi se pod konja kralja Georgea V tokom jedne trke 1913. godine. Meunarodno vee zena osnovano je davne 1888. godine, a postoji jos i danas. Sediste mu je u Parizu i aktivno deluje na promovisanju prava zena putem meunarodnih susreta, regionalnih, subregionalnih i nacionalnih seminara i radionica, intenzivnih razvojnih projekata u saradnji s meunarodnim agencijama, rezolucija Generalne skupstine Ujedinjenih nacija, saradnje s drugim nevladinim organizacijama na svim nivoima i trogodisnjih pla- nova delovanja koje sastavlja pet stalnih odbora Vea. Prvo meuvladino telo posveeno ljudskim pravima zena bila je Interamericka komisija za zene (CIM), osnovana 1928. godine za region Latinske Amerike. Interamericka komisija za zene bila je zaduzena za izradu nacrta Interamericke konvencije o drzavljanstvu zena, koju je usvojila Organizacija americkih drzava (OAS) 1933. godine. Taj dokument podstaknuo je raspravu o razradi pravnog okvira za zastitu ljudskih prava u Latinskoj Americi. Od samog pocetka osnivanja Ujedinjenih nacija 1945. godine zene su stremile ucesu u strukturama Ujedinjenih nacija i skretanju paznje na zenska pitanja u sadrzaju instrumenata i mehanizama za ljudska prava, kao i u njihovom sprovoenju. Komisija za polozaj zena (CSW) osnovana je 1946. godine sa zadatkom promovisanja prava zena sirom sveta. Prva predsedavajua Komisije bila je Bodil Boegstrup iz Belgije. Trenutno tu duznost obavlja Kyung-wha Kang. Komisija se zalagala da se prava zena izricito ukljuce u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Premda su zene od samih pocetaka jednako doprinosile razvoju meunarodnih politickih, ekonomskih i drustvenih sistema, zenskim pitanjima posveivana je minimalna paznja. Budui da se u dokumentima o ljudskim pravima decenijama ogledala neosetljivost za pitanja rodne ravnopravnosti, mnogi ljudi takoe su bili neosetljivi za ta pitanja. Osnovna prava vise od polovine covecanstva bila su zanemarena, sto neizbezno navodi na zakljucak da, s obzirom na to da mnoga drustva sirom sveta jos uvek nisu rodno neutralna i u njima su zene i dalje diskriminisane, meunarodni i nacionalni zakoni ne mogu biti rodno neutralni. 130 LJUDSKA PRAVA ZENA Tek 1970-ih godina, usled nejednakosti u mnogim podrucjima svakodnevnog zivota, siromastva zena i diskriminacije devojcica, Ujedinjene nacije proglasavaju UN Deceniju zena: jednakost, razvoj i mir od 1976. do 1985. godine. Decenija je kulminirala 1979. godine usvajanjem Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (CEDAW). To je najvazniji instrument u oblasti ljudskih prava za zastitu i promovisanje prava zena. Njime su zene prvi put priznate kao punopravna ljudska bia. CEDAW sadrzi graanska i politicka, kao i ekonomska, socijalna i kulturna prava, ujedinjujui ljudska prava koja su dotad bila podeljena u dve kategorije. ,,U svrhu ove konvencije izraz ,,diskriminacija zena" oznacava bilo koju razliku, iskljucenje ili ogranicenje u pogledu pola, sto ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogui priznanje, ostvarenje ili vrsenje od strane zena, ljudskih prava i osnovnih sloboda zenama, na politickom, ekonomskom, drustvenom, kulturnom, graanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bracno stanje, na osnovu ravnopravnosti muskaraca i zena." CLAN 1 CEDAW Osim toga, CEDAW obavezuje drzave ugovornice da: uvrste nacelo jednakosti muskaraca i zena u svoj ustav i druge odgovarajue zakone; obezbede primenu nacela jednakosti u praksi; usvoje odgovarajue zakonske i druge mere, ukljucujui sankcije gde je to neophod- no, kojima e zabraniti svaku diskriminaciju zena; uspostave pravnu zastitu prava zena na jednakoj osnovi kao sto se stite prava muskaraca; uzdrze se od ukljucivanja u bilo koje delo ili praksu diskriminacije zena i da se pobrinu da vlasti i institucije deluju u skladu s tom obavezom; preduzmu sve potrebne mere da se iskoreni diskriminacija zena od strane bilo koje osobe, organizacije ili preduzea; povuku sve odredbe nacionalnih krivicnih zakona kojima se diskriminisu zene; obezbede potpuni razvoj i napredak zena u cilju njihovog uzivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda na osnovu jednakosti s muskarcima; promene drustvene i kulturne obrasce ponasanja muskaraca i zena; iskorene predrasude, obicajne i druge prak- se koje se zasnivaju na ideji inferiornosti ili superiornosti jednog od polova ili na stereotipnoj ulozi muskarca i zene; obezbede da porodicno vaspitanje obuhvati ispravno razumevanje majcinstva kao socijalne funkcije i prepoznavanje zajednicke odgovornosti muskaraca i zena za podizanje i razvoj njihove dece, uz razumevanje da su interesi deteta od najvee vaznosti u svim slucajevima; preduzmu sve potrebne mere za suzbijanje svih oblika trgovanja zenama i iskorisavanja prostitucije zena; obezbede zenama pravo glasa na svim izborima i javnim referendumima, kao i pravo da budu birane na svim izborima; zajemce zenama jednakost u pravima s muskarcima u pogledu sticanja, promene ili zadrzavanja drzavljanstva; obezbede zenama jednakost u pravima s muskarcima u oblasti obrazovanja. LJUDSKA PRAVA ZENA 131 Konvencijom se ureujuju pitanja javnog i privatnog zivota zena. U nekoliko clanova Konvencije ureuje se uloga zene u porodici i drustvu, potreba za podelom odgovornosti u porodici i neophodnost promene drustvenih i kulturnih sistema u kojima su zene u podreenom polozaju. Jedino takve korenite promene dovese do ostvarenja ljudskih prava zena na globalnom nivou. Kada ratifikuje CEDAW, drzava se obavezuje da svim odgovarajuim sredstvima i bez odlaganja sprovodi politiku ukidanja diskriminacije zena, kao i svakog drugog oblika diskriminacije. Generalna skupstina UN donela je 6. oktobra 1999. godine istorijsku odluku i usvojila konsenzusom Fakultativni protokol uz Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije zena, koji se sastoji od 21 clana, pozivajui sve drzave strane ugovornice Konvencije da ga sto je pre mogue ratifikuju. U Protokolu se predvia mogunost upuivanja individualnih predstavki Komisiji osnovanoj CEDAW. Fakultativni protokol potpisalo je 75 drzava, a ve su ga ratifikovale 62 drzave (do 18. juna 2004). IZVOR: HTTP://WWW.UN.ORG/WOMENWATCH/DAW/CEDAW/SIGOP.HTM Svetska konferencija o ljudskim pravima odrzana u junu 1993. godine u Becu okupila je hiljade aktivista i strucnjaka za ljudska prava. U Beckoj deklaraciji i Programu delovanja, koji su usvojeni na Konferenciji, naglasava se promovisanje i zastita ljudskih prava zena i devojcica, kao i sprecavanje nasilja nad zenama. Beckom deklaracijom potvruje se da su ljudska prava zena i devojcica neotuiv, sastavni i nedeljivi deo opstih ljudskih prava. Takoe se iznosi da potpuno i jednako ucese zena u politickom, graanskom, ekonomskom, drustvenom i kulturnom zivotu na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou i iskorenjivanje svih oblika diskriminacije na osnovu pola, predstavljaju prioritetne ciljeve meunarodne zajednice. U okviru svog mandata Komisija za polozaj zena organizovala je cetiri globalne konferencije sa ciljem da prava zena ucini sastavnim delom ljudskih prava: Meksiko, 1975. Kopenhagen, 1980. Najrobi, 1985. Peking, 1995. Zatim, 2000. godine odrzana je 23. vanredna sednica Generalne skupstine UN na temu: ,,Zene 2000: jednakost polova, razvoj i mir za 21. vek" u Njujorku sa ciljem procene napretka u ispunjavanju obaveza koje su vlade preuzele na Svetskoj konferenciji o zenama u Pekingu 1995. godine. Stoga je skup u Njujorku nazvan ,,Peking + 5". Plan delovanja, instrument koji se donosi nakon konferencije, sadrzi niz politika i mera koje drzave treba da sprovode radi postizanja jednakosti zena i muskaraca. Platforma za delovanje iz Pekinga, usvojena na Cetvrtoj svetskoj konferenciji UN o zenama 1995. godine, posebno je vazna. Preambula i 12 poglavlja Platforme su najpotpuniji program ljudskih prava zena, sadrze globalnu analizu polozaja zena i pregled politika, strategija i mera za promovisanje prava zena sirom sveta. Posebna paznja usmerena je na sledeih 12 kriticnih oblasti: siromastvo, obrazovanje, zdravlje, nasilje, oruzani sukob, privreda, odlucivanje, institucionalni mehanizmi, ljudska prava, mediji, zivotna sredina, devojcice i institucionalni i finansijski sporazumi. 132 LJUDSKA PRAVA ZENA Zene i siromastvo Da bi se razumelo kako siromastvo razlicito utice na zene i muskarce, neophodno je razmotriti rodnu podeljenost koja karakterise veinu svetskih trzista rada. Zene veoma cesto rade u domainstvu, brinu se o deci, bolesnim i starijim licima, obavljaju poslove za koje nisu plaene i skoro nikad nemaju odgovarajue osiguranje, uprkos tome sto je doprinos zena drustveno i ekonomski nuzan i trebalo bi ga visoko ceniti. Podela rada zasnovana na rodu jedna je od strukturalnih dimenzija siromastva koja pogaa zene. Pod bioloskom funkcijom materinstva, koja je takoe strukturalna dimenzija, podrazumeva se drustvena funkcija roditeljstva i drustvene odgovornosti. vinjeta Modul Rad i Modul Sloboda od siromastva. Iako siromastvo pogaa domainstvo u celini, zbog rodne podele rada i odgovornosti za domainstvo, ono nesrazmerno pogaa zene, koje nastoje da upravljaju potrosnjom domainstva i proizvodnjom u uslovima sve vee nemastine. PLATFORMA ZA DELOVANJE IZ PEKINGA Siromastvo, takoe, nastaje zbog nejednakih naknada za jednaki rad i zbog uskraivanja ili ogranicavanja pristupa obrazovanju, javnim i socijalnim sluzbama, pravima nasleivanja i vlasnistvu nad zemljom. Politicka dimenzija siromastva ukazuje na nejednakost u pravima pojedinih clanova drustva, koja je karakteristicna za nasa drustva, a predstavlja i znacajnu prepreku u ostvarenju pristupa graanskim, politickim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim ljudskim pravima. Osim toga, siromastvo smanjuje pristup informacijama i mogunosti ucesa graana u odlucivanju pri javnim institucijama. U kontekstu migracija siromastvo vodi sirenju trgovine zenama, sto je narocito karakteristicno za Latinsku Ameriku, Aziju i istocnu Evropu. Zene i zdravlje Zdravlje zene obuhvata emocionalno, socijalno i telesno blagostanje zene. Odreuju ga socijalni, politicki i ekonomski kontekst u kojem zene zive, kao i biologija. Reproduktivno Prema statistikama iz Cilea za 1996. godinu, zastupljenost muskaraca u komercijalnoj proizvodnji iznosi 65% i ne obavljaju nikakve poslove u domainstvu, dok zastupljenost zena u komercijalnoj proizvodnji iznosi 37% i obavljaju 100% poslova u domainstvu. Neplaeni rad takvog obima odrzava postojee drustvene odnose i predstavlja strukturalnu osnovu siromastva zena. ROSA BRAVO (1998) zdravlje je stanje potpunog telesnog, mentalnog i socijalnog blagostanja i polnog zdravlja, cija je svrha unapreenje zivota i meuljudskih odnosa. Odnosi jednakosti izmeu muskaraca i zena u pitanjima seksualnih veza i reprodukcije zahtevaju obostrano postovanje, pristanak i deljenje odgovornosti. Stvarnost je, meutim, drugacija, sto se moze videti iz sledeeg primera s Filipina: Najvei uzrok smrtnosti zena u reproduktivnoj dobi povezan je s trudnoom i poroajem. Krvarenje posle poroaja na samom je vrhu lestvice, za njim slede poremeaji s visokim pritiskom u trudnoi (predeklampsija i eklampsija). Na Filipinima svaka sesta trud- LJUDSKA PRAVA ZENA 133 noa zavrsi ilegalnim pobacajem, bilo zato sto je neplanirana ili pak zato sto je nezeljena. Procenjuje se da se godisnje izvede izmeu 300.000 i 400.000 ilegalnih pobacaja, od kojih mnogi zavrse komplikacijama, kao sto su sepsa ili smrt. Najmanje dva miliona udatih zena u reproduktivnoj dobi zeli da sprovodi planiranje porodice, ali to im nije omogueno zbog razlicitih razloga, ukljucujui nedostatak pristupa sluzbama za planiranje porodice. Procenjuje se da je sedam miliona zena u reproduktivnoj dobi izlozeno visokom riziku u trudnoi, zbog nekog od sledeih razloga: zena je premlada (mlaa od 18 godina); rodila je ve cetiri ili vise puta; trudnoe su sledile vremenski preblizu jedna iza druge; zena je istovremeno bolesna. Uprkos navedenim rizicima, ocekuje se da e 2,6 miliona tih zena svake godine, ipak, ostati u drugom stanju. ... Stopa smrtnost majki od 172 na 100.000 roene zive dece, i stopa smrtnosti dece od 36 na 1.000 roene zive dece ... spadaju meu najvise stope u svetu. DOMINI M. TORREVILLAS (2002) ,,Policija je oslobodila 24 zene iz Poljske, Rusije, Italije, Albanije i Turske prilikom upada u nemacku javnu kuu gde su bile drzane kao ropkinje i prostitutke. Dve zene bile su zakljucane sedam meseci bez dnevne svetlosti. Uhapsena je banda od sesnaestoro kriminalaca iz Tuske, Italije i Albanije, a za sestoricom se jos traga. Navodno je troje policijskih sluzbenika iz Ledensajda radilo s mrezom trgovaca ljudima. To je bila jedna od najveih operacija protiv organizovanog kriminala u Nemackoj." ERICH REIMANN (1996) silja nad zenama, koju je Generalna skupstina Ujedinjenih nacija usvojila konsenzusom 1993. godine, ima veliku vaznost kao orue za sprecavanje nasilja nad zenama. Dalje, 1994. godine ustanovljena je institucija Specijalnog predstavnika za nasilje nad zenama. vinjeta Sprovoenje i praenje. vinjeta Modul Zdravlje. Zene i nasilje U mnogim drustvima zene i devojke, bez obzira na imovno stanje, klasu i kulturu kojoj pripadaju, izlozene su fizickom, seksualnom i psihickom nasilju, kako u javnom tako i u privatnom zivotu. Zene su cesto zrtve silovanja, seksualnog zlostavljanja, seksualnog uznemiravanja ili zastrasivanja. Seksualno ropstvo, prisiljavanje na trudnou, prisiljavanje na prostituciju, sterilizacija, prisiljavanje na pobacaj, prenatalni izbor pola i ubistvo zenske dece, takoe, predstavljaju nasilje nad zenama. Sva ta nasilna dela krse ljudska prava i osnovne slobode zena ili onemoguuju njihovo ostvarenje. Stoga Deklaracija o ukidanju na- Nasilje nad zenama obuhvata, ali nije ograniceno na sledee: a) fizicko, seksualno i psihicko nasilje u porodici, ukljucujui batine, seksualno zlostavljanje zenske dece u domainstvu, nasilje vezano uz miraz, silovanje u braku, sakaenje zenskih genitalija i druge tradicionalne prakse koje su stetne za zene, nasilje u vanbracnim zajednicama i nasilje vezano uz iskorisavanje; b) fizicko, seksualno i psihicko nasilje u zajednici, ukljucujui silovanje, seksualno zlostavljanje, seksualno uznemiravanje i zastrasivanje na poslu, u obrazovnim ustanovama i drugde, trgovanje zenama i prisiljavanje na prostituciju; c) fizicko, seksualno i psihicko nasilje koje drzava pocini ili pak propusti da kazni, gde god da se dogodi. Clan 2 Deklaracije o ukidanju nasilja nad zenama 134 LJUDSKA PRAVA ZENA Osim meunarodnog sistema, sprecavanju ili iskorenjivanju nasilja nad zenama posveene su i neke regionalne organizacije. U Interamerickom sistemu ljudskih prava, na primer, postoji Interamericka konvencija o sprecavanju, kaznjavanju i iskorenjivanju nasilja nad zenama, nastala 1995. godine u Belem do Para. vinjeta Dobra praksa. Zene i oruzani sukob Zene cesto postaju prve zrtve nasilja tokom rata i oruzanog sukoba. U eseju ,,Drugi front: logika seksualnog nasilja" Ruth Seifert pokazuje da vojna strategija u mnogim slucajevima radi unistenja neprijatelja kao metu uzima zene. Silovanje, koje je tokom oruzanih sukoba cesta pojava, predstavlja krivicno delo, a moze predstavljati cak i genocid kad se cini s namerom da se u celosti ili delimicno unisti grupa ljudi, kako se izjasnio Meunarodni krivicni sud za Ruandu u presudi JeanPaul Akayesuu. ,,Etnicko cisenje" kao ratna strategija i silovanje kao jedna od metoda moraju se krivicno goniti i ne smeju se vise skrivati iza nekaznjivosti. U Statutu Meunarodnog krivicnog suda iz 1998. prvi put u istoriji izricito se navode krivicna dela kao sto su silovanje, prisiljavanje na trudnou, prisiljavanje na prostituciju itd. i omoguuje sistem ,,Veina dokumentovanih slucajeva dogodila se od jeseni 1991. do kraja 1993. godine, s najveom koncentracijom slucajeva izmeu aprila i novembra 1992. godine Potom, iako su prijavljeni slucajevi silovanja Muslimanki, Hrvatica i Srpkinja, veina slucajeva odnosi se na silovanje Muslimanki iz Bosne i Hercegovine koje su pocinili Srbi. Pocinioci su bili vojnici, paravojne formacije, lokalna policija i civili. Broj silovanja nije utvren. Delegacija Evropske zajednice iznela je brojku od 20.000; Ministarstvo unutrasnjih poslova Bosne govori o broju od 50.000; Strucna misija odbila je spekulisanje o brojevima". CATHERINE N. NIARCHOS (1995) i suocavaju se s nesagledivim teretom izdrzavanja porodice, dok se istovremeno i same moraju nositi s traumama prouzrokovanim nasiljem tokom sukoba, narocito seksualnim nasiljem. Sve su to cinioci na koje treba da se obrati vise paznje, narocito u buduim mirovnim misijama, kako bi se zenama sto vise pomoglo u skladu s njihovim posebnim potrebama. Zene i prirodni resursi U delu ,,Monokulture, monopoli, mitovi i maskulinizacija poljoprivrede" autorka Vandana Shiva pokazuje da u Indiji zene imaju vaznu ulogu u ocuvanju znanja o prirodnim resursima i okolini. Prema autorki, ,,zene poljoprivrednici ve milenijumima cuvaju semena i gaje semenske kulture". To nije slucaj samo u Indiji, ve u celom svetu. Zahvaljujui upravljanju prirodnim resursima i njihovoj upotrebi, zene obezbeuju hranu svojoj porodici i zajednici. Propadanje prirodnih resursa negativno utice na zdravlje, dobrobit i kvalitet zivota celog stanovnistva, ali posebno negativno utice na zene. Uz to, donosioci odluka, veinom muskarci, retko uzimaju u obzir znanje, vestine i iskustvo zena. ciji je cilj pravda za zrtve i kazna za pocinioce takvih zlodela koja su pod njegovom jurisdikcijom. Zene retko kada imaju aktivnu ulogu u odlucivanju koje dovodi do oruzanih sukoba. Umesto toga, one rade na ocuvanju drustvenog poretka tokom sukoba i trude se da obezbede sto normalniji zivot. Osim toga, zene ,,cesto snose nesrazmeran udeo posledica rata", kako se navodi u informacionom glasilu o posleratnoj obnovi Meunarodnog centra za istrazivanje zena. Mnoge zene ostaju udovice LJUDSKA PRAVA ZENA 135 Zenska deca U mnogim zemljama zenska deca su diskriminisana od najranijeg zivotnog doba, tokom detinjstva, sve do odraslog doba. Zbog stetnih stavova i obicaja, kao sto su osakaivanje zenskih genitalija, davanje prednosti sinovima, rano stupanje u brak, seksualno iskorisavanje i obicaji vezani uz zdravlje i podelu hrane, u nekim delovima sveta manji broj devojcica nego decaka dozivi odraslo doba. U drustvima koja daju prednost sinu nad kerkom cedomorstvo zenske dece je rasirena praksa. Zbog nedostatka zakona kojim bi bili zastieni ili nesprovoenja postojeih zakona, devojcice su izlozenije svim vrstama nasilja, narocito seksualnom nasilju. U mnogim delovima sveta devojcice se suocavaju s diskriminacijom u pristupu obrazovanju i specijalizovanim obukama. Fenomen biopiratstva, odnosno pojava da zapadne korporacije kradu vekovima skupljano kolektivno znanje i inovacije zena treeg sveta, dosegao je razmere epidemije. ,,Biopiratstvo" se danas opravdava kao novo ,,partnerstvo" izmeu poljoprivrednih kompanija i zena treeg sveta. Za nas kraa ne moze biti temelj partnerstva. VANDANA SHIVA (1998) 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA Ideja univerzalnosti izuzetno je vazna za ljudska prava, a narocito za prava zena. Kulturne razlike precesto se koriste kao izgovor, odnosno prepreka za punu primenu ljudskih prava zena. Dokument usvojen na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima u Becu 1993. godine od kljucne je vaznosti za zene, jer se u njemu navodi: Novinski clanak iz Indije U jos jednom nedavnom slucaju cedomorstva zenskog deteta, roditelji, baka i deda otrovom su usmrtili novoroenu devojcicu u jednom selu u okrugu. Roditelji, baka i deda uhapseni su i protiv njih je pokrenut postupak prema clanu 302 indijskog krivicnog zakonika (koji se odnosi na ubistvo), izjavio je okruzni nacelnik policije M. N. Manjunatha novinarima u subotu. Rekao je da je administrativni nacelnik sela Molahali Pudur podneo prijavu protiv porodice Kavitha koja je prosle nedelje otrovala svoju novoroenu treu devojcicu. IZVOR: HTTP://NEWSARCHIVES.INDIAINFO.COM/2000/12/17/17FEMALE.HTML ,,Sva ljudska prava su univerzalna, nedeljiva, i meusobno zavisna i povezana ... Iako se moraju imati u vidu znacaj nacionalnih i regionalnih posebnosti i razlicito istorijsko, kulturno i religijsko naslee, drzave su duzne, bez obzira na njihove politicke, ekonomske i kulturne sisteme, da promovisu i stite sva ljudska prava i osnovne slobode." Uprkos sirokoj prihvaenosti koncepta univerzalnosti, u mnogim delovima sveta u pogledu svakodnevnog zivota zena jos uvek postoji mnostvo neresenih pitanja. U nekim religijama prema zenama se ne postupa jednako 136 LJUDSKA PRAVA ZENA kao prema muskarcima. Uskraivanje zenama jednakog pristupa obrazovanju i mogunostima zaposlenja i otvoreno iskljucivanje zena iz politickog odlucivanja smatra se normalnim. U nekim ekstremnim slucajevima takve politike i shvatanja cak predstavljaju pretnju za licnu bezbednost zena i njihovo pravo na zivot. Godine 2002. serijatski sud osudio je jednu mladu Nigerijku na smrt kamenovanjem. Prema australijskom ogranku organizacije Amnesty International, jedini navodni zlocin Amine Lawal bio je roenje vanbracnog deteta. Presuda je izazvala veliko negodovanje u meunarodnoj zajednici i dovela u pitanje usklaenost nekih kulturoloskih i religijskih obicaja sa univerzalnosu ljudskih prava. Jedan drugi religijski obicaj koji pogaa zivot zena karakteristican je za Indiju. Rec je o hinduistickoj tradiciji spaljivanja udovice s preminulim suprugom, tzv. sati. Iako su ga britanske vlasti zabranile 1829. godine sati jos uvek postoji, sto pokazuje poslednji dokumentovani slucaj iz 2002. godine. Ucese zena u politickom zivotu danas se smatra vaznijim nego ikad jer zene na taj nacin najbolje mogu unapreivati svoj po- Ucese zena u politickom zivotu ne moze se vise shvatati kao usluga koju zenama omoguuju ustanove u kojima jos uvek dominiraju muskarci, nego kao odgovornost i obaveza za stvaranje sveta u kom e biti vise jednakosti i demokratije. BENGT SVE-SDERBERGH, GENERALNI SEKRETAR MEUNARODNE IDEA lozaj. U poslednjih 50 godina sve vei broj zena ostvaruje pravo glasa, kandidovanja za javne funkcije i njihovo obavljanje. Ocekuje se da e to dovesti do politike osetljivije na rodna pitanja sirom sveta. vinjeta Modul Demokratija. Od vremena pada komunizma, zene u postkomunistickim zemljama zarauju otprilike za treinu manje od svojih muskih kolega na istom radnom mestu, sa istim kvalifikacijama. U Evropskoj uniji clanom 141 Ugovora o Evropskoj zajednici zahteva se ista plata za isti posao za muskarce i zene sa istim kvalifikacijama. Meutim, praksa u mnogim zemljama clanicama EU jos uvek je daleko od iste naknade za isti posao za muskarce i zene. . vinjeta Modul Rad. Obicaji i tradicije, takoe, predstavljaju izvor opasnosti za devojcice i tinejdzerke. Sa- kaenje zenskih genitalija (FGM) izvedeno je, prema nekim procenama, na 135 miliona devojaka i zena u svetu. Stavise, prema organizaciji Amnesty International, dva miliona devojaka godisnje izlozeno je opasnosti od sakaenja, sto znaci da se svakoga dana s tom opasnosu suocava priblizno 6.000 devojaka. Glavna podrucja gde se sprovodi ovaj obicaj su delovi Afrike i neke zemlje Bliskog istoka. Iseljenicke zajednice prenele su obicaj sakaenja zenskih genitalija u neke delove Azije i Pacifika, Severne i Latinske Amerike i Evrope. Tradicija sklapanja brakova meu decom, takoe, dovodi do mnogih zdravstvenih problema zenske dece. Obicaj je uglavnom uvrezen u Aziji. Brak u ranom dobu neizbezno rezultira ranim materinstvom i prouzrokuje ,,stopu smrtnosti majki koja je pet puta vea meu devojcicama starosti od 10 do 14 godina nego meu zenama starosti od 20 do 24 godine", navodi se u dokumentu Odbora nevladinih organizacija pri UNICEF, posveenom zdravstvenim problemima zenske dece. Odbor nevladinih organizacija pri UNICEF, takoe, iznosi podatke o virusu HIV/AIDS, koji pokazuju da su zenska deca izlozena veem riziku od zaraze tim virusom, bilo preko majki ili zbog seksualnog nasilja kao sto je silovanje. LJUDSKA PRAVA ZENA 137 4. PRIMENA I PRAENJE Da bi se ljudska prava zena u potpunosti ostvarila, potrebno je uloziti velike napore u reinterpretaciju mnogih meunarodnih instrumenata za ljudska prava i u razvoj novih mehanizama koji e obezbediti ravnopravnost polova. U primeni ljudskih prava zena postoje razliciti pristupi, koje mogu koristiti ne samo vlade nego i civilno drustvo. Primarno je sirenje znanja o instrumentima i mehanizmima za ljudska prava zena putem obrazovanja za ljudska prava u formalnom i neformalnom obrazovnom sistemu. Nema nacina da zene ostvare svoja prava ako ne znaju koja im prava pripadaju. Sledei korak je da se podstaknu zene da nadziru svoju drzavu kako bi pratile da li ona ispunjava duznosti propisane instrumentima za ljudska prava koje je ratifikovala. Ako drzava ne ispunjava ispravno svoje obaveze, nevladine organizacije mogu pripremiti alternativne izvestaje, tj. tzv. izvestaje ,,u senci" i podneti ih posebnom komitetu. Zene treba podstai da izrauju alternativne izvestaje za Komitet CEDAW i druga ugovorna tela. Izvestaji u senci omo- guuju clanovima civilnog drustva da pozovu na odgovornost svoje vlade u pogledu duznosti i obaveza koje su preuzele na meunarodnom planu. Takoe, oni doprinose podizanju svesti o postupcima izvestavanja o sprovoenju CEDAW u pojedinim zemljama. U zemljama koje jos nisu ratifikovale Fakultativni protokol uz CEDAW potrebno je organizovati kampanje radi lobiranja za brzu ratifikaciju Protokola. Ratifikacijom Fakultativnog protokola drzava dopusta Komitetu za ukidanje diskriminacije zena da prima i razmatra predstavke pojedinaca ili grupa pod jurisdikcijom te drzave. Komitet takoe prati da li drzave strane ugovornice deluju u skladu sa obavezama CEDAW. Vazan korak ka potpunom sprovoenju instrumenata za prava zena jeste da se zene obuce da se zalazu za upotrebu mehanizama za ljudska prava. Trenutno je veoma malo zena upoznato s meunarodnim instrumentima za ljudska prava, a jos ih manje poznaje pravilan postupak upotrebe tih instrumenata. Svetska konferencija o ljudskim pravima odrzana u Becu 1993. godine podrzala je uspostavljanje novog mehanizma, Posebnog izvestioca o nasilju nad zenama. Gospoa Radhika Coomaraswamy iz Sri Lanke obavljala je tu duznost od 1994. do 2003. godine, kada ju je nasledila Yakin Ertrk iz Turske. U sklopu svog mandata ona poseuje razlicite zemlje gde istrazuje nasilje nad zenama i daje preporuke o tome kako uskladiti nacionalne zakonske norme s meunarodnim zakonskim normama u oblasti ljudskih prava zena. Uprkos znatnim poboljsanjima u oblasti ljudskih prava zena tokom poslednjih 30 godina, jacanje ultrakonzervativne misli i fundamentalizma u mnogim drustvima dovelo je do ogromnog nazadovanja u pogledu ostvarenja ljudskih prava zena. Stoga je krajnje vazno istrajno i po svaku cenu naglasavati neophodnost punog sprovoenja ljudskih prava zena. 138 LJUDSKA PRAVA ZENA DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Poslednjih godina vlade i nevladine organizacije upustile su se u tezak proces razrade pravno obavezujuih normi za obezbeenje prava zena i u projekte velike prakticne vrednosti za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Postupak tumacenja meunarodnih instrumenata ljudskih prava na rodno osetljivi nacin ve je zapoceo. Kao jedan od najboljih primera u prilog tome jeste Opsti komentar br. 28 koji je Komitet za ljudska prava UN usvojio u martu 2000. godine. Komitet je u tom komentaru na osnovu clana 3. Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima, kojim se propisuju jednaka prava muskaraca i zena na uzivanje svih graanskih i politickih prava, protumacio sve clanove Pakta kroz rodno osetljivu prizmu. Godine 1992. CLADEM, Latinoamericki i karipski odbor za odbranu prava zena, pokrenuo je kampanju u kojoj su ucestvovale organizacije iz celog sveta, radi izrade nacrta Opste deklaracije o ljudskim pravima s gledista roda. Danas se ta deklaracija koristi kao deklaracija ,,u senci" u svrhu obucavanja. Cilj je podstai zene ne samo da uce o ljudskim pravima nego i da u taj okvir unesu vlastita iskustva, potrebe i zelje izrazene na vlastitom jeziku. Usvajanje Interamericke konvencije za sprecavanje, kaznjavanje i ukidanje nasilja nad zenama 1995. u Belem do Para u Brazilu predstavlja jedan od najznacajnijih dogaaja u istoriji borbe za prava zena u okviru sistema ljudskih prava. Konvenciju je izradila Interamericka komisija za zene. Proces izrade trajao je pet godina. Ratifikovale su je gotovo sve drzave regiona. Ona predstavlja politicki i pravni okvir za sistemsko resavanje problema nasilja, koji obavezuje drzave na sprovoenje politike sprecavanja nasilja i pomoi zrtvama nasilja. U pogledu Africke povelje za ljudska prava i prava naroda pozitivan korak ka veoj rodnoj osetljivosti u tumacenju Povelje predstavlja ,,Dodatni protokol o pravima zena", koji je Africka unija (AU) usvojila 11. jula 2003. godine. Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava (PDHRE) znatno je doprineo unapreenju prava zena svojim Pasosem za dostojanstvo i serijom video - filmova pod naslovom Zene drze nebo. U Pasosu za dostojanstvo, globalnom pregledu 12 kljucnih problemskih oblasti Platforme za delovanje iz Pekinga, razmatraju se pravne obaveze u odnosu na stvarni polozaj zena u nizu zemalja, na osnovu strucnih izvestaja i iskustava zena. Jedan drugi prirucnik, Izmeu njihovih prica i nasih stvarnosti, nastao je uz podrsku Beckog instituta za razvoj i saradnju i Odeljenja za razvojnu saradnju Ministarstva spoljnih poslova Austrije 1999. godine povodom 20. godisnjice CEDAW. Prirucnik se koristi uz pomenutu seriju videofilmova Zene drze nebo. Svojim dragocenim doprinosom organizacija Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava dala je vredan materijal za obrazovanje buduih generacija aktivista za prava zena. Godine 2002. nemacka nevladina organizacija ,,Terre des Femmes" organizovala je kampanju protiv trgovanja zenama i dala podrsku projektu ,,Malinowka iz Minska u Belorusiji", kojim se zene informisu i upozoravaju na opasnost trgovanja zenama radi seksualnog zlostavljanja i prisiljavanja na prostituciju. Nova kampanja te organizacije usredsreena je na zaustavljanje prisilnog sklapanja brakova i borbu protiv nasilja nad zenama. LJUDSKA PRAVA ZENA 139 2. TRENDOVI Tokom poslednje decenije zenske nevladine organizacije aktivno su se ukljucile u raspravu o brojnim pitanjima ljudskih prava i humanitarnog prava. Godine 1998. grupa zena ucestvovala je na konferenciji za izradu Nacrta statuta Meunarodnog krivicnog suda u Rimu, kako bi obezbedile punu zastupljenost i ukljucenost ljudskih prava zena. Zene su shvatile da bez organizovanog ucesa zena, zenska pitanja nee biti primereno zastupana i promovisana. Sudei prema Rimskom statutu, koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine, u tome su uspele. Meunarodno humanitarno pravo naslo se na prekretnici zahvaljujui Statutu Meunarodnog krivicnog suda iz 1998. godine. Zbivanja na teritoriji bivse Jugoslavije i Ruande pokazala su da zastita zena i njihovih ljudskih prava mora biti deo mandata Meunarodnog krivicnog suda. Do 10. aprila 2003. Rimski statut potpisalo je 139, a ratifikovalo ve 89 drzava. U Rimskom statutu se prvi put u istoriji izricito navode i sankcionisu razlicita krivicna dela cije zrtve su najcese zene. U clanu 7 (1), na primer, pise da silovanje, seksualno ropstvo, prisiljavanje na prostituciju, prisiljavanje Na ovoj tacki bih volela da odam priznanje zenama u Zenskom pokretu za rodnu pravdu koje su iskusile polozaj zena u ratu, identifikovale strategije za suocavanje s krsenjima i, prevazilazei snaznu opoziciju mnogih predstavnika u pregovorima oko Meunarodnog krivicnog suda, uspele da obezbede da silovanje, seksualno ropstvo, prisilna trudnoa i drugi oblici seksualnog i nasilja zasnovanog na rodu budu ukljuceni u statut ICC. MERY ROBINSON, BIVSI VISOKI KOMESAR UN ZA LJUDSKA PRAVA sualnog nasilja ili kada je zrtva ili svedok dete ..." Te zastitne mere preduzete su, uz ostalo, zahvaljujui iskustvima stecenim tokom sudskih postupaka sprovedenih na Meunarodnom sudu za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivse Jugoslavije i Meunarodnom sudu za zlocine pocinjene u Ruandi. IZVOR: HTTP://WWW.ICCNOW.ORG na trudnou, prisiljavanje na sterilizaciju ili bilo koji drugi slican oblik seksualnog nasilja, predstavljaju zlocin protiv covecnosti. Zatim, posebna paznja posveuje se zrtvama i svedocima. U clanu 68 Statuta pise da e se paziti na ,,bezbednost, fizicko i psihicko blagostanje, dostojanstvo i privatnost zrtava i svedoka" i da sudsko vee moze dati nalog za ,,sprovoenje bilo kog dela postupka in camera ili dopustiti iznosenje dokaza putem elektronskih ili drugih posebnih sredstava. Takve mere primenjivae se posebno kada se radi o zrtvama sek- Osim toga, zenski pokreti na nacionalnom nivou, takoe, uspesno promovisu ljudska prava zena. U Ugandi su pravnici koji se bave zenskim pitanjima lobirali za donosenje novog Zakona o vlasnistvu nad zemljom, koji zenama omoguuje nasleivanje zemljista od njihovih pokojnih supruga. To su obicaji dugo zabranjivali. Na kraju je lobiranje imalo uspeha, pa danas mnoge zene znaju da imaju pravo na zemljiste koje im je potrebno za samoizdrzavanje. Uspeh je ohrabrio pravnike da se pozabave i drugim za zene vaznim pitanjima, kao sto je Zakon o porodicnim odnosima, ciji je cilj da se proglase nezakonitim prakse, poput poligamije i fizickog zlostavljanja supruge. IZVOR: HTTP://WWW.ONEWORLD.ORG/IPS2/SEPT9817_03_046.H TML. 140 LJUDSKA PRAVA ZENA 3. HRONOLOGIJA 1789: Deklaracija o pravima zene i graanke, Olympe de Gouges 1888: Uspostavljanje Meunarodnog vea zena 1921: Meunarodna konvencija o suzbijanju trgovine zenama i decom i Dodatni protokol 1933: Meunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim zenama 1950: Konvencija o suzbijanju trgovine ljudima i iskorisavanja prostitucije drugih 1953: Konvencija o politickim pravima zena 1957: Konvencija o drzavljanstvu udatih zena 1962: Konvencija o pristanku na brak, minimalnoj starosti za sklapanje braka i registraciji brakova 1967: Deklaracija o ukidanju svih oblika diskriminacije zena 1975: Prva svetska konferencija UN o zenama (Meksiko Siti) 1976: Pocetak Decenije UN za zene: jednakost, razvoj i mir 1979: Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (CEDAW) 1980: Druga svetska konferencija UN o zenama (Kopenhagen) 1985: Trea svetska konferencija UN o zenama (Najrobi) 1985: Usvajanje naprednih strategija iz Najrobija za promovisanje zena do 2000. godine 1995: Cetvrta svetska konferencija UN o zenama (Peking) 1995: Konvencija o sprecavanju, kaznjavanju i ukidanju nasilja nad zenama (Belem do Para) 1998: Rimski statut Meunarodnog krivicnog suda 1999: Fakultativni protokol uz Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije zena 2000: Protokol za sprecavanje, suzbijanje i kaznjavanje trgovine ljudima, posebno zenama i decom, koji dopunjuje Konvenciju UN protiv organizovanog meunarodnog kriminala 2000: 23. posebna sednica Generalne skupstine UN na temu ,,Zene 2000: rodna ravnopravnost, razvoj i mir za 21. vek" LJUDSKA PRAVA ZENA 141 ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: PARAFRAZIRANJE CEDAW Potrebne vestine: citanje i parafraziranje pravnih izraza, komunikacija, saradnja, procena razlicitih stavova DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva: Voditelj daje uvod u CEDAW i potom zamoli ucesnike da se podele u grupe od cetiri ili pet clanova. Svaka grupa dobija odreeni deo CEDAW, koji treba da prevedu na NE-PRAVNICKI, svakodnevni jezik. Takoe, sve grupe mogu dobiti isti clanak ili clanke, sto omoguuje iscrpniju i zanimljiviju raspravu jer razliciti ljudi razlicito shvataju pojedine formulacije. Nakon predstavljanja svog ,,prevoda", grupa razmatra neku situaciju iz svoje zemlje. Rasprava o sledeim pitanjima moze doprineti proceni potrebnih promena: Da li se u vasem drustvu prava zena odvajaju od ljudskih prava? Ako se odvajaju, kako se to sprovodi, zakonom ili obicajima? Da li je to odvajanje neskriveno? Da li je to ,,zivotna cinjenica" o kojoj zapravo niko ni ne govori? Utice li na sve zene? Ako ne utice, na koje zene najvise utice? Opisi primere odvajanja rodova. Kako zene reaguju na odvajanje? DEO I: UVOD Cilj ove aktivnosti je da unapredi razumevanje CEDAW i namenjena je narocito licima koja nisu pravnici, odnosno nisu upoznata s pravnom terminologijom. Tip aktivnosti: vezba DEO II: OPSTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: poveati svest o pravima zena upoznati ucesnike s pravnom terminologijom razmotriti razlicite poglede na prava zena razgovarati o pravnim instrumentima za zastitu prava zena Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 20 - 25; rad u malim grupama i rasprava cele grupe Vreme: priblizno 60 minuta Materijal: kopije CEDAW, papir, olovke Postoje li neka ljudska prava koja muskarci uzivaju kao nesto normalno, dok zene da bi im se ta prava priznala moraju uloziti poseban napor? Postoje li podrucja zivota gde se od zena ocekuje da deluju putem muskog posrednika? Koje su prepreke nezavisnosti zena? Sto pise u ustavu vase zemlje o pravima zena? Postoji li nesrazmera izmeu stvarnosti i ustava? Znate li za neki sudski postupak koji se trenutno vodi u vezi s ljudskim pravima zena? Na sto se odnosi? Koja prava su pogoena? Da li su pravnici uglavnom upoznati sa CEDAW i ostalim pravnim instrumentima koji se bave pravima zena? Prakticni saveti: Rad u malim grupama od cetiri do pet clanova omoguuje intenzivniju raspravu i daje utljivim ili povucenim ucesnicima vise prilika da se ukljuce. Meutim, rezultate grupnog rada uvek treba predstaviti i raspraviti pred svima kako bi se obezbedio isti nivo znanja za sve ucesnike. Predlozi za varijacije: Aktivnost se moze izvesti s bilo kojim pravnim dokumentom, zavisno od interesa ucesnika i tema tecaja. 142 LJUDSKA PRAVA ZENA DEO IV: NASTAVAK Prikladan nastavak rada moze biti organizacija kampanje za prava zena. Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: ljudska prava, prava manjina Velicina grupe/organizacija: 20 - 25; rad u malim grupama i parovima i svi zajedno Vreme: priblizno 60 minuta Priprema: obezbedite ucesnicima dovoljno mesta za kretanje Potrebne vestine: kreativne vestine, gluma DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva: Najpre ucesnice razmatraju govor tela karakteristican za zene, a ucesnici govor tela karakteristican za muskarce. To obuhvata karakteristicne polozaje tela pri hodanju, sedenju ili razgovoru s drugima u raznim situacijama. Ucesnici treba ne samo da razgovaraju o govoru tela, nego i da isprobaju razlicite gestove i polozaje tela. Potom voditelj pokazuje rodno specificno ponasanje i govor tela u razlicitim situacijama (npr. pomou slika ili fotografija). Ucesnici treba da pokusaju oponasati polozaje koje vide na slikama i osvestiti svoje oseaje u pojedinim situacijama. Nakon te uvodne vezbe grupu treba podeliti u parove, po mogunosti mesovite. Svaki par ima zadatak da pripremi jednu od sledeih situacija kao skec koji e izvesti pred ostalima: Otac se naljutio na ker zato sto je kasno dosla kui. Mladi se pokusava udvarati zeni na ulici. Nova koleginica moli kolegu za pomo jer ne zna mnogo o preduzeu. Par vecera u restoranu. Plaaju i odlaze. Skeceve treba odglumiti pred publikom. Nakon toga moze se razgovarati o ucinku nestereotipnog govora tela, npr. kako drustvo reaguje kad se muskarac ponasa kao zena i obrnuto. Prakticni saveti: Ucesnicima moze biti zanimljivo da dozive sebe u ulozi drugog pola, ali to moze biti tesko onima koji poticu iz kultura u kojima su polne uloge strogo podeljene i uveliko se razlikuju. Stoga neka voditelj odluci u kom e smeru krenuti bez izlaganja opasnosti od ,,pobune". DEO IV: NASTAVAK Analiza interakcija zena i muskaraca, na primer, tokom rasprave ili na filmu. Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: opsta ljudska prava, prava manjina AKTIVNOST II: GOVOR TELA ZENA I MUSKARACA DEO I: UVOD ,,Ono sto kazes cini 10% poruke kako to kazes cini 90%." Veina ljudi nije svesna u kojoj meri govor tela utice na spoljni utisak i komunikaciju, a jos manje je svesna da se komunikacija zena i muskaraca razlikuje ne samo u recima nego i u pokretima i gestovima. Tip aktivnosti: jedna vezba/igranje uloga DEO II: OPSTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: produbljivati osetljivost u komunikaciji razvijati empatiju razumeti uloge rodova Ciljna grupa: mladi i odrasli, odnosno mladii i devojke od 12 godina navise LJUDSKA PRAVA ZENA 143 REFERENCE Abiella, Rosalie. 1987. The Evolutionary Nature of Equality. in: Mahoney, Kathleen i Sheilah Martin. Equality and Judicial Neutrality. Toronto: Carswell. Achieng, Judith. 1998. RIGHTS-UGANDA: Women benefit from new Land Legislation. Dostupno na adresi: http://www.oneworld.org/ips2/sept98/17_03_046.html Amnesty International Australia. Defending women's rights. Nigeria: Condemnation of the death penalty. Concerns on the implementation of new Sharia-based penal codes. Dostupno na adresi: http://www.amnesty.org.au/women/action-letter09.html Amnesty International. Female Gender Mutilation A Human Rights Information Pack. Dostupno na adresi: http://www.amnesty.org/ailib/intcam/femgen/fgm1.htm Another girl child killed in Tamil Nadu. Dostupno na adresi: http://newsarchives.indiainfo.com/2000/12/17/17female.html Benedek, Wolfgang, Gerd Oberleitner i Esther Kisaakye (ur.). 2002. Human Rights of Women: International Instruments and African Experiences. London: Zed Books. Boletn Red Feminista Latinoamericana y del Caribe contra la violencia domstica y sexual. Isis, Br. 20. July/September 1998. Bravo, Rosa. 1998. Pobreza por razones de gnero. Precisando conceptos. En Gnero y Pobreza, Nuevas dimensiones. Santiago de Chile: Editores Isis. Cook, Rebecca. 1994. State Accountability under the Women`s Convention. In: Human Rights of Women. University of Pennsylvania. ECLAC Women and Development Unit. 2000. The challenge of gender equity and human rights on the threshold of the twenty-first century. Santiago. Emily Davison. Dostupno na adresi: http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/Wdavison.htm Falcn ONeill, Lidia. 1999. Historia de los Derechos de las Mujeres. La construccin del Sujeto Politico. Seminario Internacional de Derechos Humanos. Movimiento Manuela Ramos. Lima. Inter-American Commission on Human Rights Organization of American States. Report N54/01, Case 12.051, Maria da Penha Maia Fernandes Brazil, 16 April 2001. Dostupno na adresi: http://www.cidh.oas.org/annualrep/2000eng/ChapterIII/Merits/Brazil12.051.htm International Center for Research on Women. 1998. Information Bulletin: After the Peace: Women in Post-Conflict Reconstruction. Dostupno na adresi: http://www.icrw.org/docs/postconflictinfobulletin.pdf Kamat, Jyostna. The tradition of Sati in India. Dostupno na adresi: http://www.kamat.com/kalranga/hindu/sati.htm Karam, Azza. 1998. Beyond Token Representation, in: Women in Parliament: Beyond Numbers. Dostupno na adresi: http://www.idea.int/women/parl/toc.htm Koenig, Shulamith. 1998. Embracing Women as Full Owners of Human Rights, in: Haxton, Eva i Claes Olsson (ur.), Gender Focus on the WTO. Uppsala: ICDA. Moller Okin, Susan. 1998. Justice, Gender and the family, New York: Basic Books. Neuhold, Brita i Birgit Henkl. 2000. Women's Rights Human Rights: From Dream to Reality. Vienna: Austria Service for Development Co-Operation. NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issues. Dostupno na adresi: http://www.girlsrights.org/factsheets/health.pdf NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issues. Dostupno na adresi: http://www.girlsrights.org/factsheets/hivfactsheet.pdf Niarchos, Catherine M. 1995. Women, War, and Rape: Challenges Facing The International Tribunal for the Former Yugoslavia. Human Rights Quarterly 17.4 (1995) 649-690. Dostupno na adresi: http://muse.jhu.edu/demo/human_rights_quarterly/17.4niarchos.html#Rape Pandjiarjian, Valeria. 2003. Investigating and Analyzing a Strategy, in: Women, Law and Development International. Sa Paulo: Cladem Brazil. People's Decade for Human Rights Education. 2002. Passport to Dignity. New York. People's Decade for Human Rights Education. 2002. Women hold up the Sky. New York. People's Decade for Human Rights Education. 1999. Between their Stories and our Realities. New York. Power, Carla. 2002. The Shackles of Freedom. The end of communism was supposed to make life better for women. Has it? Newsweek International, 18 March 2002. Dostupno na adresi: http://www.cdi.org/russia/johnson/6142-2.cfm Reimann, Erich. 1996. Germany Breaks Up Sex Slave Ring, Associated Press, 13 December 1996. Dostupno na adresi: http://www.catwinternational.org/fb/Germany.html Resolution A/Res/48/104, 20 December 1993. Declaration on the Elimination of Violence against Women. Seifert, Ruth. 1996. ,,The Second Front: The Logic of Sexual Violence in Wars" in: Women's Studies International Forum 19 (1/2) 1996, 35-43. Shanti, Dairian. 1998. Equality and the Structures of Discrimination. in: Yaeli, Danieli i Elsa Stamatopoulou, Clarence Dias (ur.). New York. 144 LJUDSKA PRAVA ZENA Shiva, Vandana. 1998. Monocultures, Monopolies, Myths and The Masculinisation of Agriculture. http://gos.sbc.edu/s/shiva2.html The Prosecutor vs. Jean-Paul Akayesu. ICTR-96-4, 2 September 1998. The Vienna Declaration and Programme of Action. 1993. Torrevillas, Domini M. 2002. Why I am for House Bill 4110, The Philippine Star, August 29, 2002. Dostupno na adresi: http://www.remedios.com.ph/fhtml/mk4q2002_wiaf.htm United Nations. 2001. Multilateral Treaty Framework: An Invitation to Universal Participation, Focus 2001: Right of Women and Children. United Nations. 2000. Women, Peace and Security, Study submitted by the Secretary-General pursuant to Security Council resolution 1325 (2000). Terre des Femmes Menschenrechte fr die Frau e.V.: http://www.terredesfemmes.de Organization of American States: http://www.oas.org People's Movement for Human Rights Education: http://www.pdhre.org RSMLAC Latin American Women's Health Network: http://www.rsmlac.org United Nations: Commission on the Status of Women: http://www.undp.org/fwcw/csw United Nations: Committee on the Elimination of Discrimination against women: http://www.un.org/DPCSD/daw/cedaw United Nations: Division for the Advancement of Women: http://www.un.org/DPCSD/daw DODATNE INFORMACIJE Campaign for a Latin American and Caribbean Convention on Sexual Rights and Reproductive Rights: www.convencion.org.uy CLADEM Latin American and Caribbean Committee for the Defense of Women Rights: www.cladem.org (na engleskom, portugalskom i spanskom). Economic Commission for Latin America and the Caribbean: http://www.eclac.org Equality Now: http://www.equalitynow.org International Council of Women: http://www.icwcif.org VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE VLADAVINA PRAVA U DEMOKRATSKIM DRUSTVIMA PRAVICAN SUDSKI POSTUPAK KLJUCNI ELEMENT VLADAVINE PRAVA ELEMENTI VLADAVINE PRAVA Vladavina prava nije samo formalna primena pravnih instrumenata, nego takoe vladavina pravde i zastita svih clanova drustva od preterane moi onih koji vladaju. MEUNARODNA KOMISIJA PRAVNIKA 146 VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE PRICA ZA ILUSTRACIJU Rano ujutro 16. decembra 1988. godine gospodin A uhapsen je u svom domu na osnovu odeljka 12 britanskog Zakona o sprecavanju terorizma iz 1984. godine, zbog povezanosti s pokusajem bombaskog napada na vojno osoblje. Odveden je u policijsku stanicu Kastereha. Izjavio je da je odmah nakon dolaska zatrazio kontakt sa svojim advokatom. Taj zahtev je bio odbijen. Zadrzan je u skladu sa Uredbom o dokazima u krivicnom postupku iz 1988. godine. Budui da mu je taj novi propis bio nepoznat, A je ponovo zatrazio konsultacije sa advokatom, ali je i taj zahtev odbijen. Istog dana dva tima istrazitelja pet puta su ispitivala A. Poslednje ispitivanje odvijalo se oko ponoi. Gospodin A se 17. decembra 1988. godine pozalio na zlostavljanje kom je bio podvrgnut tokom dva ispitivanja prethodnog dana lekaru. Lekar je u zabeleskama zapisao kako je A izjavio da su ga tokom drugog i treeg ispitivanja samarali i povremeno udarali u potiljak i nekoliko puta u stomak. Istog datuma sprovedeno je sesto, sedmo i osmo ispitivanje. Tokom sestog ispitivanja A je prekinuo utanje i dao detaljne odgovore na brojna pitanja, priznajui da je ucestvovao u izradi i postavljanju bombe. Tokom sedmog ispitivanja A je potpisao duzu izjavu, u kojoj se dosta detaljno opisuje njegovo ucese u zaveri montaze i postavljanja bombe. Dopusteno mu je 18. decembra 1988. godine da se konsultuje sa svojim advokatom, koji je zabelezio navode A o zlostavljanjima kojima je bio podvrgnut. Advokat je odlucio da te prigovore ne prosledi policiji. Na sudu u Belfastu 19. decembra 1988. godine podignuta je optuznica protiv A i drugih za zaveru kojom su planirane eksplozije, svesno posedovanje eksploziva, zaveru radi ubistva i pripadnost Irskoj republikanskoj armiji. Na Kraljevskom sudu u Belfastu 17. septembra 1990. godine pocelo je suenje A i saoptuzenima pred jednim sudijom i bez porote. Tuzitastvo se pozvalo na priznanje dobijeno tokom ispitivanja A i, posebno, na pisanu izjavu koju je A potpisao. A je izjavio da se ne osea krivim. Posle toga A vise nije svedocio tokom suenja. Osuen je na dvadeset godina zatvora. (Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu o tom slucaju 6. juna 2000. godine utvreno je da je bilo prekrseno pravo na pravicno suenje iz clana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima.) IZVOR: PREUZETO IZ SLUCAJA MAGEE PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA, EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, 6. JUNA 2000.; DOSTUPNO NA: HTTP://HUDOC.ECHR.COE.INT/HUDOC2DOC2/HEJUD/200 207/MAGEE.BATJ.DOC PITANJA ZA RASPRAVU 1. Sta su razlozi ovakvog postupka prema A po vasem misljenju? Koja su prava bila ugrozena? 2. Sta mislite, sta se moze preduzeti kako bi se sprecila takva dogaanja u budunosti? 3. Da li su vam poznati sistemi zastite koji su ve uspostavljeni u tu svrhu? VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 147 POTREBNO JE ZNATI 1. UVOD Zamislite da sedite u sudnici i nemate pojma zasto ste tu. Jos vise ste zbunjeni kad sudija pocne da cita optuznicu zlocin za koji ste optuzeni nikad ranije nije smatran protivzakonitim delom, a nije ni utvren kao krivicno delo u vazeim zakonima. Niko vam ne odgovara na pitanja, oseate se apsolutno nemoni da se odbranite, a advokat vam nije dostupan. Stavise, kad zapocne ispitivanje svedoka, shvatite da neki od njih ne govore jezikom koji vi razumete, a nemate prevodioca. Tokom suenja iz izlaganja sudije doznajete da je to druga rasprava, dok je prva bila odrzana u vasem odsustvu. Sto sudski postupak tece SVRHA OVOG SUENJA JE DA TE U POSTUPKU PRAVICNOG SUENJA OSUDIMO NA SMRT! dalje, postaje vam jasnije da su svi uvereni u vasu krivicu i da je jedino stvarno pitanje kakva kazna e biti izrecena ... Navedeni primer pokazuje sta se dogaa kad je prekrseno jemstvo pravicnog sudskog postupka. Pravo na pravicno suenje, koje se jos zove i ,,pravicno deljenje pravde" jedan je od kamena temeljaca demokratskog drustva koje je verno ,,vladavini prava". ma koji su u skladu sa ustavom, a cilj im je ocuvanje slobode, pravde i pravne bezbednosti. Na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima UN odrzanoj 1993. godine u Becu, potvrena je nerazdvojna povezanost izmeu nacela vladavine prava i zastite i promovisanja ljudskih prava. Na konferenciji je istaknuto da je odsustvo vladavine prava jedna od najveih prepreka primeni ljudskih prava. Vladavina prava obezbeuje podlogu za pravicno upravljanje odnosima meu ljudima i time podstice raznovrsnost. Vladavina prava, takoe, obezbeuje odgovornost onih koji vladaju i zakonski nadzor nad njima. Vladavina prava Vladavina prava zadire u mnoga podrucja politike i obuhvata politicka, ustavna i zakonska pitanja, kao i pitanja ljudskih prava. Svako demokratsko drustvo koje tezi usvajanju i promovisanju ljudskih prava mora prihvatiti prvenstvo prava kao osnovno nacelo. vinjeta Modul Demokratija. Iako je vladavina prava kamen temeljac demokratskog drustva, ne postoji pravi konsenzus o svim njenim elementima. Meutim, nema sumnje da su graani zastieni od samovoljnog delovanja javne vlasti samo ako su njihova prava regulisana zakonom. Zakon se mora javno objaviti, na sve jednako primenjivati i efikasno sprovoditi. Stoga je ocigledno da se drzavna vlast mora zasnivati na zakoni- Moj izbor vladavine prava kao vrhovne teme u mom vlastitom radu nije podstaknut samo njenom univerzalnosu. Vladavina prava takoe je najcvrsi temelj bezbednosti. SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003. 148 VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Istorijski razvoj vladavine prava Nacelo vladavine prava ima korene u srednjovekovnoj Engleskoj. Jos 1066. godine William Osvajac uspostavio je centralnu vlast. Iako je kralj bio olicenje centralne zakonodavne, izvrsne i sudske vlasti, on sam nije bio iznad zakona njegova kraljevska cast proizlazila je iz zakona. Zahvaljujui tome, sudovi i parlament, u saradnji s plemstvom, osnazili su svoj uticaj u nacionalnom sistemu, gradei prvu parlamentarnu monarhiju u Evropi. Kameni temeljci u razvoju vladavine prava bili su Magna Charta (1215), koja je obezbedila izvesna graanska i politicka prava plemstvu i zakon Habeas Corpus (1679), koji je ljudima u pritvoru dao neotuivo pravo da budu obavesteni o razlozima zbog kojih su liseni slobode. Na evropskom kontinentu nacelo vladavine prava dobija na vaznosti zahvaljujui graanskim revolucijama tokom sedamnaestog i osamnaestog veka. Danas je vladavina prava centralno nacelo nacionalnih i regionalnih institucija gotovo u celom svetu. Pravicno suenje kao centralni element vladavine prava Vladavina prava znaci, pre svega, da postoje javno objavljeni zakoni u kojima nema diskriminacije. Sama cinjenica da zakoni postoje ne znaci nista ako nije obezbeeno njihovo efikasno sprovoenje. Stoga drzava mora ustanoviti institucije koje e stititi pravni sistem, ukljucujui sudove, tuzilastvo i policiju. Te institucije i same su obavezane jemstvima ljudskih prava, utvrenim u opstim i regionalnim sporazumima za zastitu ljudskih prava, kao sto je Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima, Evropska konvencija o ljudskim pravima, Americka konvencija o ljudskim pravima i Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda. Vazno je napomenuti da se u Meunarodnom paktu o graanskim i politickim pravima posebno naglasava problem maloletnika. Prema Paktu, u upravnom ili sudskom postupku u slucaju maloletnih prestupnika mora se uzeti u obzir njihova starost i pozeljnost promovisanja njihove rehabilitacije. To znaci da drzave treba da propisu: najnizu starost maloletnika protiv koga se moze podii optuznica za krivicno delo, granicu punoletstva, uspostavljanje posebnih sudova i postupaka, zakone kojima se ureuje postupak protiv malolet- nika, kao i na koje nacine se svim tim posebnim resenjima za maloletnike obezbeuje ,,pozeljnost promovisanja njihove rehabilitacije" . Tokom leta i jeseni 2002. godine serija ubistava pogodila je Wasington DC. Desetoro ljudi ustrelio je snajperista tokom mesec dana dugog perioda okrutnog ubijanja, a jos troje je bilo ozbiljno ranjeno. Policija je 24. oktobra uhapsila dva muskarca: cetrdesetdvogodisnjeg Johna Allena Muhamada i njegovog sedamnaestogodisnjeg saradnika Johna Leea Malva. Ovaj drugi, iako je bio maloletnik, nasao se pred sudom u Virdziniji, gde moze biti osuen na smrt. To je podstaklo javnu raspravu u SAD o tome moze li uopste smrtna kazna biti izrecena sedamnaestogodisnjaku. Smrtna kazna mogua je sankcija u americkim drzavama Marilend i Louiziana za ubistva pocinjena na njihovoj teritoriji. Jos vea pometnja izbila je u martu 2004. godine zbog mogue smrtne kazne nad dvoje ubica koji su u vreme kad su pocinili zlocin imali 12 godina. Vrhovni sud SAD trenutno resava pitanje smrtne kazne nad maloletnicima. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 149 Vladavina prava, pravicno suenje i ljudska bezbednost Bezbednost ljudi ne moze se ostvariti bez vladavine prava i pravicnog suenja. Nacela vladavine prava i pravicnog suenja doprinose licnoj bezbednosti pojedinca jer jemce da niko nee biti samovoljno optuzen i uhapsen, da svako ima pravo na pravicno suenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom. Pravicnost sudskog postupka obezbeuje pravdu i poverenje graana u pogledu jasno odreene sudske nadleznosti. Zatim, snazan pravosudni sistem pomaze u odrzavanju niske stope kriminala i korupcije, pa time doprinosi slobodi od straha. U postkonfliktnim situacijama, na primer u Bosni i Hercegovini, posebno je vazno obnoviti vladavinu prava i pravo na pravicno suenje, radi poveanja ljudske bezbednosti putem pravne sigurnosti, vrsenja pravde i dobre vladavine. To su sredstva pomou kojih e graani ponovno stei poverenje i veru u drzavu i njenu vlast. Sto se tice ekonomske pouzdanosti i razvoja, bezbednost ulaganja, takoe, umnogome zavisi od funkcionisanja upravnog i pravosudnog sistema. Dakle, ekonomski rast i socijalno blagostanje, koji vode slobodi od siromastva, tj. socijalnoj i ekonomskoj sigurnosti, takoe, zavise od vladavine prava i pravicnog suenja. 2. DEFINICIJA I OPIS PRAVICNOG SUENJA Sta je pravicno suenje? Pravo na pravicno suenje odnosi se na sporove i u graanskom i krivicnom kontekstu. Pre svega, vazno je razumeti da pra- vicnost sudskog postupka ima dva aspekta: institucionalni (npr. nezavisnost i nepristrasnost suda) i proceduralni (npr. pravicnost tokom rasprave). Nacelo pravicnog suenja podrzava niz pojedinacnih prava, kojima se obezbeuje ispravnost postupka od osumnjicenja lica do izvrsenja presude. Minimalni standardi prava optuzenog: 1. Sva lica moraju biti jednaka pred sudovima i uzivati minimalna jemstva pravicnog sudskog postupka u punoj jednakosti; 2. Svako ima pravo na slobodan pristup efikasnom i pravicnom pravnom leku; 3. Sud mora biti nadlezan, nezavisan, nepristran i zasnovan na zakonu; 4. Svako ima pravo na pravicnu i javnu sudsku raspravu; u skladu s tim, javnost e se iskljuciti jedino u jasno odreenim slucajevima; 5. Svako ko je optuzen za krivicno delo ima pravo da se smatra nevinim sve dok se ne dokaze krivica u skladu sa zakonom; 6. Svako ima pravo da mu se sudi bez neopravdanog odlaganja; 7. Svako ima pravo da mu se sudi u prisustvu. Optuzeni ima pravo da se brani sam ili uz pomo branioca po svom licnom izboru; ako nema branioca, optuzenom se mora saopstiti da ima pravo na branioca; optuzeni ima pravo da mu se uvek kad to nalazu interesi pravicnosti po sluzbenoj duznosti dodeli besplatni branilac, ako on nema dovoljno sredstava da plati branioca; 8. Optuzeni ima pravo da ispituje svedoke optuzbe i da se obezbedi prisustvo i ispitivanje svedoka odbrane. Optuzeni se ne sme prisiljavati na svedocenje protiv sebe ili na priznavanje krivice; 9. Optuzeni ima pravo na besplatnu pomo tumaca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu; 10. Niko ne sme biti proglasen krivim za krivicno delo ucinjeno cinom ili propustom koji, po nacionalnim zakonima ili meunarodnom pravu, u casu cinjenja nije bio utvren kao krivicno delo. Ne sme se odrediti ni teza kazna od kazne koja je bila primenjiva u casu kad je krivicno delo ucinjeno. 150 VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Meunarodni propisi, npr. clan 14 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima, o pravu na pravicno suenje, vaze za sve sudove bez obzira na to da li su redovni ili posebni. U mnogim zemljama postoje vojni i posebni sudovi koji vode postupke protiv civila. Cesto se takvi sudovi osnivaju kako bi se omoguila primena vanrednog postupka koji se ne odvija prema redovnim pravosudnim standardima. Iako Paktom nisu zabranjene takve kategorije sudova, uslovi koji su odreeni Paktom, meutim, jasno upuuju da se na takvim sudovima moze suditi civilima jedino u vanrednim slucajevima, a tokom suenja moraju se ispuniti uslovi kojima se u potpunosti obezbeuje sprovoenje odredaba utvrenih clanom 14. Jednakost pred zakonom i sudom Jemstvo jednakosti jedno je od opstih nacela vladavine prava. Ono sadrzi zabranu diskriminacionih zakona i obuhvata pravo na jednak pristup sudovima i jednak sudski postupak. Najvazniji prakticni aspekt jednakosti pred zakonom i sudom je jednakost sredstava, odnosno pravilo da svaka strana u postupku mora imati jednaku mogunost da predstavi svoje vienje spora i da nijedna strana ne moze uzivati nikakvu prednost pred suprotnom stranom. Drugi aspekt jednakosti pred sudom odnosi se na pravo svakog optuzenog da se prema njemu postupa jednako kao prema ostalim optuzenima u slicnom polozaju, bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi. Meutim, u tom kontekstu treba imati na umu da jednako postupanje ne znaci identicno postupanje. Jednako postupanje znaci da u slucajevima gde su objektivne cinjenice slicne, upravni i pravosudni organi moraju postupati slicno, a gde se cinjenice razlikuju, nacelo jednakosti trazi razlicito postupanje. Pristup delotvornom, pravicnom pravnom leku Norme pravicnog sudskog postupka sadrze niz elemenata koji zajedno obezbeuju pravicno deljenje pravde. U izvesnom smislu moze se rei da su ti elementi opste osobine pravosudnih institucija i siroki parametri prema kojima se moze proceniti pravicnost sudskog postupka. Meutim, pre nego sto se uopste moze vrsiti bilo kakvo procenjivanje, pojedincu se mora obezbediti mogunost da bude saslusan na sudskoj raspravi. Vazno nacelo u vezi s krsenjem prava na pristup sudu jeste da drzava, u odreenim oblastima i za odreene kategorije pojedinaca, ne Dokumenti i instrumenti koji sadrze odredbe o pravicnom sudskom postupku 1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, clan 11 1950. Evropska konvencija o ljudskim pravima , clan 6 1966. Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima, clan14 1969. Americka konvencija o ljudskim pra- vima, clan 8 1985. Osnovna nacela UN o nezavisnosti sudstva 1985. Standardna minimalna pravila UN za postupke protiv maloletnika 1986. Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda, clan 7 1990. Osnovna nacela UN o ulozi advokata 1990. Smernice UN o ulozi tuzilaca VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 151 moze ograniciti niti ukinuti pravo na zalbu i zalbeni postupak. Jemstvo slobodnog pristupa sudu ne sme se ograniciti na graanske parnice. Ono je jednako vazno za pravilni tok krivicnog postupka, budui da obezbeuje zastitu od presude sudskog tela koje ne zadovoljava kriterijume pravicnog sudskog postupka. Nezavisnost i nepristrasnost Jedan od osnovnih elemenata efikasne vladavine prava je nezavisnost i nepristrasnost sudova u pravnom sistemu. Prema nacelu podele vlasti, sudska vlast mora biti potpuno odvojena od zakonodavne i izvrsne vlasti. Nezavisnost sudija jedan je od stubova nezavisnog pravosua. Ako vlada ili drugi drzavni organi mogu u bilo koje vreme da smene sudiju, institucionalna nezavisnost sudstva je dovedena u pitanje. Zatim, ako nepravosudni organi vrse nadzor ili uticaj na sudove ili same sudije, ne moze se obezbediti pravican sudski postupak. Takav nadzor, recimo, moze se odnositi na uslove plaanja sudija, mogunost ostalih delova vlasti da daju uputstva sudovima ili pretnje premestajem na drugo radno mesto ako odluke sudija ne budu saglasne sa ocekivanjima i uputstvima. Nepravosudni organi ne smeju menjati sudske presude, osim u slucajevima amnestija koje su u skladu sa ustavom, a obicno ih dodeljuje sef drzave. U normama pravicnog sudskog postupka ne propisuje se neki odreeni sastav sudija, naime, sudije mogu biti ili samo profesionalne sudije, ili moze biti kombinovani sastav profesionalnih sudija i sudija laika ili moze postojati neka druga kombinacija. Meutim, postoje meunarodni standardi nezavisnog sudstva koji ukljucuju odredbe o imenovanju sudija. Nijednim meunarodnim instrumentom ljudskih prava ne zahteva se suenje pred porotom. Ali, ako je u drzavi uspostavljen sistem porota, zahtevi nezavisnosti i nepristrasnosti odnose se i na porote. Javno saslusanje Da bi se podstaklo poverenje u pravosudne organe i obezbedilo pravicno saslusanje svih stranaka, sudske rasprave moraju biti otvorene za javnost. Prema maksimi da pravda mora ne samo biti izvrsena nego njeno izvrsenje treba da bude javno objavljeno, javnost ima pravo da zna kako se pravda izvrsava i koje su presude donesene. Pod javnim saslusanjem podrazumeva se usmeno saslusanje o cinjenicama slucaja, koje treba da bude otvoreno za javnost i mogu mu prisustvovati graani i predstavnici medija. Sudovi moraju obavestiti javnost o vremenu i mestu odrzavanja usmenog saslusanja. Nacelo javnosti mora se u potpunosti postovati, osim ako postoje opravdani razlozi za izuzee javnosti. Opravdani razlozi za ogranicenje prava na javno saslusanje navedeni su u meunarodnim instrumentima: moral (npr. saslusanje koje se odnosi na seksualni delikt), javni red (uglavnom u sudnici), nacionalna bezbednost u demokratskom drustvu, interesi privatnosti stranaka i posebne okolnosti kada javnost moze ugroziti izricanje pravicne i primerene presude. Godine 2001. organizacija Amnesty International izvestila je o slucaju 94 civila koji su izvedeni pred vojni sud u Egiptu zbog navodne povezanosti s naoruzanom islamistickom grupom. Bili su izlozeni mucenju i zadrzani u pritvoru bez mogunosti komunikacije. Njihovo pravo na pravicno suenje bilo je prekrseno, takoe, zbog toga sto nije bila obezbeena nepristrasnost i nezavisnost vojnog suda od izvrsne vlasti. 152 VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Meutim, cak i u slucajevima kad je javnost iskljucena iz rasprave, presuda mora biti javno objavljena, osim u izvesnim strogo definisanim izuzetnim slucajevima kad treba zastititi interes maloletnika ili porodice. dela i pri tom imenuju osumnjicene, osim ako pri tom ne tvrde da je kriv. Pravo na utanje i pravo da se ne svedoci protiv sebe, kao i pravo da se ne prizna krivica takoe su deo nacela pretpostavke nevinosti. Pravo na utanje zahteva, takoe, da tuzilastvo pre istrage ne uzima u obzir utanje pri utvrivanju krivice ili nevinosti. Pod pravom da se ne svedoci protiv sebe i pod pravom da se ne prizna krivica podrazumevaju se zabrana svakog oblika pritiska. Pravo na suenje bez neopravdanog odlaganja Odredbe o pravu na suenje bez neopravdanog odlaganja odnose se ne samo na vreme do pocetka suenja nego i na ukupno trajanje postupka, ukljucujui moguu zalbu visem sudu, sve do vrhovnog suda ili drugih sudskih organa koji imaju ovlasenje da donesu konacnu presudu. Koliko je dugo potrebno vreme, zavisi od prirode predmeta oko kog se vodi spor. Pri procenjivanju da li je u nekom postupku bilo neopravdanog odlaganja, uzimaju se u obzir okolnosti predmeta, kao sto su njegova slozenost, ponasanje stranaka u sporu, posle- dice za podnosioca i stav organa pred kojim se spor vodi. Zatim, treba uzeti u obzir da pravo na pravicno suenje bez neopravdanog odlaganja u krivicnom postupku, takoe, ima zrtva. Osnovno nacelo na kome se zasniva to pravo dobro je definisano izrekom ,,Odloziti pravdu znaci uskratiti pravdu". Pravo optuzenog da se brani sam ili uz pomo branioca i pravo na suenje u prisustvu Svako ko je optuzen za krivicno delo ima pravo da se brani sam ili uz pomo branioca. Pravo na branioca u fazama koje prethode suenju u krivicnom pravu jasno je povezano s pravom na odbranu tokom suenja. U Meunarodnom paktu o o graanskim i politickim pravima navodi se da pri utvrivanju opravdanosti optuzbe za krivicno delo optuzeni ima pravo na to ,,da mu se sudi u njegovom prisustvu i da se brani sam ili uz pomo sluzbenog branioca po svom licnom izboru; da se, ako nema svog branioca, uputi u pravo na izbor i da mu se uvek kad to nalazu interesi pravicnosti po sluzbenoj duznosti dodeli besplatni branilac, svaki put kad on nema dovoljno sredstava da plati branioca" clan 14 (3d). Pravo na pretpostavku nevinosti Pravo na pretpostavku nevinosti znaci da svako ko je optuzen za krivicno delo ima pravo da se smatra nevinim i da se prema njemu postupa kao prema nevinom licu sve dok mu se u pravicnom sudskom postupku ne dokaze krivica u skladu sa zakonom. To nacelo primenjuje se od trenutka kada se lice stavlja pod sumnju do trenutka kada je krivica potvrena u najvisoj instanci. Stoga u krivicnim sporovima tuzilac mora dokazati krivicu optuzenog, a ako postoji razumna nedoumica u pogledu krivice, optuzeni se mora proglasiti nevinim. Pod pravom na pretpostavku nevinosti podrazumeva se da se sudije i porota moraju suzdrzati od svakog prejudiciranja. To se takoe odnosi i na druge javne sluzbenike koji ucestvuju u postupku. Meutim, treba uzeti u obzir da to pravo nije prekrseno kada vlasti obavestavaju javnost o istragama krivicnih VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 153 Sadrzaj prava da se optuzeni brani sam ili uz pomo branioca i prava na suenje u prisustvu pravo na suenje u prisustvu pravo da se optuzeni brani sam pravo na slobodan izbor branioca pravo da se bude obavesten o pravu na branioca i pravo na besplatnu pravnu pomo Iako postoji pravo na suenje u prisustvu, mogu se odrzavati i suenja u odsustvu, u izuzetnim slucajevima i kada za to postoje opravdani razlozi, ali tada je jos vaznije strogo postovati pravo na odbranu. Pravo na pozivanje i na neposredno ili posredno ispitivanje svedoka Cilj ove odredbe je da optuzenom garantuje istu pravnu mogunost pozivanja svedoka, ispitivanja i unakrsnog ispitivanja svakog svedoka koji je na raspolaganju tuziocu. Njome se obezbeuje da odbrana ima mogunost da ispituje svedoke koji mogu navesti dokaze u korist optuzenog i dovesti u pitanje dokaze protiv optuzenog. Postoje izvesna ogranicenja u ispitivanju svedoka optuzbe. Ona zavise od ponasanja optuzenog, u slucaju kada svedok opravdano strahuje od odmazde ili kada svedok vise nije dostupan. Pravo na besplatnu pomo tumaca Ako lice ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu, ima pravo na besplatnu pomo tumaca, sto ukljucuje i prevod dokumenata. Pravo na tumaca odnosi se jednako na domae stanovnike i strance koji ne poznaju dovoljno jezik koji se upotrebljava na sudu. Osumnjiceni ili optuzeni moze zatraziti tumaca tokom ispitivanja od strane policije ili istraznog sudije, ili pak tokom suenja. Tokom rasprave tumac usmeno prevodi optuzenom i sudu. Zavisno od tezine mogue kazne, drzava nije obavezna da dodeli branioca u svakom predmetu. Komitet za ljudska prava UN, na primer, smatra da licu optuzenom za krivicno delo za koje je mogua smrtna kazna, mora biti dodeljen branilac. Meutim, lice optuzeno za prebrzu voznju ne mora nuzno imati pravo na branioca o trosku drzave. Prema Interamerickom sudu za ljudska prava, branilac mora biti na raspolaganju ako je to neophodan uslov za pravicno suenje. Prilikom dodele branioca, treba uzeti u obzir da optuzeni ima pravo na iskusnog, kompetentnog i efikasnog branioca. Optuzeni, takoe, ima pravo na poverljivu komunikaciju sa svojim advokatom. Nacelo Nulla Poena Sine Lege Latinska izreka ,,nulla poena sine lege" znaci da niko ne moze biti osuen za delo koje u vreme kad je pocinjeno nije bilo zakonom zabranjeno, cak i ako je zakon naknadno izmenjen. Isto tako, ne moze se odrediti teza kazna od kazne koja je bila propisana u vreme kada je krivicno delo pocinjeno. To je takozvana neretroaktivnost zakona, kojom se obezbeuje da lice koje zivi postujui zakone, nije izlozeno riziku da iznenada bude kaznjeno za neko delo koje u vreme kad ga je ucinilo nije bilo protivzakonito. Stoga je primena nacela neretroaktivnosti nuzan sastavni deo pravne bezbednosti. 154 VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA Nacelo vladavine prava je opsteprihvaeno. Meutim, kad se uporede tumacenja sadrzaja vladavine prava u razlicitim zemljama, uocavaju se znacajne kulturne razlike. Najvise se meusobno razlikuju americko i azijsko shvatanje vladavine prava. Americki pravnici skloni su da vladavinu prava gledaju kroz prizmu americkog pravnog sistema, pa smatraju da vladavinu prava karakterisu porotnicka suenja, prava koja obuhvataju prava optuzenog i jasna podela vlasti, dok azijski pravnici naglasavaju vaznost sistematske i efikasne primene zakona, ali ne insistiraju da se izvrsna vlast nuzno povinuje zakonu. To uze tumacenje vladavine prava, koje je bolje opisati kao vladavinu pomou prava nego vladavinu prava, tesno je vezano za pojam ,,demokratije azijskog tipa". U nekim zemljama serijatsko pravo kodifikovano islamsko pravo ogranicava prava zena na pravicno suenje, jer zene nemaju pravo pristupa sudu na jednakoj osnovi kao muskarci. Meutim, razlike na osnovu pola zabranjenje su cl. 2 i 3 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima. vinjeta Modul Verske slobode. Neki od problema s kojima se suocavaju zemlje u tranziciji ka demokratiji ne mogu se pripisati kulturnim razlikama. U mnogim slucajevima graani ne mare za vladu i pravni sistem koji su skloni proteziranju i korupciji, sto vodi poveanju ulicnog kriminala i graanskog nasilja. Naime, za uspostavljanje efikasnog rezima vladavine prava treba vremena i finansijskih sredstava. Zatim, tamo gde vodei politicari ne postuju demokratske vrednosti i graanske slobode, tesko se moze postii nezavisnost pravosua. Meutim, u svetu ekonomske globalizacije sirom sveta raste potreba za stabilnosu, odgovornosu i transparentnosu, koje moze jemciti jedino rezim vladavine prava. Budui da je ideja vladavine prava tesno povezana sa idejom demokratije, obuhvata graanske i politicke slobode i neophodna je za razvoj trzisne ekonomije, primena vladavine prava zavisi od ostvarivanja tih vrednosti. Mnoge studije slucaja iz tranzicionih zemalja pokazuju da se vladavina prava ne moze uspostaviti ako politicko vostvo nije spremno da se pridrzava osnovnih demokratskih nacela, pa svojim ponasanjem otvara put postojanju korupcije i zlocinackim organizacionim strukturama. 4. PRIMENA I PRAENJE Primena Zastita ljudskih prava pocinje na nacionalnom nivou. Stoga primena vladavine prava zavisi od spremnosti drzave da uspostavi sistem koji jemci vladavinu prava i pravican sudski postupak. Drzava mora ustanoviti i odrzavati institucionalnu infrastrukturu potrebnu za ispravno delovanje pravosua i donositi i sprovoditi zakone i propise koji jemce pravicnost sudskog postupka. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 155 Slucaj Albanije: Burni tranzicioni proces s planske drzavne ekonomije na trzisnu izazvao je ogromne probleme. Iako je prva faza politickih i ekonomskih promena dala razloga za optimizam, zbog slabog sistema izvrsne i sudske vlasti domae i meunarodne zlocinacke organizacije dobile su veliki uticaj. Te organizacije su uspostavile takozvanu finansijsku piramidu, kojom su opljacale usteevinu preko 75% stanovnistva i time zemlju dovele pred skoro potpuni kolaps 1997. godine. Postoje posebna savetodavna tela, kao sto je Venecijanska komisija Saveta Evrope, ustanovljena radi jacanja vladavine prava, ili profesionalna udruzenja sudija, koja pomazu i prate delovanje vlasti. Praenje U veini zemalja osnovne odredbe o ljudskim pravima nalaze se u ustavu. U slucaju povrede ljudskih prava u ustavu su obicno date mogunosti pozivanja na te odredbe pred sudovima doticne drzave. Na meunarodnom nivou radi zastite ljudskih prava zakljucuju se ugovori o ljudskim pravima. Kada drzava postane strana ugovornica takvog ugovora, obavezna je da jemci i sprovodi njegove odredbe na nivou zemlje. Meunarodnim pravom nije propisano kako da drzave sprovode te odredbe. To zavisi od strukture pravnog poretka svake pojedine drzave. Radi nadzora primene odredbi o ljudskim pravima i njihovog jemcenja, neki ugovori o ljudskim pravima, kao sto je Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima, sadrze mehanizam praenja. Taj mehanizam cini sistem izvestavanja, po kome su drzave strane ugovornice obavezne da, u redovnim razmacima, izvestavaju meunarodno telo za praenje o tome kako sprovode odredbe ugo- vora. Komitet za ljudska prava UN, na primer, daje komentare u pogledu toga kako pojedina drzava izvrsava svoje ugovorne obaveze iz Pakta, a takoe moze da donosi predloge i preporuke radi unapreenja sprovoenja obaveza. Osim toga, Komitet daje opste komentare s tumacenjima Pakta, kao sto su Opsti komentari br. 13 iz 1984. godine o clanu 14 Pakta. Neki ugovori o ljudskim pravima predviaju i mehanizam predstavke. Nakon sto iscrpi sve domae pravne lekove, pojedinac moze podneti ,,predstavku" o navodnom krsenju ljudskih prava koja se ugovorom jemci. Na primer, takva mogunost postoji u Fakultativnom protokolu Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima (clan 34), Americkoj konvenciji o ljudskim pravima (clan 44), Africkoj povelji o ljudskim pravima i pravima naroda (clan 55). Prema tim sporazumima, pojedinac moze svoju predstavku izneti pred Komitet za ljudska prava UN, Evropski sud za ljudska prava, Interamericku komisiju za ljudska prava ili Africku komisiju za ljudska prava i prava naroda. Ta ugovorna tela mogu ispitati tuzbu, a ako ustanove da ima krsenja ljudskih prava, preporucuju doticnoj drzavi da preduzme potrebne mere za prome- Po pravilu, jacanje vladavine prava je jedini nacin borbe protiv korupcije, sprecavanja pojave autoritarnih crta kod novoizabranih voa, kao i osnazivanja postovanja ljudskih prava putem sistema podele vlasti. Ali kako sve to sprovesti u stvarnosti? U sustini, potrebno je uciniti tri koraka. Prvo, postojee zakone treba analizirati i ako to ve nije uraeno kodifikovati ih. Drugo, treba ojacati institucije koje jemce ispravno delovanje pravosudnih organa, npr. obukom sudija. Najzad, a to je verovatno najtezi korak, treba poboljsati postovanje zakona od strane samih vlasti prvenstveno radi obezbeenja nezavisnosti sudstva. 156 VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE nu prakse ili zakona, kao i da ispravi nepravdu nanesenu zrtvi. U sklopu svojih tematskih postupaka, Komitet za ljudska prava UN imenovao je posebnog izvestioca o vansudskim i samovoljnim pogubljenjima (1982) i o nezavisnosti sudova i advokata (1994), kao i Radnu grupu za samovoljno lisavanje slobode (1991). Izgradnja kulture postovanja vladavine prava na Kosovu Posle mnogih godina oruzanog sukoba, situacija na Kosovu pokazuje jasne znake napretka u susret demokratskom drustvu koje e postovati vladavinu prava. Vaznu ulogu u tom procesu ima OSCE, koji pomaze obnovu osnovnih struktura pravosudnog sistema. Taj zadatak otezava cinjenica da sama izgradnja institucija nije dovoljna, jer ne postoji poverenje u pravosudni sistem, pa treba uspostaviti kulturu postovanja zakona i kulturu ljudskih prava uopste. Osim podrske nevladinim organizacijama, profesionalnim organizacijama pravnika i slicnim institucijama, OSCE je dao podrsku pri uspostavljanju sledeih institucija: Pravosudni institut Kosova Institut je osnovan radi unapreenja pravnog obrazovanja sudija i tuzilaca. Veina seminara obuke posveena je aspektima krivicnog i graanskog prava u vezi s meunarodnim standardima ljudskih prava, sa ciljem da se obnove stara i donesu nova pravna znanja. Programi pravnog obrazovanja, takoe, ukljucuju i posete zemljama u regionu kako bi se podstakle rasprave o izazovima koji stoje pred pravosudnim sistemima u zemljama u tranziciji, kao i kako bi se pronasla resenja za poboljsanje trenutne sudske prakse na Kosovu. I dalje se paznja usmerava na obuku domaih strucnjaka u tom podrucju, pa mnogi sudski sluzbenici s Kosova rade kao nastavnici u Institutu. Centar za krivicno pravo Najmlaa institucija koju je osnovao OSCE usmerena je na osposobljavanje advokata koji deluju kao branioci u krivicnim sporovima, kako bi mogli na odgovarajui nacin zastupati optuzene. Centar pruza neposrednu pomo u sudskim sporovima i sprovodi istrazivanja i obuku. Na taj nacin Centar svojim delatnostima obezbeuje advokatima podrsku, sredstva i strucno znanje koje druge institucije obezbeuju sudijama i tuziocima. Kosovski pravni centar Kosovski pravni centar deluje na razvijanju profesionalnih vestina lokalnih pravnika. Aktivno pomaze Pravnom fakultetu Univerziteta u Pristini u razlicitim oblastima, ukljucujui reformu kurikuluma, uspostavljanje programa stipendiranja i razmene, obogaivanje knjiznog fonda biblioteke, kao i pravne klinike. Jedan od najvaznijih projekata Centra je sastavljanje zbirki zakona koji se sprovode na Kosovu, namenjenih pravnicima. Dosad su objavljenje tri zbirke: Zbirka zakona krivicnog prava, Zbirka zakona porodicnog prava i Zbirka zakona imovinskog prava. IZVOR: HTTP://WWW.OSCE.ORG/KOSOVO/LAW VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 157 DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Razvojna pomo za uspostavljanje efikasnog pravosudnog sistema Veina zapadnih zemalja podrzava reforme u smeru vladavine prava u sklopu svoje politike razvojne pomoi. Rusija je, na primer, dobila zajam od Svetske banke u iznosu od 58 miliona americkih dolara; projekte pomoi usmerene na razvoj finansiraju i SAD, Nemacka, Holandija, Danska, Evropska unija i Evropska banka za obnovu i razvoj. Neke azijske i latinoamericke zemlje takoe su dobile znatnu finansijsku pomo, sto se ne moze rei za zemlje Bliskog istoka i Afrike. Podrsku dobijaju i projekti usmereni ka jacanju vladavine prava u obnovi drustava posle sukoba, na primer u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Nezavisna pravosudna komisija (IJC) u Bosni i Hercegovini Visoki predstavnik je 2001. godine uspostavio pravosudnu komisiju za Bosnu i Hercegovinu. Njen zadatak je da promovise vladavinu prava i reformu pravosua pomou vrednovanja sudstva, tuzilastva i vladinih institucija, koordinira reforme, pomaze domaim telima za obuku sudija i obavlja savetodavnu funkciju za sve aktere, ukljucujui civilno drustvo i samog Visokog predstavnika. Rezolucija o postovanju i jacanju nezavisnosti sudstva (Afrika) Africka komisija za ljudska prava i prava naroda izradila je 1996. godine nacrt Rezolucije o postovanju i jacanju nezavisnosti sudstva, kojom je potvrdila vaznost nezavisnosti sudstva, ne samo za odrzavanje drustvene ravnoteze, nego i za privredni razvoj. U Rezoluciji se pozivaju africke zemlje da preduzmu zakonske mere kako bi podrzale nezavisnost sudstva i obezbedile pravosuu dovoljna sredstva za delovanje. Izuzetno je vazno, na primer, da sudije imaju dostojan zivotni standard i prihvatljive uslove rada koji im obezbeuju nezavisnost. Stavise, drzave treba da se suzdrzavaju od preduzimanja mera koje bi mogle posredno ili neposredno ugroziti nezavisnost sudija. 2. TRENDOVI Meunarodni sudovi Posle zverstava pocinjenih u Ruandi i bivsoj Jugoslaviji, meunarodna zajednica morala je da reaguje uspostavila je dva ad hoc suda za procesuiranje najtezih zlocina pocinjenih tokom ratova i oruzanih sukoba. Iako ti sudovi zasad prilicno uspesno obavljaju svoje zadatke, istovremeno su predmet kritika zbog brojnih razloga, kao sto su: navodna nelegalnost sudova, neizvesnosti u pogledu pravila postupka (budui da sudije mogu menjati pravila prema potrebama), nepostojanje naknade za ljude koji su bili pogresno optuzeni i opsti stav kojim se na optuzene gleda kao na ,,krajnje zlo pred sudom". Ucei iz tih nedostataka, meunarodna zajednica pristupila je osnivanju Meunarodnog krivicnog suda na drugaciji nacin. Vise je nadleznosti ostavljeno drzavama ugovornicama Rimskog statuta, a ulozeni su i napori na jacanju vladavine prava. Medijacija i arbitraza Drzave aktivnije ucestvuju u alternativnim postupcima resavanja sporova (medijacija i arbitraza) kako bi se rasteretili sudovi i skratili sudski postupci, ali i radi dolazenja do 158 VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE resenja koja su prihvatljiva za sve, odnosno kojima svaka strana dobija. Sudovi, posebno u Sjedinjenim Americkim Drzavama, sve se teze nose sa sve veim brojem tuzbi u razumnim rokovima, dok u kontinentalnoj Evropi situacija jos uvek nije tako kriticna. Dok sudski postupci imaju za cilj izvrsavanje pravnih zahteva, medijacija osim toga uzima u obzir potrebe i interese pojedinaca i stoga daje bolje rezultate u sporovima poslovne, porodicne ili meuljudske prirode. Medijacija je metoda resavanja sporova u kojoj sukobljene strane traze resenje, a trea strana deluje kao moderator i daje smernice. Arbitraza je resavanje spora odlukom arbitra, koja je za sukobljene strane obavezujua. U mnogim zemljama zakonski je propisana obaveza medijacije pre sudskog postupka. Sudski postupak je jedino neophodan ako se medijacijom ne doe do resenja. U SAD i Australiji, na primer, periodicno se odrzava takozvana nedelja poravnanja, kada se u svim predmetima koji cekaju pocetak suenja primenjuje metoda medijacije. U velikom broju sporova na taj nacin zaista se dolazi do uspesnog resenja (na primer, u 70% sporova u drzavi Ohajo). Ipak, moglo bi se rei da se su- kobljenim stranama tako uskrauje pristup sudu, jer sama cinjenica da jedina alternativa jesu skupi i dugotrajni sudski postupci moze predstavljati pritisak na sukobljene strane da pronau resenje. Unapreenje javnosti suenja Tokom poslednjih nekoliko godina reality televizija postaje sve popularnija. Na TV se moze nai skoro sve, od policijskih gonjenja do prikazivanja opstanka i svakodnevnog zivota ljudi koji dele zivotni prostor. U tom velikom spektru i programi iz sudnica nasli su svoje, prilicno mnogobrojne, poklonike. Bez obzira na to da li je rec o prenosu suenja ili televizijskoj drami, deljenje pravde danas se moze pratiti s kauca, uz hladno pivo i cips. Naravno, time se otvaraju neka eticka pitanja. S jedne strane, nacelo javne rasprave predstavlja centralni element prava na pravicno suenje. S druge strane, taj oblik prezentacije nema puno veze s prikazivanjem pravde na odgovarajui nacin pre je rec o potrazi za senzacijama i poigravanjem s prolaznim emocijama gledalaca. Najprikladnija protivstrategija verovatno je u tome da advokatska i sudijska udruzenja izrade eticke smernice o ovom pitanju. 3. HRONOLOGIJA 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1950: Evropska konvencija o ljudskim pravima 1966: Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima 1969: Americka konvencija o ljudskim pravima 1982: Posebni izvestilac UN o vansudskim i samovoljnim presudama 1984: Opsti komentar br. 13 o clanu 14 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima 1985: Osnovni principi UN o nezavisnosti pravosudnih organa 1985: Standardna minimalna pravila UN za sudske postupke protiv maloletnika 1986: Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda 1990: Opsta nacela UN o ulozi advokata 1990: Smernice UN o ulozi tuzilaca 1991: Radna grupa UN o samovoljnom pritvoru 1994: Posebni izvestilac UN o nezavisnosti sudija i advokata 1998: Rimski statut Meunarodnog krivicnog suda VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 159 ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: BITI SASLUSAN ILI NE BITI SASLUSAN? DEO I: UVOD Ova aktivnost je igra uloga koja pomaze prikazivanje pravila i postupaka suenja. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPSTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: doziveti situaciju u sudnici definisati pojam pravicnog i javnog sudskog postupka razvijati analiticke vestine Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 15 20 Vreme: oko 90 minuta Priprema: Uredite ucionicu da lici na sudnicu. Postavite sto za sudiju napred, a dva druga stola pod pravim uglom prema prvom, ali tako da su jedan naspram drugog, jedan za optuzenog i odbranu, a drugi za tuzilacki tim. Potrebne vestine: kriticko misljenje i analiticke vestine, komunikacione vestine, izgraivanje stavova, sposobnost saoseanja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod: Objasnite da e se odglumiti situacija u sudnici s dva razlicita scenarija, u jednom nee biti odbrane, a u drugom e postojati mehanizam odbrane. Objasnite uloge i dopustite da ucesnici sami odaberu uloge koje e igrati. Jedna osoba lazno optuzena za krivicno delo (npr. krau ili skitnju) Tim od dvoje ili troje ljudi koji predstavljaju tuzilastvo Grupa od troje ili cetvoro ljudi koji iznose optuzbe i ispisuju ih na ploci Sudija Tuzioci i grupa koja iznosi optuzbu imaju deset minuta da pripreme optuzbu. Izvoenje igre uloga: U prvom scenariju ne postoji branilac, a optuzeni ne moze sam da se brani. Ostali ucesnici su publika u sudnici. Nikome u sudnici nije dopusteno da izrekne svoje misljenje. Tuzilastvo iznosi argumente pred sudiju, koji jedino na osnovu toga mora doneti odluku. Potom za drugi scenario izaberite novog sudiju da donese presudu o krivici ili nevinosti. Zatim, imenujte tim branilaca sastavljen od dvoje ili troje ucesnika. Optuzenom i timu branilaca dopusteno je da govore. Publika takoe sme da izrazi svoje misljenje. Tek na osnovu toga novi sudija moze doneti presudu. Povratna informacija: Okupite ucesnike. Najpre pitate one koji su igrali neku ulogu: Koliko ste mogli uticati na odluku sudije? Koliko je cela simulacija izgledala stvarno? Nakon toga, podstaknite celu grupu da razmisli o procesu i svrsi dveju igara. Koja je razlika izmeu dva scenarija i zasto? Da li su se ucesnici oseali neugodno u prvom scenariju? Mislite li da se scenariji kao sto je onaj prvi mogu dogoditi u stvarnom zivotu? Prakticni saveti: Nastojte da ne objasnite u potpunosti svrhu igrokaza pre pocetka izvoenja. Vrednost iz- 160 VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE nenaenja moze imati vei efekat na ucesnike, a nee omesti samo izvoenje igre. Budite pazljivi sa izvoenjem, posebno kod prvog scenarija i prekinite ako se optuzeni pocne oseati uznemireno ili uplaseno. To ne znaci da igra uloga nije uspela, nego pokazuje koliko simulacija moze biti stvarna. Predlozi za varijacije: Za drugi scenario mozete imenovati nepristrasnu porotu od tri ili cetiri clana umesto sudije. Kad budete pitali ucesnike za povratnu informaciju, razgovarajte o razlici izmeu porote i sudije. DEO IV: NASTAVAK Procitajte clan 10 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: ,,Svako ima potpuno jednako pravo na pravicno javno suenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji e odluciti o njegovim pravima i obavezama i o osnovanosti svake krivicne optuzbe protiv njega." Objasnite da to znaci sledee: ako vam se sudi, suenje mora biti javno. Javno saslusanje je ono na kojem je optuzeni prisutan i dokazi se iznose pred njim ili njom i pred njegovom ili njenom porodicom ili zajednicom. Ljudi koji sude optuzenom ne smeju sami biti pod uticajem drugih. Na osnovu izvedene igre razgovarajte o pravilu da svako mora imati priliku da iznese svoje argumente. To vazi za krivicne, kao i za graanske sporove, kada jedna osoba tuzi drugu. Dajte ucesnicima definiciju nezavisnog i nepristrasnog suda koju upotrebljava UN: "nezavisnost" i "nepristrasnost" znaci da sud treba u svakom sporu da odluci na osnovu dokaza, a vladavina prava sprecava stavljanje bilo koje strane u sporu u povoljniji polozaj zbog politickih razloga. Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: pretpostavka nevinosti, pravo optuzenog da se prizna kao licnost pred sudom, pravo na kompetentnu odbranu, elementi demokratije IZVOR: PRILAGOENO PREMA: UNITED NATIONS CYBERSCHOOLBUS; DOSTUPNO NA INTERNETU NA ADRESI: HTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMANRIGHTS/ DECLARATION/10.ASP, FEBRUARY 2003. AKTIVNOST II: ,,KAKO ODBRANITI OVE LJUDE?" DEO I: UVOD Ova aktivnost je rasprava koja polazi od slucajeva iz stvarnog zivota kako bi se uocile predrasude i stavovi o pravicnom sudskom postupku. Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPSTE INFORMACIJE O RASPRAVI Ciljevi i zadaci: uociti predrasude i granice neutralnog posmatranja razvijati analiticke vestine Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 15 20 Vreme: oko 60 minuta Materijal: listii (vidi dalje) Priprema: Pripremite listie s govorom advokata Gerryja Spencea (vidi dalje). Potrebne vestine: kriticko misljenje i analiticke vestine, izgraivanje stavova, komunikacione vestine, izrazavanje razlicitih misljenja i gledista o nekom pitanju. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 161 DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI: Predstavite temu tako sto ete od ucesnika zatraziti da zamisle pocinioce zlocina za koje su culi (ili im pokazite video-snimak nekog od njih). Mozete popisati imena na ploci ako zelite. Sada neka ucesnici zamisle sebe kao branioce klijenata optuzenih za teske zlocine. Dajte im izjavu advokata Gerryja Spencea, u kojoj odgovara na pitanje koje mu cesto postavljaju: ,,Kako mozete da branite te ljude?". Potom na osnovu Spenceove izjave, zapocnite razgovor o pravima pocinilaca zlocina. Da li treba svakoga smatrati nevinim dok mu se ne dokaze krivica? Ako ste optuzeni za zlocin, treba li uvek da imate pravo na odbranu? Da li treba svima omoguiti da traze pravnu pomo i da je dobiju besplatno ako je ne mogu platiti? Da li treba svi da budu jednaki pred zakonom? Ako zelite, mozete zapisati neke od argumenata na plocu kao sazetak rasprave. Povratna informacija: Da biste dobili povratnu informaciju, zatrazite od ucesnika samo da ukratko sazmu raspravu: Zasto, po vasem misljenju, advokati brane zlocince? Smatrate li da se na advokate isto gleda kao na zlocince koje brane i zasto? Prakticni saveti: Uvedite ucesnike u aktivnost prikazivanjem video-zapisa ili citanjem clanaka o poznatim zlocincima, kao sto su bili nacisti u Nemackoj, pripadnici Ku Klux Klana u SAD ili diktatori u Latinskoj Americi i Aziji. Takoe se mozete pozvati na aktuelne lokalne okolnosti ili svedocenja ljudi koji su osueni u javnoj raspravi posto su pocinili teski zlocin. Postupite li tako, budite svesni da takve teme mogu izazvati emocije. Ne prosuujte stavove ucesnika, ali jasno izjavite da su ljudska prava za sve, kao i da se nikad ne mogu samovoljno derogirati. Predlozi za varijacije: Razgovarajte o clanu 11 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Napisite ga na ploci i objasnite njegovo znacenje i smisao. Treba smatrati da ste nevini dok se ne dokaze da ste krivi. Ako ste optuzeni za zlocin uvek morate imati pravo na odbranu. Niko nema pravo da vas osudi i kazni za nesto sto niste ucinili. Pretpostavka nevinosti i pravo na odbranu dva su vazna nacela odreena clanom 11. To moze biti nastavak aktivnosti ,,Biti saslusan ili ne biti saslusan?". DEO IV: NASTAVAK Procitajte cl. 6 i 8 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Clan 6: ,,Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt." Objasnite da to znaci da moras svugde biti jednako zakonski zastien, kao svako drugi. Definicija: Licnost pred zakonom je svako kome se priznaje da je subjekt zastite koju pruza pravni sistem i subjekt odgovornosti koju taj sistem zahteva od njega. Clan 8: ,,Svako ima pravo da ga nadlezni nacionalni sudovi efikasno stite od dela krsenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima." To znaci da svakome treba biti mogue da zatrazi pravnu pomo kad njegova ljudska prava nisu postovana. IZVOR: PRILAGOENO PREMA ,,CORRESPONDENCE BIAS IN EVERYDAY LIFE", CARLETON COLLEGE, MINNESOTA, USA, DOSTUPNO NA INTERNETU NA: HTTP://CARLETON.EDU/CURRICULAR/. 162 VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE REFERENCE Tekst na listiu: ,,Kako mozete braniti te ljude?" Gerry Spence, advokat: ,,Dakle, mislite li da optuzeni ima pravo na suenje pre nego sto ga obesimo? Ako ima, da li bi to suenje trebalo da bude pravicno? Ako suenje treba da bude pravicno, da li optuzeni treba da dobije branioca? Ako optuzeni treba da dobije branioca, da li taj branilac treba da bude sposoban? Dakle, ako branilac zna da je optuzeni kriv, da li treba da nastoji da izgubi spor? Ako ne treba, treba li da ucini sve sto je u njegovoj moi kako bi tuzilastvu pomogao da dokaze da nema nikakve razumne sumnje u krivicu optuzenika? Ako branilac ucini sve sto je u njegovoj moi, a tuzilastvo svejedno ne uspe da dokaze da nema nikakve razumne sumnje, pa porota oslobodi optuzenog krivice, koga ete okriviti? Hoete li okriviti branioca koji je svoj posao obavio ili tuzioca koji nije obavio svoj posao?" IZVOR: PRILAGOENO PREMA CASOPISU HARPER'S, JUL 1997. Becker, Michael, Hans-Joachim Lauth i Gert Pickel. 2001. Rechtsstaat und Demokratie. Theoretische und empirische Studien zum Recht in der Demokratie. Wiesbaden: Westdeutscher Verlag. Bell, Ryan Brett i Paula Odysseos. 2002. Sex, Drugs and Court TV? How America's Increasing Interest in Trial Publicity Impacts Our Lawyers and the Legal System. 15 Georgetown Journal of Legal Ethics 653. Carothers, Thomas. 1998. The Rule of Law Revival. Foreign Affairs, Vol. 77, Issue 2. Cotran, Eugene i Mai Yamani. 2000. The Rule of Law in the Middle East and the Islamic World, Human Rights and the Judicial Process. New York: Palgrave. Goldfarb, Ronald. 1998. TV or not TV: Television, Justice, and the Courts. New York: New York University Press. Hofmann Rainer, Joseph Marko i Franz Merli. 1996. Rechtsstaatlichkeit in Europa. Heidelberg: C.F. Mller. Lawyers Committee for Human Rights. 2000. What is a fair trial? A basic Guide to Legal Standards and Practice. Dostupno na adresi: http://www.lchr.org/pubs/descriptions/fair_trial.pdf Huber, Martina. 2002. Monitoring the Rule of Law, Consolidated Framework and Report, The Hague: Netherlands Institute of International Relations. Robinson, Mary. 1998. Opening Speech, Building Justice: A Conference on Establishing the Rule of Law in Post-Conflict Situations. Vienna 26-27 June 1998. Office of the High Commissioner for Human Rights. 1985. Basic Principles on the Independence of the Judiciary. Adopted by the Seventh United NationsCongress on the Prevention of Amnesty International. 2001. Egypat Trials of Civilians Before Military Courts Volate Human Right Standards. Dostupno na adresi: http:// www.amnestyusa.org/news/2001/egypt11192001. html Crime and the Treatment of Offenders held at Milan from 26 August to 6 September 1985 and endorsed by General Assembly resolutions 40/32 of 29 November 1985 and 40/146 of 13 December 1985. Dostupno na adresi: http://193.194.138.190/html/menu3/b/h_comp50.htm Ramen, Frank. 2001. The Rights of the Accused (Individual Rights and Civic Responsibility). New York: The Rosen Publishing Group. Weissbrodt, David A. 2001. The Right to a Fair Trial under the Universal Declaration of Human Rights and the International Covenant on Civil and Political Rights, Articles 8, 10 and 11 of the Universal Declaration of Human Rights. The Hague: Kluwer Academic Publishers. Weissbrodt, David i Rdiger Wolfrum. 1997. The Right to a Fair Trial. Berlin: Springer Verlag. DODATNE INFORMACIJE The International Commission of Jurists' Center for the Independence of Judges and Lawyers: http://www.icj.org/rubrique.php3?id_rubrique=40&lang=en The COE Venice Commission: http://www.venice.coe.int/site/interface/english.htm Inter-African Network for Human Rights and Development: http://www.oneworld.org/afronet/afronet.htm The RIGHTS Consortium: http://www.rightsconsortium.org/ The Asia Foundation: http://www.asiafoundation.org/programs/legal-reform.html Shah, Nasim Hasan. 1994. Judgement on the Consti-tution, Rule of Law, and Martial Law in Pakistan. Pakistan: OUP All Africa Com: http://allafrica.com Centre of Islamic and Middle East Law (CIMEL): http://www.soas.ac.uk/Centres/IslamicLaw/ VERSKE SLOBODE SLOBODA MISLJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI SLOBODA DA SE USVOJI I MENJA VEROISPOVEST ILI UBEENJE SLOBODA DA SE TA PRAVA ISKAZUJU Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljucuje slobodu promene veroispovesti ili ubeenja i slobodu da covek sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili ubeenje putem nastave, ispovedanjem vere i obavljanjem obreda. CLAN 18 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA 164 VERSKE SLOBODE PRICA ZA ILUSTRACIJU Shalgeldy Atakov, 38-godisnji turkmenski hrirsanin, zatvorenik u radnom logoru Seydy u severnoistocnom Turkmenistanu, oprostio se od svoje supruge Artygul kada su joj dopustili da ga poseti. Rekao joj je kako se ne nada da e preziveti brutalno fizicko zlostavljanje kojem je bio podvrgnut. U vreme njene posete bio je sav u modricama i pretucen, bubrezi i jetra bili su mu osteeni i bolovao je od zutice. Jedva je hodao i cesto je gubio svest. Pre nego sto je bio uhapsen u svom domu 18. decembra 1998. godine, Atakovu su u dva navrata pretila sluzbena lica, trazei da prestane s propovedima i delovanjem u svojoj crkvi, neregistrovanoj evangelistickoj hrisansko-baptistickoj kongregaciji. Posle upozorenja od strane tajne policije mesec dana ranije, nedelju dana pre hapsenja posetio ga je u njegovoj kui i jedan visi muslimanski voa u pratnji predstavnika mesnog odbora za verske poslove da bi ponovio kako mu, bude li uporan, prete i ,,zakonske mere". Tri meseca posle hapsenja, u martu 1999. godine Atakov je osuen na zatvorsku kaznu u trajanju od dve godine, ali tuzilastvo je ulozilo zalbu protiv te odluke smatrajui je ,,preblagom". U vreme ponovnog suenja nekoliko meseci kasnije, bio je tako okrutno prebijen da je molio svoju decu da ga ne dodiruju, jer je bio u velikim bolovima. Njegova supruga i petoro dece u februaru su prisilno deportovani iz svog doma u Mariju u izgnanstvo u mesto Kaka, gde borave u ,,seoskom pritvoru". Nalozi tajne policije izdati su posto je njegova supruga odbila da dopusti deci da se klanjaju pred slikom predsednika u svakodnevnom obredu u javnim skolama. (Ovaj incident prijavljen je jednoj evropskoj nevladinoj organizaciji, koja deluje na promovisanju demokratije, vladavine prava i prava pojedinca u celom svetu. Daljih izvestaja o tom slucaju jos nema.) Prilagoeno prema izvestaju organizacije Human Rights Without Frontiers (Ljudska prava bez granica), dostupno na http://www.hrwf.net/newhrwf/html/turkey2001.html, oktobar 2002. PITANJA ZA RASPRAVU: 1. Sta mislite, koji su bili razlozi takvog postupanja prema gospodina Atakovu? Sta ste oseali dok ste citali ovu pricu? 2. Sta se po vasem misljenju moze uciniti kako bi se sprecili takvi dogaaji? Poznajete li postojee sisteme zastite? 3. Da li ste culi za slicne slucajeve u vasoj zemlji? Niko nije prirodom vezan za neku crkvu ili sektu, ve se svako svojom voljom prikljucuje onom udruzenju u kom po svom verovanju nalazi zavet i sluzbu koji su istinski bliski Bogu. Nada u spasenje, kao jedini razlog necijeg ulaska u to, neka bude i jedini razlog da u njemu ostane ... Crkva je, stoga, udruzenje clanova koji su se dobrovoljno ujedinili radi tog cilja. JOHN LOCKE, PISMO O TOLERANCIJI, 1689. VERSKE SLOBODE 165 POTREBNO JE ZNATI 1. VERSKE SLOBODE: DUGI PUT PRED NAMA Milioni ljudi veruju da postoji nesto iznad covecanstva sto nam pruza duhovno vostvo. Meutim, zbog onoga u sta verujete mozete biti prisiljeni da se odreknete svog uverenja, napustite svoju porodicu, biti progonjeni, zatoceni, cak ubijeni. doticu licnih stavova i razumevanja sveta. Vera je jedan od najvaznijih elemenata u izrazavanju kulturnog identiteta pojedinca, pa verske slobode zato i jesu tako osetljiva tema i izazivaju vise poteskoa nego druga ljudska prava. Jedan drugi problem omeo je regulaciju verskih sloboda u meunarodnom pravu ljudskih prava. Sirom sveta vera i uverenje su kljucni element u politici i za politicare. Verska uverenja i slobode cesto se zloupotrebljavaju radi politickih ciljeva, u borbi za vlast, a povezivanje vere i politike cesto raa problematicne argumente. Odgovarajua zastita postala je proteklih godina sve neophodnija jer su verska netrpeljivost i progoni u korenu mnogih tragicnih sukoba sirom sveta, koji izviru iz etnickih ili rasnih problema ili kolektivne mrznje. Progon na verskoj osnovi moze se videti u aktuelnim sukobima izmeu vernika i nevernika, izmeu tradicionalnih i ,,novih" religija u multureligijskim drzavama, ili sukobima u zemljama koje imaju sluzbenu ili dominantnu religiju, a u njima zive pojedinci i zajednice koje toj religiji ne pripadaju. Krsenja verskih sloboda danas imaju raspon od suzbijanja razlicitih verovanja u Kini, ,,etnickog cisenja" muslimana i hrisana u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, napetosti u Severnoj Irskoj, pa sve do verski motivisanih razgranicenja u supsaharskom podrucju od Etiopije do Nigerije i verski motivisanih ubistava. Krsenja obuhvataju pojave kao sto su porast vaznosti religije u sukobima izmeu Indije i Pakistana, odnosno izmeu hinduista i muslimana, koji su zaostreni pretnjama nuklearnog oruzja, bujanje verskog ekstremizma u islamu i, u jos novije vreme, rastui protivislamski stavovi u Sjedinjenim Americkim Drzavama i Evropi. Nazalost, postoje mnogi drugi primeri koji govore o hitnosti potrebe da se bavimo verskim slobodama posebno kada su one povezane sa ekstremizmom. Taj fenomen treba razmatrati odvojeno. vinjeta Potrebno je znati. U treem veku budisti u Indiji bili su progonjeni jer su sledili Budino ucenje. Pocevsi od devetog veka posle Hrista u ,,mracnom dobu" Evrope muslimani i drugi nehrisanski vernici bili su progonjeni ,,u ime Boga". Nakon toga, Evropu je poharao rat za prosirenje Otomanskog carstva i islama. Jevreje su zatvarali u geta ne samo hrisani nego, pre njih, i muslimani. Pokrstavanje Indijanaca u Latinskoj Americi odvijalo se ukorak s njihovim istrebljenjem. U proslim vremenima, pa i danas, ne samo vernici nego i oni koji ne veruju bili su i ostaju ugrozeni zbog onoga u sta veruju ili pak ne veruju. Mogunost verovanja u nesto i iskazivanja svog verovanja naziva se verska sloboda. Verska sloboda nije samo pravno, nego i eticko pitanje. Religijska uverenja uveliko se prepliu s privatnom sferom pojedinca jer se Verske slobode i ljudska bezbednost Sloboda od straha je kljucna vrednost ljudske bezbednosti. Ta vrednost je ozbiljno ugrozena krsenjima verskih sloboda. Ako ne smete verovati u onog ,,Boga" ili zamisao o svemiru koje ste sami izabrali, licna sloboda i bezbednost ostae vam nedostizne. Ugrozavanje slobode misljenja, savesti, uverenja i verospovesti neposredno pogaaju bezbednost i razvoj licnog integriteta pojedinaca i grupa. Kada su diskriminacija i progo- 166 VERSKE SLOBODE ni na verskoj osnovi sistematski ili institucionalizovani, mogu dovesti do napetosti meu zajednicama ili cak meunarodnih kriza. Uzrocnik nebezbednosti moze biti bilo ko pojedinci, grupe ili cak drzave. Ta mona, sveprisutna pretnja licnoj bezbednosti na osnovu uverenja ili vere zahteva posebne zastitne mere. Obrazovanje i ucenje za ljudska prava kljucni su za postovanje ideja i religijskih verovanja drugih. Ucenje postovanja, tolerancije i ljudskog dostojanstva ne moze se sprovoditi silom. Za to je potrebno dugorocno nastojanje svakog ucesnika na izgradnji licne i globalne bezbednosti. Nema mira meu drzavama bez mira meu religijama. Nema mira meu religijama bez dijaloga meu religijama. Nema dijaloga meu religijama bez istrazivanja temelja religija. HANS KNG, PREDSEDNIK FONDACIJE ZA GLOBALNU ETIKU Sve ove i druge definicije religije potvruju postojanje neceg vrhovnog, svetog, apsolutnog, transcendentnog, bilo kao licnosti ili bezoblicnog entiteta. Ono ,,vrhovno/najvise" ima normativnu funkciju i od vernika se ocekuje da slede ucenja i pravila ponasanja svoje religije, koja je put prema ,,apsolutnome". Od vernika se takoe ocekuje da svoja uverenja iskazuju u razlicitom oblicima obreda ili kulta. Obicno se, iako ne uvek, osniva crkva ili neka druga institucija radi organizacije grupe i obrednih postupaka. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA cu ili zajednici omoguuju da se povezu s ,,bogom" ili ,,bogovima". Prema Miltonu J. Yingeru, religija moze biti ,,sistem verovanja i postupaka pomou kojih se neka grupa ljudi suocava s konacnim zivotnim pitanjima". Radi poreenja, definicija pojma ,,religija" u Blackovom Pravnom recniku glasi: Sta je religija? U filozofskim i socioloskim raspravama ne postoji opsteprihvaena definicija religije. Meutim, nekoliko elemenata zajednicki su razlicitim predlozenim definicijama. Rec ,,religija" etimoloski se vezuje za latinsku rec religare, koja oznacava povezivanje. Religija je ono sto vernika povezuje sa onim ,,apsolutnim" - koje se zamislja bilo kao licnost ili bezoblicna pojava. Obicno je cini skup ceremonija i obreda, pravila i propisa koji pojedin- ,,Odnos [ljudi] prema bozanstvu, prema postovanju Boga, slavljenju i pokoravanju nalozima i poukama natprirodnih ili visih bia. U najsirem smislu religija ukljucuje sve oblike verovanja u postojanje visih bia, koja vladaju ljudima upotrebom sile, nameui pravila ponasanja, uz nagovestaj nagrada ili kazni koje slede u budunosti." Sta je uverenje? Uverenje je siri pojam od vere. Uverenje ukljucuje veru, ali se ne ogranicava na njena tradicionalna znacenja. Pravna definicija pojma ,,uverenje" u Blackovom recniku glasi: ,,uverenje u istinitost stava, koje subjektivno postoji u umu, a proizlazi iz argumenta, shvatanja ili dokaza koji se obraa rasuivanju." Za razliku od tog evrocentricnog tumacenja uverenja kao misaonog cina, znacenje tog pojma takoe se tumaci kao pouzdanje u vrhovno, sveto, apsolutno ili transcendentno. U meunarodnim dokumentima pojam uverenje pokriva i prava osoba koje ne veruju, kao sto su ateisti (osobe koje ne veruju u bozanstvo), agnostici (osobe koje smatraju da je posto- VERSKE SLOBODE 167 janje ,,Boga" neizvesno) i racionalisti. Uverenja drugacije prirode bilo politicka, kulturna, naucna ili ekonomska nisu deo prava na slobodu verskog uverenja i treba ih zasebno razmatrati. vinjeta Modul Sloboda izrazavanja i sloboda medija. Sta su verske slobode? U meunarodnom pravu verske slobode su deo prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Te tri osnovne slobode jednako se odnose na teisticka ili verska uverenja i ukljucuju sva uverenja koja sadrze transcendentalne poglede na svet i normativni kodeks ponasanja. Sloboda vere i uverenja u strogom smislu ukljucuje slobodu za i slobodu od vere i uverenja, sto se moze razumeti kao pravo da se prihvate ili ne prihvate bilo koje verske norme ili stavovi. Sloboda misli i savesti zastiena je na isti nacin kao sloboda vere i uverenja. Obuhvata slobodu misli u svim pitanjima, ukljucujui licna uverenja i privrzenost veri ili uverenju bez obzira na to izrazavaju li se pojedinacno ili u zajednici s drugima. Sloboda savesti cesto se krsi, sto je vidljivo iz cinjenice da se u svetu veliki broj ljudi nalazi u zatvoru zbog prigovora savesti. Uglavnom je rec o pripadnicima manjinskih verskih zajednica na nekom podrucju, koji su liseni slobode zbog svojih verskih uverenja. Prica gospodina Atakova samo je jedan od bezbroj primera. Sloboda misljenja i savesti i sloboda izbora i menjanja vere i uverenja uzivaju bezuslovnu zastitu. Niko se ne moze prisiliti da razotkrije svoje misli niti da prigrli neku veru ili uverenje. Slobode pojedinacnog iskazivanja vere: U clanu 18 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UDHR) verske slobode odreene su kao pravo svakoga, sto znaci da to pravo pripada deci i odraslima, drzavljanima i strancima i drzava ga ne moze derogirati cak ni u vreme vanrednog stanja ili rata. U popisu licnih verskih sloboda koji se nalazi u clanu 18 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima (ICCPR) jasno stoji koja prava spadaju u meunarodno prihvaeni minimalni standard: Meunarodni standardi U pravu ljudskih prava zaobien je problem definisanja religije i uverenja. Pravo ljudskih prava sadrzi katalog prava kojima se stite sloboda misljenja, savesti, vere i uverenja. Radi boljeg razumevanja slozenosti te problematike, verske slobode mogu se podeliti u tri nivoa: 1. slobode pojedinacnog iskazivanja vere 2. slobode kolektivnog iskazivanja vere 3. slobode posebnih tela sloboda bogosluzenja ili okupljanja u vezi s verom ili uverenjem, sloboda uspostavljanja i odrzavanja mesta koja sluze toj svrsi; sloboda proizvodnje, sticanja i upotrebe u odgovarajuoj meri predmeta i materijala povezanih sa obredima ili obicajima vere ili uverenja; sloboda trazenja i primanja dobrovoljnih finansijskih i drugih priloga od pojedinaca i institucija; sloboda obrazovanja, imenovanja, izbora ili naslednog odreivanja odgovarajuih voa prema uslovima i standardima doticne religije ili uverenja; 168 VERSKE SLOBODE sloboda postovanja dana odmora i proslava praznika i svecanosti u skladu s vlastitom verom ili uverenjem; verska sloboda na radnom mestu, ukljucujui pravo na molitvu, pravila odevanja i pravila ishrane; sloboda okupljanja i udruzivanja radi bogosluzenja; sloboda izrazavanja vlastitog uverenja; sloboda da se promeni ili napusti vera; pravo na versko obrazovanje ,,u najboljem interesu" deteta. Prava posebnih tela ukljucuju: slobodu osnivanja i odrzavanja odgovarajuih dobrotvornih ili humanitarnih institucija; slobodu pisanja, izdavanja i sirenja odgovarajuih publikacija u tom podrucju; slobodu ucenja vere ili uverenja na mestima primerenim u tu svrhu. Slobode kolektivnog iskazivanja vere: Verske slobode ne omoguuju uzivanje navedenih sloboda samo pojedincu. Vera ili uverenje moze se izrazavati i obicno se izrazava u zajednici, odnosno na javnim mestima. To znaci da zajednica vernika mora uzivati slobodu okupljanja i udruzivanja. Slobode posebnih tela: Posebna tela koja su uspostavljena zbog verskih razloga takoe uzivaju slobodu vere. To mogu biti ustanove za bogosluzenje, obrazovne institucije koje se bave verskim pitanjima, ili cak nevladine organizacije. Nacelo nediskriminacije Diskriminacija i netolerancija na verskoj osnovi, pod cime se podrazumeva svako razlikovanje, iskljucenje, ogranicenje, ili davanje prednosti na osnovu vere ili uverenja, zabranjeni su. Zabrana verske diskriminacije i netolerancije nije ogranicena na javni zivot, nego obuhvata i privatnu sferu pojedinca, u kojoj se nalaze koreni verskih i drugih uverenja pojedinca. To znaci da ni drzavi, ni vasem poslodavcu, ni bilo kom drugom pojedincu nije dopusteno da vas ni na jedan nacin diskriminisu. vinjeta Modul Nediskriminacija. Obrazovanje Roditelji imaju pravo da odluce kako e odgajati svoju decu u skladu sa svojom verom. Cilj odredbe ,,u najboljem interesu deteta" jeste da se ogranici sloboda delovanja roditelja samo tamo gde verska praksa moze da naskodi telesnom ili psihickom zdravlju deteta. Takva praksa, na primer, moze biti odbijanje medicinskog lecenja ili skolskog obrazovanja. Ako roditelji koji su, na primer, Jehovini svedoci ne dopuste da njihovo dete primi transfuziju krvi, jer se njihovo uverenje protivi takvom medicinskom postupku, dete moze umreti. U javnom domenu drzave imaju obavezu da obezbede obrazovanje u kom se postuje nacelo zastite deteta od verske netolerancije i diskriminacije, pa kurikulum mora sadrzati obucavanje o slobodi misljenja, savesti i vere. PITANJA ZA RASPRAVU Kako je versko obrazovanje ureeno u vasoj zemlji? Da li se u skolskim programima i udzbenicima u vasoj zemlji obrauje sloboda vere i uverenja, ukljucujui i slobodu neverovanja? Da li u vasoj zemlji postoje mehanizmi koji stite nezavisnost verskog obrazovanja? VERSKE SLOBODE 169 Iskazivanje vere Sloboda iskazivanja verskog uverenja ukljucuje zastitu govora, nauka, bogosluzenja i postovanja uverenja. Imate pravo da govorite o svojoj veri, da obucavate o njoj druge, da sprovodite postovanje sami ili s drugima, da sledite pravila ishrane i odevanja, ili da upotrebljavate poseban jezik i druge obrede vase vere. Pod iskazivanjem vere ili uverenja, takoe, podrazumeva se da mozete biti posteeni radnji koje nisu u skladu sa onim sto vasa vera nalaze. To znaci da mozete odbiti polaganje zakletve, vojnu sluzbu, ucese u verskim ceremonijama, ispovest ili prisilno lecenje. Granice verskih sloboda Dok sam sadrzaj vasih uverenja nije bitan, njihovo iskazivanje moze se ograniciti kada se kosi sa interesima drugih lica. Ogranicenja prava na iskazivanje verskog uverenja moraju biti proporcionalna i zasnovana na zakonu. Jedino se mogu nametnuti kada je to neophodno radi zastite javne bezbednosti, reda, zdravlja ili morala, ili osnovnih prava i sloboda drugih. Ogranicavanje verskih sloboda dopusteno je, na primer, u slucaju ljudske zrtve, samoranjavanja, sakaenja zenskih polnih organa, ropstva, prostitucije, subverzivnih aktivnosti i drugih postupaka koji ugrozavaju ljudsko zdravlje i telesni integritet. 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA Drzava i vera Jedna od najveih razlika u pogledu zastite verskih sloboda u svetu tice se odnosa izmeu drzave i veroispovesti/uverenja. Postoji nekoliko glavnih modela interakcije izmeu drzave i vere: drzavna religija, sluzbena crkva, neutralnost drzave prema veri i njenim institucijama, nepostojanje sluzbene religije, odvojenost crkve od drzave i zastita pravno priznatih verskih grupa. Meunarodni standardi ne nalazu odvajanje crkve ili vere od drzave. To znaci da se ne propisuje nikakav posebni model odnosa izmeu drzave i vera, niti se zahteva model sekularnih drustava u kojima se religija odstranjuje iz javnih poslova. Jedini meunarodni zahtev je da, bez obzira na to u kom odnosu bile vera i drzava, ne sme biti diskriminacije onih koji ne pripadaju sluzbenoj religiji ili priznatim verama. Ali je neizvesno da li se moze tamo gde postoji samo jedna vera kao konstitutivni element nacionalnog identiteta, jemciti ravnopravno po- stupanje prema drugim ili manjinskim verama. Prema gledistima koja prevladavaju na Zapadu, neutralni odnos izmeu vere i drzave e verovatno najbolje jemciti punu zastitu verskih sloboda pojedinca. Nasuprot tome, na primer, tradicionalno islamsko serijatsko pravo povezuje drzavu s verom jer se smatra da takav sistem obezbeuje najbolju zastitu verskih sloboda zajednice. Meutim, tom gledistu moze se prigovoriti da tamo gde je drzava vezana uz odreenu crkvu ili veru, prava pripadnika verskih manjina verovatno nee uzivati jednaku zastitu. PITANJA ZA RASPRAVU Kakav je stav vase drzave prema razlicitim uverenjima? Da li vasa drzava priznaje institucije razlicitih vera? Smatrate li da je mogue uspostaviti sistem jednake zastite svih vera u kom je jedna vera privilegovana? Smatrate li da je legitimno dopustiti postojanje konfesionalnih ili religijskih politickih stranaka? 170 VERSKE SLOBODE Apostaza sloboda da se izabere i promeni vera Cin apostaze napustanje vere radi druge vere ili radi sekularnog nacina zivota uprkos jasnim meunarodnim standardima, jos uvek predstavlja kontroverzno pitanje. Jedna osoba je apostat ako napusta veroispovest i prihvata drugu veroispovest ili pak sekularni nacin zivota. Istorijski gledano, islam, hrisanstvo i druge religije imaju prilicno nejasne stavove o apostatima. Kazna je cesto bila pogubljenje. Danas se u nekim zemljama u kojima je na snazi islamski serijatski zakon apostaza jos uvek strogo kaznjava. U praksi to veoma cesto znaci da nema slobode izbora ili promene veroispovesti ili uverenja. Meunarodno pravo ljudskih prava jasno se protivi takvim stavovima. Pojedinac ima pravo da izabere svoja uverenja slobodno i bez prisiljavanja. Rasprava o tom pitanju je osetljiva i veoma emocionalna jer se dotice najdubljih uverenja i razlicitih shvatanja verskih sloboda. U njoj dolaze do izrazaja kulturne razlike u percepciji verskih i drugih sloboda, pa se cini da u tom pogledu postoji crta koja deli ,,Zapad" od ,,ostatka sveta". PITANJA ZA RASPRAVU Smatrate li da u praksi ljudi mogu slobodno birati i menjati svoja uverenja? Moze li to eventualno dovesti do sukoba s drugim ljudskim pravima? Prozelitizam pravo na sirenje uverenja Vase je pravo da sirite svoja uverenja i podsticete druge ljude da se preobrate s jedne vere na drugu sve dok u tu svrhu ne koristite prisiljavanje, odnosno silu. Takvo delovanje naziva se prozelitizam ili evangelizacija. U srednjoj i istocnoj Evropi i Africi bilo je sukoba izmeu lokalnih veroispovesti i stranih veroispovesti koje su donosili misionari. U nekim slucajevima vlade su zabranjivale takvo delovanje. Pravo ljudskih prava zahteva od vlada da stite pravo na slobodu izrazavanja i da vernici mogu slobodno ucestvovati u oblicima prozelitizma u kojima nema prisiljavanja, kao sto je ,,apelovanje na savest" ili izlaganje plakata. Prisiljavanje nekoga da se preobrati na drugu veru je ocigledno krsenje ljudskih prava, ali pitanje sta je dopusteno jos uvek nije regulisano meunarodnim pravom. Da bi ogranicavanje prozelitizma bilo opravdano, moraju postojati ,,okolnosti prisile": nastojanje da se neko lice preobrati pomou novca, darova ili privilegija; prozelitizam na mestima gde su ljudi prisutni silom zakona (ucionice, vojni objekti, zatvori i slicno). Prigovor savesti protiv vojne obaveze U vezi s prigovorom savesti protiv obavezne vojne sluzbe neprekidno se vode rasprave interkulturne prirode. Pojedinac se moze osloboditi vojne obaveze ako se upotreba smrtonosnog oruzja ozbiljno kosi s njegovom savesu i ako se time ne diskriminisu ljudi drugacijih uverenja. U nekim zemljama gde je kao alternativa vojnoj sluzbi mogue civilno sluzenje drustvu, postoji tendencija da se to pravo prizna u nacionalnom zakonodavstvu (npr. Austrija, Francuska, Kanada ili SAD). S druge strane, u zemljama u kojima se ne priznaje prigovor savesti protiv vojne obaveze, ljudi mogu da zavrse u zatvoru zbog toga sto odbijaju da nose oruzje. VERSKE SLOBODE 171 PITANJA ZA RASPRAVU Da li u vasoj zemlji ima prigovaraca savesti? Mislite li da je u meunarodnim standardima potrebno izricito priznati pravo pojedinca da odbije ubijati? 4. PRIMENA I PRAENJE Glavni problem za sprovoenje verskih sloboda predstavlja nedostatak meunarodno obavezujueg instrumenta. Deklaracija o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja UN iz 1981. godine ima izvesnu pravnu snagu budui da se moze smatrati iskazom pravila meunarodnog obicajnog prava. Meutim, deklaracija nije ugovor i zbog toga nije pravno obavezujua. Uprkos tome sto postoji meunarodni konsenzus u pogledu potrebe da se usvoji konvencija, jos uvek je sporno na sta bi se ona trebalo da usredsredi. Posebni izvestilac o verskoj netoleranciji ustanovljen je 1986. godine radi praenja sprovoenja Deklaracije iz 1981. godine. Njegov/njen glavni zadatak je da upozorava na slucajeve i delatnosti vlasti koje nisu u skladu sa odredbama Deklaracije, kao i da donosi preporuke za mere poboljsanja stanja, koje vlasti treba da sprovode. Pojedinci i zajednice svih vera sirom sveta dozivljavaju verski motivisane progone i diskriminaciju. Oni se kreu u rasponu od povreda nacela nediskriminacije i tolerancije u pogledu vere i uverenja, do napada na zivot, telesni integritet i ljudsku bezbednost osobe. Osim toga, praksom verskih sloboda bave se i regionalni instrumenti: na primer Africka komisija za ljudska prava u nekim nedavnim sporovima iz Sudana odlucila je da primenu serijatskog zakona treba usaglasiti s meunarodnim obavezama. Preventivne mere i budue strategije Pre pristupanja razradi pravno obavezujue konvencije treba raditi na promovisanju Deklaraciju o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja iz 1981. godine kako bi se razvila kultura zajednickog multireligijskog zivota. Posebnu paznju treba usmeriti na ulogu obrazovanja kao kljucnog sredstva za suzbijanje verske netolerancije i diskriminacije. Drzave imaju jasne obaveze po meunarodnom pravu da se suprotstave nasilju i diskriminaciji na osnovu uverenja. Nevladine organizacije, verske i sekularne organizacije imaju jednako jasnu ulogu u upozoravanju na slucajeve krsenja verskih sloboda od strane drzava i drugih cinila- ca, u odbrani progonjenih i u promovisanju tolerancije pomou informativnih kampanja, podizanja svesti, obrazovnih programa i obucavanja. Sta mozemo uciniti? Mozemo poceti sa sprecavanjem diskriminacije i verskih progona tako sto postujemo prava drugih. Verska tolerancija ukljucuje postovanje sledbenika drugih vera, bez obzira na to da li smatramo njihovo verovanje istinitim ili ne. Kultura tolerancije i postovanja zahteva da ne diskriminisemo, ne ocrnjujemo i ne kleveemo tuu veru i da postujemo osnovno pravo na raznolikost. Ona takoe znaci da ne pristajemo na diskriminaciju drugih u pogledu zaposljavanja, stanovanja i pristupa socijalnim sluzbama samo zato sto su druge vere. Zatim, treba da razvijamo postovanje da bismo zapoceli promenu stava. Postoji potreba za meuverskim dijalogom, kao i potreba da vernici i oni koji ne veruju nau zajednicki jezik kako bi ucili da izrazavaju meusobno postovanje. 172 VERSKE SLOBODE DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Meuverski dijalog za religijski pluralizam Tokom nekoliko proteklih decenija pitanja religijskog i kulturnog pluralizma pobudila su interes u crkvama i zajednicama vernika. Osea se potreba za izgradnjom pozitivnog odnosa meu ljudima razlicitih vera. Kako raste interes za dijalogom, siri se i praksa dijaloga, sto razlicitim religijskim zajednicama omoguuje da se bolje razumeju i tesnje sarauju u obrazovanju, resavanju sukoba i drustvenoj svakodnevici. Neke od meunarodnih nevladinih organizacija koje promovisu meuverski dijalog i mir su: Svetski savet crkava; Svetska konferencija o verama i miru (WCRP), sa stalnom radnom grupom za ,,religiju i ljudska prava"; Svetski parlament vera; Globalna fondacija za etiku; Svetski kolegijum intereligijskih saveta (WFIRC). Zatim, brojne lokalne i regionalne inicijative sirom sveta rade pomou dijaloga na resavanju i sprecavanju sukoba: Na Bliskom istoku Svestenstvo za mir okuplja rabine, svestenike, pastore i imame u Izraelu i na Zapadnoj obali radi zajednickog delovanja i postizanja mira i pravde u regiji. U juznoj Indiji Savet milosti okuplja hinduiste, hrisane, muslimane, budiste, dzaine, zoroastrijance, Jevreje i sike u nastojanju da rese sukobe u zajednicama (komunalizam). Na Pacifiku Meuverska potraga okuplja predstavnike mnogih religija na Fidziju u trazenju nacina da se prevaziu predrasude i promovise meusobno postovanje. U Evropi u projektu ,,Meuverska Evropa" prvi put su pozvani urbani politicari i predstavnici razlicitih religija iz cele Evrope da se sastanu u Gracu i Sarajevu. ,,Religije za mir" putem obrazovanja Meuversko obrazovanje podstice postovanje za ljude drugih vera i priprema ucenike da uklone prepreke predrasuda i netolerancije. U Izraelu projekat pod nazivom ,,Zajednicke vrednosti/razliciti izvori" okuplja Jevreje, muslimane i hrisane na zajednickom proucavanju svetih tekstova u potrazi za vrednostima koje su im zajednicke i mogu se sprovoditi u svakodnevnom zivotu, iz cega e se naciniti nastavni materijali; U Tajlandu i Japanu nedavno su Kampovi mladih za eticko vostvo okupili mlade predstavnike verskih zajednica tih zemalja u programima obuke za razvijanje vizije vostva, etike, sluzenja zajednici i jacanja pomirenja; U Nemackoj, Engleskoj i drugim zemljama pedagozi analiziraju kako su u skolskim udzbenicima obraene verske tradicije koje nisu bliske ucenicima kojima su knjige namenjene. PITANJA ZA RASPRAVU ,,U dijalogu uverenja i otvorenost treba da budu u ravnotezi." Kako to postii, pojedinacno i u zajednici? VERSKE SLOBODE 173 2. TRENDOVI Kultovi, sekte i novi verski pokreti Desetine zgrada osteeno u napadu razbesnele gomile na islamsku sektu u Indoneziji: DZAKARTA, 24 decembra: Razbesnela gomila ostetila je i opljackala dvadesetak kua i dve dzamije koje pripadaju islamskoj sekti Ahmadiyah u indonezanskoj pokrajini Zapadna Java, saopstila je danas policija. Jana potvruje da je istraga u toku, ali zasad niko nije uhapsen. (AFP) (postavljeno u 10:00 PST) IZVOR: HTTP//WWW.DAWN.COM/2002/12/4/WELCOME.HTM JANUAR 2003. Verske slobode ne treba tumaciti usko, kao slobode koje pripadaju samo poklonicima tradicionalnih svetskih religija. Poklonici novih verskih pokreta ili verskih manjina imaju pravo na jednaku zastitu. To nacelo posebno je vazno u svetlu aktuelnih zbivanja u kojima su novi verski pokreti cesto meta diskriminacije ili represije. Novi pokreti oznacavaju se s vise razlicitih naziva i trebalo bi ih pazljivije istraziti. Pojmovi ,,kult" ili ,,sekta" koriste se za verske grupe koje se u uverenjima i praksama razlikuju od dominantnih religija. Iako su oba pojma prilicno dvosmislena, sekta oznacava disidentsku versku grupu, koja se odvojila od neke dominantne religije, dok se kult smatra neortodoksnim ili nepravovernim sistemom verskih uverenja, koje cesto prate jedinstveni obredi. Budui da se oba pojma definisu kao ,,odstupanje od normi", pogledi o tome sta cini sektu ili kult razlikuju se od vere do vere. Budizam i hinduizam koriste ih u neutralnom smislu, dok se u zapadnom svetu pojmovi ,,sekta" i ,,kult" cesto koriste s negativnom konotacijom. Razlog tome nije samo cinjenica da takve grupe odstupaju od normi, nego i njihova cesta povezanost s fanatizmom ili finansijskim zloupotrebama. Grupe za koje se utvrdi da su vise komercijalna preduzea nego religijske grupe ne uzivaju zastitu verskih sloboda. Cuveni kontroverzni primer je Scijentoloska crkva, kojoj se u nekim zemljama, na primer, u Nemackoj, uskrauju verske slobode jer je smatraju preduzeem. Zene i vera U proslosti zene su bile diskriminisane u skoro svim veroispovestima. Tek u novije vreme pocelo se govoriti o verskim slobodama zena. Diskriminacija zena u religiji je dvostruka: one nemaju slobodu iskazivanja svoje vere, budui da nemaju jednak pristup obrednim mestima, ne mogu propovedati niti biti voe. Osim toga, zene mogu postati zrtve, jer u nekim veroispovestima verski zakoni, prakse ili obicaji kaznjavaju zene ili cak ugrozavaju njihov zivot: Postotak mladih devojaka kojima su osakaene genitalije u seoskim podrucjima Egipta dostize 95%. Sakaenje genitalija zenama, verska i kulturna tradicija u mnogim zemljama, u potpunosti se kosi s meunarodnim standardima zastite ljudskih prava. Ono moze prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme i smrt. Prisilni brakovi koji cesto dovode do ropstva obicaj su u delovima Nigerije, Sudana, Pakistana i drugim podrucjima, gde se ne trazi zenin pristanak na brak. Ponekad ,,zene" nisu starije od devet godina. Silovanje kao specificni oblik ,,etnickog cisenja": verska pripadnost zrtava u mnogim slucajevima bila je povod za masovna silovanja u bivsoj Jugoslaviji, Gruziji, Suda- PITANJA ZA RASPRAVU Da li su u vasoj zemlji manjinska uverenja zastiena i, ako jesu, kako? Uzivaju li ona ista prava/podrsku kao dominantna uverenja? 174 VERSKE SLOBODE nu, Ruandi i Ceceniji. Prisilne trudnoe silovanih zena znace da su one javno zigosane kao silovane i time osramoene i obescasene, uz to sto su telesno povreene. Meu zrtvama bilo je i devojcica izmeu 7 i 14 godina. Verski ekstremizam i njegove posledice Nakon napada 11. septembra 2001. godine terorizam je poceo da instrumentalizuje verska uverenja vise nego ikad ranije. Mnogi smatraju da je taj tragicni dogaaj samo vrh ledenog brega u spletu vere i terorizma. Otmice aviona, bombaski napadi na ambasade zapadnih zemalja u muslimanskim zemljama, da i ne spominjemo ,,palestinsko pitanje" i razlicite sukobe ,,niskog intenziteta" sirom sveta - u svim tim zbivanjima mobilise se religija radi politickih ciljeva. Meutim, to povezivanje veoma je opasno. Ono dovodi do podele sveta na ,,dobre" i ,,lose" scenarije i zigose ljude zbog njihove vere. Ali, nije svaki terorista ili ekstremista vernik, upravo kao sto ni svaki vernik nije terorista. Kada se ekstremisticki napadi povezuju s verom, kada napadaci tvrde da su pocinili zlocin ,,u ime Boga", vera i sloboda vere koriste se i zloupotrebljavaju da bi se prikrili politicki motivisana dela ili zahtevi. Pribegavanje terorizmu u ime vere ne nastaje Kao sto se vera moze zloupotrebljavati za opravdavanje terorizma, tako se i antiteroristicke akcije vlasti mogu zloupotrebljavati za opravdavanje delovanja koja ugrozavaju ljudska prava i slobodu veroispovesti ili uverenja. OSCE KONFERENCIJA O VERSKIM SLOBODAMA I SUZBIJANJU TERORIZMA, BAKU, OKTOBAR 2002. 3. HRONOLOGIJA Najvazniji dogaaji u istoriji razvoja verskih sloboda 1776: Virdzinijska povelja o pravima, Prvi amandman 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (cl. 2, 18) 1948: Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida (clan 2) 1950: Evropska konvencija o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (clan 9) 1966: Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima (cl. 18, 20, 24, 26 f) 1969: Americka konvencija o ljudskim pravima (cl. 12, 13, 16 f, 23) 1981: Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (cl. 2, 8, 12) 1981: Deklaracija UN o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja 1990: Deklaracija iz Kaira o ljudskim pravima u islamu (clan 10) 1992: Deklaracija UN o pravima lica koje pripadaju etnickim, verskim i jezickim manjinama (clan 2) 1998: Azijska povelja o ljudskim pravima (clan 6) iz sukoba razlicitih kultura zbog verskih uverenja, jer je ekstremizam globalna pretnja koja nije ogranicena samo na neka drustva ili vere, nego je tu rec o sukobu koji proizlazi iz neznanja i netolerancije. Jedini nacin efikasnog suzbijanja bilo kog oblika ekstremizma jeste razbijanje zacaranog kruga nasilja koje raa novo nasilje. PITANJA ZA RASPRAVU Koji su glavni razlozi sukoba u verskim zajednicama i izmeu njih? Mozete li navesti primere iz vlastitog iskustva? Gde vidite ulogu vere u mirovnim nastojanjima i resavanju sukoba? Prisetite se primera gde su vere bile cinioci pomirenja. VERSKE SLOBODE 175 ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: RECI KOJE RANJAVAJU I: DEO UVOD Cilj aktivnosti je da pokaze ogranicenja slobode izrazavanja kada ono sto radimo ili govorimo povreuje verska uverenja i oseaje drugih. Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPSTE INFORMACIJE O VEZBI Ciljevi i zadaci: razumeti i prihvatiti verske oseaje drugih ljudi saznati o ogranicenjima slobode izrazavanja Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 8 25 Vreme: najmanje jedan sat Materijal: veliki papiri i markeri Priprema: pripremiti papire i markere Potrebne vestine: slusanje drugih, osetljivost za stavove drugih i prihvatanje njihovih stavova DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEZBI Opis aktivnosti/uputstva: Navedite ucesnike da pomou oluje ideja izrade popis uvredljivih komentara i stereotipa koji se odnose na savest ili verska uverenja drugih, narocito stereotipa koji povreuju. Izaberite nekoliko najgorih i zapisite ih. Podelite ucesnike u grupe od cetiri do sest ljudi. Neka neko u svakoj grupi procita prvi iskaz. Grupa treba jednostavno da prihvati da taj komentar moze nekoga povrediti. Ne smeju da propituju da li ga oni smatraju uvredljivim. Navedite ih na razgovor o tome zasto taj komentar moze nekoga povrediti; treba li ljudima dopustiti da govore takve stvari bez obzira na posledice i sta uciniti kada se to dogodi. Ponovite isti postupak za svaki iskaz. POVRATNA INFORMACIJA Rasprava: Kako se ucesnici oseaju posle aktivnosti? Da li im je bilo tesko da prihvate da su komentari nekoga povredili, a ipak nisu reagovali? Koja ogranicenja treba postaviti onome sto mozemo govoriti o nasim misljenjima i uverenjima? Treba li uvek da budemo u mogunosti da kazemo sta god hoemo? Metodoloski saveti: Pri ovoj aktivnosti budite oprezni, ne prosuujte iskaze. Predlozi za varijacije: Zavrsna aktivnost: pismo svim ucesnicima. Napisite imena ucesnika na malim ceduljama, neka svako izvuce jednu cedulju i napise ljubazno pismo toj osobi prigodan zavrsetak mnogih aktivnosti koje ostavljaju nedoumice i pobuuju emocije. DEO IV: NASTAVAK Ako ucesnici zele dalje zajedno da rade, mogu se usmeriti da uspostave pravila za raspravu/komunikaciju, koja mogu zakaciti na zid tako da ih se svako, po potrebi, moze prisetiti. Srodna prava: pravo na slobodu izrazavanja IZVORI: UN PUBLISHING 1989.: TEACHING HUMAN RIGHTS, PRACTICAL ACTIVITIES FOR PRIMARY AND SECONDARY SCHOOLS, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA, ZENEVA 176 VERSKE SLOBODE AKTIVNOST II: VERA MOGA BLIZNJEG I MOJA VERA DEO I: UVOD Aktivnost se bavi nacelom nediskriminacije i zabranom netolerancije na verskoj osnovi. Najbolje ju je sprovoditi sa ucesnicima razlicitih verskih uverenja. Tip aktivnosti: aktivnost koja se sastoji se iz vise zadataka DEO II: OPSTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: razmotriti i razumeti pojam tolerancije analizirati razne aspekte verskih sloboda razvijati imaginaciju i kreativne nacine misljenja uciti o razlicitim obicajima/kulturama Ciljna grupa: mladi i odrasli. Uz manje izmene, aktivnost se moze primeniti i na studente svih starosnih grupa. Velicina grupe/organizacija: 5 30 Vreme: 2 4 sata Priprema: pripremite velike papire i markere Potrebne vestine: drustvene vestine: slusanje drugih, analiza, komunikacija; vestine kritickog misljenja: iznosenje vlastitog stava, refleksija; kreativne vestine: stvaranje metafora i ilustrativnih simbola DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva Prvi deo Grupna aktivnost: napravite tabelu s dve kolone. Jednu nazovite ,,tolerancija", drugu ,,netolerancija". Od ucesnika zatrazite da olujom ideja iznesu primere za obe pojave. Potom im trazite da istraze i uporede kolone. (Napomena: ovde se cesto dogodi da sve definicije i primeri ,,tolerancije" izrazavaju ,,pasivni" umesto ,,aktivni" stav. Ako primeri krenu tim smerom, upozorite ucesnike na to.) Licno iskustvo netolerancije: zamolite ucesnike da opisu neki dogaaj u kom je dosla do izrazaja netolerancija, a kom su prisustvovali. Kako su ga mogli zaustaviti ili izbei? Smatraju li da je mogue ljude obrazovati za tolerantno ponasanje? Povratna informacija: Pojam tolerancije: sta ucesnici primeuju uporeujui dve kolone? Sta mora ukljuciti opsta definicija tolerancije/netolerancije? Pitajte ucesnike i zabelezite zajednicke tacke u njihovim odgovorima. Potom iznesite prvi deo definicije iz Deklaracije UN o nacelima tolerancije: ,,[Tolerancija] je aktivan stav i odgovornost koja podrzava ljudska prava, pluralizam (ukljucujui kulturni pluralizam), demokratiju i vladavinu prava." Drugi deo Organizujte multikulturalni skup. Zamolite sve ucesnike/grupe da preuzmu ulogu pripadnika neke verske ili duhovne grupe. Zatrazite od njih da slikom, pantomimom, pesmom, stripom ili kratkim igrokazom prikazu nesto sto e pokazati obicaje ili verovanja veroispovesti koju predstavljaju. Dajte ucesnicima 20 minuta za pripremu. Zamolite ih da izvedu prezentaciju o razlicitim obicajima religija koje prikazuju. Povratna informacija: Sta ucesnici mogu nauciti iz prezentacija? Da li razlicite prezentacije imaju nesto zajednicko? Da li je ucesnicima lakse da budu tolerantni prema drugim uverenjima/verama posto su naucili nesto o njima? Iznesite drugi deo definicije tolerancije iz Deklaracije UN o nacelima tolerancije: [To- VERSKE SLOBODE 177 lerancija] obavezuje drzave clanice da ,,obrazuju brizne i odgovorne graane koji su otvoreni prema drugim kulturama, sposobni da cene vrednost slobode, postuju ljudsko dostojanstvo i razlike, kao i sposobni da sprecavaju sukobe ili ih resavaju na nenasilne nacine". Metodoloski saveti: Kod drugog dela aktivnosti vodite racuna o tome da grupa postuje uverenja svih ucesnika. Nemojte ovu aktivnost koristiti kao aktivnost upoznavanja. Pazite da prezentacija razlicitih obicaja ne povredi verske oseaje drugih. U uvodu recite ucesnicima da prezentacije treba da prikazu verske obrede, a nije im cilj da istrazuju jesu li oni jedini ,,istiniti" ili ,,pravi". Pre pocetka bolje je da se svi ucesnici dogovore o znaku (npr. crveni papiri poput crvenog svetla na semaforu) kojim e prekinuti prezentaciju ako je uvredljiva, sadrzi neispravno razumevanje ili pogresne informacije. Ako se ucesnici uprkos vasim uputstvima budu oseali diskriminisano, prekinite prezentaciju i zapocnite razgovor o uzrocima nerazumevanja sa obeju strana. Predlozi za varijacije: Ako radite s decom, mozete sprovesti oba dela aktivnosti i pri tom izostaviti definicije iz Deklaracije UN o nacelima snosljivosti. Ako radite u skoli, drugi deo aktivnosti mozete sprovesti u saradnji s nastavnikom likovnog. U prezentacijama se mogu koristiti plastelin i drugi materijali. DEO IV: NASTAVAK Posle ove aktivnosti u kojoj se polazi od iskustva i kreativnosti, mozete nastaviti s nekim intelektualnim prilogom, npr. nekim tekstovima o toleranciji/netoleranciji. Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: diskriminacija na osnovu rase, boje koze, pola ili etnicke pripadnosti IZVOR: PRILAGOENO IZ UN CYBERSCHOOLBUS, DOSTUPNO NA HTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMANRIGHTS/DECLARATION/18ASP, DECEMBAR 2002. 178 VERSKE SLOBODE REFERENCE Amor, Abdelfattah. Report of the Special Rapporteur on Religious Intolerance, U.N. ESCOR 54th Sess., Agenda Item 18, U.N. Doc. E/CN.4/1998/6. Dostupno na adresi: http://www.hri.ca/fortherecord1998/documentation/commission/e-cn4-1998-6.htm Black's Law Dictionary, 6th (ur.). 1990. West Group. Boyle, Kevin i Juliet Sheen. 1997. Freedom of Religion and Belief- A World Report. Pointing - Green Publishing Services, London and New York. Evans, Malcolm D. i Rachel Murray, (ur.). 2002. The African Charter on Human and Peoples' Rights. The System in Practice, 1986- 2000. Cambridge University Press. Krishnaswami, Arcot. Study of Discrimination in the Matter of Religious Rights and Practices, U.N. Doc. E/CN.4/Sub.2/200/Rev.1, U.N. Sales No. 60.XIV.2 (1960), reprinted in 11 N.Y.U.J. Int'l. L. & Pol. 227 (1978) Publication, Sales No. 60.XIV.2. General Comment on Art 18 of the ICCPR by the Human Rights Committee, CRP.2/Rev.1.20 July, 1993. Kng, Hans, i Karl-Josef Kuschel, (ur.). 1993. A Global Ethic. The Declaration of the Parliament of World's Religions. Continuum, London. Marshall, Paul. 2000. Religious Freedom in the World: A Global Report of Freedom and Persecution. Broadman &Holman, Nashville, Tenn. Lerner, Natan, 2000. Religion, Beliefs, and International Human Rights. Orbis Books, New York. Odio Benito, Elisabeth. Study of the Current Dimensions of the Problem of Intolerance and Discrimination Based on Religion and Belief, U.N. ESCOR 39th Sess., Agenda Item 13, U.N. Doc. E/CN.4/Sub.2/1987/26. Witte, John J. Jr., i Johan van der Vyver. (ur.). 1996. Religious Human Rights in Global Perspective: Legal Perspectives. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/London/Boston. Yinger, J. Milton. 1970. The Scientific Study of Religion. McMillan, New York.World Council of Churches- Inter-religious Relations & Dialogue. http://www.wcc-coe.org/wcc/what/interreligious/indexe.html World Conference on Religion and Peace (WCRP): http://www.wcrp.org/ International Consultative Conference on School Education in Relation with Freedom of Religion and Belief, Tolerance and Non-Discrimination in Madrid, November 2001. Dostupno na adresi: http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/main.htm Centre for Religious Freedom - A Division of Freedom House: http://www.freedomhouse.org/religion Council for a Parliament of the World's Religions: http://www.cpwr.org/ European Court of Human Rights. Case of Kokkinakis v.Greece from 25 May, 1993. Dostupno na adresi: http://hudoc.echr.coe.int/hudoc/ViewRoot.asp?Item=2&Action=Html&X=604114335&Notice=0&Noticemode=&RelatedMode=0 Global Ethic Foundation: http://www.weltethos.org Human Rights Watch: http://www.hrw.org/religion/ DODATNE INFORMACIJE Afhkami, Mahnaz. (ur.). 1995. Faith and Freedom: Womens' Human Rights in the Muslim World. (Gender, Culture and Politics in the Middle East). Syracuse University Press, Syracuse. Diouf, Sylviane A. 1998. Servants of Allah: African Muslims Enslaved in the Americas. New York University Press, New York. Gahrana, Kanan. 2001. Right to Freedom of Religion: A Study in Indian Secularism. International Academic Publishing. Lipton, Edward P i Bob P. Temple, (ur.). 2002. Religious Freedom in the Near East, Northern Africa and the Former Soviet States. Nova Science Publishers. Surush, Abd Al- Karim i dr. 2000. Reason, Freedom and Democracy in Islam: Essential Writings of Abdolkarim Souroush. Oxford University Press. Annual (United States) Department Report on International Religious Freedom: http://www.uscirf.gov/dos01Pages/irf_exec.php3?mode=print Anti-Defamation League (ADL): http://www.adl.org/ Human Rights without Frontiers: http://www.hrwf.net/newhrwf/ International Association for Religious Freedom: http://www.iarf-religiousfreedom.net/ International Journal of Philosophy of Religion, Department of Philosophy, University of South Carolina: USA. http://www.kluweronline.com/issn/0020-7047/contents Journal of Religion and Society, Center for the Study of Religion & Society, Creighton University, http://www.creighton.edu/JRS Marburg Journal of Religion. Dostupno na adresi: http:// www.uni-marburg.de/religionswissenschaft/journal/mjr Ontario Consultants on Religious Freedoms http://www.religioustolerance.org Soka Gakkai International (SGI) Worldwide Buddhist Association: http://www.sgi.org./ Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on Freedom of Religion or Belief: http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mrei.htm PRAVO NA OBRAZOVANJE DOSTUPNOST I PRISTUP OBRAZOVANJU OSNAZENJE PUTEM OBRAZOVANJA ... Skolovanje treba da bude usmereno ka punom razvoju ljudske licnosti i ucvrsivanju postovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda ... CLAN 26 (2) UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA 180 PRAVO NA OBRAZOVANJE PRICA ZA ILUSTRACIJU MAYINA PRICA ,,Zovem se Maya. Roena sam pre 14 godina u siromasnoj seljackoj porodici. Moji roditelji ve su imali puno dece, tako da niko nije bio posebno srean kad sam se ja rodila. Dok sam jos bila sasvim mala naucila sam da pomazem majci i starijim sestrama u kunim poslovima. Mela sam pod, prala odeu i brinula o vodi i ognjistu. Neki od mojih prijatelja igrali su se napolju, ali ja im se nisam mogla pridruziti. Bila sam veoma srena kad su mi dopustili da pohaam skolu. Tamo sam stekla nove prijatelje i naucila citati i pisati. Ali, kad je trebalo da poem u cetvrti razred, roditelji su prekinuli moje skolovanje. Otac je rekao da nema dovoljno novca za skolarinu. Osim toga, morala sam pomagati majci i ostalim ukuanima. Kad bih se mogla ponovo roditi, radije bih bila decak." IZVOR: MILENIJUMSKI IZVESTAJ, UN, 2000. PITANJA ZA RASPRAVU Na koje velike probleme ukazuje ova prica? Saoseate li s Mayom i smatrate li da postoji neki nacin da ona izae iz siromastva i nastavi obrazovanje? Ako smtrate da postoji, kako? Koji su razlozi sto veliki postotak nepismenih cine zene? Mislite li da postoje razlicite vrste znanja? Koja vrsta znanja je vazna? Koja znanja su manje vazna? Mislite li da je pravo na obrazovanje trenutno prioritet meunarodne zajednice? Ko je odgovoran za iskorenjivanje neznanja i nepismenosti? Koje se mere mogu preduzeti za iskorenjivanje nepismenosti? Da li je obrazovanje vazno da bi ljudsko bie moglo uzivati druga ljudska prava? Ako smtrate da je vazno, zasto? Smatrate li da obrazovanje moze doprineti ljudskoj bezbednosti? Ako smatrate da moze, kako? Zivi kao da es sutra umreti. Uci kao da es ziveti vecno. (NEPOZNATI AUTOR) Foto: ISAAC PRAVO NA OBRAZOVANJE 181 POTREBNO JE ZNATI 1. UVOD Zasto ljudsko pravo na obrazovanje? Skoro milijardu ljudi je uslo u 21. vek, a da ne mogu procitati knjigu ili potpisati se. Rec je o sestini ukupnog svetskog stanovnistva, ili ukupnom broju stanovnika zemlje kao sto je Indija, a njihov broj i dalje raste. Ljudsko pravo na obrazovanje moze se nazvati ,,osnazujuim pravom". Ono pojedincu daje vise kontrole nad sopstvenim zivotom, i posebno, mogunost da kontrolise uticaj drzave na svoj zivot. Drugim recima, ostvarivanje osnazujueg prava omoguuje licnosti da uziva dobrobit drugih prava. Uzivanje mnogih graanskih i politickih prava, kao sto su sloboda informisanja, sloboda izrazavanja, pravo da se bira i bude biran i mnoga druga, zavisi od barem minimalnog nivoa obrazovanja. Isto tako, brojna ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao sto su pravo na izbor zaposlenja, pravo na jednaku platu za jednaki rad, pravo na uzivanje dobrobiti naucnog i tehnoloskog napretka, pravo na visoko obrazovanje na osnovu sposobnosti, mogu se ostvarivati u svom punom znacenju tek posto pojedinci dobiju minimalno obrazovanje. Isto to vazi i za pravo ucesa u kulturnom zivotu. Za etnicke i jezicke manjine pravo na obrazovanje ima veliki znacaj u ocuvanju i osnazenju njihovog kulturnog identiteta. Obrazovanjem se takoe moze promovisati (iako se njime ne moze jemciti) razumevanje, tolerancija, postovanje i prijateljstvo meu nacionalnim, etnickim i verskim grupama, kao i pomoi izgradnja kulture univerzalnih ljudskih prava. Obrazovanje nije samo ucenje citanja, pisanja i racunanja. Izvorno latinsko znacenje reci je ,,izvesti nekog". Pravo pojedinca na obrazovanje ukljucuje mogunosti i pristup osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju. Ako ustrajemo na siroj koncepciji prava na obrazovanje, ovaj modul usmeren je na primarno ili osnovno obrazovanje, budui da su velikom broju ljudi uskraeni cak i sami temelji celozivotnog ucenja. Prema Meunarodnoj povelji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, ljudsko pravo na obrazovanje odnosi se na besplatno obrazovanje na ,,elementarnom i osnovnom" nivou. Meutim, drzave taj zahtev tumace na razlicite nacine. Veina zemalja ispunjava obavezu obezbeenja besplatnog ,,elementarnog i osnovnog" obrazovanja na nivou osnovnog skolovanja (prvi nivo formalnog obrazovanja). U Evropi, Severnoj Americi, Australiji i nekim delovima juzne Azije, ,,elementarno" obrazovanje prosireno je i na srednje obrazovanje; meutim, barem 22 drzave u svetu uopste nisu odredile u kojoj je starosti dete obuhvaeno sistemom obaveznog obrazovanja. Obrazovanje i ljudska bezbednost Uskraivanje, isto kao i krsenje prava na obrazovanje, unistavaju sposobnost coveka da razvije vlastitu licnost, odrzi i zastiti sebe i svoju porodicu i na odgovarajui nacin ucestvuje u drustvenom, politickom i ekonomskom zivotu. Na opstem drustvenom nivou uskraivanje obrazovanja steti ciljevima demokratije i drustvenog napretka, a onda i meunarodnom miru i ljudskoj bezbednosti. Pravo pojedinca da pomou obrazovanja i ucenja za ljudska prava dozna koja ljudska prava mu/joj pripadaju, predstavlja vitalni doprinos ljudskoj bezbednosti. Putem obrazovanja i ucenja o ljudskim pravima i humanitarnom pravu mogu se spreciti i regulisati krsenja ljudskih prava i oruzani sukobi i olaksati obnova drustva posle sukoba. 182 PRAVO NA OBRAZOVANJE Istorijski razvoj Pre doba prosvetiteljstva u Evropi obrazovanje je bilo prvenstveno odgovornost roditelja i crkve. Na obrazovanje se pocelo gledati kao na predmet javnog interesa i odgovornost drzave tek s pojavom moderne sekularne drzave. Pocetkom sesnaestog i tokom sedamnaestog veka ugledni filozofi John Locke i Jean Jacques Rousseau u svojim spisima ukazali su na savremenu zamisao prava pojedinca na obrazovanje. Uprkos tome, klasicni graanski instrumenti, kao sto su britanska Povelja o pravima (1689), Deklaracija o pravima iz Virginije iz 1776. godine, americka Deklaracija o nezavisnosti iz 1776. godine ili francuska Deklaracija o pravima coveka i graanina, ne sadrze odredbe o pravu na obrazovanje. Pojavom socijalizma i liberalizma u devetnaestom veku razvija se razumevanje obrazovanja kao ljudskog prava. Marx i Engels u svojim delima drzavi dodeljuju paternalisticku, socijalnu ulogu. Liberalne i antiklerikalne ideje devetnaestog veka takoe su doprinele odreenju prava na obrazovanje, koje je formulisano kako bi se zastitile i unapredile akademske slobode istrazivanja i ucenja od uplitanja crkve i drzave. Tokom druge polovine devetnaestog veka, pravo na obrazovanje dobija neposredno pri- znanje. Ustav Nemacke iz 1871. godine sadrzavao je poglavlje pod nazivom ,,Osnovna prava nemackog naroda", a nemacki Weimarski ustav iz 1919. godine poglavlje o ,,Obrazovanju i skolovanju", u kojima je izricito utvrena obaveza drzave da zajemci obrazovanje u vidu besplatnog obaveznog skolovanja. Razliciti sporazumi zakljuceni posle Prvog svetskog rata i Zenevska deklaracija iz 1924. godine znacili su korak napred ka meunarodnom priznanju prava na obrazovanje. Tokom dvadesetog veka razliciti aspekti prava na obrazovanje ukljuceni su u nacionalne ustave ili meunarodne povelje prava, ili su prihvaeni putem vanustavnih i drugih zakonskih propisa pojedinih drzava. Pravo na obrazovanje izricito se spominje u ustavima otprilike pedeset i dve zemlje, na primer, u ustavu Nikaragve, Kipra, Spanije, Vijetnama, Irske, Egipta, Japana, Paragvaja i Poljske. Engleska i Peru priznale su pravo na obrazovanje zakonima, a Juzna Koreja, Maroko i Japan i ustavom i zakonima. Ustav Sjedinjenih Americkih Drzava ne sadrzi pravo na obrazovanje. U sudskoj praksi SAD kako na federalnom nivou tako i na nivou drzava razvijena je jurisprudencija o nekim aspektima prava na obrazovanje, posebno u odnosu na jednakost obrazovnih mogunosti. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Sadrzaj prava na obrazovanje i obaveze drzave Pravo na obrazovanje cvrsto je zasnovano u meunarodnom pravu ljudskih prava. Nalazi se u vise opstih i regionalnih dokumenata ljudskih prava, na primer, u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (clan 26), Meunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (cl. 13 i 14), Konvenciji o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (clan 10) i Konvenciji o pravima deteta (cl. 28 i 29). Na regionalnom nivou pravo na obrazovanje postoji u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (clan 2 Prvog protokola), Americkoj konvenciji o ljudskim pravima (clan 13 Dodatnog protokola Americkoj konvenciji o ljudskim pravima u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava) i Africkoj povelji o ljudskim pravima i pravima naroda (clan 17). Osnovno pravo na obrazovanje je pravo svih pojedinaca na odreene oblike ponasanja njihovih drzavnih vlasti. Drzave imaju obavezu da postuju, stite i ostvaruju pravo na obrazovanje. Obaveza postovanja prava zabranjuje drzavama da deluju suprotno prihvaenim pravima i slobodama, da se mesaju u/ili ogranicavaju PRAVO NA OBRAZOVANJE 183 ostvarenje prava i sloboda. Drzave moraju, inter alia, postovati slobodu roditelja da izaberu privatne ili javne skole za svoju decu i da im pruze versko i moralno vaspitanje u skladu s vlastitim uverenjima. Mora se postovati nacelo jednakosti decaka i devojcica u obrazovanju, u svim verskim, etnickim i jezickim grupama. Obaveza zastite prava na obrazovanje znaci da drzave moraju preduzeti korake kako bi zakonskim ili drugim merama sprecavale i zabranile krsenje prava i sloboda pojedinca od strane treih lica. Drzave moraju da obezbede da se u privatnim skolama ne sprovode diskriminacione mere ni telesno kaznjavanje ucenika. Prema Meunarodnom paktu o ekononomskim, socijalnim i kulturnim pravima, obaveza ostvarivanja prava na obrazovanje je obaveza postupnog ostvarivanja tog prava. Osim toga, u tom smislu postoje obaveza delovanja i obaveza postizanja rezultata. Obaveza delovanja odnosi se na odreene akcije ili mere koje drzava mora preduzeti, odnosno usvojiti. Najbolji primer za to je clan 14 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR), prema kome nove drzave ugovornice koje jos nisu obezbedile besplatno i obavezno osnovno ... obrazovanje ima da bude usmereno ka punom procvatu ljudske licnosti i oseanju njenog dostojanstva, kao i da e jacati postovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. One su takoe saglasne da obrazovanje mora omoguiti svakome da ima korisnu ulogu u slobodnom drustvu, da unapredi razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo meu svim nacijama i svim rasnim, etnickim i verskim grupama i da pomogne razvoj delatnosti Ujedinjenih nacija na ocuvanju mira. CLAN 13 (1) MEUNARODNOG PAKTA O EKONOMSKIM, SOCIJALNIM I KULTURNIM PRAVIMA Standardi koje treba postii: besplatno i obavezno osnovno obrazovanje; svima dostupno srednje obrazovanje; svima dostupno visoko obrazovanje na osnovu sposobnosti; pojacano osnovno obrazovanje za one koji nisu zavrsili osnovnu skolu; uklanjanje nepismenosti i neznanja putem meunarodne saradnje, uz uvazavanje posebnih potreba zemalja u razvoju. To znaci da unapreenje pristupa obrazovanju za sve na osnovu nacela jednakosti i nediskriminacije i slobode izbora vrste skole i nastavnih sadrzaja odrazavaju duh i osnovnu bit prava na obrazovanje. U Opstem komentaru br. 13 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava navodi cetiri elementa koji cine obaveze drzava u odnosu na pravo na obrazovanje: dostupnost, pristup, prihvatljivost i prilagodljivost. obrazovanje imaju obavezu da ,,izrade i usvoje detaljan plan akcije u kom e odrediti razuman rok za postupno ostvarenje nacela obaveznog i besplatnog vaspitanja i obrazovanja za sve". Dostupnost Duznost obezbeenja obaveznog i besplatnog osnovnog obrazovanja je nedvosmislena pretpostavka za ostvarenje prava na obrazovanje. Obezbeenje dostupnosti osnovnih skola za svu decu zahteva znatna politicka i finansijska ulaganja. Iako obezbeenje obrazovanja 184 PRAVO NA OBRAZOVANJE nije iskljuciva duznost drzave, meunarodno pravo ljudskih prava obavezuje, prvenstveno, drzavu da to obezbeuje, kako bi bilo sigurno da sva deca skolskog uzrasta mogu pohaati osnovnu skolu. Ako su raspolozivi kapaciteti osnovnih skola nizi od ukupnog broja dece u uzrastu za osnovnu skolu, tada drzava nije sprovela u praksu svoju zakonsku obavezu u pogledu obaveznog obrazovanja, pa dostupnost obrazovanja ostaje potreba koju tek treba ostvariti kao pravo. Odredba o srednjem i visokom obrazovanju takoe je vazan element prava na obrazovanje. Zahtev za ,,postupnim uvoenjem besplatnog obrazovanja" ne znaci da se drzava moze razresiti te obaveze. Pristup Minimalna obaveza vlada je da obezbede uzivanje prava na obrazovanje jemcenjem pristupa postojeim obrazovnim institucijama svima, devojcicama i decacima, zenama i muskarcima, na osnovu jednakosti i nediskriminacije. Pozitivna obaveza obezbeenja jednakog pristupa obrazovnim institucijama obuhvata i fizicki i konstruktivni pristup. Obaveza obezbeenja fizickog pristupa institucijama posebno je vazna za starije osobe i osobe s posebnim potrebama. Konstruktivni pristup Obrazovanje zene znaci obrazovanje porodice, zajednice, nacije. AFRICKA POSLOVICA znaci da treba ukloniti prepreke koje iskljucuju neke osobe, npr. ukloniti stereotipne zamisli o ulozi muskaraca i zena iz udzbenika i obrazovnih struktura, kao sto je odreeno clanom 10 Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije zena. Prihvatljivost Posebni izvestilac o pravu na obrazovanje Katarina Tomasevsky napisala je u jednom svom izvestaju da je ,,drzava obavezna da obezbedi da skole zadovolje minimalne kriterijume koje je drzava razvila, kao i da se pobrinu da obrazovanje bude prihvatljivo i za roditelje i za decu". To ukljucuje pravo izbora vrste obrazovanja i pravo osnivanja, odrzavanja, upravljanja i praenja privatnih obrazovnih ustanova. Budui da ucenici i roditelji imaju pravo da ne budu izlozeni indoktrinaciji, obaveza ucenja nastavnih sadrzaja koji su nespojivi s verskim ili drugim uverenjima ucenika moze ugroziti njihovo pravo na obrazovanje. Pitanje nastavnog jezika podstaklo je mnoge rasprave. Ne postoji opste meunarodno priznato ljudsko pravo lica koja pripadaju jezickoj manjini u nekoj zemlji na ucenje vlastitog maternjeg jezika u skoli. U clanu 27 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima utvruje se samo da se upotreba jezika ne sme zabraniti, ali nema reci o pitanjima nastave na maternjem jeziku. U Okvirnoj konvenciji za zastitu nacionalnih manjina Savet Evrope priznaje pravo na ucenje maternjeg jezika, ali nije izrekom priznao pravo na nastavu na maternjem jeziku. Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima otisla je korak dalje u promovisanju prava na obrazovanje na maternjem jeziku kao moguoj opciji za drzave koje su potpisale i ratifikovale Povelju, radi postizanja dvojezicnosti manjina koje su priznate u doticnoj drzavi. Meutim, postoje manjine koje nisu zastiene na takav nacin i nemaju cak ni pravo da uce svoj maternji jezik u skolama, na primer, Romi u Evropi ili Aboridzini u Australiji. Prilagodljivost Ono sto dete uci u skoli trebalo bi da bude odreeno u skladu s buduim potrebama koje e imati kad odraste. To znaci da sistem obrazovanja treba da bude prilagodljiv, da uvazava PRAVO NA OBRAZOVANJE 185 najbolje interese deteta, kao i drustveni razvoj i napredak na nacionalnom i meunarodnom nivou. Odgovornost za obezbeenje obrazovanja koje e pomoi ostvarenju prava na bezbednost treba da zauzme centralno mesto u razumevanju zahteva ljudske bezbednosti. Vlade imaju obavezu da obezbede postovanje, zastitu i ostvarenje ljudskog prava na obrazovanje. Meutim, odgovornost za sprovoenje tih obaveza nije samo na drzavi. Civilno drustvo, takoe, ima zadatak da promovise i podrzava potpuno ostvarenje prava na obrazovanje. 1980-ih, stopa upisa je ponovno blizu 60%. Vise od 40 miliona dece osnovnoskolskog uzrasta ne pohaa skolu. Pol: Razlika se znatno smanjuje, pa danas 57% devojcica osnovnoskolskog uzrasta pohaa skolu, u odnosu na 61% decaka istog uzrasta (meutim, najvee razlike u upisu u osnovnu skolu postoje u Beninu, gde je stopa pohaanja skole devojcica 30% niza nego decaka). Efikasnost: Treina dece upisane u osnovnu skolu u regionu napusta skolu pre petog razreda. Ogranicenja: Oruzani sukobi i ekonomski pritisci zbog zaduzenosti i politika strukturalnog usklaivanja uzimaju veliki danak u obrazovanju. Vise od 30 zemalja regiona tesko su zaduzene, a na otplatu dugova vlade trose koliko na zdravstvenu zastitu i osnovno obrazovanje zajedno. Napredak i promene: Meu zemljama koje su dostigle stopu upisa u osnovnu skolu od 90% ili vise nalaze se: Bocvana, Kape Verde, Malavi, Mauricijus, Juzna Afrika i Zimbabve. LATINSKA AMERIKA I KARIBI Upis: Pristup osnovnom obrazovanju imaju doslovno svi, upisna stopa je visa od 90%. Pol: Iako je diskriminacija zena i devojcica problem u regionu, upis devojcica u osnovno obrazovanje ve je decenijama izjednacen sa upisom decaka. Efikasnost: Visoke stope prekida osnovnog obrazovanja i ponavljanja razreda su ozbiljan problem u regionu. Ogranicenja: Region ima najvee nejednakosti izmeu bogatih i siromasnih, a starosedelacko i osiromaseno stanovnistvo suocava se s teskoama u ostvarivanju pristupa kvalitetnom obrazovanju. Napredak i promene: Stopa upisa u osnovne skole porasla je sa ispod 60% u 1969. godini na 90%. 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA Danas se ostvarivanje prava na obrazovanje moze najefikasnije pratiti preko nacionalnih izvestaja i verodostojnih, vremenski uporedivih pokazatelja. Ti indikatori pokazuju velike razlike u primeni prava na obrazovanje u razlicitim podrucjima sveta. SUPSAHARSKA AFRIKA Upis: Regionalna stopa upisa u osnovnu skolu sa samo 25% u 1960. godini, porasla je na blizu 60% do 1980. godine. Posle pada tokom SREDNJA I ISTOCNA EVROPA I ZAJEDNICA NEZAVISNIH DRZAVA Upis: Opsti pristup besplatnom osnovnom obrazovanju postignut je ve u ranim 1980-im godinama. 186 PRAVO NA OBRAZOVANJE Pol: Stope upisa i zavrsetka obrazovanja jednake su kod devojcica i decaka. Efikasnost: Iako su u zemljama za koje postoje podaci stope zavrsavanja skole prakticno iznad 90%, skoro treina zemalja regiona nema podatke o zavrsetku obrazovanja. Ogranicenja: Realna javna ulaganja u obrazovanje pala su u mnogim zemljama, u Ruskoj Federaciji za treinu, a u Azerbejdzanu, Bugarskoj, Gruziji i Kirgistanu za tri cetvrtine, pa cak i vise. Mnoge skolske zgrade treba obnoviti, a u vise zemalja ima problema s grejanjem. Napredak i promene: U mnogim zemljama planiraju se reforme obrazovanja. vrsilo je srednju skolu. Do osamdesetih broj se poveao na dve treine, a i dalje raste. Meutim, u proseku vise od 15% odraslih u 12 najrazvijenijih zemalja je funkcionalno nepismeno: u Irskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Americkim Drzavama stope premasuju 20%. Ogranicenja: Nije iznenaujue da siromastvo uslovljava niza akademska postignua i vise stope prekida skolovanja. Napredak i promene: Vise od tri cetvrtine mlae dece u Zapadnoj Evropi obuhvaeno je programima predskolskog vaspitanja. IZVOR: UNICEF, 1999. 4. PRIMENA I PRAENJE Od samog svog osnivanja 1945. godine, Ujedinjene nacije prepoznale su potrebu ,,meunarodne saradnje u resavanju meunarodnih problema ekonomskog, socijalnog, kulturnog i humanitarnog karaktera". Meunarodna saradnja putem razmene informacija, znanja i tehnologija bitna je za efikasno ostvarenje prava na obrazovanje, posebno dece iz zemalja u razvoju. Porasla je svest o tome da je pravo na obrazovanje ekonomska potreba od koje zavisi razvoj tih zemalja. Sve zemlje treba da shvate da obezbeenje obrazovanja trazi dugorocno, visoko prioritetno ulaganje, jer obrazovanje razvija pojedinacne ljudske resurse koji su preko potrebni u procesu nacionalnog razvoja. Meunarodne finansijske institucije, kao sto su Svetska banka i Meunarodni monetarni fond, naglasavaju vaznost obrazovanja, smatrajui ga ulaganjem u razvoj ljudskih potencijala. Meutim, upravo te institucije strogim uslovima svojih programa strukturalnog usklaivanja prisiljavaju vlade na smanjenje javnih troskova, ukljucujui troskove za obrazovanje. Svetska konferencija o obrazovanju za sve odrzana 1990. godine na Tajlandu porucila je RAZVIJENE ZEMLJE Upis: Stopa upisa u osnovnu skolu u razvijenim zemljama iznosi skoro 100%. Pol: Postoji jednakost u stopi upisanih devojcica i decaka i u osnovnom i u srednjem obrazovanju. Efikasnost: Tokom 1960-ih godina vise od polovine stanovnika razvijenih zemalja za- Uprkos tome sto su napori da se deci omogui potpuno uzivanje prava na obrazovanje dali znatne rezultate, jos uvek predstoji veliki posao da bi se postigli postavljeni ciljevi. I dalje ima bezbroj neresenih pitanja u vezi s diskriminacijom, nejednakosti, zanemarivanjem i iskorisavanjem devojcica, zena i manjina. Drustva zbog toga moraju intenzivirati napore koje preduzimaju na izmeni drustvenih i kulturnih praksi koje jos uvek sprecavaju pomenute grupe u uzivanju njihovih prava i time neposredno doprinose njihovoj nebezbednosti. PRAVO NA OBRAZOVANJE 187 da efikasno obezbeenje osnovnog obrazovanja za sve zavisi od politickih obaveza i politicke volje koju moraju da pomognu odgovarajue fiskalne, ekonomske, trgovinske, radne i zdravstvene politike, kao i politika zaposljavanja. UNICEF studija, sprovedena na devet zemalja identifikovala je sest siroko odreenih zadataka za postizanje boljeg obezbeenja opsteg prava na osnovno obrazovanje: politicka i finansijska obavezanost, centralna uloga javnog sektora, jednakost u javnom sektoru, smanjenje troskova obrazovanja za domainstva i integracija reformi obrazovanja u sire strategije ljudskog razvoja. Svetski forum o obrazovanju odrzan u Dakaru od 26. do 28. aprila 2000. godine bio je prilika za najobuhvatnije vrednovanje koje je ikad preduzeto u oblasti obrazovanja. Forumu su prisustvovali predstavnici ukupno 164 zemlje i 150 graanskih organizacija, ukljucujui nevladine organizacije. Priprema foruma bila je izuzetno temeljna. Sakupljeno je mnostvo informacija, na osnovu kojih se pokazalo da postoje velike razlike meu zemljama, jer neke zemlje ostvaruju izuzetan napredak, dok druge imaju sve veih poteskoa u razlicitim oblastima obrazovanja. Najzapazeniji ishod foruma bilo je usvajanje Dakar- Efikasna primena prava dece na obrazovanje prvenstveno je pitanje volje. Jedino uz politicku volju vlada i meunarodne zajednice mogue je promovisati to bitno pravo do nivoa na kom e ono doprineti ispunjenju svakog pojedinca i napretku svakog drustva. AMADOU-MAHTAR M'BOW, BIVSI GENERALNI SEKRETAR UNESCO skog okvira za delovanje. vinjeta Trendovi. Preko je potrebna snazna institucionalna podrska punoj primeni prava na obrazovanje. Vodeu ulogu u tome ima UNESCO, kome je obrazovanje specijalnost i najvaznija oblast delovanja. UNESCO je posredovao u iniciranju reformi obrazovanja i promovisanju pune primene prava na obrazovanje, sto pokazuje i siroki korpus standardizovanih instrumenata, razliciti dokumenti, izvestaji i brojni forumi, sastanci, radne grupe i aktivnosti u koordinaciji i saradnji s drzavama, meunarodnim meuvladinim i nevladinim organizacijama. Stoga je UNESCO vodea agencija za meunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja. UNESCO je razvio seriju mehanizama koji omoguuju efikasnu primenu usvojenih odredaba i obezbeuju bolje ispunjavanje preuzetih obaveza u pogledu prava na obrazovanje. U periodicnim izvestajima drzave izvestavaju o merama koje su preduzele na svom podrucju da ispune obaveze koje proizlaze iz konvencija cije su one strane ugovornice. Drzave koje su strane ugovornice Konvencije protiv diskriminacije u obrazovanju moraju Generalnoj skupstini UNESCO u periodicnim izvestajima da podnose informacije o zakonskim i administrativnim merama koje su usvojile i ostalim akcijama koje su preduzele radi primene Konvencije. Da bi obezbedio operacije bez prepreka, UNESCO je osnovao pomona tela koja su odgovorna za pregled izvestaja drzava clanica, na primer, Odbor za konvencije i preporuke. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava kao nadzorno telo odgovoran je za praenje primene Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u drzavama stranama ugovornicama, pregleda redovne nacionalne izvestaje drzava clanica i vodi dijalog s njima radi obezbeenja najefikasnije mogue primene prava sadrzanih u Paktu. Pravo na obrazovanje moze se potpunije ostvarivati unapreenjem procesa izvestavanja i praenja, kao i veom odlucnosu 188 PRAVO NA OBRAZOVANJE drzava da savesno i u dobroj veri ispunjavaju svoje obaveze izvestavanja, koje proizlaze iz odgovarajuih meunarodnih instrumenata. Kao i u pogledu drugih ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, praenje postupne primene prava na obrazovanje u velikoj meri je olaksano usvajanjem i korisenjem pouzdanih pokazatelja, poreenjem razlicitih zemalja i rangiranjem zemalja. U obrazovnom sektoru pouzdani, uporedni vremenski pokazatelji su stopa pismenosti, nivo upisa, stopa zavrsavanja i napustanja skole, broj ucenika po nastavniku i visina javnih izdataka za obrazovanje u odnosu na ukupnu javnu potrosnju ili u poreenju s drugim sektorima, na primer, odbranom. Problemi primene Kao sto je jedan komentator dobro primetio, nije dovoljno proglasiti uzvisena nacela ako ona ostaju mrtvo slovo na papiru zbog nedostatka ili manjkavosti mera za sprovoenje. Efikasno ostvarenje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava cesto zahteva stalno rastue kapitalne izdatke tokom duzeg perioda. Zaista, iskustvo mnogih zemalja pokazuje da obrazovanje predstavlja jednu od najkrupnijih stavki drzavnog budzeta. Obrazovanje nije nacin da zemlja pobegne od siromastva, nego sredstvo borbe protiv siromastva. JULIUS NYERERE Siromastvo je cesto jedna od glavnih prepreka ostvarenju prava deteta na obrazovanje u zemljama u razvoju (vinjeta Modul Sloboda od siromastva). Problem nije prvenstveno u nedostupnosti skola za svu decu. Zapravo, vise od 90% dece u zemljama u razvoju krene u osnovnu skolu. Pravi problem predstavljaju visoke stope napustanja skole i ponavljanja razreda. Zbog nedostatka sredstava vlasti nisu u mogunosti da grade i odrzavaju skole, osnivaju institucije za obuku nastavnika, zaposljavaju strucne nastavnike i administrativno osoblje, obezbeuju nastavne materijale i drugu opremu i ucenicima obezbeuju odgovarajui prevoz. Sve to neposredno zavisi od ekonomskih resursa kojima drzava raspolaze. Zbog siromastva porodice tesko plaaju skolarine ili izdatke za knjige i skolski pribor, a cak i tamo gde je skolovanje besplatno, siromasne porodice nevoljno salju decu u skolu ako njihov rad moze doprineti ionako niskom poro- dicnom budzetu. Jedna studija fondacije Spasimo decu pokazala je da su africke zemlje zbog tereta dugova u nekim slucajevima bile prisiljene da uvedu ili poveaju skolarine i tako porodicama povise troskove skolovanja. Zbog toga milioni dece nisu nikada pohaali skolu ili nisu zavrsili osnovno obrazovanje. Druga prepreka obrazovanju dece u mnogim zemljama je rasireno iskorisavanje decjeg rada (vinjeta Modul Rad). Nazalost, mnogim porodicama treba taj dodatni prihod da bi sastavile kraj s krajem. Nedostatak ekonomskih resursa i siromastvo sprecavaju decu da iskoriste prilike za obrazovanje. Siromastvo izaziva glad i pothranjenost koji mogu nepopravljivo da ostete mozak deteta u razvoju. Prosecni ucenik u Zambiji svakog jutra pesaci sedam kilometara do skole, gladan je, premoren, pothranjen i pati od crevnih parazita. On ili ona sedi u razredu zajedno s pedesetak drugih ucenika koji su u slicnom stanju. Njihova sposobnost primanja znanja je minimalna. Akustika je slaba, nema krede ni dovoljno svesaka. PRAVO NA OBRAZOVANJE 189 Siromastvo i decji rad predstavljaju posebno velike prepreke obrazovanju devojcica (vinjeta Modul Ljudska prava zena). Mnoge devojcice moraju preuzeti ozbiljna radna zaduzenja u veoma ranom uzrastu kako bi prezivele. Od njih se ocekuje ne samo da opsluzuju porodice i obavljaju naporne poslove u domainstvu nego im se cesto nameu i drustvene obaveze ranog materinstva i tradicionalnog nacina ponasanja. Iako kratkovidi i ograniceni, tradicionalni pogledi na obrazovanje devojcica jos uvek preovladavaju i najzad demotivisu roditelje da devojcice salju u skolu. Neke grupe devojcica npr. devojcice iz starosedelackih ili nomadskih zajednica, etnickih manjina, kao i napustene i hendikepirane devojcice suocavaju se s posebnim preprekama. Stoga rastu nastojanja meunarodne zajednice da se devojcicama obezbedi jednak pristup obrazovanju i omogui ostvarenje njihovih ljudskih potencijala. DA LI STE ZNALI? Obrazovanje je bolji cuvar slobode nego stalna vojska. EDWARD EVERETT Meunarodni oruzani sukobi, graanski ratovi (vinjeta Modul Ljudska prava u oruzanom sukobu) i graanski nemiri remete normalan nacin zivota. Redovno pohaanje skole moze biti onemogueno ako su skole smestene u blizini podrucja sukoba. Uprkos tome sto su skole zastiene prema meunarodnom humanitarnom pravu, one su cesto meta napada. Ostvarivanje opsteg osnovnog obrazovanja u roku od deset godina u svim zemljama u razvoju kostalo bi sedam do osam milijardi americkih dolara godisnje, sto je otprilike sedmodnevna vrednost ulaganja u vojne svrhe na globalnom nivou; sedmodnevna vrednost finansijskih spekulacija na svetskom trzistu; manje od polovine iznosa koji roditelji u Severnoj Americi godisnje potrose na igracke za svoju decu. Zemlje u kojima su tokom 1990-ih plamteli sukobi: Alzir, Burundi, Kongo, Obala Slonovace, Etiopija, bivsa Jugoslavija, Gambija, Gvineja Bisao, Haiti, Lesoto, Nigerija, Pakistan, Ruanda, Sijera Leone, Somalija, itd. 190 PRAVO NA OBRAZOVANJE DOBRO JE ZNATI DOBRA PRAKSA U Egiptu vlada radi na integraciji uspesnog koncepta lokalnih skola prilagoenih devojcicama u formalni obrazovni sistem, a pokrenula je i sveobuhvatni paket reformi s ciljem stvaranja zdravih skola i skola koje unapreuju zdravlje. U Malaviju su snizeni troskovi skolovanja koje snose roditelji tako sto su ukinute skolarine i obavezne uniforme. Program Busti u Pakistanu, koji se odvija zahvaljujui saradnji jedne nevladine organizacije iz Karacija i UNICEF, ima za cilj da obezbedi obavezno obrazovanje dece koja potom mogu biti primljena u redovne skole. Namenjen je deci uzrasta od 5 do 10 godina; oko tri cetvrtine ucenika su devojcice. Inicijativa je uspela da ublazi uobicajene rodne predrasude delimicno i putem obrazovanja u kui. Osnovano je vise od 200 kunih skola, u koje je upisano vise od 6.000 ucenika, s troskovima od sest dolara po osobi, sto je daleko ispod prosecnih troskova u javnim osnovnim skolama. Mauritanija je zakonom zabranila rane brakove, propisala obavezno osnovno obrazovanje i podigla minimalnu starosnu granicu za decji rad na 16 godina. Osnovala je vea za decu radi sprovoenja Konvencije o pravima deteta i pokrenula osnivanje sudova za maloletne prestupnike u svim veim gradovima. U okrugu Masan u Kini sela i domainstva koja preduzimaju efikasne mere kako bi obezbedili skolovanje devojcica imaju prednost pri dobijanju zajmova za razvoj. Narodna Demokratska Republika Laos uspesno sprovodi plan za rodnu jednakost kojim omoguuje devojcicama u podrucjima gde zive manjine pristup kvalitetnom osnovnom obrazovanju. Dugorocni cilj je uvesti vise zena u glavne tokove drustvenoekonomskog razvoja postupnim unapreenjem nivoa njihovog obrazovanja. U Mumbaju (nekadasnjem Bombaju) u Indiji u sklopu inicijative Pratham Mumbay Education, u kojoj je uspostavljeno partnerstvo izmeu pedagoga, zajednice, korporacija koje deluju kao sponzori i vladinih tela, osnovano je 1.600 skola i potpomognuta modernizacija vise od 1.200 osnovnih skola. U Avganistanu, gde su devojcice bile iskljucene iz formalnog obrazovnog sistema, UNICEF je, podrzavsi kune skole za devojcice i decake, preduzeo hrabar korak; od 1999. godine do kraja 2001. godine u kunim skolama ucilo je 58.000 dece. Projekt CHILD u Tajlandu, koji je poceo donacijama polovnih racunara, prati povezanost obrazovanja dece i zdravlja. Kljucni cilj desetogodisnjeg programa razvoja obrazovanja (PRODEC) u Maliju je da se ostvari nivo od 75% upisa u osnovnu skolu do 2008. godine. Centri za razvoj obrazovanja (CED) su obrazovne ustanove u Maliju za petnaestogodisnju decu koja na drugi nacin ne bi mogla ii u skolu. Tamo dobijaju osnovna znanja o svom jeziku i zanimanju. Svaki razred ima 30 ucenika, 15 decaka i 15 devojcica. UNESCO delatnosti u obrazovanju usmerene su ka tri strateska cilja: - promovisati obrazovanje kao osnovno pravo; - unapreivati kvalitet obrazovanja; - promovisati eksperimente, inovacije, sirenje informacija i dobrih praksi, kao i politiku dijaloga u obrazovanju. Komisija za ljudska prava ustanovila je 1997. godine Posebnog izvestioca o pravu na obrazovanje sa zadatkom da izvestava o stanju postupnog ostvarivanja prava na obrazovanje, ukljucujui pristup osnovnom obrazovanju i poteskoe koje ometaju ostvarenje tog prava. PRAVO NA OBRAZOVANJE 191 2. TRENDOVI Dakarski okvir za delovanje Obrazovanje za sve, usvojen na Svetskom forumu o obrazovanju (Dakar, Senegal, 26 - 28. aprila 2000) odrazava zalaganje cele meunarodne zajednice za potpuno ostvarenje prava na obrazovanje. Dakarski okvir za delovanje postavio je sest ciljeva za ostvarenje osnovnog obrazovanja za sve do 2015. godine: 1. prosiriti i unaprediti sveobuhvatnu negu i obrazovanje u ranom detinjstvu, narocito za najugrozeniju decu i decu iz siromasnih porodica; 2. obezbediti da do 2015. godine sva deca, narocito devojcice, deca koja zive u teskim uslovima i deca koja pripadaju etnickim manjinama imaju pristup i zavrsavaju besplatno, obavezno kvalitetno osnovno obrazovanje; 3. obezbediti da se obrazovne potrebe mladih i odraslih zadovolje ravnopravnim pristupom odgovarajuim obrazovnim i strucnim programima; 4. postii do 2015. godine 50% unapreenje nivoa pismenosti odraslih osoba, posebno zena i ravnopravni pristup svih odraslih osoba obaveznom i celozivotnom obrazovanju; 5. ukloniti rodne disparitete u osnovnom i srednjem obrazovanju do 2005. godine i postii rodnu jednakost u obrazovanju do 2015, s naglaskom na puni i ravnopravan pristup devojcica kvalitetnom osnovnom obrazovanju; 6. unaprediti sve aspekte kvaliteta obrazovanja i obezbediti dobre uslove svima, tako da svi mogu postii merljive i priznate obrazovne rezultate, prevashodno u pismenosti i bitnim zivotnim vestinama. Opste osnovno obrazovanje do 2015. postavljeno je za milenijumski razvojni cilj na Milenijumskom samitu na vrhu u septembru 2000. godine. Danasnje stanje u pogledu opsteg osnovnog obrazovanja: 51 zemlja, sa 40 posto svetskog stanovnistva, priblizava se ostvarenju opsteg osnovnog obrazovanja do 2015. godine ili ga je ve ostvarila. Ali, 24 zemlje nazaduju ili vidno zaostaju u njegovom ostvarenju a 93 zemlje, sa skoro 40 posto svetskog stanovnistva, nemaju podatke o tome. Na globalnom nivou, od sestoro dece osnovnoskolskog uzrasta jedno ne pohaa skolu. Procena stopa nepismenosti u svetu po regionima i polu, 2000. muskarci zene Razvijene zemlje Latinska Amerika/ Karibi Istocna Azija/ Okeanija* Supsahara Arapske zemlje Juzna Azija Izvor: UNESCO Institut za statistiku * Ne ukljucuje Japan, Australiju i Novi Zeland Benin, s bruto domaim proizvodom od samo 990 dolara po stanovniku, na putu je da svoj deci skolskog uzrasta obezbeuje osnovno obrazovanje do 2015. godine, dok Katar, sa skoro 20 puta veim dohotkom, daleko zaostaje za Beninom. Dohodak po glavi stanovnika Egipta manji je od treine dohotka po glavi stanovnika Maarske, ali dok se Egipat priblizava postizanju opsteg upisa u osnovnu skolu, Maarska trenutno zaostaje u tom pogledu. IZVOR: IZVESTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000, UNDP 192 PRAVO NA OBRAZOVANJE - Ukupni upis u osnovnu skolu u zemljama u razvoju poveao se sa 50% u 1970. godini na 80% u 1990. godini i 84% u 1998. godini. Stopa pismenosti u zemljama u razvoju takoe je porasla sa 43% u 1970. godini na 65% u 1990. godini i vise od 70% u 1995. godini. Nasuprot tome, primeuje se da u nekim zemljama upis stagnira. - Prema procenama, u svetu ima 854 miliona nepismenih odraslih osoba, od toga su 544 miliona zene. - 60% dece koja ne pohaaju osnovnu skolu u svetu su devojcice. - Upis devojcica u osnovnu skolu raste kao i upis decaka. Meutim, postoji zabrinutost da se jaz meu njima poveava. - 113 miliona dece osnovnoskolskog uzrasta ne moze ostvariti pravo na obrazovanje. 97% njih zivi u zemljama u razvoju. - 93 zemlje, u kojima zivi 39% svetskog stanovnistva, nemaju podatke o upisu u osnovnu skolu. 3. HRONOLOGIJA 1948: U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima obrazovanje je proglaseno osnovnim ljudskim pravom. 1959: Deklaracija o pravima deteta usvojena na Generalnoj skupstini UN. Obrazovanje proglaseno pravom svakog deteta. 19601966: UNESCO Svetske regionalne konferencije o obrazovanju. 1969: Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije stupa na snagu i proglasava opste pravo na obrazovanje, bez obzira na rasnu ili etnicku pripadnost. 1976: Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima stupa na snagu jemcei pravo na obrazovanje za sve. 1981: Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije zena stupa na snagu, pozivajui na jednaka prava na obrazovanje. 1985: Trea svetska konferencija o zenama. Obrazovanje je proglaseno osnovom za unapreenje polozaja zena. 1990: Svetska deklaracija o obrazovanju za sve u Jomtienu u Tajlandu. Na konferenciji koja se odvijala pod pokroviteljstvom UNDP, UNESCO, UNICEF, Svetske banke i kasnije UNFPA postignut je globalni konsenzus o prosirenoj viziji osnovnog obrazovanja. 1993: Sastanak na vrhu o obrazovanju E-9 u Nju Delhiju u Indiji. Predstavnici vlada devet najnaseljenijih zemalja u razvoju (Banglades, Brazil, Kina, Egipat, Indija, Indonezija, Meksiko, Nigerija i Pakistan) obavezali su se da e ostvariti cilj opsteg osnovnog obrazovanja do 2000. 1994: Svetska konferencija o obrazovanju osoba s posebnim potrebama: pristup i jednakost, u Salamanki. Ucesnici su objavili da sve zemlje treba da ukljuce obrazovanje osoba s posebnim potrebama u nacionalne obrazovne strategije. 1994: Meunarodna konferencija o stanovnistvu i razvoju. Zemlje ucesnice obavezale su se da e promovisati i ostvariti jednak pristup kvalitetnom obrazovanju radi borbe protiv siromastva, rasta zaposlenosti i jacanja socijalne integracije, s posebnim naglaskom na obrazovanje devojcica. 1996: Amanska afirmacija na sastanku na polovini decenije Meunarodnog savetodavnog foruma o obrazovanju za sve. 2000: Dakarski okvir za delovanje usvojen na Svetskom forumu o obrazovanju u Senegalu. PRAVO NA OBRAZOVANJE 193 ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: ODIGRAJTE TO! DEO I: UVOD Cilj ove aktivnosti je da se produbi razumevanje pitanja izlozenih u teorijskom delu modula Pravo na obrazovanje. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPSTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: Tehnika igranja uloga moze pospesiti ucenje. Njena svrha je da ucesnici dozive nepoznatu situaciju i razvijaju saoseanje i postovanje za drugacije stavove. Ciljna grupa: mladi, odrasli Velicina grupe/organizacija: oko 20 osoba Vreme: 60 minuta Priprema: pazljivo procitati Modul Pravo na obrazovanje Materijal: listovi za crtanje, markeri Potrebne vestine: gluma i govorne vestine, vestine empatije, kreativne vestine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod u temu: Objasnite da je svrha aktivnosti dramatski predstaviti sadrzaj modula o obrazovanju. Zamolite ucesnike da se podele u male grupe (4 - 6) i svakoj grupi dajte veliki komad papira i markere. Dajte grupama deset minuta da u oluji ideja izloze svoje ideje o temi i potom odrede dve ili tri kljucne ideje koje najradije zele prikazati igrom uloga. Sada im ostavite 30 minuta da osmisle i uvezbaju uloge. Objasnite da to mora biti grupni rad i da svako mora imati ulogu u igri. Potom, okupite sve grupe, tako da svi gledaju igre uloga drugih grupa. Ostavite nekoliko minuta nakon svake igre uloga za reakcije i razgovor. Pozovite posmatrace i glumce da kazu svoje misljenje. Izvoenje: Formirajte krug tako da u sredini bude dovoljno mesta za igru uloga. Neka svaka grupa odglumi svoju kratku ,,dramu". Saveti za moderatora: Uzviknite ,,stop" usred razigrane radnje i zamolite glumce da opisu svoje emocije u tom trenutku ili pozovite druge da analiziraju scenu. Bez upozorenja zaustavite radnju, zamolite glumce da zamene uloge i nastave radnju. Neka neko stoji iza svakog glumca. Zaustavite radnju usred neke scene i trazite da ,,senke" kazu sta misle sta njihov lik osea i misli u tom trenutku i zasto. Povratna informacija: Analizirajte igru uloga: Sta ucesnici misle o ovoj aktivnosti? D li je bila teza ili laksa nego sto su ocekivali? Sta je bilo najteze odglumiti? Da li su ljudi naucili nesto novo? Da li je bilo slicnosti i razlika meu grupama i ako jeste, u cemu? 194 PRAVO NA OBRAZOVANJE Metodoloski saveti: Igra uloga moze imati razlicite oblike, ali u svakom od njih ucesnici glume u kratkim dramskim prikazima koji obicno izazivaju jake emocije kod glumaca i publike. Zato voditelj grupe treba da podstice ucesnike da vrednuju ono sto se odigralo i potom analiziraju vaznost toga za ljudska prava. Pre nego sto grupe pocnu izvoenje dajte im jasna uputstva i obezbedite dovoljno vremena da ideju potpuno razviju i rasprave. Budite osetljivi u pogledu oseanja koje igra uloga moze izazvati kod glumaca i publike. Ostavite dovoljno vremena za pitanja glumcima i publici o tome kako su se oseali. Podstaknite ucesnike da vrednuju ono sto se dogaalo i analiziraju koliko je aktivnost relevantna za modul i ljudska prava uopste. Predlozi za varijacije: Ovu aktivnost mozete sprovesti pomou crtanja: neka grupe izrade i predstave plakat kojim e izraziti svoje kljucne ideje. DEO IV: NASTAVAK Potrazite pozorisne scenarije i druge tekstove na temu ljudskih prava i organizujte dramsku predstavu za vasu lokalnu zajednicu. Srodna prava: sva ostala ljudska prava Izvor: Compass: Prirucnik o obrazovanju mladih za ljudska prava, 2002, Strasbourg Cedex: Council of Europe Publishing AKTIVNOST II: DIJAMANTSKI UZORAK DEO I: UVOD Cilj ove aktivnosti je unapreenje razumevanja nacela i odredaba Konvencije o pravima deteta i povezivanje s pravom na obrazovanje. Tip aktivnosti: grupni rad DEO II: OPSTE INFORMACIJE O VEZBI Ciljevi i zadaci: U ovoj aktivnost razmatraju se i vrednuju neki clanci Konvencije o pravima deteta kako bi se razumelo pravo svakog deteta na obrazovanje. Ciljna grupa: mladi Velicina grupe/organizacija: oko 20 Vreme: najmanje 60 minuta Priprema: * Sematski prikazite cl. 12, 13, 14, 17, 18, 27, 28, 29, 32 Konvencije o pravima deteta na velikom listu papira. * Priredite po jedan komplet karata s navedenim clanovima za svaku manju grupu. Materijal: kompleti karata sa clanovima Konvencije o pravima deteta u kovertama Potrebne vestine: jezicke vestine, saradnja, vestine argumentacije i kritickog misljenja, refleksivne vestine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEZBI Opis aktivnosti/uputstva: Pocnite od kratkog pregleda Konvencije o pravima deteta. Pitajte ucesnike sta znaju o Konvenciji i razmotrite sematski prikaz clanaka. Podelite ucesnike u nekoliko manjih grupa. Svakoj grupi dajte koverte s karticama. Svaka grupa mora porazgovarati o tih devet clanova i razmotriti koliko je svaki od njih relevantan za njihove vlastite zivote. Zatim ih treba sloziti u obliku dijamanta po vaznosti treba im oko 25 minuta za razgovor, slaganje i eventualno preslagivanje dijamanta. PRAVO NA OBRAZOVANJE 195 Kada sve grupe zavrse zadatak, obilaze prostoriju da vide kako su druge grupe rangirale clanove. Tada pozovite sve na raspravu. Povratna informacija/vrednovanje: Na pocetku pozovite grupe da predstave svoje rezultate. Zatim ih pitajte o tome kako su se oseali i sta su naucili. Postavite nekoliko pitanja, npr.: slicnosti i razlike izmeu grupa; zasto imamo razlicite prioritete; koji argumenti su bili najuvjerljiviji; da li u Konvenciji o pravima deteta nedostaju neka prava, kako je stanje u vasoj zajednici? Metodoloski saveti: Podelom ucesnika u manje grupe dobija se vea mogunost za ucese i saradnju. Radom u manjoj grupi brzo se dolazi do ideja i ucesnici su podstaknuti da licno iskustvo povezu sa apstraktnim idejama. Naglasite da nema pravog i pogresnog poretka karata. Podstaknite ucesnike da rasprave razlicita misljenja i stavove. Naglasite vaznost postizanja dogovora u grupi. Predlozi za varijacije: Odaberite jedan clan i crtezom, pripovetkom, poezijom, glumom itd., nacinite performans kojim ete izraziti ideju tog clana. Neka ucesnici izaberu jedan clan i razgovaraju o njemu jedan minut. DEO IV: NASTAVAK Pregledajte skolske politike i programe da vidite u kojoj meri skola ispunjava svoje obaveze i odgovornosti prema Konvenciji o pravima deteta. Srodna prava: socijalna i ekonomska prava, sva druga ljudska prava Izvori: prilagoeno iz Compass: Prirucnik o obrazovanju mladih za ljudska prava, 2002, Strasbourg Cedex: Council of Europe Publishing 196 PRAVO NA OBRAZOVANJE REFERENCE Beetham, David. 1998. Human Rights: New Dimensions and Challenges. Uredio Janusz Symonides. Democracy and Human Rights: Civil, Political Economic, Social and Cultural. Manual on Human Rights. UNESCO Publishing. Coomans, Fons. 1998. Identifying Violations of the Right to Education. Uredili Van Boven, Theo, Cees Flinterman i Ingrid Westendorp. The Maastricht Guidelines on Violations of Economic, Social and Cultural Rights. SIM Special No. 20, Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights. Coomans, Fons. 1995. Clarifying the Core Elements of the Right to Education. Uredili Coomans, Fons i Fried van Hoof. The Right to complain about Economic, Social and Cultural Right, SIM Special No.18. Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights. Council of Europe. 2002. COMPASS- A Manual on Human Rights Education with Young People. Strasbourg: Council of Europe. Daudet, Ives i Kishore Singh. 2001. The Right to Education: An Analysis of UNESCOs Standard-Setting Instruments. Paris. UNESCO Publishing. Deutsche Gesellschaft fr die Vereinten Nationen. 2002. Bericht ber die Menschliche Entwicklung. Bonn: DGVN (for UNDP). Fernandez, Alfred i Siegfried Jenkner. 1995. International Declarations and Conventions on the Right to education and the Freedom of Education. Frankfurt am Main: Info3 Verlag. Hodgson, Douglas. 1998. International Cooperation and Development in the Human Right to Education. A textbook. Aldershot: Ashgate Publishing. Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic, Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Dostupno na adresi: http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/circle/toc.htm Nowak, Manfred. 2001. The Right to Education in the Economic, Social and Cultural Rights. Uredili Eide, Asbjorn, Catarina Krause i Rosas Allan. Economic, Social and Cultural Rights, A textbook. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 1999. The United Nations Decade for Human Rights Education (1995-2004) no.3, A compilation of provisions of international and regional instruments dealing with human rights education. Geneva: United Nations. Sen, Amartya. 2002. ,,Basic Education and Human Security" at the ,,Workshop on education, equity and security" at Kolkata, India, on 2-4 January 2002. Symonides, Janusz. 2000. Human Rights: Concept and Standards. Aldershot: Ashgate Publishing. The Interdependent, Monthly nr.104, February 2002. www.nscentre.org Tomasevsky, Katarina. 1999. Preliminary Report of the Special Rapporteur on the Right to Education, UN doc. E/CN.4/1999/49. See also the progress report of the Special Rapporteur, UN doc. E/CN.4/2000/6. UNICEF. 1999. The State of the World's Children 1999. Paris: UNICEF. United Nations. 2001. Beijing to Beijing+5- Review and Appraisal of the Implementation of Beijing Platform for Action-Report of the Secretary General. New York. United Nations. 2001. We the Peoples: the Role of the United Nations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. New York: UN Publishing. DODATNE INFORMACIJE Education International: www.ie-ei.org Electronic Resource Centre for Human Rights Education: http://erc.hrea.org Gateway to e-learning on the Internet: www.unesco.org/education/elearning Human Rights Education Associates: www.hrea.org Human Rights Internet: www.hri.ca Human Rights Network: www.derechos.net Office of the High Commissioner for Human Rights: www.unhchr.ch Right to Education: www.right-to-education.org The Peoples Movement for Human Rights Education: www.pdhre.org The World Bank: www.worldbank.org UN Children's Fund: www.unicef.org UN Educational, Scientific and Cultural Organization: www.unesco.org United Nations Development Programme: www.undp.org World Education Forum 2000: www.unesco.org/efa LJUDSKA PRAVA DETETA OSNAZIVANJE I ZASTITA DETETA UCESE I ZASTITA NEDISKRIMINACIJA DECE NAJBOLJI INTERES DETETA U svim aktivnostima koje se ticu dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta bie od prvenstvenog znacaja ... CLAN 3 KONVENCIJE UN O PRAVIMA DETETA 198 LJUDSKA PRAVA DETETA PRICA ZA ILUSTRACIJU Deca pogoena oruzanim sukobom ,,Oteli su me (Bozja vojska otpora) kad sam s majkom isla u polje... Jedna od otetih devojcica pokusala je pobei, ali uhvatili su je. Pobunjenici su nam rekli da je pokusala pobei i da e je morati ubiti. Naterali su novopridoslu decu da je ubiju. Rekli su nam da e poubijati nase porodice ako pobegnemo. Naterali su nas da hodamo nedelju dana ... Neka manja deca nisu mogla drzati korak, jer smo hodali dugo bez odmora, pa su ih ubili ... Neka deca umrla su od gladi. Oseala sam se bespomono gledajui svu tu decu koja su umirala ili su ih ubijali. Mislila sam da e i mene ubiti." IZVOR: ,,OZILJCI SMRTI: DECA KOJU JE OTELA BOZJA VOJSKA OTPORA U UGANDI", HUMAN RIGHTS WATCH, SEPTEMBAR 1997. PITANJA ZA RASPRAVU U vise od 85 zemalja sveta decu mlau od 18 godina mobilisu u nacionalnu vojsku i opozicione grupe koje pruzaju oruzani otpor. 300.000 dece aktivno ucestvuje u oruzanim sukobima. Koji je razlog iskorisavanja dece za ratove odraslih? Komercijalno polno iskorisavanje dece ,,Sedei u mracnom baru Del Ray hotela, tridesettrogodisnji David, konobar iz Kalifornije, ispricao je kako je drugi put u dve godine posetio Kostariku. Bestidno je govorio o web-stranicama sa oglasima o mladim prostitutkama iz Kostarike, gde je trazio devojku koja prethodno nije imala seksualnog iskustva. David, zdepast covek neurednog izgleda, insistirao je da ga oslovljavamo samo imenom. Hvalio se kako je dogovorio s jednim od mnogih taksista povezanih sa seksualnom trgovinom da mu u hotel gde je odseo dovede trinaestogodisnju devojcicu iz njenog roditeljskog doma u siromasnoj cetvrti San Hozea. Njeni roditelji su za to trazili 400 dolara, sto je David rado platio." IZVOR: ,,POLNO ISKORISAVANJE DEVOJCICA I DECAKA U SREDNJOJ AMERICI, VEINOM OD STRANE AMERICKIH MUSKARACA, DOSTIGLO JE ALARMANTNE RAZMERE", WASHINGTON POST, 2. JANUAR 2000. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Smatrate li da deca imaju pravo da budu zastiena od nasilja? 2. Kako ih zastititi od takvih oblika iskorisavanja? 3. Znate li da li su se u vasoj zemlji turisti zeljni seksualnih usluga nasli pred sudom zbog polnog iskorisavanja dece u drugim zemljama? Trinaestogodisnju devojcicu Sharon otela je Bozja vojska otpora, grupa pobunjenika, sa sedistem u severnoj Ugandi, koja se bori protiv vlade i pri tom terorise lokalno stanovnistvo, posebno otmicama dece koju ukljucuju u svoje redove. LJUDSKA PRAVA DETETA 199 POTREBNO JE ZNATI 1. BORBA ZA ZASTITU PRAVA DETETA Raspravljati o pravima dece ponekad nije jednostavno. Najpre se svi slazu da mladi ljudi imaju pravo na dom, zivot s porodicom i prijateljima, na mogunosti za razvoj licnosti i talenata, kao i pravo da ih postuju i ozbiljno shvataju. Meutim, iako su prava dece nepobitna, u pogledu njihovog ostvarenja postoji niz problema. Kada se postavi pitanje odgovornosti za ostvarenje pravno obavezujuih prava dece, na videlo izlazi mnostvo nejasnoa. Osvrnimo se na Konvenciju UN o pravima deteta (CRC). Taj meunarodni ugovor, koji je Generalna skupstina UN usvojila 1989. godine, predstavlja temelj meunarodne zastite prava dece. Konvencija je uspesna s obzirom na to da su je trenutno, samo 14 godina nakon usvajanja, ratifikovale 192 zemlje, ukljucujui sve clanice UN, osim dveju (Somalije i SAD). Stoga je ocigledno da je Konvencija o pravima deteta postavila univerzalne standarde ljudskih prava dece. Meutim, dok su standardi opsteprihvaeni, njihova primena je porazavajue slaba. U nedavnom UN/UNICEF izvestaju o rezultatima decenije, pripremljenom za Posebnu sednicu UN o deci, navodi se, na primer, da su se sanse za opstanak de- Beba je stav Boga da svet treba i dalje da postoji. CARL SANDBURG ce u podsaharskoj Africi cak pogorsale, 149 miliona dece sirom sveta i dalje je pothranjeno, a 100 miliona dece nije ukljuceno u formalno obrazovanje (vinjeta cinjenice i statistike iznesene nize). Stoga je 3.355 vladinih delegata, 1.732 predstavnika nevladinih organizacija i vise od 600 mladih (izmeu 7 i 18 godina) koji su se u maju 2002. godine okupili u Njujorku na Posebnoj sednici Generalne skupstine posveenoj deci, imalo visoka ocekivanja. Na toj konferenciji usvojen je Plan delovanja pod nazivom ,,Svet po meri deteta", oko koga su vlade, UNICEF i druge meuvladine i nevladine organizacije pregovarale dve godine, s tek delimicnim uspehom. Jedno od najkontroverznijih pitanja o kom se raspravljalo bilo je pitanje statusa Konvencije o pravima deteta u zavrsnom dokumentu, jer su se neke drzave, poput SAD, zestoko protivile ideji da zavrsni dokument polazi od prava deteta. Decja prava i ljudska/decja bezbednost Pojam ljudske bezbednosti odnosi se na promovisanje slobode ljudskog bia od straha i nemastine, uz jednake mogunosti za puni razvoj njegovih ili njenih ljudskih potencijala. Prema tome, taj pojam obuhvata situacije nebezbednosti pruzrokovane nasiljem i siromastvom, kao i pogorsane diskriminacijom i drustvenom iskljucenosu. Zahtev za postavljanjem prioriteta i potreba za uklanjanjem neposrednih pretnji bezbednosti osobe potpuno je u skladu sa idejom prava dece, narocito u pogledu prvenstva nacela najboljeg interesa deteta. Meutim, za nekoliko nedoumica jos uvek nema resenja. Pre svega, pravni okvir za ljudska prava dece kao deo opsteg sistema ljudskih prava ve postoji i stiti sveobuhvatna prava, sto podrazumeva odgovarajue obaveze drzava. Ljudska bezbednost zasad jos nema takvo normativno utemeljenje. S tim u vezi, Institut za ljudska prava ,,Ludwig Boltzmann" razradio je kurikulum za obrazovanje o zastiti, praenju i unapreenju ljudskih prava. Drugo, pristupi ljudske i decje bezbednosti ponekad predviaju preveliku zastitu, naglasavajui ranjivost i zavisnost deteta, dok istovremeno zanemaruju decje mogunosti i resurse. U skladu s tim, konceptualni izazovi bezbednosti dece 200 LJUDSKA PRAVA DETETA odnose se na nacine sto boljeg ukljucivanja aspekta osnazenja deteta, koji cini okosnicu diskursa ljudskih prava. Na osnovu toga sledi da treba isticati komplementarnost pristupa prava dece i pristupa bezbednosti dece, na primer, u kontekstu danasnjih rasprava o ucesu dece u mirovnim procesima i obnovi posle sukoba. Od samih svojih pocetaka Mreza za ljudsku bezbednost posveuje narocitu paznju bezbednosti dece, posebno u situacijama oruzanih sukoba (ukljucujui pitanja sitnog naoruzanja i mina). Ta obaveza je takoe bila izrazena tokom austrijskog predsedavanja Mrezom, u periodu 2002/2003. godine, kada su prioriteti Mreze bila deca pogoena oruzanim sukobima i obrazovanje za ljudska prava. Svako drustvo koje deci, ili bilo kojoj drugoj grupi, uskrauje prava koja pripadaju ostalim grupama, treba da ponudi jasne, odrzive razloge za to. Teret dokaza uvek pociva na onima koji zele iskljuciti druge; od dece se ne sme traziti da dokazuju da im pripadaju ista prava kao i svima ostalima. BOB FRANKLIN (1995) tickog procesa koji je pokrenut 1979. godine u sklopu Ujedinjenih nacija, kada je pocela izrada nacrta prvog pravno obavezujueg dokumenta o ljudskim pravima deteta Konvencije o pravima deteta (CRC). Dan usvajanja Konvencije, 20. novembar 1989. godine, proglasen je Meunarodnim danom prava deteta. KLJUCNA NACELA KONVENCIJE O PRAVIMA DETETA Osnazenje deteta, starosni i rodni aspekti Zasnovana na postovanju dostojanstva svih ljudskih bia, Konvencija o pravima deteta priznaje svako dete kao nosioca vlastitih ljudskih prava, koja ne proizlaze iz, odnosno ne zavise od prava roditelja ili neke druge odrasle osobe. To je temelj zamisli osnazenja deteta, omoguavanja detetu kao postovanom subjektu i graaninu drustva da izaziva i menja ogranicena i diskriminaciona gledista i ocekivanja u pogledu mladih ljudi. Cinjenica je da deca zavise od odraslih (zbog svog telesnog i emocionalnog razvoja, neposedovanja materijalnih sredstava, odnosno prihoda) i od promena ekonomskog i drustvenog polozaja roditelja (nezaposlenost, razvod 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Priroda i sadrzaj ljudskih prava dece Pojam prava dece potice ne samo od sirokog pokreta za ljudska prava nego i od razvojnih koraka ostvarenih u drustvu, obrazovanju i psihologiji tokom poslednjih 300 godina. Ti razvojni koraci u vezi su sa uticajem od drzave finansiranog, institucionalizovanog, obaveznog skolovanja, s negativnim ucincima industrijalizacije na decu (na primer, iskorisavanje dece u fabrikama i rudnicima) i s posledicama rata. Pojavilo se novo razumevanje razvoja deteta, od novih ideja o obucavanju i novih vaspitnih modela, do ,,pokreta osloboenja deteta" 1970-ih godina. To razumevanje pomoglo je u preusmeravanju zarista s ranjivosti deteta i potrebe za zastitom deteta, na novi diskurs nezavisnosti, sposobnosti, samoodreenja i ucesa deteta, kojim su odbacena tradicionalna patrijarhalna gledista na dete kao puki predmet kontrole od strane roditelja ili odraslih. Najzad, sve to zajedno dovelo je do poli- LJUDSKA PRAVA DETETA 201 Stotinu dece, stotinu pojedinaca koji su licnosti ne koji e tek postati licnosti, niti koji e biti licnosti tek u budunosti, nego koji su licnosti sada, upravo ovog trena danas. JANUSZ KORCZAK, ,,KAKO VOLETI DETE" (1919) Osim starosne dimenzije, veliku vaznost za osnazenje dece ima i rodna dimenzija. Trgovanje devojcicama radi polnog iskorisavanja, ubijanje devojcica u ime ,,porodicne casti", iskljucenost i nepovlasenost u obrazovanju i zaposljavanju, kao i ponizavajui stereotipi u medijima i industriji zabave, jasan su dokaz dvostruke diskriminacije devojcica, kako na osnovu roda tako i na osnovu uzrasta. roditelja), sto se neposredno odrazava na standard zivota deteta. Prema tome, jemcenje prava deci ne stvara posebno ,,povlasenu" drustvenu grupu. Nasuprot tome, to je neophodan preduslov za osnazenje polozaja dece u drustvu kako bi im se omoguilo da mogu zastupati svoje interese na jednakim osnovama kao odrasli. Jedino e tako dete biti saslusano na sudu u slucaju starateljstva, a devojcica e se oseati dovoljno bezbednom da prijavi polno zlostavljanje. Time se takoe naglasava preventivni aspekt i podize svest u pogledu osnazivanja dece. I jedino e se tada interes dece kao drustvene grupe ozbiljno shvatati sto predstavlja kljucni izazov, s obzirom na demografsku situaciju zapadnih ,,drustava koja stare", ali i juzne hemisfere, gde mladi cesto cine i do 50% stanovnistva. Holisticki pristup detetu Konvencija o pravima deteta jedinstvena je utoliko sto predstavlja prvi opsteprihvaeni ugovor o ljudskim pravima u kom se ekonomska, socijalna, kulturna, kao i graanska i politicka prava nalaze u jednom dokumentu. Konvencija polazi od sveobuhvatnog, ,,holistickog" pristupa deci; budui da sadrzi odredbe koje jemce postovanje identiteta, samoodreenja i ucesa deteta, ona je napredna u poreenju s prethodnim deklaracijama o pravima dece, koje su se usredsreivale na zastitu deteta tokom njegovog razvoja. Odnos dete roditelj drzava Istovremeno, vazno je istai da te dve dimenzije prava na zastitu i prava na nezavisnost ne iskljucuju jedna drugu, nego se meusobno osnazuju; Konvencijom se ne daje pred- nost pravima nezavisnosti nad pravima zastite, kako ponekad tvrde njeni kriticari, koji je nazivaju ,,antiporodicnom" u strahu da e se porodica raspasti ako se deci zajemce ljudska prava. Konvencijom se izricito potvruje ,,odgovornosti, prava i duznosti" (oba!) roditelja da daju ,,odgovarajue smernice i vostvo" detetu. Meutim, roditeljska odgovornost uslovljena je time sto treba da bude ,,u skladu s razvojnim sposobnostima deteta", sto znaci da se njome ne daju roditeljima nikakva apsolutna prava nad detetom, nego se radi o dinamickom odnosu. Osim toga, s obzirom na drzavu, roditelji nose primarnu odgovornost za vaspitanje i obrazovanje deteta, ali ako nisu sposobni ili spremni da ispune svoje duznosti, pravno je opravdano da drzava/drustvo intervenise. Nediskriminacija dece Konvencija sadrzi jasnu zabranu diskriminacije meu decom, uz dugacki spisak osobina na osnovu kojih nije prihvatljivo praviti razlike (sto se takoe odnosi i na detetove roditelje/staratelje): ,,rasa, boja koze, pol, jezik, vera, politicko ili drugo uverenje, nacionalno, etnicko ili socijalno poreklo, imovina, teskoe u razvoju, porodicno poreklo ili neke druge okolnosti." (clan 2) 202 LJUDSKA PRAVA DETETA Sanjam da e moje cetvoro dece jednog dana ziveti u zemlji u kojoj ih nee prosuivati prema boji njihove koze, nego prema sadrzaju njihovog karaktera. MARTIN LUTHER KING JR. Ne postoji izricita odredba kojom bi se zabranjivala diskriminacija dece u odnosu na odrasle (diskriminacija na osnovu starosnog doba). Meutim, uzimajui u obzir siroki katalog prava u Konvenciji o pravima deteta, bilo koja mera koja bi ogranicavala prava iz Konvencije samo na osnovu starosti, tesko bi bila odrziva u smislu cl. 1 i 3 (1). Najbolji interes deteta bom naglasava se da prvenstvo treba dati interesu deteta. Nacelo najboljeg interesa deteta nije ograniceno na delatnosti neposredno usmerene na decu (kao sto je obrazovanje, sudski sporovi za starateljstvo itd.), nego je relevantno za sve delatnosti koje mogu posredno ili neposredno uticati na dete (politika zaposljavanja, raspodela budzeta itd.). To znaci da svaki akter (drzavni ili privatni) ima obavezu najpre da sprovede ,,procenu uticaja na dete", da razmotri posledice svake mere i njenih alternativa, kao i da prati primenu odabrane mere. Nacelo ,,najboljeg interesa deteta" sluzi kao krovna odredba i vodilja u slucajevima sukoba prava iz Konvencije ili u slucajevima u kojima se ne moze primeniti nijedna odredba Konvencije. Definicija ,,deteta" prema Konvenciji Najzad, treba razmotriti kljucno pitanje: ko je zapravo ,,dete" prema Konvenciji o pravima deteta? U Konvenciji je ,,dete" definisano kao svako ljudsko bie mlae od 18 godina (osim ako se prema nacionalnom zakonu primenjivom na dete punoletstvo ne stice ranije, clan 1), sto znaci da je odabran jednostavan kriterijum, odvajanje odraslih od onih koji nisu odrasli. U Konvenciji se nigde drugde ne pominje starosna granica (osim u clanu 38). Ko- mitet za prava deteta - meunarodno strucno telo UN za praenje primene Konvencije vise puta je naglasio da Konvencija trazi od drzava da razmotre da li su njihovi nacionalni zakoni u pogledu starosnih granica u skladu s Konvencijom i da li su jos uvek opravdani. Osim toga, definicija iz clana 1 sadrzi neke nepogodnosti u pogledu primene Konvencije, jer grupa ,,mlaih od 18" sadrzi veoma raznoliko, nehomogeno drustveno telo. Stoga pri odreivanju mera treba jasno da se odredi ciljna grupa. Prava iz Konvencije: ucese zastita podrska Detaljni sadrzaj Konvencije, kojim se razrauju ve pomenuta vodea nacela i osnovni pojmovi, cesto se prikazuje u obliku strukture koju cine ucese, zastita i podrska: Aspekt ucesa neposredno se pominje u clanu 12 (1) kao pravo deteta na ucese. Kljucni element te odredbe je vaznost misljenja deteta; trazi se ukljucenje dece radi stvarnog uticaja na procese i donosenje odluka. Uz to, Konvencija sadrzi i druga osnovna politicka i graanska prava koja mogu biti prava dece, kao sto su sloboda savesti, veroispovesti, udruzivanja, pravo na postovanje privatnosti, pravo na zivot (ukljucujui izricitu zabranu smrtne kazne Budui uspeh nekog naroda moze se neposredno izmeriti prema sadasnjem napretku njegovih mladih ljudi. JOHN F. KENNEDY Clan 3 (1) sadrzi vodee nacelo Konvencije, nacelo ,,najboljeg interesa deteta". Tom odred- LJUDSKA PRAVA DETETA 203 za maloletne prestupnike), pravo na zastitu od mucenja i proizvoljnog pritvaranja i jemstva pravednog suenja. U pogledu pitanja zastite, Konvencija obuhvata zastitu deteta ,,od svakog oblika telesnog ili dusevnog nasilja, povreda ili zloupotreba, zanemarivanja ili zapustenosti, zlostavljanja ili iskorisavanja, ukljucujui polno zlostavljanje, dok o njemu brine(u) roditelj(i), zakonski staratelj(i) ili neko drugo odgovorno lice kome je poverena briga o detetu". Ta odredba takoe je bitna u pogledu disciplinskih mera u skoli. Zastitu osnazuju i odredbe koje se odnose na mere protiv ekonomskog izrabljivanja (decji rad), polnog iskorisavanja, trgovanja decom i zloupotrebe opojnih droga, kao i na standarde meunarodnog humanitarnog prava koji se odnose na decu pogoenu oruzanim sukobom. Prava podrske koja su obuhvaena Konvencijom su pravo na zdravlje, obrazovanje, socijalno osiguranje i odgovarajui zivotni standard. U Konvenciji se takoe razvijaju novi standardi, koji se odnose na pravo deteta na zastitu svog identiteta, pravo na porodicu i druge Zelimo li ostvariti trajni mir, moramo poceti od dece. MAHATMA GANDHI Prava dece osnazuju decu - ona iziskuju novu kulturu interakcije s decom, zasnovanu na priznavanju dece kao subjekata i nosilaca prava. drustvene odnose (ukljucujui ponovno ujedinjenje porodice), ogranicenja za meunarodno usvajanje dece, pravo deteta na odmor, slobodno vreme, igru i kulturne aktivnosti i obavezu drzave da obezbede oporavak i povratak u zajednicu svoj deci koja su zrtve bilo kog oblika nasilja ili iskorisavanja. Sazetak: zasto upotrebljavati pristup zasnovan na pravima dece? Prava dece su ljudska prava - postovanje ljudskog dostojanstva bez obzira na starosno doba. Prava dece preusmeravaju zariste paznje na dete kao pojedinca i na decu kao drustvenu grupu. Prava dece su sveobuhvatna i meusobno povezana - nema slobode govora bez zabrane nasilja, nema prava na obrazovanje bez odgovarajueg zivotnog standarda. Prava dece su pravno obavezujua - drzave imaju obavezu da stite i ostvaruju prava dece. 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA Pod zastitom prava dece podrazumeva se preispitivanje polozaja deteta u drustvu, dominantnih ideja o detinjstvu, uloga koje se ocekuju od dece, zivotnih uslova i infrastrukture koja se odnosi na decu. Kad se zele zastititi prava dece u nekom drustvu, razotkriva se mnogo o polozaju porodice i zena u njemu. Tipican primer oko koga vladaju suprotstavljena misljenja odnosi se na telesno kaznjavanje dece. Iako se namerno nanosenje bola drugima meu odraslima u svim kaznenim zakonima u svetu odreuje kao krivicno delo, to nacelo ne primenjuje se na decu. Umesto toga, moze se naii na rasprave o ,,razumnom" broju udaraca, propise o velicini batine i materijalu od kog treba da se izradi, ili pak pravilo da kaznja- 204 LJUDSKA PRAVA DETETA vanje mora biti u prisustvu lekara. Zaprepasujua je cinjenica da je tek desetak zemalja u svetu potpuno ukinulo telesno kaznjavanje. Komitet za prava deteta posvetio je dve tematske rasprave, 2000. i 2001. godine, nasilju nad decom od strane drzave, u porodici i skoli. Na osnovu preporuke Komiteta, 2002. godine pokrenuto je veliko istrazivanje UN o nasilju nad decom, kako bi se politicka paznja na globalnom nivou usmerila na taj problem. Drugi tipicni problemi oko kojih se vode rasprave odnose se na polozaj devojcica (npr. ,,preferiranje sina" u porodici, obrazovanju i zaposljavanju, ogranicena interpretacija verskih zakona, tradicionalni obredi, kao sto je sakaenje zenskih genitalija, pristup sluzbama za reproduktivno zdravlje), vinjeta Modul Ljudska prava zena. Vode se rasprave i o problemu decjeg rada, sto je vezano za razne cinioce i uslove koji vladaju u odreenoj zemlji, ukljucujui ekonomsku strukturu, stopu nezaposlenosti i siromastva, kvalitet obrazovnog sistema, polozaj porodice i zena. vinjeta Modul Rad. Ima li svetijeg zadatka od nase duznosti da zastitimo prava deteta jednako revnosno kao sto stitimo prava bilo koje druge licnosti? Ima li veeg ispita za vostvo od zadatka da te slobode obezbedi svakom detetu, u svakoj zemlji, bez izuzetka? KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN Primena Konvencije nije stvar izbora, dobrotvorstva ili milosra, nego ispunjavanja pravnih obaveza. GRUPA ZA PRAVA DECE (MEUNARODNA PLATFORMA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA PRAENJE NASTAVKA POSEBNE SEDNICE O DECI), 2002. 4. PRIMENA I PRAENJE Za oblast ljudskih prava karakteristican je jaz izmeu nacela i prakse, izmeu obaveza i njihove primene, ali najvei jaz vlada upravo u vezi s pravima dece. Za to se moze navesti niz razloga (pitanja prava deteta povezana su s veoma kontroverznim raspravama o ,,porodicnim vrednostima", kulturnim ili verskim tradicijama, nepostojanju infrastrukture usmerene na dete, nedostatku inicijativa za osnazivanje deteta, nedovoljnoj politickoj podrsci), ali jedan od razloga jeste svakako i slab sistem praenja primene Konvencije. Konvencijom se predvia samo jedan mehanizam praenja primene njenih odredbi: drzavne izvestaje Komitetu za prava deteta kao telu zaduzenom za praenje. Prema tom postupku, drzave su duzne da Komitetu podnose izvestaje o napretku koji ostvaruju u primeni Konvencije (i fakultativnih protokola). Komitet pregleda izvestaje u ,,konstruktivnom dijalogu" s vladom doticne drzave i objavljuje saopstenja i preporuke. Ne postoji nikakav drugi mehanizam praenja kakvi postoje u drugim ugovorima o ljudskim pravima (pojedinacna predstavka, meudrzavna tuzba, postupak istrage), iako nevladine organizacije lobiraju za prihvatanje mehanizma pojedinacne predstavke, kako bi Komitet mogao primati predstavke pojedinaca, sto bi bio snazan podsticaj razradi pravnih okvira za zastitu prava dece. LJUDSKA PRAVA DETETA 205 Meutim, Komitet se pokazao veoma kreativnim da nadomesti tradicionalne mehanizme. Pre svega, zauzeo je veoma otvoren stav prema ukljucivanju nevladinih organizacija, pozivajui ih da podnesu vlastite izvestaje o stanju prava dece u njihovoj zemlji, kako bi dobio potpuniju sliku stvarnog stanja. Komitet je pokrenuo godisnje javne forume (,,Dani opstih rasprava") o specificnim temama (npr. ,,dete i porodica", ,,pravda za maloletnike", ,,HIV/AIDS") kako bi usmerio paznju meunarodne javnosti na ta pitanja. Rastui broj standarda, instrumenata i institucija postavlja nove izazove pred praenje i trazi bolju koordinaciju izmeu svih ukljucenih aktera. Na nacionalnom nivou, u sklopu procesa pokrenutog na Posebnoj sednici o deci UN 2002, postavljen je veliki zadatak u pogledu primene i praenja. U zavrsnom dokumentu te sednice pozivaju se sve drzave da predaju nacionalne planove delovanja kao osnov politika i mera usmerenih na dete najkasnije do kraja 2003. godine ,,ako je mogue". Ovim se obavezujemo da neemo stedeti napore u daljem stvaranju sveta po meri deteta, gradei na dostignuima iz prosle decenije i voeni nacelom da su deca na prvom mestu. ,,SVET PO MERI DETETA", DEKLARACIJA I PLAN DELOVANJA KOJE JE USVOJILA GENERALNA SKUPSTINA UN NA POSEBNOJ SEDNICI O DECI 10. MAJA 2002. Osim toga, u vise drzava pokrenuto je lobiranje za ukljucivanje nacela Konvencije u nacionalni ustav, radi osnazenja nacionalnog pravnog okvira za prava dece. U zemljama kao sto su Francuska i Belgija odredbe Konvencije ve se neposredno primenjuju na sudu. Konacno, svako nastojanje ka promovisanju treba da poe od efikasnih i pouzdanih strategija obavestavanja, obrazovanja i obuke, a obrazovanje za prava dece i ljudska prava treba neposredno da dopre do dece i mladih. Komitet za prava deteta u svom prvom Opstem komentaru o ,,Ciljevima obrazovanja" (clan 29) iz 2001. godine iznosi: ,,Obrazovni sadrzaji cvrsto ukorenjeni u vrednostima clana 29 (1) neophodno su sredstvo koje svakom detetu moze pomoi u njenim ili njegovim naporima da tokom svog zivota na uravnotezen nacin, u duhu ljudskih prava, odgovara izazovima koje prate doba velikih promena podstaknutih globalizacijom, novim tehnologijama i srodnim pojavama." U zavrsnom dokumentu sastanka na vrhu drzave su se takoe obavezale da uspostave i ojacaju svoja nacionalna tela za podrsku deci i praenje sprovoenja prava dece, kao sto su nezavisni ombudsmani za decu. Ombudsmani mogu koristiti mehanizme tuzbe i odstete, davati savete za decu i roditelje, kao i obavljati funkcije obavestavanja, lobiranja i praenja uopste, mogu delovati kao institucionalizovani, nezavisni lobisti za decu. Osim toga, zagovaranje prava dece jos uvek je u velikoj meri pokret odraslih, pa stoga treba istrazivati nove nacine podrske inicijativama koje vode deca/mladi. 206 LJUDSKA PRAVA DETETA DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Slede primeri inicijativa i projekata u kojima se uspesno primenjuje Konvencija o pravima deteta. vinjeta Reference i dodatne informacije. ,,Povezivati ljude" projekat sponzorstva za mlade izbeglice u Austriji, koji sprovodi Asylkoordination sterreich (Austrijsko koordinaciono telo za organizacije posveene izbeglicama i imigrantima) uz podrsku Austrijskog odbora za UNICEF. Osnovna ideja projekta je povezanje mladih koji su izbeglice u Austriji bez porodice, sa odraslima koji zive u Austriji, a spremni su da tim mladim posvete nesto vremena, da im ponude konkretnu podrsku, na primer, u pogledu obrazovanja, tecajeva jezika, posla, predstavljanja pred vlastima, sportskih aktivnosti i sl. Tako se izgrauje odnos poverenja izmeu mladih i sponzora, a mlada osoba se lakse uklapa u okruzenje. Sponzor pak stice bogato licno iskustvo. Svi sponzori pazljivo su odabrani i prolaze obuku o pravnim i psihosocijalnim pitanjima, nacinima saradnje s nadleznim organima, itd. Od pocetka projekta 2000. godine, svake godine okuplja se nova grupa sponzora, sto nailazi na pozitivnu reakciju ucesnika, javnosti, vlasti i medija. ,,Recht hat jede/r Trainings zum alltglichen Umgang miteinander" (Svako ima pravo/je u pravu obuka za svakodnevni zajednicki zivot) serija radionica koje sprovodi organizacija WUK KinderKultur (otvorena inicijativa za decje kulturne aktivnosti) i Usluzni centar za obrazovanje za ljudska prava Boltzmann instituta za ljudska prava. Serija radionica namenjena je deci od 7 do 15 godina u skoli, kao i u grupama dece/mladih, a posveena je mirnom resavanju sukoba, toleranciji i komunikaciji preko rasprava, igre uloga i grupnih aktivnosti. Svaka radionica traje oko dva i po sata, a vodi je tim sastavljen od dvaju strucnjaka (obrazovanih medijatora, animatora zabave, psihologa, glumaca, ucitelja itd). Od 2001. godine razraeni su moduli o ,,Odgovornosti", ,,Mirnom resavanju sukoba" i ,,Postovanju", a odrzano je vise od 80 radionica na kojima je ucestvovalo vise od 1.600 dece. ,,Izvestaji u senci" i ,,nacionalne koalicije" nevladinih organizacija o domaoj primeni Konvencije Drzave strane ugovornice Konvencije o pravima deteta moraju redovno podnositi izvestaje Komitetu UN za prava deteta o napretku koji ostvaruju u primeni Konvencije. Kako bi olaksao sveobuhvatni pregled drzavnih izvestaja, Komitet prihvata ,,izvestaje u senci" nevladinih organizacija ili mreza organizacija (,,nacionalne koalicije") koje iznose svoje procene polozaja dece i adolescenata u vlastitoj zemlji. Takve nacionalne koalicije za prava dece ve su formirane u vise od 90 zemalja, i promovisu i nadziru primenu Konvencije. Uz to, meunarodna grupa nevladinih organizacija za Konvenciju pruza podrsku organizacijama i koalicijama u procesima izvestavanja i praenja. Ucese dece/mladih na Posebnoj sednici o deci Generalne skupstine UN, maj 2002. Najznacajniji aspekt drugog Sastanka na vrhu o deci sveta u UN u Njujorku bilo je neposredno ucese vise od 600 dece i mladih (skoro 10 % od ukupno 7.000 ucenika) iz vise od 150 zemalja. Od 5. do 7. maja zasebno je LJUDSKA PRAVA DETETA 207 odrzan Forum dece, a poruku Foruma izneli su mladi predstavnici na Posebnoj sednici Generalne skupstine (810. maja). Da bi to bilo omogueno, bila je potrebna rezolucija Generalne skupstine. Uprkos tome sto je bilo jasno da su ucesnici ,,mlai od 18" u takvoj strukturi UN mogli imati tek ogranicen uticaj na politicke pregovore, ta nastojanja (koja obuhvataju i verzije glavnih dokumenata ,,prilagoene deci") odrazavaju duh prava na ucese iz Konvencije i postavljaju standarde za budue procese u Ujedinjenim nacijama. Covecanstvo duguje detetu ono najbolje sto moze da pruzi. DEKLARACIJA UN O PRAVIMA DETETA, 1959. 2. TRENDOVI Konvencija kao okvir zastite prava dece nije ,,statican" dokument, nego se stalno razvija. Komitet za prava deteta osnazuje taj proces svojim tumacenjima Konvencije i usvajanjem novih standarda, kao sto su fakultativni protokoli (2000) uz Konvenciju, o ukljucivanju dece u oruzane sukobe, prodaji dece, prostituciji dece i pornografiji dece (oba protokola stupila su na snagu 2002). Ostali noviji trendovi u oblasti prava dece obuhvataju: Strukturalni aspekt: inicijative i organizacije dece i mladih, uspostavljanje pravobranilaca za decu i mlade, uvoenje infrastrukture usmerene na decu, praenje prava dece. Ucese dece i mladih: (na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou) na primer, omoguavanjem politickog ucesa/prava glasa. Starosni aspekti: nediskriminacija dece u odnosu na odrasle; raspodela bogatstava i pristup resursima; predstavljanje interesa dece i mladih; demografske promene. Prava devojcica: (drustvene uloge/medijski stereotipi/versko i kulturno poreklo, reproduktivno zdravlje). Pravo na informaciju: pristup Internetu/zastita podataka; nasilni sadrzaji u medijima/TV/kompjuterskim igricama itd.; decja pornografija na Internetu. Nasilje nad decom i polno iskorisavanje dece: opsta zabrana telesnog kaznjavanja; psihosocijalna podrska. Prava dece s poteskoama u razvoju: (ukljucujui obrazovanje i strukovnu obuku). Deca i ekonomija: ukljucivanje pitanja decjih prava u programe smanjenja siromastva; decji rad/ukidanje najgorih oblika decjeg rada; ucinci ekonomske globalizacije i liberalizacije javnih usluga (zdravstvo, obrazovanje - GATS); ucinak sportske i zabavne industrije, oglasavanja, masovnih medija na kulturu mladih. Osnovne socijalne usluge, ucinak koji ima HIV/AIDS. Deca u oruzanom sukobu, reintegracija dece boraca; odgovornost nevladinih aktera/privatnih firmi; uloga Saveta bezbednosti; uloga Meunarodnog krivicnog suda; obuka o pravima dece i kodeksi ponasanja osoblja na mirovnim misijama i misijama na ratistu. 208 LJUDSKA PRAVA DETETA Cinjenice i brojke - statisticki podaci o pravima dece Upis u maticne knjige roenih: vise od 50 miliona novoroencadi godisnje ostane neupisano u maticne knjige roenih (75% od tog broja zivi u podsaharskoj Africi). Smrtnost dece mlae od pet godina: oko 11 miliona dece godisnje umre od bolesti koje se mogu lako spreciti (glavne ,,bolesti od kojih se umire": proliv, akutne disajne infekcije, difterija, tuberkuloza, veliki kasalj, boginje, tetanus); u vise od 175 zemalja iskorenjena je decja paraliza. Smrt majki pri poroaju: globalni prosek: 400 smrti pri poroaju na 100.000 zivih novoroencadi; podsaharska Afrika: 1.100; Juzna Azija: 430; Bliski istok i severna Afrika: 360; Latinska Amerika/Karibi: 190; istocna Azija/Pacifik: 140; srednja i istocna Evropa, bivse sovjetske republike i balticke drzave: 55; industrijski razvijene zemlje: 12. Tinejdzerske trudnoe: svake godine rodi se 15 miliona novoroencadi kojima je majka mlaa od 18 godina; samo 23% zena (u braku ili vanbracnoj zajednici) u podsaharskoj Africi koriste kontracepciju. HIV/AIDS: procenjuje se da je zbog ove bolesti do 2000. godine oko 13 miliona dece izgubilo majku ili oba roditelja; 95% te dece zivi u podsaharskoj Africi. Hrana: procenjuje se da je oko 150 miliona dece jos uvek pothranjeno. Siromastvo: tri milijarde ljudi prezivljava na manje od dva dolara dnevno, 1,2 milijarde (50% njih su deca!) na manje od jednog dolara dnevno; osim toga, svako sesto dete zivi ispod nacionalne granice siromastva u najbogatijim zemljama sveta. Decji rad: oko 250 miliona dece starosti od 5 do 14 godina radi; procenjuje se da u zemljama u razvoju 70% dece radi u poljoprivredi i neformalnom sektoru. Deca ulice: oko 100 miliona dece (starosti od cetiri godine navise) zivi i radi na ulici. Obrazovanje: 82% dece u svetu pohaa osnovnu skolu, ali 100 miliona dece ne pohaa skolu, od cega su 53% devojcice. Socijalne usluge i politicki prioriteti: u proseku zemlje u razvoju trose vise na odbranu nego na osnovno obrazovanje ili osnovnu zdravstvenu zastitu; industrijalizovane zemlje trose na odbranu deset puta vise nego na meunarodnu pomo za razvoj. Oruzani sukobi: 1990-ih: dva miliona dece umrlo je u oruzanim sukobima; sest miliona dece bilo je ranjeno ili su postali invalidi; 300.000 dece bilo je neposredno ukljuceno u sukob kao deca vojnici. Deca izbeglice i prognanici: u svetu ima 11 miliona dece izbeglica. Poteskoe u razvoju: procenjuje se da od 120 do 150 miliona dece ima poteskoe u razvoju. Nasilje: 40 miliona dece mlae od 15 godina svake godine su zrtve porodicnog zlostavljanja ili zanemarivanja zbog kog im je potrebna lekarska pomo; za dva miliona devojcica godisnje postoji verovatnoa da e biti podvrgnute sakaenju genitalija. Trgovanje decom: u Africi i jugoistocnoj Aziji godisnje 400.000 devojcica i decaka predmet su trgovine; cak dva miliona dece i zena godisnje sirom sveta predmet su trgovine. Samoubistvo: oko cetiri miliona adolescenata sirom sveta godisnje pokusa da izvrsi samoubistvo i najmanje njih 100.000 uspe u tome. Pravobranioci/ombudsmani za decu: dosad osnovani u barem 40 zemalja. Nacionalni plan delovanja: posle Svetskog sastanka na vrhu o deci 1990. godine, oko 155 zemalja pripremilo je nacionalni plan delovanja. IZVOR: IZVESTAJ GENERALNOG SEKRETARA UN ,,MI, DECA" PRIPREMLJEN ZA POSEBNU SEDNICU O DECI, SEPTEMBAR 2001, WWW.UNICEF.ORG/SPECIALSESSION. LJUDSKA PRAVA DETETA 209 3. HRONOLOGIJA 1923/24: Deklaracija o pravima deteta (Eglantyne Jebb/Drustvo naroda) 1959: Deklaracija UN o pravima deteta 1989: Konvencija UN o pravima deteta (usvojena 20. novembra 1989, stupila na snagu 2. septembra 1990) 1990: Komisija za ljudska prava UN imenovala je Posebnog izvestioca za prodaju dece, decju prostituciju i decju pornografiju (tu duznost trenutno obavlja Juan Miguel Petit) 1990: Svetski sastanak na vrhu o deci u Njujorku (2930. septembra); usvojena Svetska deklaracija i Plan delovanja za opstanak, zastitu i razvoj dece 1990: Usvojena Africka povelja o pravima i dobrobiti dece (stupila na snagu 29. novembra 1999) 1996: Graca Machel podnosi svoju potresnu studiju ,,Ucinak oruzanog sukoba na decu" Generalnoj skupstini UN 1998: Sest meunarodnih nevladinih organizacija pokree koaliciju za prekid korisenja dece vojnika, kako bi lobirali za zabranu ukljucivanja dece u rat i oruzani sukob 1999: Mreza za ljudsku bezbednost razvija se iz grupe zemalja srodnih stavova i snazno se usredsreuje na polozaj dece pogoene oruzanim sukobom 1999: Konvencija br. 182 o najgorim oblicima decjeg rada (usvojila ju je Meunarodna organizacija rada; stupila na snagu 19. novembra 2000) 2000: Usvajanje dva fakultativna protokola uz Konvenciju: o ukljucivanju dece u oruzane sukobe (stupio na snagu 12. februara 2002) i o prodaji dece, decjoj prostituciji i decjoj pornografiji (stupio na snagu 18. januara 2002) 2002: Komisija UN za ljudska prava pokree veliku studiju o nasilju nad decom 2002: Forum dece (57. maja) i Posebna sednica o deci Generalne skupstine UN u Njujorku (810. maja); usvojene su nova Deklaracija i Plan delovanja (Svet po meri deteta) 210 LJUDSKA PRAVA DETETA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: OKRUGLI STO O DELATNOSTIMA ZA SMANJENJE DECJEG RADA DEO I: UVOD Tip aktivnosti: igra uloga o decjem radu DEO II: OPSTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: produbiti razumevanje razlicitih interesa i motiva koji stoje iza decjeg rada i njegovih posledica, radi razvoja strategija i moguih alternativa; igri uloga treba da prethodi rasprava o pitanjima decjeg rada, kako bi se ucesnici blize upoznali s pozadinom te tematike. Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe: 15 - 20 ucesnika Vreme: 1 - 2 sata (zavisno od raspona ,,Plana delovanja") Priprema: ureenje sobe/ucionice, kartice s imenima i funkcijama ucesnika; dodatne informacije o razlicitim ulogama i pozicijama iz novijih novinskih clanaka, izvestaj koji je izradio UNICEF/ILO/nevladine organizacija o decjem radu, itd. vinjeta Dodatne informacije. Materijal: papir, pano za pisanje i drugi pribor za belezenje Potrebne vestine: komunikacijske i analiticke vestine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod u temu: Proglasite da je problem decjeg rada u zemlji X predmet sve zesih kritika lokalnih organizacija za prava dece i Meunarodne organizacije rada. Vlada je odlucila da posveti okrugli sto raspravi o merama za suzbijanje decjeg rada. Ucesnici (ako je mogue, timovi ucesnika) predstavljaju razne aktere (ne moraju svi biti predstavljeni): decu radnike, decu u skoli, roditelje, ucitelje, organizacije poslodavaca, sindikate, vladine zvanicnike, nevladine organizacije za prava dece, UNICEF/ILO. Krajnji cilj rasprave je razrada osnovne strategije za nastavak procesa (ili, kao alternativa, razrada plana delovanja). Izvoenje igre uloga: odaberite ucesnike za okrugli sto, dajte im do 20 minuta za oblikovanje vlastite pozicije, odnosno strategije za raspravu (ili im unapred ponudite materijale za citanje); predstavnici UNICEF/ILO ili nevladinih organizacija mogu predsedavati sastanku, predstavljaju ucesnike i njihove ,,funkcije". Rasprava moze poceti kratkim prikazom danasnjeg polozaja dece, npr. deca zaposlena u fabrici tekstila, ili zabrinuti roditelji koji se zale na odnos prema deci. Ucesnici treba da predstave svoje glavne stavove u voenoj raspravi. Rezultat treba da bude strategija ili plan delovanja razraen u posebnoj studijskoj grupi. Povratna informacija, metodoloska uputstva: Pitajte ucesnike kako su se oseali, sto su mislili i kako su reagovali tokom igre; posebno se osvrnite na ulogu ,,dece" u raspravi. DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: Clan 3 (najbolji interes deteta), clan 6 (opstanak i razvoj), clan 32 (ekonomsko izrabljivanje), clan 24 (zdravlje), cl. 26 - 27 (socijalna sigurnost, odgovarajui zivotni standard), cl. 28 - 29 (obrazovanje), clan 31 (slobodno vreme i igra) Konvencije o pravima deteta. Konvencija o najgorim oblicima decjeg rada Meunarodne organizacije rada iz 1999. godine. Porazgovarajte o delatnostima Meuna- LJUDSKA PRAVA DETETA 211 rodne organizacije rada (inicijativa Meunarodni program za ukidanje decjeg rada (IPEC). Obratite paznju na decu u vasoj lokalnoj zajednici koja rade, osim sto/umesto da idu u skolu. Materijal: papir, tekstovi o relevantnim normama ljudskih prava Potrebne vestine: analiticke vestine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O STUDIJI SLUCAJA AKTIVNOST II: RODITELJSKO ZANEMARIVANJE I ZLOSTAVLJANJE DEO I: UVOD Tip aktivnosti: studija slucaja o pravu na zastitu od nasilja/zanemarivanja/zlostavljanja DEO II: OPSTE INFORMACIJE O STUDIJI SLUCAJA Ciljevi i zadaci: razumeti odnos izmeu odgovornosti drzave i roditeljske odgovornosti za zastitu prava dece Ciljna grupa: odrasli i mladi Velicina grupe: 10 - 20 Vreme: 1 - 2 sata Priprema: tekst studije slucaja Predstavljanje slucaja; uocavanje kljucnih pitanja: Troje dece starosti od jedne do pet godina zivelo je s roditeljima u gradskom predgrau. Susedi su se poceli zaliti lokalnoj policiji i socijalnim sluzbama da se roditelji cesto svaaju, a deca izgledaju nezbrinuto i cesto su uplakana. Narednih meseci usledilo je vise dojava da deca kradu hranu, da nisu voljna da se operu i ociste u skoli, bilo je i znakova da su pretucena i zlostavljana na druge nacine. Potom je socijalna sluzba nadlezna za decja pitanja organizovala sastanak kako bi razmotrila situaciju. Zakljuceno je da su uslovi stanovanja te porodice veoma losi (los sanitarni cvor, slomljeni kreveti itd.), ponuena je pomo jedino roditeljima, ali nista nije preduzeto u pogledu dece. Meutim, deca su pocela pokazivati znakove psihickih poremeaja, postala su asocijalna, pa su lokalne vlasti, roditelji, psiholozi i socijalni radnici odrzali vise sastanaka. To je trajalo cetiri godine, sve dok deca nisu privremeno udaljena iz roditeljskog doma u dom staratelja na nekoliko meseci. Ubrzo nakon njihovog povratka u roditeljski dom, roditelji su se razveli i majka je rekla nadleznim vlastima da preuzmu brigu o deci jer ona o njima vise ne moze brinuti i tui e ih ako ih ne odvedu. Najzad, pet godina posle prvih dojava, socijalna sluzba odredila je deci staratelje i ona su presla kod njih. Psiholog je iskustva kroz koja su deca prolazila opisala recima ,,jednostavno, uzasno", dodajui da je to bio najgori slucaj zanemarivanja i emocionalnog zlostavljanja koji je dozivela u svojoj karijeri. Na kraju su deca, uz pomo advokata, tuzila lokalne vlasti kako bi dobila odstetu za traume kroz koje su prosla, optuzujui vlasti da su bile upoznate sa cinjenicom da se radilo o krajnjem zanemarivanju i zlostavljanju od strane roditelja, a da nisu na vreme intervenisale. Meutim, sud je nasao da nema zakonska ovlasenja da odredi odstetu i predmet je odbijen. Deca sada razmatraju mogunosti podnosenja tuzbe meunarodnom telu za ljudska prava. Sto biste im vi savetovali? Koja su prava iz Konvencije o pravima deteta verovatno bila prekrsena? Koji drugi ugovori za ljudska pra- 212 LJUDSKA PRAVA DETETA va mogu biti relevantni i primenjivi u ovom slucaju? Koji mehanizmi se mogu upotrebiti za podnosenje tuzbe? Analiza slucaja/srodna prava: U analizi mozete koristiti i Konvenciju o pravima deteta i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima - relevantni clanovi Konvencije o pravima deteta su: clan 3 (najbolji interes deteta, odgovornost drzave), cl. 5, 9, 18 (odgovornosti roditelja, zastita porodice), cl. 19, 37 (zastita od nasilja, neljudskih i ponizavajuih postupaka), clan 27 (odgovarajui zivotni standard). Relevantni clanovi Evropske konvencije o ljudskim pravima su: clan 3 (zastita od neljudskih i ponizavajuih postupaka), clan 8 (zastita privatnog zivota i licnog integriteta), clan 6 (pristup pravdi), clan 13 (efikasan pravni lek). Mehanizam individualnih tuzbi postoji jedino u okviru Evropske konvencije o ljudskim pravima. Predlozi za varijacije: Slucaj se moze prikazati igrom uloga: formirajte tri grupe: podnosioci tuzbe portparoli vlade sudije. Neka ucesnici raspravljaju o slucaju i predloze resenje. DEO IV: NASTAVAK Izvori: Studija slucaja zasniva se na slucaju Z. i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, o kom je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu 10. maja 2001. godine, tuzba broj 29392/95; videti takoe i nedavni slucaj K. A. protiv Finske, presuda od 14. januara 2003. godine, tuzba br. 27751/95 (udaljavanje dece od roditelja zbog navoda o polnom zlostavljanju od strane roditelja krsenje clana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog neuspeha vlasti da preduzmu odgovarajue mere za ujedinjenje porodice). LJUDSKA PRAVA DETETA 213 REFERENCE Annan, Kofi/UNICEF. 2001. We the Children, Report for the General Assembly Special Session on Children. UNICEF, New York. Asylkoordination Austria/Connecting People Project: http://www.asyl.at Boltzmann Institute of Human Rights/Service Centre for Human Rights Education: http://www.humanrights.at/ Bruderlein, Claude, i Theresa Stichick. 2001. Children Facing Insecurity: New Strategies for Survival in a Global Era. Dostupno na adresi: http://www.humansecuritynetwork.org./ Coalition to Stop the Use of Child Soldiers. 2001. Global Report. Coalition publication, London. Freeman, Michael. 1997. The Moral Status of Children: Essays on the Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Hammarberg, Thomas. 1996. Making Reality of the Rights of the Child. Save the Children Sweden, Stockholm. Machel, Graa. 2001. The Impact of War on Children. C. Hurst &Co., London. Sen, Amartya. 2002. Basic Education and Human Security. Statement at the Commission on Human Security's Kolkata Workshop. Dostupno na adresi: http://www.humansecurity-chs.org./ UN Committee on the Rights of the Child: http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/crc/ UN General Assembly Special Session on Children 2002: http://www.unicef.org/specialsession UNICEF (pripremili Hodgkin, Rachel i Peter Newell). 2002. Implementation Handbook for the Convention on the Rights of the Child (potpuno revidirano izdanje). UNICEF, Geneva New York. WUK-Werksttten- und Kulturhaus Vienna: http://www.wuk.at/index/id/7/index.htm Childwatch International Research Network: http://www.childwatch.uio.no/ Council of Europe/European Youth Centre. 1995. All Different All Equal (Education Pack). Dostupno na adresi: http://www.coe.int/T/E/human_rights/Ecri/3-Educational_resources/ Defence for Children: http://www.defence-for-children.org/ Detrick, Sharon (ur.). 1992. The United Nations Convention on the Rights of the Child: A Guide to the ,,Travaux Prparatoires". Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Detrick, Sharon. 1999. A Commentary on the United Nations Convention on the Rights of the Child. Kluwer Academic Publishers, The Hague. Dorsch, Gabriele. 1994. Die Konvention der Vereinten Nationen ber die Rechte der Kindes [The UN Convention on the Rights of the Child]. Berlin: Duncker & Humblot. End Child Prostitution, Pornography, and Trafficking (ECPAT): http://www.ecpat.net/ European Centre for Social Welfare Policy and Research/Childhood and Youth Programme: http://www.euro.centre.org/ec_pa5.htm European Children' s Network (EURONET): http://europeanchildrensnetwork.gla.ac.uk/ European Network of Ombudsmen for Children (ENOC): http://www.ombudsnet.org/ Focal Point against Sexual Exploitation of Children: http://www.focalpointngo.org/ Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children: http://www.endcorporalpunishment.org/ DODATNE INFORMACIJE African Network for the Prevention and Protection Against Child Abuse and Neglect (ANPPCAN): http://www.anppcan.org/ Alston, Philip (ur.). 1994. The Best Interests of the Child: Reconciling Culture and Human Rights. Clarendon Press, Oxford. Amnesty International Children's Action 1999: http://www.amnesty.org/ailib/intcam/children/kids99/kidindex.htm Asquith, Stewart, i Malcolm Hill (ur.). 1994. Justice for Children. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Brett, Rachel, i Margaret McCallin. 1996. Children the Invisible Soldiers. Save the Children Sweden, Stockholm. Casa Alianza (Guatemala): http://www.casaalianza.org/ Centre for Europe's Children: http://eurochild.gla.ac.uk/ Child-hood.com (internet platform against sex tourism): http://www.child-hood.com/ Children's House: http://www.child-abuse.com/childhouse/ Child Rights Information Network (CRIN): http://www.crin.org/ Child Soldiers Coalition: http://www.child-soldiers.org/ 214 LJUDSKA PRAVA DETETA Global March Against Child Labour: http://www.globalmarch.org/ Goodwin-Gill, Guy i Ilene Cohn. 1994. Child Soldiers. Oxford University Press, Oxford. Fountain, Susan. 1993. It's Only Right!. UNICEF, New York. Franklin, Bob (ur.). 2001. The New Handbook of Children's Rights: Comparative Policy and Practice (2. izdanje). Routledge, London/New York. Freeman, Michael (ur.). 1996. Children's Rights: A Comparative Perspective. Dartmouth Publishing Company, Aldershot. Freeman, Michael i Philip Veerman. (ur.). 1992. The Ideologies of Children's Rights. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Hammarberg, Thomas. 1995. The Rights of Disabled Children: The UN Convention on the Rights of the Child. u: Degener/Koster-Dreese (ur.). Human Rights and Disabled Persons: Essays and Relevant Human Rights Instruments. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Hayward, Ruth Finney. 2000. Breaking the Earthenware Jar: Lessons from South Asia to end violence against women and girls. Kathmandu: UNICEF Regional Office for Southeast Asia. Himes, James R.. 1995. Implementing the Convention on the Rights of the Child: Resource Mobilization in Low-Income Countries. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Human Rights Watch Children's Rights Division: http://www.hrw.org/children International Programme on the Elimination of Child Labour (IPEC): http://www.ilo.org/public/english/standards/ipec/ Jensen, An-Magritt i Angelo Saporiti. 1992. Do Children Count? Childhood as a Social Phenomenon A Statistical Compendium (EUROSOCIAL Reports No. 36). European Centre for Social Welfare Policy and Research, Vienna. Kuper, Jenny. 1997. International Law Concerning Child Civilians in Armed Conflict. Clarendon Pres, Oxford. National Coalition to Abolish the Death Penalty (US): http://www.ncadp.org/ NGO Group for the CRC: http://www.crin.org/NGOGroupforCRC NGO Watchlist on Children and Armed Conflict: http://www.watchlist.org/ Save the Children Alliance. 1997. CRC Training Kit. London Sax, Helmut Christian Hainzl. 1999. Die verfassungsrechtliche Umsetzung der UN-Kinderrechtskonvention in sterreich [The Constitutional Implementation of the CRC in Austria]. Verlag sterreich, Vienna. Separated Children in Europe Programme. Dostupno na adresi: http://www.sce.gla.ac.uk/ SOS Kinderdorf International: http://www.sos-childrensvillages.org/ Special Representative for the UN Secretary-General on the impact of armed conflict on children: http://www.un.org/special-rep/children-armed-conflict Terre des Hommes: http://www.terredeshommes.org/ UNICEF. The State of the World's Children Report (annual publication). UNICEF Innocenti Research Centre: http://www.unicef-icdc.org/ UNICEF Statistical Database: http://www.childinfo.org/ Van Bueren, Geraldine (ur.). 1993. International Documents on Children.: Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Van Bueren, Geraldine. 1995. The International Law on the Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Verhellen, Eugeen (ur.). 1996. Understanding Children's Rights. Ghent: Children's Rights Centre. Woll, Lisa. 2000. International Convention on the Rights of the Child Impact Study. Save the Children Sweden, Stockholm. Working Group on Girls: http://www.girlsrights.org/ World Organisation Against Torture (OMCT) Children's Rights Programme: http://www.omct.org/ World Vision International: http://www.wvi.org/ World Congress against Commercial Sexual Exploitation of Children: http://www.csecworldcongress.org/ LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU MEUNARODNO HUMANITARNO PRAVO: CAK I RATOVI IMAJU OGRANICENJA ... zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakom mestu, prema gore navedenim licima sledei postupci [...] - povrede koje se nanose zivotu i telesnom integritetu, narocito sve vrste ubistva, sakaenja, svireposti i mucenja; - uzimanje talaca; - povrede licnog dostojanstva, narocito uvredljivi i ponizavajui postupci; izricanje i izvrsavanje kazni bez prethodnog suenja od strane redovno ustanovljenog suda i propraenog svim sudskim garancijama [...] - Ranjenici i bolesnici bie prihvaeni i negovani. CLAN 3 (1) I (2) CETIRI ZENEVSKE KONVENCIJE IZ 1949. 216 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU PRICA ZA ILUSTRACIJU Imao sam 19 godina kada sam otisao u Vijetnam i bio sam strelac specijalista cetvrte klase. Bio sam treniran za ubijanje, ali ubiti nekoga u stvarnosti i vezbati potezanje obaraca dve su sasvim razlicite stvari. Nisam znao da u to raditi. Znao sam da su tamo bile zene i deca, ali da mi je neko rekao da u ih ubijati, to nisam znao dok se nije dogodilo. Nisam znao da u bilo koga ubiti. Nisam ni zeleo nekoga ubiti. Ja nisam bio tako odgajan. Zena je trcala leima okrenutim drvoredu, ali nesto je nosila. Nisam znao da li je to oruzje ili nesto drugo. Video sam da je to bila zena, nisam hteo pucati u zenu, ali dobio sam nareenje da pucam. Zato sam i mislio da nosi oruzje i pucao sam. Kad sam je preokrenuo, video sam da je nosila dete. Ispalio sam otprilike cetiri metka koji su prostrelili njeno telo i telo deteta. Kada sam je okrenuo, video sam da nema polovine detetovog lica. Samo sam zanemeo. Bio sam programiran za ubijanje i jednostavno sam poceo da ubijam. Varnado Simpson, americki veteran iz Vijetnama, opisuje dogaaje iz 1968. IZVOR: PRILAGOENO PREMA ONCE A WARRIOR KING: MEMORIES OF AN OFFICER IN VIET NAM DAVIDA DONOVANA, NAVEDENO U EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2001. Uzevsi u obzir [... ] Da je jedini legitimni cilj kome drzave treba da teze u ratu slabljenje neprijateljskih snaga; Da je u tu svrhu dovoljno onesposobiti sto vei broj ljudstva; Da bi ovaj cilj bio premasen upotrebom oruzja koje nepotrebno poveava patnje onesposobljenog ljudstva ili njihovu smrt cini neizbeznom. PREAMBULA DEKLARACIJE IZ SANKT PETERBURGA KOJOM SE ZABRANJUJE UPOTREBA ODREENIH PROJEKTILA U RATU, 1886. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Zasto je ovaj vojnik odlucio da puca iako je znao da zene i deca nisu legitimni ciljevi? 2. Po vasem misljenju, zasto su u oruzanom sukobu zene i deca zastiena lica? 3. Mislite li da je poslusnost u ratu vazna? Da li treba vojnici uvek da slusaju nareenja? 4. Ko po vasem misljenju odreuje sta je zakonito, a sta protivzakonito ponasanje u ratu? 5. Koliko je vazno da vojnici nauce sta je protivzakonito ponasanje? Zasto postoje pravila? 6. Kako se mogu spreciti tragedije kao ova upravo opisana? LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 217 POTREBNO JE ZNATI 1. CAK I RATOVI IMAJU OGRANICENJA Malo je situacija koje ugrozavaju bezbednost ljudi na tako drastican nacin kao rat. U ekstremnim okolnostima kakav je oruzani sukob, vlasti moraju donositi teske odluke, birajui izmeu potreba drustva i potreba pojedinca. Ljudska prava nikad ne prestaju da vaze, ali pojava organizovanog i sistematskog nasilja koje karakterise oruzani sukob napad je na sama nacela na kojima se zasnivaju ljudska prava. Situacija oruzanog sukoba kao takva zahteva dodatna, zasebna pravila koja se zasnivaju na veoma jednostavnoj ideji da cak i ratovi imaju ogranicenja. Ta pravila su poznata pod nazivom meunarodno humanitarno pravo (MHP) ili pravo oruzanog sukoba. Meunarodno humanitarno pravo moze se sazeti kao nacela i pravila koja postavljaju ogranicenja primeni nasilja tokom oruzanog sukoba radi: zastite lica koja nisu neposredno ukljucena u sukobe (,,civili"); ogranicavanja ucinaka nasilja (cak i nasilja usmerenog na ,,vojnike"), koje je dopusteno samo u meri u kojoj je neophodno za vojni cilj. MHP i ljudska bezbednost Postoje dileme o tome da pravo moze regulisati ponasanje ljudi u vanrednoj, haoticnoj i nasilnoj situaciji oruzanog sukoba. Kako se moze ocekivati da e u situaciji kad je ugrozen opstanak pojedinca ili drustva, pravni razlozi zauzdati ljudsko ponasanje? Iako na prvi pogled moze izgledati neobicno, postoje mnogi uverljivi razlozi zbog kojih napadaci i napadnuti treba da se pokoravaju pravilima ponasanja koje odreuje meunarodno humanitarno pravo. Mada nasilje predstavlja negaciju samog pojma bezbednosti, vazno je da se shvati da meunarodno humanitarno pravo doprinosi ljudskoj bezbednosti idejom da cak i ratovi imaju ogranicenja. MHP prepoznaje stvarnost oruzanog sukoba i reaguje na nju na pragmatican nacin, razraenim i prakticnim normama, ciji su predmet interesa pojedinci. Cilj ove grane prava nije da utvruje da li neka drzava ili pobunjenicka grupa ima pravo da pribegne oruzanoj sili ili nema. MHP, pre svega, tezi tome da ogranici patnje koje rat moze izazvati. U teznji da ocuva ljudsko dostojanstvo, MHP takoe pomaze konacno uspostavljanje mira jer doprinosi mogunosti pomirenja. Rat uvek treba voditi imajui na umu mir. HUGO DE GROOT (GROTIUS) Nastanak meunarodnog humanitarnog prava Iako se naucnici uglavnom slazu da je moderno meunarodno humanitarno pravo stvoreno 1864. godine, usvajanjem Prve zenevske konvencije, jasno je da pravila koje ta konvencija sadrzi nisu bila potpuno nova. Zapravo, veliki deo Prve zenevske konvencije potekao je iz postojeeg meunarodnog obicajnog prava. U stvari, pravila kojima se stite neke kategorije zrtava u oruzanim sukobima i obicaji vezani za sredstva i metode, dopustene i zabranjene nacine borbe meu neprijateljima, datiraju jos od 1000. godine pre Hrista. Do polovine 19. veka kodeksi i obicaji od kojih se sastoji meunarodno humanitarno pravo bili su geografski ograniceni i nisu odrazavali sveopsti konsenzus. Podsticaj prvom sveopstem sporazumu o meunarodnom pravu dao je, najveim delom, svajcarski poslovni covek po imenu Henry Dunant. Videvsi klanicu koja se dogodila kod Solferina u se- 218 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU vernoj Italiji 1859. godine, u bici u kojoj su se sukobile francuske i austrijske snage, Dunant je odlucio da napise knjigu u kojoj je opisao uzase bitke i pokusao da sugerise i objavi mogue mere za olaksanje sudbine zrtava rata. Zenevska konvencija za unapreenje statusa ranjenika oruzanih snaga na bojnom polju, usvojena 1864. godine, predstavlja meunarodni sporazum otvoren za opstu ratifikaciju u drzavama koje dobrovoljno pristaju da ogranice upotrebu sile, a u korist pojedinca. Tako je oruzani sukob prvi put regulisan pisanim opstim pravom. MHP kao meunarodno pravo Pravila i nacela meunarodnog humanitarnog prava su opstepriznate pravne norme, a ne samo moralna i filozofska nacela ili drustveni obicaji. S obzirom na to da je rec o pravnim normama, postoji razraeni rezim prava i obaveza razlicitih ucesnika u oruzanom sukobu. Oni koji ne postuju pravila meunarodnog humanitarnog prava odgovarae pred sudom. Meunarodno humanitarno pravo treba razumeti i proucavati kao poseban deo jednog sireg okvira: pravila i nacela kojima se regulse koordinacija i saradnja meu clanovima meunarodne zajednice, to jest kao deo meunarodnog javnog prava. Kada je dvadeset petog juna 1859. godine sunce izaslo, ukazao se najuzasniji prizor koji se mogao zamisliti. Lesevi ljudi i konja pokrivali su bojno polje; lesevi su bili razasuti po putevima, jarkovima, gudurama, gustisima, poljima ... Siroti ranjenici koje su skupljali celog dana bili su sablasno bledi i izmozdeni. Neki, koji su bili najteze ranjeni, gledali su tupo kao da ne mogu shvatiti sto im se govori ... drugi su bili nemirni i uzbueni od nervne napetosti i tresli su se u grcevima. Neki, sa otvorenim ranama koje su ve pocele pokazivati znake infekcije, bili su skoro ludi od bolova. S licima iskrivljenim u samrtnoj borbi molili su da ih oslobode muka. HENRY DUNANT, SEANJE NA SOLFERINO, ICRC brana svake retroaktivne primene zakona. Za razliku od drugih prava (kao sto su sloboda govora, kretanja ili udruzivanja) koja se u vanrednim stanjima za drzavu mogu ukinuti, osnovna zastita koju pruza meunarodno humanitarno pravo ne moze se nikada suspendovati. Budui da se meunarodno humanitarno pravo primenjuje upravo na vanredne situacije, sto, po svojoj prirodi, jesu oruzani sukobi, sadrzaj ,,cvrstog jezgra" ljudskih prava odgovara osnovnim pravnim jemstvima koja obezbeuje humanitarno pravo. Nacini na koje meunarodno humanitarno pravo stiti osnovna ljudska prava u oruzanom sukobu jesu sledei: Zastita koja se pruza zrtvama rata mora biti lisena svake diskriminacije. Veliki deo humanitarnog prava posveen je zastiti zivota, posebno zivota civila i lica koja ne ucestvuju u sukobu; meunarodno humanitarno pravo takoe ogranicava izricanje smrtne kazne. Meunarodno humanitarno pravo sire je od tradicionalnog graanskog prava na zivot, jer stiti sredstva neophodno za zivot, sto je pravo koje se moze uvrstiti u ,,ekonomska i socijalna" prava u okviru ljudskih prava. Meunarodno humanitarno pravo apsolutno zabranjuje mucenje i necovecno postupanje. Meunarodno humanitarno pravo i ljudska prava U nastojanju da se umanje patnje i stete koje prouzrokuje oruzani sukob, meunarodno humanitarno pravo stiti ,,cvrsto jezgro" ljudskih prava u vreme sukoba. To zastieno jezgro cine: pravo na zivot, zabrana ropstva, zabrana mucenja i necovecnog postupanja i za- LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 219 Meunarodno humanitarno pravo izricito zabranjuje ropstvo: ratni zarobljenici ne mogu se tretirati kao vlasnistvo onih koji su ih zarobili. Pravosudna jemstva kodifikovana su u Zenevskim konvencijama i Dodatnim protokolima. Zastita zivota dece i porodice jasno je naglasena u meunarodnom humanitarnom pravu: primeri obuhvataju pravila o uslovima zatocenja dece i pravila koja zabranjuju odvajanje clanova porodice. Pri utvrivanju pravila za ratne zarobljenike, kao i kod pogrebnih obicaja, mora se voditi racuna o veroispovesti lica. MHP Ljudska prava - zabrana uzimanja talaca - postovanje pravosudnih jemstava - briga o bolesnima i ranjenima: humano postupanje s licima koja ne ucestvuju u neprijateljstvima - pravila o voenju sukoba - zabrana ropstva - zabrana retroaktivne primene krivicnih pro- pravo na zivot pisa - zabrana mucenja i - pravo na priznanje kao okrutnog, necovecnog licnosti pred sudom ili ponizavajueg - pravo na slobodu savepostupanja sti i veroispovesti - zabrana diskrimina- zabrana zatvaranja cije (na osnovu rase, boje koze, pola ili zbog nemogunosti vere) ispunjenja ugovorne obaveze Kada se primenjuje MHP? Meunarodno humanitarno pravo primenjuje se u dvojakim situacijama, tj. ono pruza dva sistema zastite: jedan koji se primenjuje u meunarodnim oruzanim sukobima i drugi, koji se primenjuje u oruzanim sukobima koji nisu meunarodni. Pre nego sto definisemo te dve situacije u kojima se primenjuje meunarodno humanitarno pravo, treba nesto rei o pojmu ,,oruzani sukob" koji je od 1949. godine zamenio tradicionalni pojam ,,rata". Meunarodni oruzani sukobi su sukobi u kojima se dve drzave ili vise njih bore upotrebljavajui oruzje, kao i sukobi u kojima ljudi ustaju u U SVIM OKOLNOSTIMA ... borbi protiv kolonijalne sile, strane okupacije ili rasistickih zlocina, poznatih pod zajednickim nazivom kao ratovi za nacionalno osloboenje. Iznad i van pravne zastite ljudskih prava, takve situacije su predmet sirokog raspona pravila meunarodnog humanitarnog prava, ukljucujui i pravila iz cetiri Zenevske konvencije iz 1949. godine i Dodatnog protokola I. Nesto manji skup pravila primenjuje se u unutrasnjim oruzanim sukobima. Ona su sadrzana narocito u clanu 3 koji je zajednicki za sve cetiri Zenevske konvencije i Dodatnom protokolu II. Clan 3 predstavlja minimalni humanitarni standard i zbog toga se odnosi na sve oruzane sukobe. Stavise, taj skup pravila istovremeno se primenjuje sa aspektima ljudskih prava koji se odnose na vanredna stanja. Meunarodno humanitarno pravo ne odnosi se na situacije u kojima nasilje po intenzitetu ne prerasta u oruzani sukob. U tim slucajevima postupanje prema pociniocima nasilnih dela ureeno je zakonima o ljudskim pravima i drugim relevantnim nacionalnim zakonima. 220 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 2. DEFINICIJA I OPIS PRAVA KOJA SE STITE Koja su osnovna pravila meunarodnog humanitarnog prava u oruzanom sukobu? 1. Lica koja su van borbe kao i lica koja ne ucestvuju neposredno u neprijateljstvima imaju pravo na postovanje vlastitog zivota i moralnog i telesnog integriteta. Oni u svim okolnostima moraju uzivati zastitu i prema njima treba postupati covecno, bez razlike i iskazivanja neprijateljskog stava. 2. Zabranjeno je ubijati ili ranjavati neprijatelja koji se predao ili je van borbe. 3. Ranjena i bolesna lica moraju se okupiti i o njima se mora brinuti ona strana u sukobu pod cijom se vlasu nalaze. Zastita se odnosi i na medicinsko osoblje, zgrade, prevoz i opremu. Simbol Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca znak je takve zastite i mora se postovati. 4. Zarobljeni vojnici i civili koji su u vlasti protivnicke strane imaju pravo na postovanje vlastitog zivota, dostojanstva, licnih prava i Rat ni u kom slucaju nije odnos coveka sa covekom, ve je odnos izmeu drzava, u kom su pojedinci neprijatelji samo sticajem okolnosti; ne kao ljudi, cak ne ni kao drzavljani, ve kao vojnici (...). Kako je cilj u ratu da se unisti neprijateljska drzava, opravdano je ubijati one koji je brane dokle god oni nose oruzje; ali cim oni poloze oruzje i predaju se, oni prestaju da budu neprijatelji ili izvrsioci neprijatelja, i ponovo postaju samo ljudi, i vise nije opravdano da im se oduzme zivot. JEAN-JACQUES ROUSSEAU nacina i sredstava ratovanja. Zabranjena je upotreba oruzja, ili nacina ratovanja koji, po svojoj prirodi, prouzrokuju nepotrebne gubitke ili prekomerne patnje. 7. Strane u sukobu moraju u svakom trenutku razlikovati civilno stanovnistvo od boraca, kako bi se postedelo civilno stanovnistvo i imovina. Civilno stanovnistvo kao takvo i civilna lica ne mogu biti ciljevi napada. Napadi se moraju usmeravati samo na vojne ciljeve. Napomena: Ova pravila, kako ih je utvrdio Meunarodni komitet Crvenog krsta, sazimaju bit meunarodnog humanitarnog prava. Ona nisu pravno obavezujua i ni na koji nacin ne zamenjuju sporazume koji su na snazi. Srocena su sa ciljem da se omogui unapreivanje meunarodnog humanitarnog prava. uverenja. Oni moraju biti zastieni od svih nasilnih radnji ili odmazde. Imaju pravo da se dopisuju s porodicom i da primaju pomo. 5. Svako ima pravo na osnovna sudska jemstva. Niko ne moze biti pozvan na odgovornost za radnje koje nije pocinio. Niko ne moze biti podvrgnut fizickoj ili mentalnoj torturi, telesnom kaznjavanju ili okrutnim ili ponizavajuim postupcima. 6. Strane u sukobu i pripadnici njihovih oruzanih snaga nemaju neogranicen izbor LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 221 Sta meunarodno humanitarno pravo stiti i kako? Covecnost Stitei podrucje covecnosti usred oruzanog sukoba, meunarodno humanitarno pravo cuva otvorena vrata pomirenju i doprinosi ne samo ponovnom uspostavljanju mira meu zaraenim stranama, nego jaca i sklad meu ljudima. INTERPARLAMENTARNA UNIJA, 90. KONFERENCIJA, SEPTEMBAR 1993. utvruje odreeni broj jasno prepoznatljivih simbola i znakova narocito znak Crvenog krsta i Crvenog polumeseca kojim se raspoznaju zastiena lica i mesta. Takoe su zastieni istorijski spomenici, umetnicka dela ili verska obredna mesta. Upotreba takvih objekata u vojne svrhe strogo je zabranjena. Stavise, meunarodno humanitarno pravo obuhvata i zivotnu sredinu, tako da zabranjuje metode i sredstva ratovanja koja imaju za cilj, ili se moze ocekivati da e prouzrokovati, veliko, dugorocno i ozbiljno razaranje prirodne sredine. Mora se praviti razlika izmeu boraca i civila tokom neprijateljstava, ali i izmeu civilnih objekata i vojnih ciljeva. To znaci da nisu zastieni samo civili, ve i dobra koja su ovima potrebna za prezivljavanje ili odrzanje (namirnice, stoka, voda za pie itd.). Meunarodno humanitarno pravo pruza zastitu od nepotrebne patnje zabranom upotrebe oruzja cije je dejstvo nesrazmerno ocekivanoj vojnoj koristi, kao sto su rasprskavajui meci kojima se izazivaju nezalecive rane. Nacela covecnosti, nuzne vojne svrhe i srazmernosti kljucna su za postizanje ciljeva zastite civila od slucajnih i kolateralnih dejstava i zastite boraca od nepotrebne patnje. Razlikovanje Zrtve danasnjih sukoba su ne samo anonimne, ve doslovno nebrojene (...). Strasna istina je da danas civili nisu samo ,,uhvaeni u unakrsnoj vatri", nisu tek slucajne zrtve ili ,,kolateralna steta", kako to kaze moderni eufemizam. Precesto oni jesu planirani ciljevi. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UJEDINJENIH NACIJA Meunarodno humanitarno pravo stiti pojedince koji ne ucestvuju (ili vise ne ucestvuju) u borbama, kao sto su civili, ranjenici, bolesni, ratni zarobljenici, brodolomci, medicinsko i versko osoblje. Zastita je zagarantovana time sto strane u sukobu imaju obavezu da im pruze materijalnu pomo i postupaju prema njima u svakom trenutku na human nacin bez razlike i iskazivanja neprijateljskog stava. Neka mesta i objekti, kao sto su bolnice i ambulante, takoe su zastieni i ne smeju se napadati. Meunarodno humanitarno pravo Nuzna vojna svrha definise se kao akcije koje su nuzne za savladavanje protivnika, sto pravila meunarodnog humanitarnog prava u potpunosti uvazavaju. Rezultat toga je da u nekim svojim delovima humanitarno pravo moze nekom braniocu ljudskih prava izgledati prilicno ,,nehumano", ali pozitivna strana meunarodnog humanitarnog prava je sto je precizno i realno. 222 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU Ko mora postovati meunarodno humanitarno pravo? Budui da strane ugovornice meunarodnih ugovora mogu biti jedino drzave, isto vazi i za Zenevske konvencije iz 1949. godine i njihove Dodatne protokole iz 1977. godine. Meutim, meunarodno humanitarno pravo obavezuje sve strane u oruzanom sukobu bez obzira na to da li je rec o drzavama ili disidentskim snagama. 191 drzava je strana ugovornica cetiri Zenevske konvencije iz 1949. godine. Cinjenica da je te ugovore prihvatio najvei broj zemalja svedoci o njihovoj univerzalnosti. U ovom trenutku 160 drzava su strane ugovornice Dodatnog protokola I, koji se odnosi na zastitu zrtava meunarodnih oruzanih sukoba, dok su Dodatni protokol II, koji se odnosi na zastitu zrtava nemeunarodnih oruzanih sukoba, prihvatile 153 drzave. Ako zelite proveriti da li je vasa zemlja strana ugovornica Zenevskih konvencija i Protokola, kontaktirajte s MKCK ili posetite njihovu web stranicu http://www.icrc.org . 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA Vaznost kulturne osvesenosti Ljudi oduvek nastoje da obuzdaju brutalnost rata. U istoriji su mnoge kulture trazile nacine da se ogranici primena nasilja, kako bi se umanjile nepotrebne patnje i razaranje. Iako u pocetku Zenevske i Haske konvencije nisu bile univerzalnog karaktera budui da su ih formulisali i usvojili pravnici i diplomati koji su pripadali evropskoj hrisanskoj kulturi, vrednosti koje su sadrzane u njihovim osnovama jesu univerzalne. Dimenziju univerzalnosti meunarodnog humanitarnog prava nikada ne treba potceniti niti zaboraviti: veoma cesto postovanje i sprovoenje pravila zapravo zavisi od uspostavljanja vidljive usklaenosti izmeu ugovora i lokalnih tradicija i obicaja. Sukobljena misljenja u pogledu sprovodivosti meunarodnog humanitarnog prava Iako postoji kvaziuniverzalna saglasnost o nacelima meunarodnog humanitarnog prava, mogui su problemi u njegovom sprovoenju zbog suprotstavljenih ideja o tome u kom trenutku nasilje postaje oruzani sukob. Kvalifikacija sukoba kao oruzanog najvazniji je korak, jer je to prvi uslov za primenu meunarodnog humanitarnog prava. Kada se drzave suoce s delima nasilja na svojoj teritoriji, cesto su sklonije takve situacije resavati kao svoje unutrasnje stvari. To se dogaa cak i kada je druga drzava posredno umesana u te probleme. Prihvatanje postojanja oruzanog sukoba znaci i prihvatanje cinjenice da bi oni koji su odgovorni za sprovoenje nasilja mogli biti zastieni normama meunarodnog humanitarnog prava, sto znaci bolje zastieni nego sto to nalaze osnovna zastita koju pruzaju norme ljudskih prava. Stoga nije iznenaujue da su vlade sklonije da pocinioce karakterisu kao zlocince, bandite ili teroriste, nego kao vojnike, cime izbegavaju norme meunarodnog humanitarnog prava. Jedan od nacina da se meunarodno humanitarno pravo ucini prihvatljivim drzavama u takvim situacijama jeste jemstvo da primena normi meunarodnog humanitarnog prava nee dati legitimnost grupama koje ucestvuju u sukobu. Realistican i pragmatican pristup meunarodnog humanitarnog prava ima cilj da zastiti zrtve sukoba, bez obzira na to kojoj strani pripadaju. Vazno je da se primeti da meunarodno humanitarno pravo predstavlja ravnotezu izmeu sukobljenih koncepata nuzne vojne svrhe, na jednoj strani, i humanitarnih razloga, na drugoj strani. 4. PRIMENA I PRAENJE S obzirom na teskoe u sprovoenju zakona u oruzanom sukobu, predstavnici drzava koji su formulisali ugovore koji cine meunarodno humanitarno pravo morali su osmisliti posebne mehanizme za sprovoenje i usvojiti opste mehanizme meunarodnog prava radi posebnih potreba zrtava oruzanog sukoba. Nazalost, opsti i posebni mehanizmi zajedno ne mogu jemciti ni minimum postovanja pojedinca u oruzanim sukobima. To se moze postii samo putem obrazovanja i usavrsavanja kako bi svako bio svestan da je neprijatelj u oruzanom sukobu jos uvek ljudsko bie koje zasluzuje postovanje. Uopsteno govorei, postoje tri vrste strategija koje se koriste u meunarodnom humanitarnom pravu kako bi se obezbedila njegova primena: preventivne mere; mere za obezbeenje sprovoenja tokom oruzanog sukoba; represivne mere. Mozemo videti kako je lako da pojedinac, bilo koje nacionalnosti, upadne u zamku psihologije brutalnosti kada je uvucen u rat. Takvu brutalnost cesto izaziva mrznja drugih, kao sto jasno pokazuju rasisticka dela. Najosnovniji problem koji moramo da resimo kada se radi o bilo kom ratnom zlocinu jeste duboki strah od smrti koji obuzima vojnike. Da bi nadvladali taj strah tokom rata, ljudi su skloni da pribegnu nasilju, koje pak unistava njihov moral i ogleda se kao provala brutalnosti. YUKI TANAKA, JAPANSKI NAUCNIK LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 223 vreme mira da bi autenticni humanitarni refleks zaista zaziveo. Mere za praenje primene Meunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) ima veliku ulogu u podseanju drzava da su se obavezale da upoznaju ljude sa odredbama humanitarnog prava i da moraju preduzeti sve potrebne mere kako bi obezbedile da se ono efikasno sprovodi i u potpunosti postuje. Represivne mere Meunarodno humanitarno pravo obavezuje drzave na suzbijanje svih krsenja njegovih normi. Meunarodno pravo kriminalizuje neka teska krsenja ljudskih prava, poznata kao ratni zlocini. Postoji zahtev da drzave donesu nacionalne propise o kaznjavanju ratnih zlocina, da traze navodne pocinioce ratnih zlocina i da im sude pred vlastitim sudovima, ili ih izruce drugim drzavama radi suenja. Ove represivne mere mogu posluziti i kao mere odvraanja i spreciti ponavljanje krsenja ljudskih prava. Meunarodna zajednica je nedavno osnovala stalni Meunarodni krivicni sud, u cijoj e nadleznosti biti suenja za ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i genocid. Za razliku od ad hoc tribunala koji su osnovani zbog sukoba u Jugoslaviji i Ruandi, Meunarodni krivicni sud imae opstu nadleznost. Preventivne mere Drzave strane ugovornice Zenevskih konvencija sto znaci skoro sve drzave sveta imaju obavezu da sire znanje o meunarodnom hu- manitarnom pravu sto je mogue vise. Nije dovoljno da se o meunarodnom humanitarnom pravu obucavaju samo oruzane snage: veoma je vazno da i civilno drustvo i mladi ljudi budu upueni u humanitarne aspekte oruzanog sukoba. Najneposredniji cilj meunarodnog humanitarnog prava jeste zastita zivota i ljudskog dostojanstva u vreme rata; meutim, meunarodno humanitarno pravo, takoe, stiti te vrednosti u svim okolnostima u kojima se mozemo nai. Kao takvo, meunarodno humanitarno pravo, uz obrazovanje za ljudska prava, predstavlja jedinstven doprinos obrazovanju graana na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou. Obrazovanje i usavrsavanje moraju poceti u 224 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU DOBRO JE ZNATI Pokret Meunarodnog Crvenog krsta i Crvenog polumeseca sastoji se od Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, oko 180 nacionalnih drustava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i Meunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Nacionalna drustva deluju kao tela javne vlasti svojih zemalja na humanitarnom polju, pruzaju pomo u sirokom rasponu, ukljucujui pomo u razlicitim nesreama, kao i zdravstvene i socijalne programe. Federacija je organizacija koja promovise saradnju meu nacionalnim drustvima i jaca njihove kapacitete. Kao cuvar i promoter meunarodnog humanitarnog prava, Meunarodni komitet Crvenog krsta ima vaznu ulogu u nastojanjima da se ocuva mera covecnosti u oruzanim sukobima. zlostavljanje, progon, prisilno preseljenje i pljacke, namerno uskraivanje pristupa vodi, hrani i zdravstvenoj nezi, neke su od praksi kojima se siri teror i patnja meu civilnim stanovnistvom. Meunarodni komitet Crvenog krsta stalno je prisutan u podrucjima gde postoji izraziti rizik za civilno stanovnistvo. Posebna paznja usmerava se prema zenama i deci, jer meunarodno humanitarno pravo njima posveuje posebnu zastitu. Zene u oruzanom sukobu su visestruko izlozene od aktivnog ucesa u borbi do toga da se izlazu napadu kao deo civilnog stanovnistva zbog same cinjenice da su zene. Zensko iskustvo u ratu ima vise aspekata ono nosi odvajanje, gubitak clanova porodice i sredstava za zivot, kao i poveani rizik seksualnog nasilja, ranjavanja i smrti. Odgovor na to ukljucuje: obucavanje o pravima zena za one koji nose oruzje; pruzanje pomoi medicinskim objektima i mestima koja pruzaju zrtvama ginekolosku brigu; podseanje zatvorskih ili logorskih vlasti da zene zarobljenici moraju biti pod neposrednim nadzorom zena i da njihove spavaonice Dezintegracija porodice u vreme rata cini zene i devojke posebno izlozenim nasilju. Skoro 80% od 53 miliona ljudi koji su se zbog rata nasli van svog mesta stanovanja, cine zene i deca. Kada ocevi, muzevi, braa i sinovi odu u borbu, oni ostavljaju zene, najmlae i starije da se sami snalaze. Izbegle porodice navode strah od silovanja kao kljucni faktor u njihovoj odluci da potraze skloniste. STANJE DECE U SVETU, 1996. i sanitarne prostorije moraju biti odvojene od slicnih prostorija za muskarce; rad na ponovnom uspostavljanju kontakta meu clanovima porodice razdvojenim zbog oruzanog sukoba; podrsku porodicama nestalih. Deca su precesto neposredni svedoci brutalnosti kojima su podvrgnuti njihovi roditelji ili drugi clanovi porodice. Decu ubijaju, sakate, zatvaraju, ili na druge nacine odvajaju od porodice. Odvojeni od sredine koja im je bliska, cak i oni koji uspeju da pobegnu, nemaju nikakvu izvesnost u pogledu svoje budunosti i budunosti svojih voljenih. Cesto moraju da beze, prepusteni sami sebi i odbaceni bez identiteta. Osim toga, deca koja zive sa svojim 1. DOBRA PRAKSA Zastita civila Humanitarno pravo zasniva se na nacelu imuniteta civilnog stanovnistva. Ljudi koji ne ucestvuju u neprijateljstvima ne mogu ni u kakvim okolnostima biti cilj napada; oni moraju biti posteeni i zastieni. Meutim, u danasnjim sukobima civili cesto trpe strasno nasilje, a ponekad su neposredni cilj tog nasilja. Masakri, uzimanje talaca, seksualno nasilje, porodicama, ili deca koja su prepustena sama sebi u zonama sukoba, potencijalni su kandidati za regrutovanje u vojne jedinice. Bez porodice ta deca vojnici vise ne mogu ni zamisliti zivot bez rata. Pristupanje vojsci nacin je da prezive. Odgovori na ove situacije ukljucuju: promovisanje postovanja prava dece meu nosiocima oruzja; zabranu regrutovanja i ucesa dece u oruzanim sukobima; pruzanje odgovarajue medicinske, psiholoske i socijalne podrske deci koja su zrtve sukoba; rad na ponovnom uspostavljanju porodicnih veza putem zastite napustene dece i trazenja nestalih lica; nadziranje uslova zivota dece u pritvoru treba obezbediti da deca budu odvojena od odraslih, osim ako se radi o clanovima iste porodice kao i nastojanje na oslobaanju dece iz zarobljenistva. Postoje deca koja se pridruzuju na takozvanoj dobrovoljnoj osnovi, ali mislim da treba biti veoma oprezan u takvoj oceni jer tako nesto ne postoji, pa velika veina dece koja su dobrovoljno pristupila vojsci to cine iz nuzde, zato sto su zrtve, iz straha ili potrebe za bezbednosu. Napustena deca koja nemaju roditelja da ih stite, ljudi koji se boje da e umreti od gladi, ili imaju neprimerenu zdravstvenu negu dobrovoljno pristupaju vojsci. DR MIKE WESSELLS LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 225 Zastita zarobljenika Jedna od posledica oruzanog sukoba je uzimanje i drzanje zarobljenika. Liseni slobode, ljudi postaju ranjivi u odnosu prema zatvorskim ili logorskim vlastima i u okruzenju zatvora. Ta ranjivost posebno je naglasena u situaciji sukoba ili unutrasnjeg nasilja, kada je prekomerna i nezakonita upotreba sile uobicajena, a strukturni nedostaci jos vise dolaze do izrazaja. Meunarodno humanitarno pravo obuhvata mere koje su posebno usmerene na zastitu zarobljenika. Nacini da se obezbedi postovanje zivota i dostojanstva zarobljenika su: oni koji upravljaju mestima na kojima se zarobljenici nalaze treba da dobiju obuku o pravilima i da budu kaznjeni ako ih se ne pridrzavaju; vlasti treba da obezbede odgovarajue fondove i sredstva za mesta na kojima se nalaze zarobljenici; dopustanje neutralnim humanitarnim organizacijama, kao sto je Meunarodni komitet Crvenog krsta, da poseuju zarobljenike i nadziru kako se s njima postupa; uspostavljanje prekinutih porodicnih veza; podrska organizacijama za ljudska prava, kao sto su Amnesty International, Human Rights Watch ili lokalne organizacije za ljudska prava, da objave javnosti ono sto su saznali o zlostavljanju zarobljenika od strane onih koji su ih zarobili. Ponovno uspostavljanje porodicnih veza U skoro svim vanrednim situacijama oruzanim sukobima, masovnim raseljenjima stanovnistva, ili drugim kriznim situacijama deca se odvajaju od roditelja, porodice ili drugih osoba koje su za njih odgovorne. Budui da je njihov status retko kad odmah jasan, oni se definisu kao ,,odvojena ili deca bez pratnje", pre nego ,,sirocad". Ostali, kao sto su stare i nemone osobe, takoe, mogu biti u teskoj situaciji tokom sukoba. Mogu biti 226 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU ostavljeni, izolovani i odvojeni od porodice, a nesposobni su da se brinu o sebi. Zbog njihove narocite ranjivosti, Meunarodni komitet Crvenog krsta preduzee, tamo gde je to potrebno, posebne mere za njihovu zastitu i spajanje porodica. Neke od tih mera su: obavestavanje porodica putem radio emisija, telefona i Interneta, putem Crvenog krsta i Crvenog polumeseca; organizovanje repatrijacija i spajanja porodica; omoguavanje porodicnih poseta zarobljenim roacima ili poseta s druge strane linije borbi; izdavanje putnih isprava Crvenog krsta onim licima koja zbog sukoba nemaju ili vise nemaju identifikaciona dokumenata, a treba da se vrate u domovinu ili presele u tree zemlje; informisanje i podrska porodicama nestalih lica. O simbolu U Zenevskim konvencijama spominju se tri simbola: crveni krst, crveni polumesec i crveni lav i sunce, iako su samo prva dva danas u upotrebi. Meunarodno humanitarno pravo regulise upotrebu, velicinu, namenu i postavljanje simbola, lica i imovinu koju oni stite, ko ih moze upotrebljavati i kakve su kazne za njihovu zloupotrebu. U situaciji oruzanog sukoba simbol mogu koristiti kao zastitu samo: medicinske sluzbe oruzanih snaga; nacionalne organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koje su regularno priznate i ovlasene od strane svojih vlada da pruzaju pomo medicinskoj sluzbi oruzanih snaga; civilne bolnice i drugi medicinski objekti koji su kao takvi priznati od strane vlade; ostale dobrovoljne agencije za pomo koje podlezu istim uslovima kao i nacionalne organizacije. Postoje tri vrste zloupotrebe simbola: 1. imitacija: ako humanitarna organizacija koristi zbunjujue slican simbol za svoju identifikaciju; 2. uzurpacija: ako apotekar oznacava svoju firmu koristei zastavu Crvenog krsta; 3. prevara: ako borci koriste bolnicka vozila sa simbolom Crvenog krsta za prevoz oruzja. Drzave moraju preduzeti mere kako bi sprecile i kaznile zloupotrebu simbola. Najtezi slucajevi zloupotrebe smatraju se ratnim zlocinom. Radna nacela humanitarnog delovanja Da bi bila kvalifikovana kao humanitarna, svaka organizacija mora da postuje odreena kljucna nacela. Najvaznija od ovih nacela su neutralnost i nepristrasnost. Neutralnost se moze shvatiti kao nezauzimanje strana. To nacelo omoguuje humanitarnim radnicima da pridobiju i ocuvaju poverenje svih ucesni- ka u sukobu. Nepristrasnost znaci odreivanje prioriteta na osnovi potreba. Zaista, humanitarni radnici ne prave razliku na osnovu nacionalnosti, rase, vere, socijalne pripadnosti ili politickih uverenja. Njih vode samo potrebe pojedinca, a prioritet moraju dati najhitnijim slucajevima. LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 227 Osnovna nacela Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Covecnost zastita zivota, zdravlja i postovanje ljudskih bia. Nepristrasnost ukidanje diskriminacije po nacionalnosti, rasi, veri, klasi ili politickim uverenjima; u delovanju vodi se samo potrebama. Neutralnost u neprijateljstvima se ne zauzimaju strane. Nezavisnost puna autonomija od svih vrsta spoljnih vlasti. Dobrovoljna sluzba neprofitna organizacija. Jedinstvenost u jednoj zemlji moze postojati samo jedna organizacija Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Univerzalnost prisustvo u celom svetu. zrtava, ili omesti pristup onima kojima je potrebna pomo humanitarnih radnika. 2. TRENDOVI 140 GUBICI LJUDSKIH ZIVOTA 120 Milioni ljudskih zivota 100 80 60 40 20 0 18. vek 19. vek 20. vek Zbog politicki osetljive prirode rada Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, bilo da se radi o posetama zarobljenicima ili preuzimanju uloge neutralnog posrednika meu zaraenim stranama, a i zbog toga sto Komitet zeli da bude prisutan i u najmanju ruku tolerisan od svih strana, poverljivost ima vaznu ulogu u radu Komiteta. To nacelo, s nacelima neutralnosti i nepristrasnosti, otvara neke eticke dileme za humanitarne radnike koji ne smeju prijaviti zlostavljanja kad to moze ugroziti zivote 18. vek: 5,5 miliona 19. vek: 16 miliona Prvi svetski rat: 38 miliona Drugi svetski rat: > 60 miliona 19491995: 124 miliona IZVOR: THE 20TH CENTURY, THE DEADLIEST OF ALL, ,,THE PARLIAMENTARIAN HANDBOOK" nevladinih organizacija neumorno su radili na zabrani protivpesadijskih mina i na pomoi zrtvama mina i zajednicama koje su ugrozene minama. Taj rad je kulminirao sporazumom iz Otave 1997. godine i usvajanjem Konvencije o zabrani upotrebe, cuvanja, proizvodnje i prenosa protivpesadijskih mina i o njihovom unistenju, koja je stupila na snagu 1. marta 1999. godine. To je prva konvencija kojom se zabranjuje, u skladu s meunarodnim humanitarnim pravom, neko oruzje u sirokoj upotrebi i koja je stupila na snagu brze nego ijedan prethodni multilateralni sporazum o oruzju. Kao rezultat procesa priprema i usvajanja Konvencije iz Otave stvorena je Mreza za ljudsku bezbednost. Prioriteti u programu Mreze i zalaganje drzava clanica odnose se na smanjenje broja lakog oruzja i zabranu protivpesadijskih mina. Do 23. oktobra 2003. godine 150 drzava potpisalo je Konvenciju o zabrani mina, a dosada ju je ratifikovala 141 drzava. Drzave clanice Mreze za ljudsku bezbednost bile su meu najzesim zagovornicima sporazuma, a Mreza je takoe postala jedna od vodeih meunarodnih koalicija za potpunu i blagovremenu primenu sporazuma. Zabrana protivpesadijskih mina Tokom devedesetih godina dvadesetog veka Meunarodni Crveni krst i Crveni polumesec, meunarodne organizacije i siroka koalicija 228 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU Nekoliko podataka o pomoi Meunarodnog komiteta Crvenog krsta u 2001. godini Posete zatvorima 346.807 poseenih zarobljenika; 1.988 mesta na kojima su smesteni zarobljenici u vise od 70 zemalja, ukljucujui 24.479 zarobljenika koji su bili registrovani i koje do tada niko nije posetio; 70.164 lica su posetila zarobljenog clana porodice uz pomo ICRC; 32.815 izdatih potvrda o zarobljavanju. Uspostavljanje porodicnih veza 447.004 prikupljenih poruka Crvenog krsta; 418.461 poruka Crvenog krsta je distribuirana; 1.897 lica je pronaeno posto su porodice podnele zahtev za trazenje; 1.662 lica su spojena s porodicama; 7.463 lica su dobila putne isprave uz pomo kojih su se mogli vratiti kuama ili se nastaniti na drugom mestu. Pomo 1.000.000 lica dobilo je neposrednu pomo, a mesecna pomo je obezbeena za 320.000 interno raseljenih lica i oko 260.000 domaih stanovnika. 96.000 lica lisenih slobode dobijalo je redovno pomo. Ukupno, 135.000 tona hrane, odee, pokrivaca, satora i drugih potrepstina u vrednosti 128 miliona svajcarskih franaka, a i 29 miliona lekova, vode i sanitetskog i ortopedskog materijala distribuirano je u 60 zemalja. 3. HRONOLOGIJA Neki oruzani sukobi imali su vise ili manje neposredno dejstvo na razvoj humanitarnog prava. Prvi svetski rat doneo je metode ratovanja koje su primenjene ako ne prvi put, onda u dotada nevienim razmerama. To se odnosi na otrov- ni gas, prvo bombardovanje iz vazduha i zarobljavanje desetina hiljada zarobljenika. Sporazum iz 1925. godine, kojim se zabranjuju neki nacini ratovanja, i sporazumi iz 1929. godine, kojima se propisuje postupanje s ratnim zarobljenicima, bili su reakcija na ta dogaanja. Drugi svetski rat (19391945) doneo je podjednak broj zrtava meu civilima i vojnicima, dok je u Prvom svetskom ratu taj odnos bio 1:10. Godine 1949. meunarodna zajednica, kao odgovor na ove tragicne brojke, a narocito na strasno dejstvo rata na civilno stanovnistvo, revidirala je tada vazee konvencije i usvojila jedan novi instrument: Cetvrtu zenevsku konvenciju za zastitu civila. Dodatni protokoli doneseni 1977. godine bili su odgovor na nove izazove u zastiti civila u ratovima za osloboenje kolonija, kao i u razvoju nove vojne tehnologije. Posebno Dodatni protokol II ukljucuje disidentske oruzane snage i druge organizovane vojne grupe koje pod odgovornom komandom drze kontrolu nad nekom teritorijom. LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 229 Glavni instrumenti meunarodnog humanitarnog prava i drugi srodni instrumenti 1864: Zenevska konvencija za unapreenje polozaja ranjenika oruzanih snaga 1868: Deklaracija iz Sankt Peterburga (zabrana upotrebe u ratu nekih vrsta projektila) 1899: Haska konvencija o zakonima i obicajima rata na kopnu i prilagoavanju ratovanja na moru nacelima Zenevske konvencije iz 1864. 1906: Revizija Zenevske konvencije iz 1864. 1907: Revizija Haske konvencije iz 1899. godine i usvajanje nove konvencije 1925: Zenevski protokol o zabrani upotrebe zagusljivca, otrovnih i drugih gasova i bakterioloskih metoda ratovanja 1929: Dve Zenevske konvencije Revizija Zenevske konvencije iz 1906. Zenevska konvencija koja se odnosi na postupanje prema ratnim zarobljenicima (nova) 1949: Zenevske konvencije I Konvencija za unapreenje polozaja ranjenika i bolesnika u oruzanim snagama u ratu II Konvencija za unapreenje polozaja ranjenika, bolesnika i brodolomaca oruzanih snaga u ratu III Konvencija o postupanju s ratnim zarobljenicima IV Konvencija o zastiti civilnih lica u vreme rata 1954: Haska konvencija o zastiti kulturnih dobara u uslovima ratnog sukoba 1972: Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje i skladistenja bioloskog oruzja i bojnih otrova i njihovom unistavanju 1977: Dva dodatna protokola uz cetiri Zenevske konvencije, koja jacaju zastitu zrtava u meunarodnim (Protokol I) i nemeunarodnim (Protokol II) oruzanim sukobima 1980: Konvencija o zabrani ili ogranicenju upotrebe odreenih konvencionalnih oruzja koja se mogu smatrati preterano razornim ili imaju nediskriminaciona dejstva, sto ukljucuje: Protokol (I) o fragmentima koji se ne mogu detektovati Protokol (II) o zabrani ili ogranicenju upotrebe mina i drugih sredstava Protokol (III) o zabrani ili ogranicenju upotrebe oruzja koje izaziva pozar 1993: Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladistenja i upotrebe hemijskog oruzja i njegovom unistenju 1995: Protokol koji se odnosi na zaslepljujua laserska oruzja (Protokol IV /novi/ uz Konvenciju iz 1980) 1996: Revidirani Protokol o zabrani ili ogranicenju upotrebe mina i drugih sredstava 1997: Konvencija o zabrani upotrebe, skladistenja, proizvodnje i prenosa protivpesadijskih mina i o njihovom unistenju 1998: Rimski statut Meunarodnog krivicnnog suda 1999: Protokol uz Konvenciju o kulturnim dobrima iz 1954. 2000: Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta, o ukljucivanju dece u oruzani sukob 2001: Amandman na clan 1 Konvencije o konvencionalnom oruzju 2002: Stupanje na snagu Rimskog statuta kojim se osniva prvi stalni meunarodni krivicni sud 2002: Stupanje na snagu Fakultativnog protokola uz Konvenciju o pravima deteta, o ukljucivanju dece u oruzani sukob IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002. 230 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: ZASTO TREBA POSTOVATI MEUNARODNO HUMANITARNO PRAVO? DEO I: UVOD Za mnoge ljude izgleda besmisleno da u ratu mogu postojati pravila, jer smatraju da je sama ideja rata suprotna pojmu zakona ili ljudskih prava. Ali, cinjenica je da veina zemalja u svetu prihvata norme meunarodnog humanitarnog prava i pridrzava ih se. Zasto? U predlozenoj raspravi ucesnici e dobiti nekoliko pitanja koja e im pomoi u razumevanju razloga zasto drzave postuju svoje humanitarne obaveze u vreme ratnog sukoba. Tip aktivnosti: rasprava Pitanja za raspravu: 1. Ako pobeujem u ratu, zasto bih se pokoravao pravilima koja ogranicavaju moje ponasanje? 2. Ako se ta pravila stalno krse, zasto su nam uopste potrebna? 3. Da li nam zaista treba meunarodno humanitarno pravo s obzirom na to da postoji niz instrumenata ljudskih prava? Zasto drzave jednostavno ne onemogue suspendovanje obaveze postovanja ljudskih prava u vreme rata? 4. Kako meunarodno humanitarno pravo moze imati za cilj unapreenje izgleda za mir i ljudsku bezbednost ako prihvata stvarnost rata? DEO II: OPSTE INFORMACIJE Ciljevi: razumeti neke od razloga zbog kojih su u oruzanim sukobima potrebna pravila osvestiti cinjenicu da meunarodno humanitarno pravo postavlja neka teska pitanja upoznati se s razlozima zbog kojih se zemlje pridrzavaju meunarodnog humanitarnog prava razumeti komplementarnost izmeu prava ljudskih prava i meunarodnog humanitarnog prava upoznati neke od osnovnih normi meunarodnog humanitarnog prava Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: izmeu 12 i 20 Vreme: 90 minuta Priprema i materijal: Podelite ucesnicima primerke osnovnih normi meunarodnog humanitarnog prava i graficki prikaz koji pokazuje komplementarnost meunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava. Potrebna je ploca na vidnom mestu, na koju e se zapisivati neke od kljucnih ideja iz rasprave. Podelite pitanja za raspravu nedelju dana pre same aktivnosti, tako da ucesnici imaju priliku da razmisle i raspravljaju o njima meusobno, s prijateljima ili clanovima porodice. Potrebne vestine: sposobnost argumentacije sposobnost kritickog misljenja sposobnost delotvorne komunikacije sposobnost suocavanja sa suprotstavljenim misljenjima DEO III: POSEBNE INFORMACIJE Uvod u temu: Rasprava se bavi nekim slozenim pitanjima na koja ne postoje laki odgovori. Ucesnike treba podstai na kreativno i kriticko misljenje, tako da ne gube vreme u trazenju pravog odgovora. Takoe je vazno da se ne ignorisu cinicni odgovori, jer je cilj aktivnosti da ucesnici otkriju kako drzave imaju razloga da se pridrzavaju meunarodnog humanitarnog prava ne samo zbog toga sto im to nalazu moralne ili pravne obaveze. Cinicne komentare mozete iskoristiti da se razotkriju ti razlozi i pokaze pragmaticni karakter meunarodnog humanitarnog prava. LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 231 Tok rasprave: Ucesnici su podeljeni u cetiri manje grupe i svakoj je dato jedno od pitanja za raspravu. Svaka manja grupa ima 30 minuta za raspravu, a za to vreme moderator moze obilaziti pojedine grupe i pomoi im da se rasprava razvije postavljajui neka od pitanja koja su navedena u nastavku teksta. Svaka manja grupa treba da imenuje izvestioca koji e posle 30 minuta ostale izvestiti o zakljuccima rasprave. U sledeih sat vremena svi mogu raspravljati o svakom od pitanja u kontekstu onoga sto su izvestioci izlozili. Pitanje 1 Razmislite o dugorocnom interesu zemlje. Sta ako vasa strana pocne da gubi rat? Kakvu ulogu ima javno mnjenje? Pitanje 2 Da li je situacija u kojoj se postuju pravila predmet vesti u medijima? Kako znamo da se pravila stalno krse? Moze li cak i nepotpuno postovanje pravila ipak da zastiti neke ljude? Sta bi bilo kad bi se sankcije za krsenje pravila sprovodile doslednije? Pitanje 3 Razmislite o valjanim razlozima za suspendovanje nekih prava tokom oruzanog sukoba. Da li meunarodno humanitarno pravo stiti ljudska prava? Da li se moze od vojnika traziti da postuju pravo na zivot dok se bore u ratu? Da li instrumenti za ljudska prava govore ista o sredstvima i metodama ratovanja? Pitanje 4 Mislite li da sukobljene strane nakon zavrsetka sukoba zaborave sto se dogaalo za vreme neprijateljstava? Moze li sprecavanje masovnog razaranja doprineti miru? Razmislite o represivnim merama koje se mogu primeniti da bi se obezbedila pravda posle sukoba. Kako one doprinose miru? Ili, doprinose li uopste? Povratna informacija: Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanju grupe o tome sto im se svidelo, a sta nije u vezi s raspravom. Ako su u raspravi neka pitanja ostala otvorena, treba ih zabeleziti na tabli i mozda obraditi u buduim raspravama. Metodoloski saveti: Podstaknite ucesnike da u istrazivanju pou dalje od ideje o pogresnom i pravilnom, uputite ih na istrazivanje zasto je u interesu drzava da se pridrzavaju pravila meunarodnog humanitarnog prava. Predlozi za varijacije: Posle rasprave u manjim grupama organizujte predstavu u kojoj svaka grupa ima deset minuta da iskoristi odgovore do kojih se doslo kako bi uverila svoju vladu da ratifikuje ugovore meunarodnog humanitarnog prava. Jednog ucesnika mozete zamoliti da igra ulogu sumnjicavog sefa drzave koji ne vidi smisao meunarodnog humanitarnog prava. DEO IV: NASTAVAK U novinama u rubrici Vesti iz sveta potrazite primere krsenja meunarodnog humanitarnog prava u razlicitim sukobima. Prihvataju li mediji, vlade ili Ujedinjene nacije takve dogaaje kao uobicajeni deo oruzanih sukoba, ili uocavate da se takvo ponasanje osuuje? Sledee oblasti istrazivanja: Komplementarnost ljudskih prava i meunarodnog humanitarnog prava IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 93. 232 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU AKTIVNOST II ETIKA HUMANITARNOG DELOVANJA DEO I: UVOD Eticka dilema moze se definisati kao situacija u kojoj je ostvarivanje jednog vrednog cilja u suprotnosti s drugim vrednim ciljem, ili pak proizvodi isto toliko losih ucinaka koliko i dobrih. Humanitarni radnici u svom radu cesto dozivljavaju eticke dileme. Posledica toga je da humanitarne akcije uopste postaju predmet kritika. Vazno je da se razume kakve se dileme javljaju pri pruzanju humanitarne pomoi i da se raspravi o tome postoje li odrzive alternative. U predlozenoj aktivnosti ucesnici treba da analiziraju situacije u kojima postoji eticka dilema i da odluce sta bi oni ucinili. Pri tome treba da razrade argumente kojima e pobiti kritike. Tip aktivnosti: studija slucaja DEO II: OPSTE INFORMACIJE Ciljevi: znati da su nacela kao sto su neutralnost i nepristranost vodilje humanitarnih akcija razumeti neke dileme s kojima se suocavaju humanitarni radnici u svom radu razumeti da cak i u ,,pat" situacijama huma- nitarni radnici ne mogu izbei donosenje odluke: ne ciniti nista je odluka jednako kao i uciniti nesto odreeno Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: izmeu 12 i 20 Vreme: 60 minuta Priprema i materijal: Podeliti primerke cetiri slucaja opisana u nastavku i postaviti pitanja o svakom od njih na vidno mesto. Potrebne vestine: sposobnost sagledavanja problema s razlicitih gledista sposobnost razvijanja licnog misljenja sposobnost resavanja problema sposobnost empatije im sprecava da otkriju imena lica koja su im dala informaciju ako bi time ugrozili privatnost tih lica. Pogledajte deo modula pod naslovom ,,Radna nacela humanitarnog delovanja" i nastojte da ucesnici shvate sta znace nacela neutralnosti i nepristrasnosti. Ispisite na tabli ciljeve prema kojima humanitarni radnici postupaju u svom u delovanju: pomo i zastita onima kojima su potrebne. Obrada studije slucaja: Podelite studije slucajeva, neka ih ucesnici procitaju naglas. Zatim moraju odrediti eticke dileme u njima. Rasprava treba da se koncentrise na pitanje treba li nastaviti s humanitarnim naporima s obzirom na utvrene eticke dileme. A. Humanitarne agencije pristigle su u pomo ocajnim civilima na ratom pogoenom podrucju. Budui da su agencije donele pomo spolja radi prezivljavanja civila, zaraene grupe mogle su da ignorisu potrebe sopstvenog civilnog stanovnistva. Strana pomo omoguila im je da svoje nacionalne resurse koriste za snabdevanje vojnika, sto je produzilo rat. Produzavamo li rat? DEO III: POSEBNE INFORMACIJE Uvod u temu: Pitajte poznaje li neko od ucesnika neke kodekse koji obavezuju na odreeno ponasanje u pojedinim profesijama. Odgovori se mogu odnositi na pravila i obaveze koje mora postovati lekar, ili na novinarski eticki kodeks koji LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU 233 B. Civili su pobegli u zastienu zonu uspostavljenu za zrtve ,,etnickog cisenja" u njihovoj zemlji. Humanitarci su pomagali njihovu evakuaciju iz zone sukoba u izbeglicke centre van zemlje. Time je humanitarni rad podrzao etnicko cisenje tako sto je njegove zrtve jos vise udaljio od njihovog zavicaja. Pomazemo li politiku etnickog cisenja? C. Dve zemlje su zaratile, zrtve meu civilnim stanovnistvom su mnogobrojne. U drugim zemljama cuju se zahtevi za pomo zrtvama, ali nijedna strana vlada nije spremna da intervenise kako bi naterala zaraene strane da obustave sukobe, ili izvrsila pritisak na njih da postede civilno stanovnistvo. ,,Sta znaci nastojati da se donese humanitarna pomo kada dobro znamo da e to biti samo kap u moru i da bez spoljnog politickog pritiska ili vojne intervencije mi, humanitarne organizacije, samo umirujemo savest sveta", lamentiraju humanitarci. Pruza li humanitarni rad politicarima izgovor za nedelovanje? D. Da bi zadobile bolju kontrolu nad jednim selom u zoni borbi, koje pobunjenici koriste kao skloniste, vlasti su prisilile civile da odu u logor udaljen 30 km od njihovih kua. Humanitarne agencije zamoljene su da odnesu vodu i medicinsku pomo u logor. Meutim, time bi podrzale prisilno raseljavanje stanovnistva. Podrzavamo li prisilno raseljavanje civilnog stanovnistva? Da bi pomogao ucesnicima da misle o ovoj situaciji, moderator treba da pita da li je necinjenje opravdana alternativa. Povratna informacija: Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanju grupe o tome sta im se u raspravi svidelo, a sta nije. Ako su tokom rasprave bila postavljena pitanja o radu konkretnih organizacija, treba ih zabeleziti jer mogu biti polaziste za neku buduu aktivnost. Metodoloski saveti: Ova aktivnost moze da frustrira ucesnike, jer nee dobiti jasne odgovore. Ali vazno je usmeriti analizu na gledista humanitarnih radnika, kao i da se ucesnici stalno vraaju na potrebu zastite i pomaganja onima kojima je to nuzno, ali i na nacela neutralnosti i nepri- strasnosti. Ako se razgovor udalji od ovih referentnih tacaka, moderator moze naglasiti cinjenicu da u oruzanom sukobu postoji mnogo ucesnika cije delatnosti nadopunjuju delatnosti humanitaraca. Predlozi za varijacije: Posle rasprave, zamolite nekoliko ucesnika da odigraju sledeu situaciju: Jedan humanitarac stoji na ulazu izbeglickog logora. Ispred njega je porodica koja zeli da ue, ali se boji neprijatelja u logoru. Otac istrajava na tome da zadrzi svoj pistolj kako bi zastitio zenu i bolesno dete. Porodica se takoe boji razdvajanja. Posto izvedu ovaj scenario, ucesnici razgovaraju o nacelima koje humanitarni radnici moraju da uzmu u obzir, kao i da li su u ovoj situaciji neka nacela u sukobu s drugima nacelima. DEO IV: NASTAVAK Sledee oblasti istrazivanja: Suocavaju li se aktivisti za ljudska prava sa etickim dilemama u svom radu? IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 359. 234 LJUDSKA PRAVA U ORUZANOM SUKOBU REFERENCE Bouvier, Antoine. 2000. International Humanitarian Law and the Laws of Armed Conflict, Distance Learning Course Designed for the United Nations Institute for Training and Research, UNITAR POCI. Discover the ICRC, ICRC May 2002. Dostupno na adresi: http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/iwpList2/About_ the_ICRC:Discover_the_ICRC. Dunant Henry. 1986. A Memory of Solferino. ICRC. ICRC. 2001. Human Rights and the ICRC, International Humanitarian Law, ICRC July 2001. ICRC. 2002. Exploring Humanitarian Law, Education modules for young people. ICRC. ICRC. 2002. International Humanitarian Law: Answers to your Questions. ICRC. International Committee of the Red Cross: http://www.icrc.org International Council of Voluntary Agencies (CVA): http://www.icva.ch Inter-American Development Bank (IDB): http://www.iadb.org International Humanitarian Law Research Initiative: http://www.ihlresearch.org/portal/ihli/portalhome.php International Save the Children: http://www.savethechildren.net Liaison Committee of Development NGOs to the European Union: http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html. Mac Coubrey, Hilaire. 1990. International humanitarian Law. The regulation of armed conflicts. Mdecins du Monde: http://www.medecinsdumonde.org Mdecins sans Fronticres (MSF): http://www.msf.org NGO Millennium Forum: http://www.millenniumforum.org Organization of African Unity (OAU): http://www.africa-union.org/fr/home.asp Voluntary Organizations in Cooperation in Emergencies (VOICE): http://www.ngovoice.org World Vision International: http://www.wvi.org Fleck, Dieter. 1999. The Handbook of humanitarian law in armed conflicts. Handicap International: http://www.handicap-international.org Human Rights Watch: http://www.hrw.org InterAction: http://www.interaction.org Organization of American States (OAS): http://www.oas.org Organization of the Islamic Conference (OIC): http://www.oic-oci.org OXFAM: http://www.oxfam.org Provost, Rene. 2002. International human rights and humanitarian law. Save the Children-UK: http://www.savethechildren.org.uk The Food and Agriculture Organization (FAO): http://www.fao.org The Office of the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR): http://www.unhcr.ch The United Nations Department of Peacekeeping Operations (UNDPKO): http://www.un.org/Depts/dpko/dpko/home.shtml The United Nations High Commissioner for Human Rights (UNHCHR): http://www.unhchr.ch The United Nations Office of the Coordinator for Humanitarian Affairs (OCHA): http://www.reliefweb.int/ocha_ol The World Food Program (WFP): http://www.wfp.org Conference of NGOs in Consultative Relationship with the United Nations (CONGO): http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html Disasters Emergency Committee (DEC): http://www.dec.org.uk European Community Humanitarian Office (ECHO): http://europa.eu.int/comm/echo/index_en.htm. DODATNE INFORMACIJE Action contre la Faim (ACF): http://www.acf-fr.org CARE International: http://www.care.org Caritas Internationalis: http://www.caritas.org RAD LJUDSKA PRAVA U SVETU RADA PRAVO NA RAD I LJUDSKA PRAVA U VEZI S RADOM ...Opsti i trajni mir moze se uspostaviti samo ako je zasnovan na socijalnoj pravdi ... USTAV MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA 236 RAD PRICA ZA ILUSTRACIJU Zastrasujui uslovi rada u zoni slobodne trgovine Xiao Shen, mlada devojka koja je zivela u malom ruralnom naselju po imenu Zonguan u srednjoj Kini, imala je tezak zivot. Imala je tek malo pirinca za jelo i nikakvih izgleda za budunost. Dan za danom morala je klecati u dubokoj vodi pomazui ocu u zetvi pirinca. Konacno, jednog dana odlucila je da ode. Cula je da postoji bolje mesto u nekoj drugoj zemlji, daleko iza zabranjenih planina. Tako je jednog dana pre izlaska sunca s nekoliko prijateljica, koje su sanjale o boljem zivotu, otisla od kue. Nakon dve hiljada kilometara i beskrajnih dana punih napora, napetosti i nebrojenih suza, stigle su na odrediste grad Senzen, zonu slobodne trgovine na jugu Kine, uz granicu s Hong Kongom. Nadale su se da e tamo nai posao, zaraditi novac i ispuniti snove. Xiao Shen namerila se na dvojicu poslovnih ljudi, Huanga Guoguanga i Laoa Zhaoquana, koji su zaposljavali radnike u svojoj fabrici igracaka ,,Zhili Handicrafts Factor". Xiao Shen bila je jedna od 472 radnika i uskoro je osetila da joj je sada gore nego u njenom seocetu. Od zore do mraka crncila je u fabrici Zhili za bednu crkavicu tek koliko joj je bilo dovoljno za prezivljavanje (26 - 40 evra mesecno). Vlasnici su se bojali da bi radnici mogli ukrasti robu pa su fabriku uredili poput zatvora, u kojem su radnici ziveli 24 sata dnevno. Svi prozori su bili blindirani. Drzavni inspektori bili su potplaeni i pravili su se da ne vide takve uslove. Dan za danom Xiao Shen zivela je iza resetaka, onemoguena da napusti zgradu i da vodi normalan zivot. U poslepodnevnim satima 19. novembra 1993. godine izbila je vatra i prosirila se po celoj zgradi nekontrolisanom brzinom. Po citavoj zgradi bile su smestene visokozapaljive hemikalije, sto je prouzrokovalo pozar stravicnih razmera. Xiao Shen i ostali ocajnicki su pokusavali da pobegnu od vatre ali kako? Svi prozori bili su blindirani, a vrata zakljucana. Dvesta muskaraca i zena, od kojih je mnogima bilo tek sesnaest godina, vristali su, okruzeni plamenom. Xiao Shen uspela je da probije jedan od blindiranih prozora na drugom spratu i nasla se pred izborom: skociti ili ziva izgoreti. Odlucila je da skoci i slomila je oba nozna zgloba - ali je prezivela. Tog popodneva zivot je izgubilo ukupno 87 ljudi, a vise od 47 ljudi je tesko ranjeno. IZVOR: OVAJ DOGAAJ, KOJI SU ISTRAZIVALA DVOJICA NOVINARA, KLAUS WERNER I HANS WEISS, PREUZET JE IZ NJIHOVE KNJIGE ,,CRNA KNJIGA VELIKIH KOMPANIJA". CINJENICA JE DA SU MEUNARODNA TELA ZA LJUDSKA PRAVA I NEVLADINE ORGANIZACIJE SVE VISE ZABRINUTI ZBOG LOSIH USLOVA RADA U TAKOZVANIM ZONAMA SLOBODNE TRGOVINE. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Koja su ljudska prava prekrsena uslovima u kojima radi Xiao Shen? 2. Koji su glavni problemi u vezi s pravom na rad? 3. Koje se mere mogu preduzeti na meunarodnom nivou za poboljsanje mogunosti, ili barem uslova rada radnika poput Xiao Shen? RAD 237 POTREBNO JE ZNATI 1. ,,SVET RADA U 21. VEKU" Nove tehnologije i globalna razmena podataka imaju potencijal da dovedu do preobrazaja sveta rada jos i vise nego industrijska revolucija. Zahvaljujui trajnoj industrijalizaciji, u 20. veku doslo je do daljeg propadanja poljoprivrednog sektora i porasta vaznosti usluznog sektora. Liberalizacija svetskog trzista i ,,kibernetska revolucija" znace da mogunosti u globalnoj ekonomiji veoma rastu. Nova globalna ekonomija trazi visoko specijalizovane radnike, koji moraju biti dobro obrazovani, fleksibilni i visoko motivisani, kao i voljni da se sve brze prilagode trenutnim zahtevima trzista. Radnici se susreu sa sve veim stresom i promenjivim uslovima rada u svetlu ubrzanih tehnoloskih i strukturalnih promena. Sve vise ljudi je zaposleno na pola radnog vremena, imaju status privatnika, ili se suocavaju s nesigurnim radnim uslovima. U tom smislu globalizacija razotkriva duboke socijalne razlike izmeu ljudi sa obrazovanjem, vestinama i pokretljivosu koji im omoguuju uspeh u integrisanoj svetskoj ekonomiji i ljudi bez tih preduslova. Te nove nejednakosti i nesigurnosti vode napetostima izmeu razlicitih sektora drustva. Poveana konkurencija kao posledica liberalizacije trgovine i finansijskih rezima vrsi veliki pritisak na preduzea za smanjenjem troskova proizvodnje. Kako bi ostvarile te ciljeve, preduzea mogu ili da smanje rastue troskove proizvodnog rada putem automatizacije, kojom se rad cini suvisnim, ili da prenesu proizvodnju u zemlje gde radnici imaju niske prihode i gde su socijalni standardi mnogo nizi. Uopste, plata i uslovi rada mogu se snizavati. Posledice toga veoma cesto su iskorisavanje, prisilni rad i decji rad. Globalizacija utice na ljude u svim delovima sveta, ali njeni pozitivni rezultati nejednako su raspodeljeni. Vlade imaju sve manju mo ublazivanja negativnih ucinaka smanjenja prepreka trgovini, veinom zbog novih ,,svetskih igraca": multinacionalnih korporacija. Drustvena dimenzija globalizacije treba da postane glavni predmet interesa meunarodne politike. Vise nego ikad vazno je promovisati drustvene standarde i ljudska prava na meunarodnom nivou kako bi se obezbedila drustvena stabilnost, mir i razvoj, a globalnoj ekonomiji dala ljudska dimenzija. Rad i ljudska bezbednost Drustvena i ekonomska bezbednost predstavlja vazan aspekt ljudske bezbednosti. U tom smislu pravo na rad i prava radnika igraju odlucujuu ulogu u ostvarenju ljudske bezbednosti. Ljudi koji nemaju mogunost da rade su zavisni od socijalne pomoi, ili nemaju nikakvih izgleda. Pravo na rad kao standard ljudskih prava seze mnogo dalje od pukog prezivljavanja, zbog toga sto zadovoljenje osnovnih potreba nije dovoljno za poveanje ljudske bezbednosti. Prava radnika obezbeuju pristojne uslove rada, ali i stite od diskriminacije i izrabljivanja na radnom mestu. Rad ne sme samo obezbediti prezivljavanje i blagostanje, nego je takoe povezan sa odnosom i ucesem coveka u drustvu. Rad je usko povezan sa samoodreenjem, samopostovanjem, samoostvarenjem, a time i s ljudskim dostojanstvom. Opasni, nezdravi ili nehumani uslovi rada, nezaposlenost i zabrana radnickih sindikata, osim sto vode licnoj nesigurnosti, takoe prouzrokuju nemire i tako stvaraju nesigurnost i nestabilnost u drustvu. Zbog tih razloga promovisanje standarda dostojnog rada bez izrabljivanja predstavlja preduslov za poveanje ljudske sigurnosti. 238 RAD Radi razumevanja napredovanja ljudske dimenzije, potreban je ,,POGLED UNAZAD U ISTORIJU" Uloga drustvene pravde i pravednih uslova rada u promovisanju mira i razvoja ne sme se potceniti. Nepravda, teski uslovi rada i oskudne mogunosti za rad mogu prouzrokovati nerede. Cinjenica da je dostojan rad preduslov ljudskog dostojanstva, danas je opsteprihvaena pretezno zahvaljujui borbi radnika za svoja prava. Efekat te borbe bilo je ukljucivanje radnih prava u radno zakonodavstvo Meunarodne organizacije rada od 1912. godine i u postavljanje standarda pri UN posle Drugog svetskog rata. 18. vek: Ideja da je rad osnovno pravo svih clanova drustva prvobitno je istaknuta u Francuskoj revoluciji. Charles Fourier, utopisticki socijalni filozof, prvi je iskoristio pojam ,,pravo na rad" i naglasio vaznost rada ne samo za drustveno nego i za psihicko blagostanje pojedinca. Smatrao je da drzave imaju obavezu da obezbede jednake mogunosti i zakljucio da ostvarenje tog prava zahteva potpunu reorganizaciju drustva. Takvi pogledi o pravu na rad susreu se takoe u socijalistickim teorijama; kasnije su slicna stajalista promovisale komunisticke vlade. Stoga mozemo rei da pravo na rad ima prilicno ,,socijalisticku tradiciju". 19. vek: Industrijska revolucija dovela je do pojave radnicke klase, drustvene grupe zavisne od plaenog rada zbog neposedovanja sredstava za proizvodnju. Radnici su bili iskorisavani i trpeli su opasne radne uslove u fabrikama, predionicama i rudnicima. Osiromasenje radnika razvilo je oseaj solidarnosti meu njima i oni su se poceli organizovati (Karl Marx u ,,Proleteri svih zemalja, ujedinite se!"). Postupno je glas radnika postajao jaci i o njihovom polozaju sve se vise pisalo. Zahvaljujui pritisku prvih radnickih sindikata, u izvesnom broju zemalja izglasani su reformski zakoni u vezi s radnim vremenom i uslovima rada. Meutim, stalni radnicki neredi naterali su industrijalce i vlade da razmotre dalje mere. 20. vek: Neki industrijalci predlozili su uspostavljanje jedinstvenih meunarodnih standarda kako bi se izbegle relativne prednosti nacija koje ne postuju radne standarde, pa su tako konacno 1905. i 1906. godine usvojene prve dve meunarodne konvencije o radu. Inicijative za nacrt i usvajanje daljih konven- cija prekinuo je Prvi svetski rat. Versajski ugovor je nakon zavrsetku rata konacno priznao meuzavisnost uslova rada, socijalne pravde i opsteg mira na meunarodnom nivou, oznacavajui osnivanje Meunarodne organizacije rada kao mehanizma za meunarodno odreivanje standarda u oblasti rada i zaposlenja. U tom kontekstu razvio se i osnazio pojam rada kao ljudske vrednosti, drustvene potrebe i sredstva samoostvarenja. Izmeu 1919. i 1933. godine Meunarodna organizacija rada sacinila je cetrdeset konvencija koje se odnose na sirok obim pitanja u vezi s radom. Propast trzista akcija 1929. godine, poznata pod imenom ,,Crni petak", imala je za posledicu ozbiljno nazadovanje, prouzrokujui veliki ekonomski zastoj koji je pratila velika nezaposlenost. Usledile su demonstracije i neredi nezaposlenih radnika. U Nemackoj je svetsku ekonomsku krizu pratila ozbiljna politicka kriza, koja je doprinela usponu Adolfa Hitlera i na kraju dovela do Drugog svetskog rata. RAD 239 Posle Drugog svetskog rata: Ujedinjene nacije su shodno tome ukljucile ekonomske i socijalne probleme u svoje ciljeve i programe za novi svetski poredak, kako bi sprecile ponavljanje krize. Veza izmeu rada i ljudskog dostojanstva istaknuta je u Deklaraciji u vezi s ciljevima i svrhom Meunarodne organizacije rada, usvojenoj u Filadelfiji 1944. godine (poznatoj pod nazivom ,,Deklaracija iz Filadelfije" i ukljucenoj u Statut Meunarodne organizacije rada 1946. godine), u kojoj se tvrdi da ,,Rad nije roba" i da ,,svi ljudi ... imaju pravo da tragaju za materijalnim blagostanjem i duhovnim razvojem u uslovima slobode i dostojanstva, ekonomske sigurnosti i jednakih prilika". To je takoe utvreno i u papskoj enciklici ,,Laborem exercens" iz 1981. godine, gde se promovise unapreenje polozaja radnika, koji su s filozofskog i religijskog stajalista vieni kao subjekti, a ne objekti. Meunarodna organizacija rada i Ujedinjene nacije ucinili su mnogo na poboljsanju sudbine radnika u celom svetu. Danas, meutim, u svetlu globalne ekonomije, novi izazovi i nove nesigurnosti zahtevaju nova i slozenija resenja. Dostojan rad danas predstavlja globalni zahtev s kojim se suocavaju politicka i poslovna vostva u celom svetu. Veliki deo nase zajednicke budunosti zavisi od toga kako emo na taj izazov odgovoriti. MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA, 1999. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Primeri krsenja ljudskih prava u kontekstu rada kreu se od dece koja rade u rudnicima uglja, pritvorenih clanova sindikata, do modernog robovlasnistva, poput odraivanja obaveze ili komercijalnog seksualnog iskorisavanja dece. Ljudska prava s tog gledista takoe se bave losim uslovima rada, poput nezdravog ili opasnog mesta rada ili nepravednog radnog vremena. Pitanja u vezi s tim odnose se na zastitu posebno osetljivih grupa u svetu rada, kao sto su zene ili migranti. I na kraju, ali podjednako vazno, treba analizirati vezu izmeu ljudskog dostojanstva, ljudske bezbednosti i dostojnih uslova rada. U sledeem delu izloziemo dva glavna meunarodna mehanizma za zastitu prava na rad i prava radnika: sistem Meunarodne organizacije rada i Meunarodnu povelju o ljudskim pravima. MEUNARODNO RADNO ZAKONODAVSTVO Meunarodna organizacija rada (ILO) Meunarodna organizacija rada osnovana je 1919. godine. Njeno osnivanje odraz je rastueg nastojanja na socijalnim reformama posle Prvog svetskog rata. Organizacija se zasniva na snaznom uverenju da siromastvo ugrozava napredovanje i bezbednost svuda, a cilj joj je poboljsanje uslova za radnike u celom svetu, bez diskriminacije u pogledu rase, pola ili drustvenog porekla. Godine 1947. Meunarodna organizacija rada postala je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, a 1969. godine dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir. Meu agencijama UN Meunarodna organizacija rada jedinstvena je zbog toga sto ima tripartitnu strukturu u kojoj odluke koje njena tela donose predstavljaju stajalista poslodavaca i radnika kao i vlada. Meunarodna organizacija rada oblikuje politiku i programe za promovisanje osnovnih ljudskih prava, poboljsanje uslova rada i zivota, kao i poveanje prilika za zaposlenje; utvruje meunarodne standarde (konvencije i preporuke) u ovim podrucjima i prati njihovu nacionalnu primenu; 240 RAD sprovodi obiman program tehnicke saradnje kako bi pomogla zemljama u efikasnoj primeni relevantnih politika. Meunarodna organizacija rada izradila je nacrte oko 180 konvencija, postavljajui standarde u podrucjima uslova rada, bezbednosti i zdravlja na radu, socijalnog osiguranja, politike zaposljavanja, strucne obuke i zastite zena, migranata i starosedelackih naroda. Samo nekoliko konvencija Meunarodne organizacije rada naziva se osnovnim konvencijama o ljudskim pravima. U nastavku teksta mozete nai popis tih najvaznijih konvencija Organizacije i podatke o njihovoj ratifikaciji. Najvaznije konvencije Meunarodne organizacije rada Ratifikacija osnovnih konvencija Meunarodne organizacije rada (do 15. marta 2004) Nacelo Sloboda udruzivanja i zastita prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje Najmanja dopustena starost radnika Zabrana prisilnog rada Konvencije Konvencija 87 (1948) Konvencija 98 (1949) Konvencija 138 (1973) Konvencija 29 (1930) Konvencija 105 (1957) Pravo na jednaku naknadu i zabrana diskriminacije pri zaposljavanju i obavljanju posla IZVOR: ILO, 2004. Broj drzava koje su ratifikovale 142 154 132 163 158 161 159 Konvencija 100 (1951) Konvencija 111 (1958) Kao odgovor na nove izazove stvorene globalizacijom, 18. juna 1998. godine Organizacija je usvojila Deklaraciju o osnovnim nacelima i pravima na rad i njen nastavak. Deklaracija precizno definise koji su radni standardi ili prava radnika osnovni, a to su ve pomenute osnovne konvencije Organizacije. Deklaracija predstavlja vazan prvi korak ka pazljivo usmerenim meunarodnim naporima na suocavanju s tim izazovima. To odrazava opredeljenost drzava za zajednicki skup vrednosti izrazenih u odreenom broju pravila koja cine ,,socijalni minimum". Deklaracijom se obavezuju sve clanice Meunarodne organizacije rada, bez obzira na to da li su ili nisu ratifikovale doticne konvencije. Od drzava koje nisu ratifikovale osnovne konvencije zahteva se da podnesu izvestaje o napretku postignutom u primeni nacela iznesenih u Deklaraciji. Meunarodna organizacija rada takoe objavljuje globalni izvestaj svake cetiri godine o napretku postignutom na primeni osnovnih nacela svih clanica, sto sluzi kao osnova za ocenu efikasnosti akcija preduzetih u prethodnom periodu. RAD 241 LJUDSKA PRAVA U VEZI S RADOM U MEUNARODNOJ POVELJI O LJUDSKIM PRAVIMA Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima sadrzi siroki obim ljudskih prava u vezi s radom. Sva ta prava su dalje obraena u ugovorima koji obavezuju drzave ugovornice na postovanje tih prava. U nastavku teksta naveden je odlomak iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u kojoj se navode doticna pitanja, koja e naknadno biti detaljno opisana. ,,Niko se ne sme drzati u ropstvu ili potcinjenosti ... Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruzivanja ... Svako ima pravo na rad, slobodan izbor zaposlenja, pravedne i zadovoljavajue uslove rada i na zastitu od nezaposlenosti. Svako bez ikakve razlike ima pravo na jednaku platu za jednak rad. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuu naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbeuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja e, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zastite. Svako ima pravo da osniva i da se ukljuci u sindikate radi zastite svojih intere- sa ... Svako ima pravo na odmor i razonodu, ukljucujui razumno ogranicenje radnog vremena... Svako ima pravo na standard zivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice ... i pravo na osiguranje u slucaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja ... ili drugih slucajeva gubljenja sredstava za izdrzavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje." UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA CL. 4, 20, 23, 24 i 25 cesto ne naziva ropstvom, uslovi su jednaki kao i kod ropstva. Rob je: prisiljen na rad putem psiholoske ili fizicke pretnje; u vlasnistvu ili pod kontrolom ,,poslodavca", obicno putem psiholoskog ili fizickog zlostavljanja; dehumaniziran, tretiran kao roba, kupljen ili prodan kao ,,vlasnistvo"; fizicki sputan ili mu je sloboda kretanja ogranicena. Koje vrste ropstva postoje danas? Duznicki rad pogaa najmanje 20 miliona ljudi u svetu. Ljudi postaju duznicki radnici uzimajui, ili su na prevaru navedeni da uzmu zajam, cak za tako malu sumu novca koliko iznosi lek za bolesno dete. Da bi otplatili dug, prisiljeni su da rade prekovremeno, sedam dana nedeljno, 365 dana godisnje. Dobijaju najosnovniju hranu i skloniste kao ,,platu" za svoj rad, ali cesto nikada ne uspevaju da otplate zajam, koji moze prei i na nekoliko sledeih generacija. Prisilni rad pogaa ljude koje vlade, politicke stranke ili privatna lica ilegalno vrbuju i prisiljavaju na rad obicno pod pretnjom nasilja ili drugih kazni. Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima Sloboda od ropstva Clanom 8 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima utvruje se da se ,,niko ne sme drzati u ropstvu ... Niko se ne sme prisiljavati na prinudni ili obavezan rad ... ,, Ropstvo i prisilni rad, iako su opste osueni, danas jos uvek postoje u razlicitim oblicima. Cesto imaju duboke korene u ideologiji ili u nasleu tradicionalnih kulturnih sredina. Prema Meunarodnoj organizaciji rada, postoji ocigledna povezanost ropstva i prisilnog rada s nedemokratskim strukturama. Milioni muskaraca, zena i dece u svetu prisiljeni su da zive kao robovi. Iako se to izrabljivanje 242 RAD Najgori oblici decjeg rada odnose se na decu koja rade u nepravednim ili opasnim uslovima. Desetine miliona dece u celom svetu radi puno radno vreme, liseni su obrazovanja i razonode koji su kljucni za njihov licni i drustveni razvoj. Komercijalno seksualno iskorisavanje dece deca se iskorisavaju radi njihove komercijalne vrednosti putem prostitucije, trgovanja i pornografije. Cesto su kidnapovana, kupljena ili prisiljena da uu na seksualno trziste. Trgovina ukljucuje prevoz i/ili trgovinu ljudima, obicno zenama i decom za ekonomsku dobit, uz upotrebu sile ili prevare. Zene migrantkinje cesto su uhvaene na prevaru i prisiljene na rad u kui ili prostituciju. Rani brak ili prisilni brak pogaa zene i devojcice koje su udate bez prava na izbor i prisiljene na zivot proveden u sluzenju, cesto uz izlozenost fizickom nasilju. Tradicionalno ili ,,imovinsko" ropstvo ukljucuje kupovinu i prodaju ljudi. Ljudi se otimaju iz njihovih domova, nasleuju ili poklanjaju. IZVOR: PROTIV ROPSTVA, 2002. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Pravo na rad Clanom 6 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima odreuje se pravo na rad, koje ukljucuje pravo svakog lica na priliku da zarauje za zivot radom koji je slobodno izabralo i prihvatilo. Mere koje treba preduzeti ... za postizanje punog ostvarenja ovoga prava moraju ukljuciti programe tehnickog i strucnog vostva i obuke. Rad: pravo ili obaveza? Zasto nam treba ljudsko pravo na nesto sto je obaveza, vezana uz mentalni ili fizicki napor? Zbog tih negativnih implikacija cesto se javljaju nejasnoe u vezi s pojmom prava na rad. Rad je usko povezan s ljudskim dostojanstvom i ucesem pojedinca u drustvu, dok nezaposlenost moze da dovede do ozbiljne frustracije, pa cak i depresije. Rad moze biti i sredstvo samoostvarenja i doprinosi razvoju licnosti. Pravo na rad obezbeuje da niko ne bude iskljucen iz sveta rada per se, tj. ovo pravo odnosi se najveim delom na pristup radu, ali takoe pokriva i zastitu od nepostenog otpustanja. Meutim, ono ne ukljucuje jemstvo na rad. Nezaposlenost postoji u svim drzava- ma, ali vlade treba da preduzmu mere svim odgovarajuim sredstvima kako bi postigle postupno puno ostvarenje prava na rad (clan 2 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima). Pravo na pravedne i povoljne uslove rada Clan 7 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ... Drzave ugovornice ... priznaju pravo svakome na ... pravedne i povoljne uslove rada kojima se obezbeuje ... pravedna plata i jednaka naknada za rad iste vrednosti bez ikakvog razlikovanja ...; pristojan zivot ... bezbedne i zdrave radne uslove, svakome jednaka mogunost napredovanja u zaposlenju na odgovarajui visi stepen ...; odmor, slobodno vreme i razumno smanjenje radnih sati ... Ovim clanom, izmeu ostalog, predvia se minimalna naknada koja garantuje pristojan zivot i pravedne i povoljne uslove rada. Usko je povezan s velikim brojem konvencija koje je usvojila Meunarodna organizacija rada, a koje takoe koristi Komisija za ekonomska, socijalna i kulturna prava u svrhu konkretizovanja obaveza drzava koje proizlaze iz ove odredbe. RAD 243 Pravo na osnivanje sindikata i ukljucivanje u radnicke sindikate Clan 8 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ... Drzave ugovornice priznaju svakome pravo da osniva sindikate i pristupi sindikatu po svom izboru ... radi unapreenja i zastite svojih ekonomskih i socijalnih interesa ...; pravo na strajk ... Okupljanje u organizacije uvek je bio nacin na koji su ljudi pojacavali svoju sigurnost, bilo na radnom mestu, ili u zajednici ili naciji. Clan 8 Pakta usko je povezan uz pravo na slobodu udruzivanja. Pravo na zajednicko pregovaranje cini slobodu udruzivanja efikasnom u svetu rada. Ova prava smatraju se tako vaznim zato sto cesto sadrze kljuc za ostvarenje ostalih osnovnih prava i prava na radu. Ipak, ona nisu javno priznata i obavezna kao sto je, na primer, nastojanje na suzbijanju decjeg rada. Jednakost postupanja i prava nediskriminacije Kad raspravljamo o pravima u vezi s radom, ne mozemo izostaviti odredbe o nacelima nediskriminacije i jednakosti postupanja. Pravila o nediskriminaciji i jednakom postupanju prevladavaju u citavom zakonodavstvu o socijalnim pravima. Posebnu paznju treba pokloniti pravilima koja obezbeuju jednako postu- panje prema zenama na trzistu rada. vinjeta Modul Ljudska prava zena. Vazno dostignue u priznavanju jednakih prava zena u pristupu ekonomskim prilikama bilo je usvajanje Konvencije UN o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (CEDAW), meunarodnog instrumenta koji se takoe bavi reproduktivnim pravima zena. Radi sprecavanja diskriminacije zena u pogledu braka ili majcinstva i obezbeenja njihovog prava na rad, drzave ugovornice moraju zabraniti otpustanje zbog trudnoe ili porodiljskog odsustva, kao i diskriminaciju u pogledu braka. Zatim, one moraju uvesti plaeno porodiljsko odsustvo ili porodiljsko odsustvo sa slicnim socijalnim povlasticama bez gubitka zaposlenja. Nivoi obaveza Krajnje dejstvo meunarodnih instrumenata uvek je uslovljeno merama koje vlade preduzimaju kako bi sprovele svoje meunarodne pravne obaveze. Duznosti drzava u vezi s gore navedenim pravima ukljucuju: obavezu postovanja: Najosnovnija obaveza drzava je da postuju slobodu od ropstva i prisilnog rada. Drugi ve- oma vazan aspekt je postovanje slobode udruzivanja, ukljucivanja i osnivanja radnickih sindikata. Ta prava se cesto krse budui da pomou njih radnici mogu izvrsiti pritisak na drzavu da sprovodi druga vazna radnicka prava. obavezu zastite: Drzave ugovornice obavezne su da odrede minimalne standarde koji oznacavaju najnize dopustive uslove rada svakog radnika. Pravo na rad zahteva i zastitu od nepostenih otpustanja, a drzave u svakom slucaju moraju obezbediti zastitu od diskriminacije u pristupu radu. obavezu promovisanja: U vezi s pravom na rad, ova obaveza se moze shvatiti kao obaveza za olaksavanjem pristupa radu, obezbeenjem strucnog vostva i mogunosti obuke. obavezu ispunjavanja: Iako je pravo na rad cesto pogresno shvaeno u tom pogledu, ono ne zahteva da drzave jemce posao svakome, ali poziva drzave da izrauju politike za ostvarenje uravnotezenog ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja, kao i punog i produktivnog zaposlenja. 244 RAD 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA U ovom meunarodnom pravnom okviru aktivnosti na primeni treba uzeti u obzir razvoj i institucionalnu raznolikost ljudi koji na razlicite nacine dozivljavaju sve siri zajednicki svet rada. Poznata parabola o ribaru dobra je ilustracija za cinjenicu da ,,rad" ima razlicitu vrednost u razlicitim kulturnim sredinama i da mere za promenu obrazaca rada moraju biti dobro uravnotezene. Parabola: Ribar Jednog kasnog popodneva neki ribar lezao je na prekrasnoj plazi, uz mreze rasute po pesku, uzivajui u toplini sunca, gledajui bljestavo plavetnilo mora. Upravo tada plazom je hodao neki turista. Primetio je ribara koji je sedeo na plazi i odlucio da sazna zbog cega se ovaj ribar odmara umesto da se baci na posao i zaradi za zivot sebe i svoje porodice. ,,Ovako nees uloviti puno ribe", rekao je turista. ,,Zasto se ne das na posao, umesto da se izlezavas na plazi?" Ribar je podigao glavu, nasmesio se i odgovorio: ,,A sta u time dobiti?" ,,Pa, mozes kupiti vee mreze i uloviti vise ribe!", odgovorio je turista. ,,A sta u onda dobiti time?", pitao je ribar i dalje se smesei. Turista je odgovorio: ,,Zaradies vise novca i moi es sebi kupiti camac kojim es moi uloviti jos vise ribe!" ,,I sta u onda dobiti time?", opet je upitao ribar. Turista je ve bio iritiran ribarevim odgovorima. ,,Kupies vei brod, uposliti ljude da rade za tebe!", rekao je. ,,I sta u onda dobiti time?" Turista se poceo ljutiti. ,,Pa zar ne razumes? Mozes izgraditi citavu flotu ribarskih brodova, ploviti po svetu, a tvoji radnici neka rade za tebe!" I opet je ribar upitao: ,,I sta u onda dobiti time?" Turista je pocrveneo od besa i povikao na ribara. ,,Pa zar ne razumes da mozes postati tako bogat da vise nikada ne budes morao raditi u zivotu! Mozes provesti ostatak zivota sedei na ovoj plazi, gledajui zalazak sunca. Nees vise ni o cemu morati da brines!". Ribar, i dalje se smesei, pogledao ga je i rekao: ,,A sta mislis da sada radim?" 4. PRIMENA I PRAENJE Konvencije koje su drzave potpisale obavezujue su. Ipak, efikasnost meunarodnih instrumenata zavisi od volje drzava da ih sprovode putem nacionalnih zakona i da se ravnaju prema zakljuccima tela za praenje. Ogranicene su mogunosti sankcija prema drzavi koja ne ispunjava svoje obaveze; primena cesto zavisi od ,,mobilizacije srama". U globalnoj ekonomiji slabi mehanizmi sprovoenja doveli su do ideje da se povezuju ljudska prava, posebno prava u vezi s radom, s trgovinom. To bi otvorilo mogunost trgovinskih sankcija prema drzavama koje krse meunarodne standarde. To pitanje je, meutim, veoma kontroverzno. Trgovinske sankcije prisilile bi drzave da preduzmu mere, npr. zabrane decji rad, ali RAD 245 obicno problemi zahtevaju puno slozenija resenja. Za sprovoenje meunarodnih standarda Meunarodna organizacija rada i UN odreuju razliite postupke nadzora i tuzbi. Drzave ugovornice konvencija Meunarodne organizacije rada treba povremeno da podnose izvestaje koje analizira i tumaci Komisija strucnjaka za primenu konvencija i preporuka. Izvestaji Komisije se potom podnose godisnjoj Meunarodnoj konferenciji o radu. Iako se ovaj postupak mozda cini nedelotvornim instrumentom primene, od 1967. godine primeeno je oko 2.000 promena u nacionalnim radnim i socijalnim zakonodavstvima u vise od 130 zemalja! Osim tog mehanizma nadzora, Meunarodna organizacija rada omoguuje dva tuzbena postupka za primenu standarda rada. Prvi postupak dopusta organizacijama poslodavaca ili radnika da uloze predstavku protiv drzave clanice. Drugi postupak dopusta drzavama clanicama da uloze predstavku protiv drugih drzava clanica. Posle toga moze se osnovati istrazna komisija. Zakljucke tih komisija redovno primaju vlade drzava na koje se slucaj odnosi. Potrebno je spomenuti da osim navedene komisije, postoji i posebna Komisija o slobodi udruzivanja koja ispituje navodna krsenja prava sindikata. Predstavke se mogu uloziti protiv bilo koje vlade, bez obzira na to da li jeste ili nije ratifikovala doticnu konvenciju. Od svog osnivanja 1950. godine Komisija je bila uspesna u donosenju zakonskih amandmana, ponovnom namestanju otpustenih radnika i u pustanju na slobodu pritvorenih clanova sindikata. Telo UN koje prati odgovarajuu primenu Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je Komisija o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Za razliku od drugih ugovornih tela za ljudska prava, ta komisija nije osnovana samim instrumentom, nego joj je 1985. godine Ekonomski i socijalni savet UN (ECOSOC) poverio praenje sprovoenja Pakta. Cini je 18 nezavisnih strucnjaka. Drzave potpisnice Pakta moraju podnositi izvestaje svake pete godine, isticui sudske, politicke i druge mere koje su preduzele u svrhu garantovanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Nakon sto izvestaji budu prouceni u Komitetu i preko diskusija sa delegatima odnosne drzave, Komitet objavljuje svoje zakljucke. U nekoliko slucajeva Komitet je iden- tifikovao krsenja Pakta i shodno tome nalozio drzavama da se suzdrze od buduih krsenja odnosnog prava. Ipak, jos uvek nije mogue da pojedinci ili grupe podnesu formalne prituzbe Komitetu na krsenja njihovih prava. 246 RAD DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Meunarodni program za ukidanje decjeg rada (IPEC) Meunarodna organizacija rada razvila je Meunarodni program za ukidanje decjeg rada (IPEC). Radei zajedno s nacionalnim vladama, kao i s nevladinim organizacijama, Organizacija razvija posebne programe, vodei racuna o slozenosti pitanja i neophodnosti promisljenih i doslednih metoda za ispravljanje problema. IPEC ima za cilj da pronae alternative decjem radu, na primer, pokretanjem programa za povlacenje dece iz rada i obezbeenje obrazovnih alternativa deci, kao i obezbeenje drugih izvora zarade i sigurnosti njihovim porodicama. Tokom desetogodisnjeg postojanja, IPEC je uspeo da povea operativno delovanje od pocetnih 6 do trenutno 82 zemlje. Globalne procene o broju ekonomski aktivne dece starosti od pet do sedam godina u 2000. godini Starosna Udeo broja zaposlenih u grupa ukupnom stanovnistvu (%) 5-9 12,2 10 - 14 23,0 Ukupno (5 - 14) 17,6 15 - 17 42,4 Ukupno (5 - 17) 23,0 IZVOR: MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA drzavi, pa su nacionalni mediji vise drzava dali veliki publicitet kampanji. Pretpostavlja se da je 12 miliona ljudi culo poruku u Keniji i pet miliona u Zambiji. U nekim africkim zemljama, poput Egipta i Gane, odusevljenost kampanjom bila je tako velika da je i dalje prisutna u mnogim nacionalnim i lokalnim fudbalskim takmicenjima i drugim javnim manifestacijama. U saradnji sa Africkom fudbalskom konfederacijom i organizatorima Africkog kupa nacija (COCAN), IPEC je sproveo veliku kampanju kako bi podigao svest o pitanjima rada dece povodom fudbalskog prvenstva u Maliju 2002. godine. Jednostavnom i jasnom porukom ,,Crveni karton decjem radu", razumljivom svakome ko poznaje fudbal, kampanja se sluzila raznim medijima videom, popularnom muzikom i stampom, distribucijom putem televizije, radija, dve meunarodne aviokompanije i samim fudbalskim utakmicama kako bi dospela do miliona ljudi u Africi i van nje. Aktivnosti su se sprovodile u 21 africkoj DA LI STE ZNALI DA... ... oko 250 miliona dece starosti od 5 do 14 godina radi ili puno radno vreme, ili pola radnog vremena. To znaci da od 100 dece na svetu, njih 16 zarauje za zivot. ... skoro polovina njih, otprilike 120 miliona, radi puno radno vreme, svaki dan, tokom cele godine. ... 70% te dece radi u poljoprivredi. ... 70% te dece radi u opasnim uslovima. ... od tih 250 miliona dece, oko 50 60 miliona starosti od 5 do 11 godina radi, po definiciji, u opasnim situacijama, uzimajui u obzir njihovu starost i osetljivost. ... rad dece cest je i u razvijenim zemljama. U Sjedinjenim Americkim Drzavama, na primer, vise od 230.000 dece radi u poljoprivredi, a 13.000 u fabrikama koje eksploatisu radnike. IZVOR: UJEDINJENE NACIJE RAD 247 Kodeks ponasanja velikih kompanija u vezi s radom i ljudskim pravima Multinacionalne kompanije ne mogu vise izbegavati odgovornost za svoje delovanje. Potrosaci i nevladine organizacije vrse veliki pritisak na njih kako bi poboljsali uslove rada u svojim kompanijama. Taj pritisak sve cese vodi usvajanju kodeksa ponasanja velikih kompanija, koji ukljucuju ljudska prava, radne standarde kao i ekoloska pitanja. Za dalje primere pogledajte http://ww1.umn.edu/humanrts/links/sicc.html Najpoznatiji primer verovatno su Uslovi poslovanja i smernice za izbor zemlje kompanije Levi Strauss & co. namenjeni saradnicima i dobavljacima. Oni pokrivaju, izmeu ostalog, profesionalnu sigurnost i zdravlje, slobodu udruzivanja, plate i povlastice, radno vreme, decji rad, prisilni rad i nediskriminacione postupke pri zaposljavanju. Ti napori sigurno imaju pozitivan uticaj na drustvene okolnosti, ali cesto ne teze veoma visokim standardima, kakvi su predvieni meunarodnim instrumentima za ljudska prava, nego zadovoljavaju nacionalne standarde. Uprkos tome, predstavljaju korak u pravom smeru, u susret poveanoj drustvenoj odgovornosti. Etiketiranje proizvoda Etiketiranje proizvoda proizvedenih u skladu s dobrom drustvenom praksom sve cese se istice kao doprinos boljoj drustvenoj praksi i zastiti ljudskih prava. Na taj nacin potrosacima se omoguuje da svojom kupovnom moi uticu na proizvodnu praksu kako bi je podrzali. Inicijative za etiketiranje proizvoda danas postoje u 17 zemalja, veinom u Evropi i Severnoj Americi, a meu proizvodima koji se tako obelezavaju su kafa, cokoladni napici, cokolada, sok od pomorandze, caj, med, seer i banane. Rugmark, na primer, svetska neprofitna organizacija koja deluje na ukidanju decjeg rada, pruza prilike za obrazovanje deci u Indiji, Nepalu i Pakistanu. Etiketa RUGMARK garantuje da u proizvodnji tepiha ili prostiraca nije korisen nelegalni rad dece. c Zaduzbina Fairtrade postoji kako bi obezbedila bolje uslove za proizvoace Treeg sveta koji su marginalizovani, ili u losijem polozaju u odnosu na druge. Zaduzbina dodeljuje etiketu marke FAIRTRADE proizvodima koji ostvaruju meunarodno priznate standarde postenog poslovanja. Roba s tom etiketom prodaje se u veini velikih evropskih trgovackih lanaca. Globalni sporazum Neka nas izbor bude ujediniti snagu trzista sa autoritetom sveopstih nacela. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN ,,Globalni sporazum" (GC) zasniva se na ideji koju je predlozio generalni sekretar UN Kofi Annan u obraanju Svetskom ekonomskom forumu 31. januara 1999. godine, pozivajui poslovne kompanije da se pridrzavaju sveopstih i opsteprihvaenih vrednosti. Novom trendu odgovornosti velikih kompanija nedostajao je meunarodni okvir za pomo kompanijama u razvijanju i promovisanju global- 248 RAD nog upravljanja zasnovanog na vrednostima. Taj nedostatak ispunio je Globalni sporazum, odlicno prihvaen u poslovnom svetu. On postavlja devet glavnih vrednosti, obuhvatajui pitanja ljudskih prava, rada i okoline. U vezi s radom ukljucuje obaveze postovanja najosnovnijih radnih standarda Meunarodne organizacije rada. sloboda udruzivanja i stvarno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje ukidanje svih oblika prisilnog ili prinudnog rada stvarno ukidanje rada dece, ukidanje diskriminacije u pogledu zaposljavanja i zanimanja. Meunarodna organizacija rada pomaze u oblikovanju konkretnih mera za promovisanje tih standarda na efikasan nacin. Webstranica http://www.unglobalcompact.org pruza lak pristup informacijama o nacelima te inicijative, ukljucujui popis kompanija koje ucestvuju u njoj. Otkada je pokrent Globalni sporazum, pristupilo mu je stotine kompanija i organizacija. Globalni sporazum je dobrovoljni skup nacela. Iako je opstepriznat kao pozitivan ko- rak u podsticanju korporacija na odgovorno delovanje, neki sumnjaju u njegovu efikasnost u praksi. Kriticari tvrde da su izazovi efikasnosti inicijative nedostatak pravno obavezujuih standarda, nezavisnog praenja i mehanizama sprovoenja, kao i nejasnoe u pogledu znacenja samih standarda. Zone proizvodnje radi izvoza postoje u najmanje 70 zemalja. U svetu postoji 845 zona koje zaposljavaju 27 miliona radnika. IZVOR: UNDP 2000. Propadanje sindikata U nekim razvijenim zemljama broj clanova u radnickim sindikatima mali je kao nikad do sada. Na primer, u SAD je samo oko 15% radnika ukljuceno u radnicke sindikate. Snaga sindikata mnogo je manja nego u ne tako dalekoj proslosti. U veini zemalja u razvoju sloboda udruzivanja u sindikate jedva da i postoji; prepreke raznih vrsta postavljaju se na put organizovanju radnika, a u nekim zemljama nasilje, mucenje, proizvoljna ubistva i hapsenja rutinski se koriste u sprecavanju radnika da se udruze u trazenju svojih prava. 2. TRENDOVI Zone proizvodnje radi izvoza (EPZs): Radi privlacenja stranih ulagaca, sve vise zemalja osniva takozvane zone slobodne trgovine, koje nude izuzea ne samo od fiskalnih poreza nego i od odgovornosti za pridrzavanje zakona koji stite prava radnika. Iako multinacionalne kompanije imaju koristi od niskih troskova radne snage, radnici hrle u te zone zbog toga sto su plate ipak vee nego za istu vrstu posla van tih zona. Meutim, ostali radni uslovi mogu biti manje zadovoljavajui, na primer, bezbednosni i zdravstveni uslovi. Nepostovanje protivpozarnih pravila, nepristupacnost stanice za pruzanje hitne medicinske pomoi, kao i nesigurna postrojenja samo su neki od problema koji se javljaju u zonama proizvodnje radi izvoza. Uslovi su se svakako poboljsali porastom publiciteta, ali problemi i dalje traju. Poveana meunarodna pokretljivost: migracije radnika Siromastvo i nasilje danas prisiljavaju milione ljudi da napuste svoje domovine u potrazi za boljom budunosu. Taj trend je u porastu zbog nesrazmere u ekonomskom razvoju. Radnici migranti cesto su izlozeni raznim oblicima diskriminacije i eksploatacije. Ukupno postoji 150 miliona migranata, koji predstavljaju 2% svetskog stanovnistva. Njih 50 miliona zivi u Africi. Prema Meunarodnoj organizaciji rada vise od 100 miliona migranata su radnici, ukljucujui veoma veliki udeo zena (47,5%). Osim toga, raste broj radnika na crno, tj. bez dozvole (30 do 40 miliona). Ove brojke e verovatno porasti, osim ako se nejednakosti u nasem globalizovanom svetu ne budu resavale na odgovarajue nacine. Relevantne konvencije o radnicima migrantima Meunarodne organizacije rada (konvencije 97 i 143) ratifikovao je nazalost relativno mali broj zemalja zbog toga sto se drzave boje daljeg uslovljavanja svoje imigracone politike. Pozitivan razvoj predstavlja stupanje na snagu Konvencije UN o zastiti prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica u januaru 2002. godine (zahvaljujui tome sto ju je ratifikovao Istocni Timor, preena je kriticna granica od 20 drzava clanica), sto otvara bolje izglede migrantima u celom svetu. Mladi cine vise od 40% svih nezaposlenih u svetu. Danas u svetu ima otprilike 66 miliona nezaposlenih mladih ljudi sto je gotovo 10 miliona vise nego 1965. godine. Nedovoljna zaposlenost je jos jedan rastui problem. Veina novih poslova slabo su plaeni i nestabilni. Mladi ljudi sve vise se obraaju neformalnom sektoru za zaraivanje za zivot, uz malu, ili nikakvu zastitu posla, povlastice ili izglede za budunost. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN, 2001. RAD 249 Nezaposlenost mladih Jedan od zastrasujuih problema s kojim se podjednako suocavaju razvijene zemlje i zemlje u razvoju, predstavlja veliki broj nezaposlenih mladih ljudi, koji i dalje raste. Najvise pogoena podrucja su juzna Evropa (Grcka, Italija i Spanija), istocna Evropa (posebno Bugarska, Letonija, Makedonija i Poljska) i Karibi (ukljucujui Jamajku i Trinidad, kao i Tobago). Meutim, nezaposlenost mladih nije velika u svim zemljama. U Austriji, Japanu, Meksiku, Singapuru, Juznoj Koreji i Tanzaniji nezaposleno je manje od jednog na 12 mladih radnika, pa je razlika izmeu stopa nezaposlenosti mladih i odraslih relativno mala. (Podaci o zemljama preuzeti su od Meunarodne organizacije rada i odnose se na 1997. godinu ili prethodne godine.) ... prema proceni Ujedinjenih nacija, danas u svetu zivi vise od 510 miliona devojaka i 540 miliona mladia. ... to znaci da otprilike svaka peta osoba u svetu ima izmeu 15 i 24 godine, tj. mladi cine skoro 18% svetskog stanovnistva. ... u proseku, skoro svuda, na svaku nezaposlenu odraslu osobu dolaze dve mlade osobe bez posla. ... otprilike 70 miliona mladih u svetu je nezaposleno, prema proceni Meunarodne organizacije rada. ... u zemljama tako razlicitim kao sto su Kolumbija, Egipat, Italija i Jamajka, od tri mlade osobe, vise od jedne je ,,nezaposleno" - tj. smatraju da su bez posla, u potrazi za poslom i/ili su slobodne za posao. Pojave poput dugotrajne nezaposlenosti prouzrokuju drustvene poteskoe, a posledice nezaposlenosti mladih mogu biti ozbiljne. Nezaposlenost mladih cesto je povezana s ozbiljnim drustvenim problemima, kao sto su nasilje, kriminal, samoubistvo i zloupotreba droga i alkohola, sto cini zatvoreni krug. Efikasna politika i programi za mlade treba da se pazljivo usmere kako bi uzeli u obzir posebne mogunosti, potrebe i razlike. 250 RAD ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: ZENE DECA RAD DEO I: UVOD Ova aktivnost ukljucuje igru uloga o pitanjima reproduktivnih prava zena na radnom mestu. Reproduktivna prava ukljucuju pravo na izbor da li se zele da imaju ili nemaju deca. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPSTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: Cilj ove igre je da povea znanje o reproduktivnim pravima zena. Ucesnicima se zeli pokazati kako se osea diskriminisano lice i promovisati jednakost, pravicnost i odgovornost. Ciljna grupa: mladi, odrasli Velicina grupe/organizacija: 15 - 25 Vreme: oko 1 1/2 sat Potrebne vestine: kriticko misljenje, izgradnja stavova, jezicke vestine i empatija DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod u temu: Naglas procitajte scenario za igru uloga ,,Maria je nezaposlena ve skoro godinu dana i intenzivno trazi novi posao. Pre deset dana bila je na intervjuu za posao koji bi bio idealan za nju. Sve je teklo dobro i posao joj je ponuen. Kompanija je zatrazila da ode na sastanak s gospodinom W., kadrovskim referentom, kako bi potpisala ugovor. Za vreme intervjua ve su joj bile objasnjene duznosti i ostala pitanja u vezi s poslom, ali bas kad se Maria spremala da potpise ugovor, gospodin W. rekao je da je uslov za posao potpisivanje izjave da nee roditi dete u sledee dve godine." Odvijanje igre uloga: Podelite ucesnike u manje grupe (4 - 6 osoba u svakoj grupi). Procitajte naglas scenario i dajte svakoj grupi dvadeset minuta da odluce o zavrsetku price i razrade je u igru uloga. Igra uloga treba da pocne sastankom izmeu Marie i gospodina W. i ne sme da traje vise od 5 minuta. Pozovite svaku grupu da izvedu svoju scenu mozete se takoe koristiti sledeim metodama: Zamena uloga: bez upozorenja zaustavite akciju, zamolite glumce da zamene uloge i nastave akciju od tog trenutka. Sprovedite temeljno propitivanje o tome. Ponovno odigravanje: posle igre uloga promenite situaciju (npr. ne mozete da zatrudnite, ve ste trudni...) i zatrazite od ucesnika da ponovo odigraju istu scenu s tom promenom. Komentare ostavite za propitivanje. Povratna informacija: Zatrazite povratnu informaciju od svake manje grupe (kako su razvili igru uloga, da li je bilo tesko?), zatim razgovarajte o implikacijama i o tome sta treba uciniti u vezi s diskriminacijom te vrste. Da li je koga iznenadila takva situacija? Na kakav su se zavrsetak grupe odlucile (realisticni zavrsetak?; dobre strane lose strane?; da li je bolje biti nepopustljiv, agresivan ili poslusan?) Koja prava imaju zene u vasoj zemlji (posebno kad zatrudne?) Zasto je kompanija reagovala na takav nacin; da li je to bilo posteno?) Da li je doslo do krsenja ljudskih prava? Ako jeste, kojih prava? Da je Maria muskarac, da li bi joj se dogodila ista stvar? Na koji nacin muskarci vide ovaj problem; da li se njihova vienja razlikuju od vienja zena? RAD 251 Sta se moze uciniti za promovisanje i zastitu reproduktivnih prava zena? Metodoloski saveti: Objasnite grupi sta su reproduktivna prava. Mozda biste mogli da pokusate da formirate grupe po polu, koje bi mogle doi do provokativnijih zakljucaka. Imajte na umu da moze doi do rasprave o pobacaju, sto zahteva od ucesnika da odbace stereotipe i unapred izgraene stavove. Predlozi za varijacije: Pocnite s dva dobrovoljca koji e odigrati igru uloga, dok ostatak grupe posmatra. Zaustavite izvoenje u odreenim trenucima i zatrazite komentare. Neka posmatraci zamene uloge s glumcima. Uvedite druge likove u situaciju (suprug, predstavnik sindikata). Neka grupa istrazi reproduktivna prava u vasoj zemlji (intervjui, ucese u scenskim prikazima ljudskih prava na javnim mestima pozovite posmatrace neka se ukljuce). DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: socijalna prava, rodna jednakost, diskriminacija, ksenofobija Izvori: Preraeno iz: Kompas: Prirucnik o obrazovanju mladih za ljudska prava. 2002. Strasbourg Cedex: Council of Europe Publishing. DEO II: OPSTE INFORMACIJE O STUDIJI SLUCAJA Ciljevi i zadaci: Ova aktivnost pomaze ucesnicima da povezu svoju odeu i ljude koji je izrauju. Osim toga, postavljaju pitanja o nasim odgovornostima. Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/ organizacija: oko 25 AKTIVNOST II: EKONOMSKA PRAVDA DEO I:UVOD Raspodela bogatstva i moi u drustvu obicno utice na mogunosti pojedinca za potpuno ostvarenje svojih ljudskih prava i zivot u dostojanstvu. U ovom slucaju ucesnici ispituju zamisao ,,pravednosti" sa osvrtom na vlastitu situaciju. Uspostavljaju veze izmeu svoje odee i ljudi koji je izrauju. Tip aktivnosti: studija slucaja Vreme: oko 1 1/2 sat Materijal: veliki blok na preklapanje ili ploca, flomasteri ili kreda, pitanja za raspravu Umnozeni materijal: tekst ,,matematika majice" Potrebne vestine: analiza, razmisljanje, jezicke vestine i vestine kriticnog misljenja, vestina pisanja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O STUDIJI SLUCAJA Uvod u slucaj: ,,Matematika majice" (umnozeni materijal): Majicu koja se prodaje za 20 dolara u Sjedinjenim Americkim Drzavama proizvela je 252 RAD meunarodna kompanija u jednoj od svojih fabrika u El Salvadoru. Ova fabrika je primer maquiladore, tj. fabrike u stranom vlasnistvu koja sastavlja proizvode za izvoz. Salvadorski radnici su za izradu majice bili plaeni 0,56 dolara po satu. U proseku radnik moze da sasije otprilike 4,7 majica za sat vremena. Koristei se gornjim podacima, izracunajte sledee: Koliko radnik dobije po majici? Godine 1994. salvadorska vlada izracunala je da je za izdrzavanje porodice na granici prezivljavanja potrebno oko cetiri plate koje dobije radnik u maquiladori. Ako bi se plate radnika poveale za cetiri puta, koliko bi zaraivali po satu? Koliko bi zaraivali po majici? Ako bi kompanija uracunala ovo poveanje troskova u cenu majice, koliko bi majica kostala? Sada zamislite da se plate radnika poveaju deseterostruko: Kolika bi bila zarada po satu? Koliko bi zaraivali po majici? Ako bi kompanija uracunala ovo poveanje troskova u cenu majice, koliko bi trebalo platiti za jednu majicu? Uputstva za studiju slucaja: Zagrevanje: Zamolite polovinu clanova grupe da provere etikete na svoj odei koju nose. Nacinite popis (blok, papir, ploca) i zapisite sve podatke o etiketama i zemljama u kojima je odea izraena. Kada zavrsite s popisom, zamolite ucesnike da analiziraju rezultate. U skoro svakom slucaju pokazuje se da je najvise odee proizvedeno u siromasnim zemljama. Raspravite s citavom grupom o sledeim pitanjima: KO mislite da je proizveo vasu odeu, suncane naocare, cipele, dugmad, patentne zatvarace, ostale ukrase ... ? Mislite li da je to bio muskarac, zena, dete??? KAKVE plate mislite da su primili ti radnici? uslove rada imaju? Ispisite rezultate na blok/plocu. Ocena slucaja: Objasnite grupi da na osnovu gore opisanog slucaja treba da ocene istinitost tvrdnje koju cesto izricu prodavci odee kada se od njih traze bolje plate za radnike koji proizvode nasu odeu. Oni cesto tvrde da plate moraju ostati niske kako bi potrosaci mogli dobiti jeftine proizvode. Dajte studiju slucaja svima, ucesnici odgovaraju na pitanja u parovima. Podelite svakoj grupi sledea pitanja: Da li biste bili spremni platiti vise za majicu? Ako jeste, koliko? Da li su prekrsena ljudska prava iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima? Navedite tacne clanove. Zasto proizvoaci prodaju robu u zapadnim zemljama, a proizvode je u El Salvadoru? Ko treba da snosi odgovornost za obezbeenje plata salvadorskim radnicima, dovoljnih za izdrzavanje sebe i svoje porodice? Raspravite o tim pitanjima u grupi. RAD 253 Povratna informacija: Postavite pitanje za zakljucke: Koje ste informacije danas ovde culi, a koje ete posebno zapamtiti kao znacajne? Pokusajte da iskazete svoje oseaje jednom recju ili recenicom. Zamolite ucesnike da odgovaraju redom. Metodoloski saveti: Opisi pojedinog slucaja cesto se koriste za pokretanje snaznih rasprava. U ovom slucaju neophodno je stvoriti okolinu poverenja i postovanja kako bi ucesnici ucestvovali u raspravi. Stoga citava grupa treba da izlozi nacela rasprave za koja smatraju da bi svi trebalo da ih slede. Ispisite sve predloge i izlozite ih negde gde svi mogu da ih vide. Predlozi za varijacije: Neka cela grupa izvede neku (besmislenu) vezbu. Podelite nalepnice koje oznacavaju pol, starost i koliko ta osoba zarauje za svoj rad (npr. 10 slatkisa za pet minuta rada; 2 slatkisa za 10 minuta ...). Kad je zadatak zavrsen, platite svakoj osobi prema starosti, polu i onako kako je oznaceno na njihovim listiima. Izbrojte novac (slatkise) naglas tako da svi vide koliko drugi dobijaju za ISTI posao koji je SVAKO izvrsio. Razgovarajte o tome kako se oseaju. Podelite ,,matematiku majice". DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: socijalna, politicka i ekonomska prava IZVORI: PRERAENO IZ: DAVID A. SHIMAN. 1999. EKONOMSKA I SOCIJALNA PRAVDA. GLEDISTE LJUDSKIH PRAVA. MINNESOTA: RESURSNI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA PRI UNIVERZITETU U MINESOTI. 254 RAD REFERENCE Anti-Slavery and ICFTU. 2001. Forced Labour in the 21st Century. London: Anti-Slavery International. Anti-Slavery International: http://www.antislavery.org Craven, Matthew. [1995] 2002. The International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, A Perspective on its Development. Oxford: Clarendon Press. Deutsche Gesellschaft fr die Vereinten Nationen. 2001. Menschenrechte und menschliche Entwicklung. Anregungen zur Arbeit mit dem UNDP-Bericht ber die menschliche Entwicklung 2000 in Schulen. Bonn: DGVN. Drzewicki, Krzystof. 2001. The Right to Work and Rights at Work. Uredili Eide, Asbjorn, Catarina Krause i Allan Rosas. Economic, Social and Cultural Rights, A Textbook. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Goldewijk, Berma Klein, Adalid Contreras Baspineiro i Paulo Csar Carbonari. 2002. Dignity and Human Rights, The Implementation of Economic, Social and Cultural Rights. Antwerp: Intersentia. Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic, Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Dostupno na adresi: http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/circle/toc.htm International Labour Office. 1999. Decent Work. International Labour Conference, 87th Session 1999. Geneva: ILO Publications. International Labour Office. 2000. Your voice at Work. Global Report under the Follow-up to the ILO Declaration on Fundamental Principles and Rights at Work. Geneva: ILO Publications. International Labour Office. 2001. Stopping forced labour, Global Report under the Follow-up to the ILO Declaration on Fundamental Prinicples and Rights at Work. Geneva: ILO Publications. Leary, Virginia A. 1995. A Violations Approach to the Right to Work (Labour Rights). Uredili Van Boven, Theo, Cees Flinterman i Ingrid Westendorp. The Maastricht Guidelines on Violations of Economic, Social and Cultural Rights. SIM Special No. 20, Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights. Leary, Virginia A. 1998. Globalisation and Human Rights. Uredio Symonides, Janusz. Human Rights: New Dimensions and Challenges. Aldershot: Dartmouth Publishing Company Limited. Levin, Leah. [1981] 1996. Human Rights. Questions and Answers. Paris: UNESCO Publishing. McChesney, Allan. 2000. Economic, Social and Cultural Rights. New York: American Association for the Advancement of Science. Shiman, David A. 1999. Economic and Social Justice. A Human Rights Perspective. Minneapolis: The Human Rights Resource Center. United Nations Development Programme. 2000. Human Development Report. Human Rights and Human Development. New York: Oxford University Press. United Nations. 1996. The Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Fact Sheet No. 16. Geneva: United Nations. United Nations. 1998. The United Nations in our daily lives, A brief description of the UN and its Specialized Agencies. Geneva: United Nations Publishing. United Nations. 2001. We the peoples: the Role of the United Nations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. New York: UN Publishing. ILO. What are International Labour Standards? Dostupno na adresi: http://www.ilo.org/public/english/standards/norm/whatare/index.htm DODATNE INFORMACIJE Anti-Slavery International: http://www.antislavery.org Bread and Roses: http://www.bread-and-roses.com/ China Labour Bulletin http://www.china-labour.org.hk Child Workers in Asia http://www.cwa.tnet.co.th Global March Against Child Labour: http://www.globalmarch.org/ International Confederation of Free Trade Unions: http://www.icftu.org International Labour Organisation: http://www.ilo.org International Organization for Migration: www.iom.int The Anti-Slavery Portal: http://www.iabolish.com The Concerned for Working Children (CWC): http://www.workingchild.org/htm/cwc.htm The Fairtrade Foundation: http://www.fairtrade.org.uk/ The Reference Centre on Corporate Social Responsibility: http://www.csreurope.org/home/default.asp UNICEF: http://www.unicef.org/crc/ SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA Svako ima pravo na slobodu izrazavanja: pod tim pravom podrazumeva se sloboda trazenja, primanja i sirenja obavestenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem stampe ili u umetnickom obliku, ili ma kojim drugim sredstvom po svom izboru. CLAN 19 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA 256 SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA PRICA ZA ILUSTRACIJU Nase prirodno pravo je da se koristimo perom i jezikom uprkos opasnosti, riziku i neizvesnosti. ,,SLOBODA MEDIJA" U RECNIKU FILOZOFIJE (1764) zultat vasu smrt u najneocekivanijem trenutku... Jedino vas utnja moze zastiti." (Jan Bauer, Jedino vas utnja moze zastiti; Zene, sloboda izrazavanja i jezik ljudskih prava, Meunarodni centar za ljudska prava i demokratski razvoj 1996) U novembru 2002. godine Fond za humanitarno pravo u Beogradu obavestio je javnost da je gradonacelnik jednog grada u Srbiji otvoreno pretio da e ,,ubiti i unistiti" novinara i njegovu porodicu zbog izvestavanja o njegovoj umesanosti u mutne poslovne transakcije. Kad je clanak objavljen, policija je bez ikakvog naloga privela novinara na ispitivanje. Protiv njega je takoe podignuta tuzba za klevetu i naknadu stete. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Koja su ljudska prava u navedenim primerima bila prekrsena i ko ih je krsio? 2. Zbog kojih razloga je mogue ograniciti slobodu izrazavanja i slobodu medija? 3. Sta bi trebalo uciniti da se na efikasniji nacin zastite ove slobode? 4. Sta mogu uciniti zrtve krsenja ljudskih prava? 5. Koje su obaveze odgovornih novinara? Kao odgovor na tragicne dogaaje u moskovskom pozoristu u oktobru 2002. godine, ruski parlament je po hitnom postupku na zahtev predsednika Rusije usvojio novi zakon, prema kome je ruska vlada ovlasena da ogranici izvestavanje o teroristickim napadima u Rusiji ... Dr. Manorani Saravanamuttu je majka Richarda de Zoysa, novinara koji je bio otet i ubijen u Sri Lanki u februaru 1990. godine. Dr. Saravanamuttu je pokrenula kampanju da bi obelodanila istinu o ubistvu svog sina. Pribavila je podatke i obavestila nadlezne da pokrenu istragu o ubistvu, ali jedini odgovor koji je ikada dobila bilo je pismo u kome se navodi: ,,Oplakujte smrt svoga sina. Kao majka to morate uciniti. Bilo koji drugi korak imae za re- SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA 257 POTREBNO JE ZNATI 1. ODNOS PROSLOG I SADASNJEG Sloboda misljenja i izrazavanja ukljucujui ,,slobodu primanja i sirenja informacija i ideja putem bilo kojeg sredstva javnog informisanja i bez obzira na granice", (clan 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima) jedno je od osnovnih ljudskih i politickih prava, koje je primereno ugraeno u sve instrumente o ljudskim pravima. Koreni tog prava su u borbi za licne slobode u 18. i 19. veku, sto je u to vreme bilo ugraeno u evropskim ustavima i ustavu SAD. Britanski filozof John Stuart Mill nazvao je slobodu stampe ,,osiguranjem od korupcije i tiranskih vlada" (O slobodi, 1859) To je takoe ustavno pravo za demokratske sisteme u kojima svako, a ne samo drzavljani, ima ljudsko pravo da kaze sta misli i kritikuje vladu. U januaru 1941. godine predsednik Roosevelt objavio je slobodu govora i izrazavanja kao jednu od cetiri slobode na kojima e se zasnivati budui svetski poredak posle Drugog svetskog rata. Pristup i slobodan protok informacija preko granica su glavni elementi otvorenog i pluralistickog drustva. Ljudska bezbednost, sloboda izrazavanja i sloboda medija Pod ,,Slobodom od straha" takoe se podrazumeva sloboda izrazavanja vlastitog misljenja i sloboda medija. Budui da se koncept ljudske bezbednosti, takoe, zasniva na pravu pojedinca da trazi i dobija informacije i ideje bilo koje vrste, ukljucujui i one koje se ticu kritike vladajuih snaga, zastrasivanja novinara i nadziranja medija kao glavnih pretnji ljudskoj bezbednosti. Nove pretnje ljudskoj bezbednosti, ali, isto tako, i nove mogunosti dolaze s ,,novim tehnologijama". Nova ,,povezanost" moze se koristiti u obrazovne svrhe jednako kao za organizovani kriminal. Meunarodne kampanje protiv upotrebe pesadijskih mina i za Meunarodni krivicni sud se lakse sprovode, ali novi rizici se javljaju u obliku ,,kibernetskog kriminala". Kako ekonomije postaju zavisnije od novih tehnologija, tako se razvijaju novi oblici ukljucenosti i iskljucenosti. Na primer, Organizacija za medije u jugoistocnoj Evropi, sa sedistem u Becu (SEEMO), prigovarala je da Telekom Srbija ,,ogranicava" zakup internetskih linija kako bi prisilio privatne internet operatere da se koriste internet uslugama Telekoma Srbija. Gospodine, ne delim vase stavove, ali u rizikovati sopstveni zivot da biste imali pravo da ih izrazite. VOLTAIRE (1694-1778) ,,CNN-faktor" koji bilo koji sukob unosi neposredno u dnevnu sobu, promenio je ulogu medija. Zbog vaznosti javnog mnjenja, mediji su postali vazan deo ratnog pohoda, kao sto se videlo u slucaju Kosova."Inforatovi" i ,,infozabava" predstavljaju trend po kome su informacije podreene drugim ciljevima. Stari i novi izazovi Sloboda informisanja, izrazavanja i medija bila je narocito vazna tokom hladnog rata, kada ljudi u socijalistickim zemljama istocne Evrope nisu imali pristup stranim ili nezavisnim novinama i casopisima. Kasnije je kineska vlada pokusala ograniciti upotrebu satelitskih antena kako bi sprecila svoje graane da prate zapadnjacke kanale. I danas odreene zemlje ogranicavaju pristup Internetu kako bi sprecile svoje graane da pretrazuju web-stranice koje one smatraju nepozeljnima. Mediji mogu imati dvojaku ulogu onu koja omoguava i krsi slobodu izrazavanja. Uloga 258 SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA medija moze biti obavestavanje o globalnim problemima, jacajui globalnu solidarnost, ali isto tako moze biti jedan od instrumenata drzavne propagande ili pojedinacnih i drugih interesa. Prema Uneskovom Predstavnistvu za kulturu i razvoj, savremene komunikacijske tehnologije sve vise otezavaju kontrolu dotoka informacija, stvarajui nove mogunosti, ali i nove pretnje, posebno ako mediji postanu cilj napada ili politicke kontrole. Raznovrsnost i kvalitet programa kao posledica komercijalizacije mogu biti redukovani kako bi se postigla vea gledanost ili doprlo do veeg broja citalaca i istomisljenika koncentrisui se na price o seksu i kriminalu. Glavna pretnja slobodi medija je koncentracija medija, na lokalnom i na globalnom nivou. Stoga, u mnogim zemljama i Evropskoj uniji postoje zakoni protiv koncentracije medija kako bi se obezbedio medijski pluralizam. Dalji i sire elaborirani novi izazovi za slobodu informisanja i medija rezultat su tehnoloskog razvoja, poput sirenja satelitskih komunikacija i pojacanog pristupa Internetu. Veoma cesto drzave pokusavaju ograniciti pristup novim medijima zbog suprotnih gledista ili sadrzaja za koje se boje da su protiv njihovih nacionalnih politika, a ticu se temelja religije i morala. Budui da postoji mnostvo web-stranica koje nude rasisticku i ksenofobicnu propagandu ili decju pornografiju, takva zabrinutost zaista nije uvek neopravdana. Ipak, postavlja se pitanje kako odrzati krhku ravnotezu izmeu slobode izrazavanja i legitimne zastite interesa demokratskih drzava. S obzirom na bezgranicnu prirodu Interneta, odgovore je mogue pronai uglavnom na meunarodnom nivou. Konvencija o kibernetskom kriminalu OECD ve je osudila decju pornografiju i pokusala prosiriti nacionalnu odgovornost jednako kao i meunarodnu saradnju u podrucju krivicnog gonjenja; u toku je rad na dodatnom protokolu koji se bavi rasistickom i ksenofobicnom propagandom. Konvencija jos nije stupila na snagu. Zasedanja Ujedinjenih nacija o informacionom drustvu, u Zenevi 2003. godine i u Tunisu 2005. godine bave se jos jednim vaznim pitanjem: ukljucenosu i iskljucenosu u doba komunikacije, takoe nazvano ,,digitalno doba". Glavni cilj je da se razvije akcioni plan kako premostiti digitalni i jaz znanja izmeu onih koji ,,imaju" i onih koji ,,nemaju" pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama. Budui da se takozvana digitalna podela na Sever i Jug dramaticno siri (ali i na Seve- ru gde ruralna i manje prosperitetna podrucja znacajno zaostaju), zaista je krajnje vreme da se pronae globalni pravac delovanja. Za slobodu izrazavanja od presudnog je uticaja nedostatak pristupa informacionoj infrastrukturi, jer rastua vaznost Interneta omoguava da se pronau ili prosire ideje, sto nije tako lako mogue u bilo kom drugom mediju. U svakom slucaju, potrebno je istai da nema slobode bez odgovornosti i da neogranicene slobode mogu voditi u krsenja drugih ljudskih prava, kao sto je pravo na privatnost. Ipak, restrikcije iz legitimnih razloga moraju biti opravdane od strane vlada, mora ih podrzati javnost i, u krajnjoj nuzdi, institucije pravosua. SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA 259 2. SADRZAJI I KRSENJA Sloboda izrazavanja zapravo je okvir koji sadrzi nekoliko elemenata, kao sto je sloboda informisanja i sloboda stampe i medija uopste. Zasniva se na slobodi misljenja i istinski je s njom povezana. Njene manifestacije protezu se od licnog izrazavanja misljenja do institucionalne slobode medija. Sloboda misljenja je apsolutno graansko pravo, dok je sloboda izrazavanja politicko pravo, koje se moze podvrgnuti odreenim ogranicenjima. Sloboda izrazavanja dvostruko je pravo u smislu slobode saopstavanja, tj. izrazavanja misljenja i ideja bilo koje vrste i slobode da se traze i primaju informacije i ideje, u bilo kom obliku izgovorene, napisane ili stampane, u formi umetnickog dela, ili u bilo kom od medija, ukljucujui nove tehnologije. Granice ne bi trebalo da zaustavljaju to pravo. Dosledno, sloboda izrazavanja je integralni deo ,,prava na komunikaciju". Deklaracija o ovom pravu trenutno se izrauje, ali budui da je kompilacija ve postojeih ljudskih prava (kao sto je osim slobode izrazavanja, pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, pravo na ucese u kulturnom zivotu i pravo na privatnost), a ne novo pravo samo po sebi, koncept jos nije do kraja jasan. Glavni elementi slobode izrazavanja su: sloboda da se ima misljenje bez mesanja (sloboda misljenja); sloboda da se traze, primaju i daju informacije i ideje (sloboda govora, sloboda informisanja) - govorom, pisanjem ili stampanjem, u formi umetnickog dela - putem bilo kog medija (sloboda medija) - bez obzira na granice (sloboda meunarodnog komuniciranja). IZVORI: CLAN 19 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (UDHR); CLAN 19 MEUNARODNOG PAKTA O GRAANSKIM I POLITICKIM PRAVIMA (ICCPR); CLAN 10 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (ECHR); CLAN IV AMERICKE DEKLARACIJE O PRAVIMA I DUZNOSTIMA COVEKA (ADRDM) I CLAN 13 AMERICKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (ACHR); CLAN 9 AFRICKE POVELJE O LJUDSKIM PRAVIMA I PRAVIMA NARODA (ACHPR). Odreeni elementi prava na izrazavanje takoe su povezani s drugim ljudskim pravima, kao sto je: pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (clan 18 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima) vinjeta Modul Verske slobode; pravo autora na korist od zastite moralnih i materijalnih interesa koji proizlaze iz bilo kog naucnog, literarnog ili umetnickog proizvoda, tj. autorsko pravo (clan 15 (2) Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima); pravo na obrazovanje (clan 13 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima), pravo na objavljivanje rezultata u okviru akademskih sloboda i autonomija institucija visokog obrazovanja da zastiti te slobode. Glavna kvalifikacija slobode izrazavanja je navedena u clanu 20 Meunarodne konvencije o graanskim i politickim pravima, kojim se zabranjuje ratna propaganda i bilo koje zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrznje kojima se podstice diskriminacija, neprijateljstvo i nasilje. Drzava ima obavezu da nacionalnim zakonodavstvom sprovede ove zabrane. vinjeta Modul Nediskriminacija. 260 SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA Krsenja prava, pretnje i opasnosti U praksi smo svedoci siroke rasprostranjenosti krsenja osnovnih ljudskih prava kroz ogranicenja slobode izrazavanja i medija u mnogim zemljama sveta kao sto se vidi iz godisnjih izvestaja Amnesty Internationala ili Human Rights Watcha. Prema Reporterima bez granica, 31 novinar je ubijen i 489 novinara je bilo u zatvoru zbog izvrsavanja svojih duznosti u 2001. godini. Organizacija Reporteri bez granica je zbog toga predlozila posebne pravne instrumente, kao sto je Povelja o bezbednosti novinara na radu u ratnim zonama i opasnim podrucjima. ,,Rat protiv terorizma" posle 11. septembra 2001. godine doneo je nove pretnje slobodi informisanja od strane razlicitih vlada. Na primer, udruzenje pisaca, PEN, u tom smislu je pokrenulo pregled americkog Patriotskog zakona. Meutim, sloboda izrazavanja i medija moze se takoe zloupotrebiti za podsticanje mrznje i sukoba, kao sto je organizacija International Helsinki Federation dokumentovala u svojoj publikaciji o Govoru mrznje u balkanskim zemljama. Postoji pretnja cenzurom, koja se javlja u obliku drzavne cenzure ili cenzure ekonomskim ili drugim sredstvima. To moze znaciti da se clanci mogu objaviti posto ih odobri autoritet, kao sto je bila praksa u veini socijalistickih zemalja istocne Evrope pre kraja hladnog rata 1989. godine. To takoe moze da znaci da ekonomski interesi mogu spreciti objavljivanje odreenih misljenja, na primer, ako vojna industrija zabranjuje clanke koji izrazavaju kritican stav prema ratu. Takoe, cenzura se moze pojaviti kroz autocenzuru, kada su politicki ili drugi interesi ve uzeti u obzir od strane novinara ili urednika medija. Konacno, odluka o autocenzuri moze da iskljuci informacije za koje se smatra da nije oportuno da ih objavljuje, stavove manjina ili nesto sto se dobro ne prodaje. Odluka sta objaviti cesto e biti sporna. Kodeks dobre prakse moze dati smer. S druge strane, svrha medijskog pluralizma je da se obezbedi da se razliciti stavovi citaju, cuju i vide. drugih". Clan 19 (3) Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima podsea da prava koja se navode sadrze posebne duznosti i odgovornosti. To pokazuje da je sloboda izrazavanja i medija veoma osetljivo pravo, kojim se mora upravljati sa odgovarajuom paznjom. Duznosti i odgovornosti nisu utvrene, ali su obicno u kodeksima profesionalne etike ili drzavnog zakonodavstva, koje naravno ne sme ograniciti sadrzaj ljudskih prava. Tipicne duznosti i odgovornosti odnose se na duznost objektivnog informisanja, tj. trazenje istine ili barem dozvoljavanje razlicitog misljenja itd. Neke odgovornosti podudaraju se s razlozima za ogranicavanje slobode izrazavanja, dok naprotiv nema legitimnih ogranicenja slobode misljenja. Prema clanu 19 (3), mogua su tri tipa ogranicenja, a omoguuju se kroz zakonodavstvo i smatraju se potrebnim za: postovanje prava i ugleda drugih lica; zastitu nacionalne bezbednosti ili javnog poretka; zastitu javnog zdravlja i morala. Legitimna ogranicenja prava Prema clanu 29 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, praktikovanje prava i sloboda za sve mogu biti ograniceni pod uslovima odreenim zakonom, posebno ako su ,,neophodna za postovanje prava i sloboda SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA 261 Ogranicenja prava treba tumaciti restriktivno, tj. glavno pravo ne bi trebalo oslabiti ili ogranicenja ne bi trebalo da budu vea nego sto je potrebno da bi se zastitila prava drugih i pomenuta prava javnih dobara. U clanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, lista moguih ogranicenja je cak duza i jasnija. Navodi se da korisenje slobode izrazavanja moze biti predmet ,,uslova, ogranicenja ili kazni propisanih zakonom i u skladu s potrebama demokratskog drustva". Takva ogranicenja mogu biti opravdana zbog: ,,interesa nacionalne bezbednosti, teritorijalne celovitosti ili javne bezbednosti, sprecavanja nereda ili kriminala, zastite zdravlja i morala, zastite ugleda ili prava drugih, sprecavanja otkrivanja tajno prikupljenih informacija, odbrane autoriteta i nepristrasnosti sudstva." Nijedno drugo pravo nema toliki popis razloga za izuzetke. Meutim, dva glavna preduslova treba da se ispune da bi se opravdalo ogranicenje prava. Izuzeci moraju biti: propisani zakonom i u skladu s potrebama demokratskog drustva. ,,Propisano zakonom" znaci da ogranicenje mora biti utvreno aktom skupstine, a ne izvrsnom odlukom vlade. Od posebne vaznosti je kvalifikacija ,,u skladu s potrebama demokratskog drustva". To povezuje slobodu izrazavanja i medija s konceptom otvorenog i pluralistickog drustva voenog demokratskim sredstvima. Evropski sud za ljudska prava je veoma strog u vezi s tim zahtevima, kao sto se vidi iz tzv. Lingens slucaja. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 1986. godine odlucio da politicar mora da prihvati visi nivo kritike nego obicno lice i ne moze uutkati novinara pozivajui se na potrebu zastite svog ugleda. Shodno tome, propisi o kleveti, koji dozvoljavaju gonjenje novinara koji kritikuju lica na javnim funkcijama, moraju se uskladiti sa slobodom stampe. ve za navodna krsenja. Shodno tome, pravo se moze nai regulisano u veini ustava kao sastavni deo osnovnih prava i sloboda. Minimum standarda proizlazi iz meunarodnih obaveza na globalnom i, ako postoji, na regionalnom nivou. Razliciti zakoni i pravila kojima se regulisu mediji i komunikacije takoe su veoma vazni. Njima se dalje ureuje pravo i njegova ogranicenja u svakodnevnoj praksi, a u skladu s meunarodnim obavezama i nacionalnim ustavnim zakonodavstvom. Mogue je uspostaviti nacionalno telo za nadzor koje regulise medije - kao sto su saveti za stampu ili medije najcese sastavljeno od eksperata i/ili predstavnika civilnog drustva. Da bi se regulisao sektor medija, obezbedili standardi kvaliteta i stimulisala konkurencija, drzava moze dodeljivati licence, koje moraju biti dostupne bez diskriminacije. Udovoljavanje standardu nadzora od strane drzave zadatak je nekoliko kontrolnih ili nadzornih mehanizama. Na primer, prema Meunarodnom paktu o graanskim i politickim pravima iz 1966. godine, drzave imaju obavezu da u redovnim razmacima (svakih pet godina) o sprovoenju svojih obaveza podnose drzavne izvestaje, koji su predmet 3. PRIMENA I PRAENJE Postoji velika raznolikost instrumenata i postupaka za primenu ljudskog prava na slobodu izrazavanja i pripadajuih prava. Najpre, obaveza drzava je da ugrade slobode u nacionalno zakonodavstvo i obezbede pravne leko- 262 SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA razmatranja Komiteta za ljudska prava UN. Komitet je dao tumacenje clana 19 u svom Opstem komentaru br. 10 iz 1983. godine. Komitet, takoe, moze primati predstavke, tj. prigovore pojedinaca, ako je odreena drzava ratifikovala Prvi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima (104 od 149 drzava do kraja 2002). Regionalni mehanizmi nadzora, kao sto su interamericki i africki sistemi, omoguuju komunikaciju pojedinaca s komisijama koje mogu davati zakljucke ili preporuke. U slucaju evropskog i interamerickog sistema, sud moze odluciti da obaveze drzave odreujui ujedno i naknadu stete. Osim toga, postoji ,,procedura praenja od strane Komiteta ministara", koja, izmeu ostalog, takoe pokriva slobodu izrazavanja i informisanja u zemljama clanicama. Takoe, svim konvencijama predvia se mogunost ,,prigovora drzave", sto se retko koristi. Osim postupaka zasnovanih na konvencijama, postoje, takoe, tzv. postupci zasnovani na poveljama, kao sto su izvestaji Posebnog izvestioca za sirenje i zastitu slobode misljenja i izrazavanja, koji izvestava Visokog predstavnika za ljudska prava UN o stanju slobode izrazavanja sirom sveta i omoguuje davanje preporuka i misljenja o elementima ovog ljudskog prava. Za 55 clanica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Predstavnik za slobodu medija postavljen je 1997. godine. Njegov mandat obuhvata praenje razvoja u podrucju medijskog sektora u zemljama clanicama radi promovisanja slobodnih, nezavisnih i pluralistickih medija, koji su od presudne vaznosti za slobodno i otvoreno drustvo i odgovorni sistem vlasti, zasnovan na meunarodnim obavezama i standardima OSCE usvojenim na nizu konferencija i sastanaka eksperata, pocevsi od Helsinskog zavrsnog dokumenta iz 1975. godine. Uloga strukovnih udruzenja i drugih nevladinih organizacija Strukovna udruzenja kao Meunarodna federacija novinara, Meunarodni press institut (IPI), Meunarodni PEN ili Meunarodno udruzenje izdvaca (IPA) imaju sveobuhvatne informacije o stanju slobode medija u razlicitim zemljama ili regionima sveta i podrzavaju svoje clanove u borbi protiv ogranicenja. One upozoravaju na situacije gde su te slobode zanemarene, objavljuju ogranicenja, lansiraju kampanje ili hitne pozive na delovanje i pripremaju izvestaje o odreenim problemima, kao sto su koncentracija medija, drzavne tajne i transparentnost u skladu s pravilima slobode informisanja, ili o korupciji. U njihovom radu podrzavaju ih nevladine organizacije specijalizovane za zastitu slobode stampe i medija, poput Clana 19 ili Reportera bez granica (videti popis institucija u Dodatnim izvorima), kao i nevladine organizacije za opsta ljudska prava, kao sto je Amnesty International ili Meunarodni savet za politiku ljudskih prava. Sarauju s meunarodnim organizacijama i njihovim posebnim institucijama, kao sto je Posebni izvestilac UN za slobodu izrazavanja i OSCE Predstavnik za slobodu medija. Meunarodna tela za nadzor ili strukovna udruzenja i nevladine organizacije skoro uvek imaju za cilj sprecavanje krsenja ljudskih prava na koja se odnose, preterano nepravednih zakona i prakse kojima se mogu uutkati kriticki nastrojeni novinari. SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA 263 4. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTROVERZNA PITANJA Kulturne razlike vode pluralizmu u primeni prava. U poreenju sa SAD, Evropa i druge drzave imaju razlicit stav u slucaju govora mrznje kojim se napada dostojanstvo odreene grupe. Evropa ne tolerise zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrznje, posebno antisemitizma, nacisticke propagande ili negiranje holokausta, ili drugih oblika desnog ekstremizma, dok je to barem delomicno pokriveno slobodom izrazavanja (Prvi amandman) u ustavu Sjedinjenih Americkih Drzava. Ponekad se jedva primetne razlike mogu videti u slucaju ,,Jersild protiv Danske" Evropskog suda za ljudska prava, kada je Sud ustanovio da je kaznjavanje novinara, koji je objavio intervju s mladim rasistom, navodei rasisticke izjave, bilo krsenje slobode informisnja iz clana 10 Evopske konvencije o ljudskim pravima, dok prema tom istom clanku nisu bili zastieni oni koji su davali izjave. Prema nacelu ,,procene uvazavanja razlika" Evropskog suda za ljudska prava, takoe postoji prostor za razlike izmeu evropskih drzava. To je od posebne vaznosti za zastitu morala s obzirom na govor, pisanje ili emitovanje koji se smatraju pornografskim. Pitanje drustvene norme ponasanja ili zastite maloletnika, kao i drugih osetljivih sadrzaja, ostavljeno je drzavama, koje za tu svrhu obicno osnivaju nezavisna tela za nadzor medija. Razliciti standardi, takoe, postoje s obzirom na javnu kritiku politicara ili verskih institucija. Na primer, ono sto neki smatraju umetnickom slobodom drugi smatraju bogohuljenjem. Shodno tome, sloboda izrazavanja i medija je veoma osetljivo pravo koje mora postovati odreena ogranicenja, ali, takoe, mora biti zastieno od tendencije drzave i uticajnih pojedinaca da uutkaju kritiku na sopstveni racun. U azijskim zemljama ozbiljna ogranicenja slobode izrazavanja i medija dugo su bila opravdavana uspostavljenom stabilnosu zemlje kojoj preti ,,neodgovorno izvestavanje" stampe cime se podstice politicki sukob. Meutim, na ASEM seminaru odrzanom 2000. godine, koji se bavio pitanjem evroazijskog dijaloga, zakljuceno je da vlade imaju tendenciju da prekomerno reaguju i na taj nacin ogranicavaju slobodu medija vise nego sto je potrebno. Utvreno je da su mnogo vei od regionalnih razlika uobicajeni proble- mi koncentracije medija ili nedostatak nezavisnosti novinara. U slucaju spora, odgovornost je na nezavisnom sudstvu da odredi tanku liniju razgranicenja izmeu slobode izrazavanja i medija i legitimnih ogranicenja za dobro stabilnosti demokratske drzave i moralnog integriteta pojedinca, koja je postala predmet neopravdanih optuzbi u medijima. U Banjaluci u Bosni i Hercegovini, na primer, nekoliko godina posle zavrsetka graanskog rata, novine su objavile listu lica optuzenih da su pocinili ratne zlocine. To je bilo zakonski zabranjeno od strane vlasti zbog opasnosti da bi ova lica, koja nisu (jos) bila sluzbeno optuzena, mogla postati predmet licne osvete. U slucaju spora Constitutional Rights Project, Civil Liberties Organisations and Media Rights Agenda protiv Nigerije, Africka komisija za ljudska prava i prava naroda morala se baviti slucajem kada je vojna vlada Nigerije naredbom zabranila novine, sto je bilo usmereno protiv opozicije. Komisija je zakljucila: ,,Naredbe poput ove predstavljaju ozbiljnu pretnju pravu javnosti da dobije informacije koje nisu u skladu sa onim sto bi vlada volela da javnost zna. Pravo da se dobiju informacije je vazno: clanom 9 (Africke povelje o ljud- 264 SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA skim pravima i pravima naroda) ne dozvoljava se ukidanje bez obzira na predmet informacije ili misljenja i bez obzira na politicku situaciju u zemlji. Stoga Komisija zakljucuje da je zabrana novina krsenje clana 9 (1)." (Trinaesti izvestaj o radu 19992000, Aneks V, paragraf 38 Africke komisije za ljudska prava i prava naroda) S obzirom na mere protiv novinara posle drzavnog udara u Gambiji, Africka komisija je zakljucila: ,,Zastrasivanje i hapsenje ili pritvor novinara zbog objavljenih clanaka i postavljenih pitanja uskrauje ne samo novinarima njihovo pravo na slobodno izrazavanje i sirenje sopstvenog misljenja, ve i javnosti pravo na informacije. Ovakva dela su jasno krsenje odredbe clana 9 Povelje." (Trinaesti izvestaj o radu 19992000, Aneks V, paragraf 65 Africke komisije za ljudska prava i prava naroda) Govoriti nije lako, utati je opasno. POSLOVICA; IZVOR: CUN CA KI CA, KALILU TERA, ABIDJAN: IZDANJE EDILS, 2002. HRONOLOGIJA 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1966: Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima 1978: Deklaracija UNESCO o osnovnim nacelima doprinosa medija jacanju mira i meunarodnog razumevanja, promovisanju ljudskih prava protiv rasizma, apartheida i izazivanja rata 1983: Opsti komentar clana 19 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima Komiteta za ljudska prava UN 1993: Posebni izvestilac UN za zastitu i promovisanje prava na slobodu misljenja i izrazavanja 1999: Rezolucija (1999/36) Visokog predstavnika za ljudska prava o slobodi misljenja i izrazavanja 2003: Svetski sastanak o informisanju, prvi deo, u Zenevi 2005: Svetski sastanak o informisanju, drugi deo, u Tunisu SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA 265 DOBRO JE ZNATI 1. ULOGA SLOBODNIH MEDIJA ZA DEMOKRATSKO DRUSTVO Informacije su kiseonik za demokratiju. CLAN 19 (NEVLADINA ORGANIZACIJA SA SEDISTEM U LONDONU) Centralna uloga medija u demokratiji je informisanje javnosti i istrazivanje postupaka u javnim poslovima bez straha od gonjenja, tuzbe ili zabrane. KEVIIN BOYLE, JEDAN OD AUTORA CLANA 19 U: OGRANICENJA SLOBODE IZRAZAVANJA, 2000. Medijski pluralizam je preko potreban element pluralisticke demokratije. Vaznost vladavine medija kao takozvane cetvrte vlasti, osim zakonodavne, izvrsne i sudske, od novinara i vlasnika medija ujedno zahteva posebnu brigu i odgovornost da se zbog slobode medija ne krse prava drugih. vinjeta Modul Demokratija. Sloboda odreenog drustva lako se moze odrediti slobodom stampe i medija. Prvi korak koji autoritarne vlade ili diktature obicno preduzimaju je ogranicenje ili ukidanje slobode izrazavanja i medija. Za obnovu i rehabilitaciju demokratskih drustava posle rata i sukoba, od najvee vaznosti je pluralisticki medijski sistem, koji radi na osnovama postovanja i tolerancije dru- gih misljenja suzdrzavajui se od podsticanja mrznje i nasilja. To zahteva odgovarajui pravni okvir kojim se obezbeuje nezavisnost javnih medija i pluralizam meu privatnim medijima, prati aktivnosti medija s obzirom na standarde objektivnosti, pravicnosti i pristojnosti. 2. MEDIJI I MANJINE Manjine se cesto suocavaju s problemom pristupa medijima i mogunosu da raspolazu medijima na svom jeziku. U Evropi postoje posebni obavezujui standardi na osnovu clana 19 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima i clana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno u clanu 9. Evropske okvirne konvencije za zastitu nacionalnih manjina Saveta Evrope iz 1995. godine. U skladu s tim, lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, takoe, imaju pravo na slobodu misljenja i izrazavanja. Javne vlasti moraju da postuju njihovu slobodu da traze, primaju ili dele informacije ili ideje na manjinskim jezicima bez obzira na granice. Vlade moraju da obezbede da lica koja pripadaju nacionalnim manjinama ne budu diskriminisana u pristupu medijima. Mediji bi trebalo da im budu pristupacni. Ne bi smeli da budu spreceni da stvaraju sopstvene stampane medije i u skladu sa zakonom, sopstvene elektronske medije. Dalji standardi postoje u okviru OSCE. Situacija je, meutim, cesto problematicnija kad su u pitanju nove manjine nastale migracijom. Nasuprot nacionalnim ili ,,starim" manjinama, ove manjine obicno nemaju nikakva pravno zasnovana prava koja im obezbeuju pristup medijima. To posebno zabrinjava kad se uzme u obzir ksenofobicni nacin na koji se ponekad prikazuju u konvencionalnim medijima, a njihove mogunosti da ih demantuju su ogranicene. Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope iz 1992. godine, u clanu 11 obavezuju se drzave potpisnice da primereno omogue ponudu programa koji bi 266 SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA se emitovali na regionalnim ili manjinskim jezicima, ili da obezbede, podstaknu i/ili omogue otvaranje barem jedne radiostanice i jednog televizijskog kanala na regionalnim ili manjinskim jezicima. 3. SLOBODA MEDIJA I EKONOMSKI RAZVOJ Sloboda medija i ekonomski razvoj su tako usko povezani kao sto su povezani sloboda i strah ili sloboda i siromastvo. Meuzavisnost i nedeljivost ukupnih ljudskih prava, sto zahteva sveobuhvatni pristup ljudskim pravima, mogue je takoe sagledati kao vaznost slobode izrazavanja i slobode medija za ekonomski razvoj, prevazilazenje siromastva i omoguavanje ostvarivanja osnovnih socijalnih i ekonomskih prava ljudi. Bez medijskog izvestavanja mogli bi proi neprimeeni nedostaci pristupa resursima ili njihova preraspodela i korupcija. Kad se objavi rat, istina je prva zrtva. ARTHUR PONSONBY, BRITANSKI POLITICAR, 1871-1946. Reci prve ubijaju, meci nazalost kasnije. ADAM MIHNIK, POLJSKI PISAC vajui Hutue da zakolju Tutse i one Hutue kojima su bile bliske ideje Tutsa. Samu radiostanicu osnovali su 1993. godine clanovi porodice Habyarimana, predsednika Hutua, cija je smrt bila jedan od glavnih razloga za pocetak genocida. Veina novinara Radio Mille Collinesa odgovornih za ratno huskanje bili su posle krize uhapseni. Bilo koje zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrznje kojim se podstice na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, bie zabranjeno zakonom. CLAN 20 (2) MEUNARODNOG PAKTA O GRAANSKIM I POLITICKIM PRAVIMA 4. RATNA PROPAGANDA I ZAGOVARANJE MRZNJE Prema clanu 20 Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima, svaka propaganda rata bie zabranjena zakonom. Shodno tome, zakljuceno je da mediji snose deo odgovornosti za ratove u bivsoj Jugoslaviji propagirajui rat ili podsticui na mrznju i etnicko cisenje. Utvreno je da je emitovanje Radio Mille Collinnes imalo glavnu ulogu u nasilju u Ruandi 1994. godine, tokom kog je vise od milion ljudi bilo ubijeno. ,,Ne ubijaj te bubasvabe metkom, saseci ih macetom na komadie" jedna je od izjava koje su emitovane na radiju, pozi- 5. DOBRA PRAKSA UNESCO je inicirao Svetski dan slobode stampe koji se obelezava 3. maja i Svetsku nagradu za slobodu stampe. Projekat o ratnim zlocinima okuplja novinare, pravnike i univerzitetske profesore kako bi se osvetlile zakonitosti rata meu medijima, vladama i nevladinim organizacijama za ljudska prava i humanitarno pravo (www.crimesofwar.org). ... nikada nije postojala istinska beda u zemlji s demokratskim oblikom vlasti i relativno slobodnom stampom. AMARTYA SEN, NOBELOVA NAGRADA ZA EKONOMIJU SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA 267 U slucaju Bosne i Hercegovine, uspostavljeno je nezavisno telo za medije, kasnije nazvano Agencija za regulaciju medija (CRA), koja putem svog saveta i izvrsnog odbora za primenu nadzire sprovoenje standarda sadrzanih u njenom Kodeksu emitovanja. Takoe je nadlezna za davanje koncesija. Javni pravobranilac za Bosnu i Hercegovinu je 2001. godine izvestio o zajednickom praenju tog procesa i u nekoliko slucajeva je intervenisao s obzirom na transparentnost i jednake uslove za sve koji su se prijavili na tender za licence. Agencija je prihvatila te preporuke koje su imale pozitivan uticaj i na javnost i na novinare. Na inicijativu Republike Austrije, Savet Evropske unije je 29. maja 2000. godine doneo odluku o merama koje treba preduzeti u borbi protiv decje pornografije na Internetu. meunarodnim ugovorima i mehanizmima ljudskih prava. Cesto ne razumeju razliku izmeu zakona o ljudskim pravima i zakona rata. Rezultat toga je da se ljudska prava cesto pogresno smatraju relevantnim jedino kad se izvestava o sukobu." IZVOR: MEUNARODNI ODBOR O POLITICI LJUDSKIH PRAVA, NOVINARSTVU, MEDIJIMA, IZAZOVU IZVESTAVANJA O LJUDSKIM PRAVIMA, 2002. 2000. godine. U 2005. godini vise od jedne milijarde ljudi e koristiti Internet. Taj porast World Wide Web-a ima vazan uticaj na medije, nudei raznovrsnost novih mogunosti i novinarima i izdavacima. Sada cak i manje medijsko preduzee ima mogunost da dosegne globalnu javnost. Drzavna kontrola i cenzura mogu se lakse izbei. Rast medija u zemljama u razvoju Tokom poslednjih trideset godina tiraz dnevne stampe u zemljama u razvoju se vise nego udvostrucio; 1996. godine tiraz je bio 69 primeraka na 1.000 stanovnika u poreenju s 1970. godinom kada je iznosio 29 primeraka. U poreenju s razvijenim zemljama, gde broj ljudi koji citaju dnevne novine lagano pada, s 292 na 1.000 stanovnika u 1970. godini, na 226 stanovnika u 1996. godini, taj podatak nije u potpunosti zadovoljavajui, ali je znacajan. Pojacani pristup stvara novo i efikasnije ,,trziste ideja" na kome je dostupna mnogo sira raznolikost misljenja i pogleda. Informacije se mogu lakse objaviti i pronai, sto omoguuje stabilne osnove za demokratske strukture i dobru upravu. Meunarodno udruzenje izdavaca (IPA), koje predstavlja 78 institucija u 65 zemalja, u svom izvestaju o Deceniji obrazovanja za ljudska prava UN, istaklo je vaznost aktivnosti za osvesivanje u vezi sa slobodom izrazavanja i slobodom stampe. IZVOR: IZVESTAJ VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA UN O SPROVOENJU DECENIJE OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA UN, E/CN.4/2003/100. 6. SLOBODA MEDIJA I OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA ,,U novinarstvu postoji ozbiljan nedostatak znanja sta su to ljudska prava. Mnogi novinari kao mnogi politicari i drugi koji rade u javnim sluzbama nisu upoznati s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i 7. TRENDOVI Mediji i Internet Prema Izvestaju o ljudskom razvoju UNDP iz 2001. godine, Internet se eksponencijalno razvio tokom poslednjih deset godina, od 16 miliona korisnika 1995. godine do 400 miliona 268 SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: NASLOVNA STRANA DEO I: UVOD Ovo je igra uloga grupe saradnika koji rade naslovnu stranu novina spremnih za stampu. Ucesnici e raspravljati o pitanjima cenzure, stereotipa i objektivnosti u medijima. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPSTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: razmisliti o medijima i njihovom pristupu pitanjima ljudskih prava istraziti i razmisliti o senzacionalizmu, stereotipima i objektivnosti u medijima prepoznati mehanizme cenzure i problema slobode izrazavanja i medija Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 8 do 25 Vreme: oko 90 minuta Priprema: odaberite naslovne strane lokalnih ili meunarodnih novina Potrebne vestine: komunikacija, analiticko i kriticko misljenje DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Izvoenje igre uloga: Objasnite da se radi o oponasanju radne grupe o slobodi stampe i njenim granicama i da e to biti emitovano na lokalnoj TV stanici. Obavestite ucesnike da e se rasprava zasnivati na nekim naslovnim stranama koje ste doneli za bolju ilustraciju misljenja i pokazite ih. Odredite grupu od cetiri osobe za igru uloga: Aktivista za ljudska prava: On/a e naglasiti dvostruki karakter medija. S jedne strane, mediji izvestavaju o krsenjima ljudskih prava, a s druge pak strane, i sami krse ljudska prava, sirei neistinine ili podsticui mrznju. Aktivista e potkrepiti svoju izjavu na primerima prica prikazanih na naslovnoj strani. Novinar: On/a e se zalagati za ljudsko pravo na slobodu izrazavanja i slobodu medija. On/a e govoriti o potrebi slobodnog izvestavanja medija i argumentovae svoje misljenje pricama prikazanim na naslovnim stranama. Sta ako ljudi uopste ne budu imali priliku da procitaju takve price? Novinari imaju obavezu da istraze i odrze svoju citalacku publiku obavestenom. Drzavni predstavnik za regulisanje medija: On/a e jasno istai ogranicenja slobode izrazavanja i medija. Ona se javljaju kada su u sukobu s drugim pravima, kao sto je pravo na privatnost. On/a e podsetiti na odgovornosti drzave kao zastitnika i na posebnu ulogu odreenog autoriteta, kao sto su predsednik drzave, verske voe, vladajua stranka ili policija. Moderator: On/a e voditi raspravu o slobodi stampe i postavljati pitanja ucesnicima. On/a e se osvrnuti na prikazane naslovne strane da bi se postigli konkretni odgovori. Sada postavite ucesnike zajedno ukrug i pustite moderatora da zapocne raspravu. On/a bi trebalo da zavrse raspravu posle 30 minuta. Povratna informacija: Neka se svi zajedno okupe. Sada se osvrnite na igru uloga postavljajui pitanja za raspravu: - Koji je glavni problem slobode izrazavanja i medija? - Koje oblike moze poprimiti cenzura u slucaju javne ili privatne cenzure? - Da li ste licno iskusili neki oblik cenzure ili autocenzure u vlastitom zivotu? - Zasto je sloboda misljenja, stampe i medija tako vazna? SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA 269 - Sta se moze uciniti za bolju zastitu tih sloboda? - Postoje li licnosti ili institucije koje se ne smeju kritikovati? - Da li bi neki oblici cenzure trebalo da budu dozvoljeni da bi se cuvala (demokratska) stabilnost, verski mir, meuetnicko poverenje, itd? Metodoloski saveti: Sto pazljivije odaberete naslovne strane, zivlja e biti igra i rasprava. Najpre odlucite hoete li odabrati lokalne ili meunarodne novine. Neka budu sa ilustracijama i po mogunosti pisane stilom koje privlaci paznju. Predlozi za varijacije: Koristite novinske clanke s fotografijama. Odvojite sliku od naslova i pustite ucesnike da pogode koja slika pripada kojem clanku. Ukljucite ih u raspravu. DEO IV: NASTAVAK Mnoge lokalne radio ili TV stanice imaju komunikacione grupe za sopstveni program emitovanja. Radite na grupnom projektu da biste istrazili i proizveli emisiju o pitanjima koja ih zanimaju. Koristite se naslovom kao ,,Misli globalno, deluj lokalno" i sl. Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: pravo na slobodu misli, misljenja i izrazavanja, pravo na razvoj, zivot i zdravlje, pravo na privatnost Priprema: letak, tabla Materijal: kopije prirucnika, flipcart Potrebne vestine: analiticke vestine, izrazavanje razlicitog misljenja, razvijanje vestina timskog rada DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI Uvod u temu: Predstavite aktivnost dajui neka opsta znanja, dajte grupi nekoliko osnovnih podataka o Internetu, tj. kao sto je izlozeno u modulu; zamolite ih da razgovaraju u parovima o sopstvenim iskustvima sa Internetom i o prednostima i nedostacima korisenja/nekorisenja. Neka to traje oko 10 minuta. Tok rasprave: Podelite prethodno pripremljene letke. Na osnovu toga raspravite o uticaju Interneta, njegovim nedostacima, ali i prednostima, postavljajui sledea pitanja: Znaju li ucesnici za krsenja ljudskih prava putem Interneta (kao sto je decja pornografija, kibernetski kriminal)? Zasto ta krsenja pojacano uticu na drustvo? AKTIVNOST II: UTICAJ INTERNETA DEO I: UVOD Ova aktivnost ukljucuje rad u malim grupama i plenarne rasprave za analizu pozitivnih i negativnih aspekata korisenja Interneta, njegove implikacije na slobodu izrazavanja i izazove za budunost Interneta. Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPSTE INFORMACIJE O RASPRAVI Ciljevi i zadaci: podii svest o uticaju Interneta na pristup informacijama sirom sveta prepoznati uticaj Interneta na ljudska prava istraziti fenomen Interneta Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: bilo koja Vreme: oko 45 minuta 270 SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA Sta moze uciniti Internet da bi se sprecile takve stvari? Neka jedan ili dva ucesnika napisu kljucne pojmove na tabli. Povratna informacija: Pocnite s tim sta su ucesnici naucili o Internetu. Koliko ljudi ve znaju o Internetu? Kako ga koriste? Zasto ga koriste? Pogledajte koje ste prednosti popisali na tabli. Pretezu li prednosti korisenja Interneta nad nedostacima? Sta bi trebalo uciniti da se otklone nedostaci? Metodoloski saveti: Procenite pre nego sto pocnete aktivnost koliko su ucesnici upoznati sa Internetom tako da mozete da podignete nivo aktivnosti i celovito pristupite problemu. Za povratni ucinak treba se dobro usredsrediti na globalna jednako kao i na lokalna pitanja pristupa novim informacionim tehnologijama, tako da obezbedite da se cuje glas onih koji nemaju uopste pristup Internetu ili imaju teskoa u pristupu. Predlozi za varijacije: ,,Internet za ljudska prava" moze biti varijacija ili sledea aktivnost. Prikupite informacije o razlicitim organizacijama za ljudska prava na meunarodnom i/ili lokalnom nivou. Ako imate pristup Internetu, odstampajte njihove web-stranice i podelite kopije. Pitajte ucesnike da li su im poznate te organizacije. Uporedite njihove aktivnosti i njihovo promovisanje putem Interneta. Na osnovu toga raspravite o najvaznijim prednostima ili upotrebama Interneta za promovisanje ljudskih prava. DEO IV: NASTAVAK Podstaknite ucesnike da posete web-stranice organizacija za ljudska prava. Tada mogu da nastave razmisljanje o projektu za upotrebu dostupnih resursa za podizanje svesti o pitanjima ljudskih prava u svom susedstvu, stvaranje vlastite web-stranice i povezivanje s drugim organizacijama za mlade u borbi za odreeno ljudsko pravo koje je ugrozeno u njihovoj zajednici. Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: bilo koje ljudsko pravo IZVOR: PRILAGOENO IZ KOMPASA - PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA, IZDANJA SAVETA EVROPE: STRAZBUR 2002. SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA 271 REFERENCE Letak: TROVANJE WEBA: MRZNJA ONLINE Internet, a narocito WWW, dramaticno su se razvili od stvaranja Stormfronta, prve ekstremisticke stranice iz 1995. godine i njihov rast ne pokazuje znakove jenjavanja. Budui da sve vei broj ljudi koristi Internet, vise ih je potencijalno izlozeno rastuoj kolicini netolerancije koja je lako dostupna. Stavovi i ponasanje korisnika mogu doi pod uticaj njene zlokobne prisutnosti i podmuklih apela. Pojava stranica koje propagiraju mrznju sa sadrzajima posebno stvorenim od strane zena ekstremista i za njih, kao sto su Her Face (Njeno lice), Women for Aryan Unity (Zene za arijevsko jedinstvo) i World Church (Svetska crkva) od strane Women's Frontier (Granica zena), najavljuje novi razvoj mrznje na Internetu. Govorei i radei na definisanju svoje uloge u belom rasistickom ,,pokretu", ove zene ekstremisti prisvojile su feministicku borbu za zene u svrhu propagiranja podlog sirenja netolerancije. Neke omrazene zene na webu oponasaju poziciju koju promovisu njihovi muski pandani: otpor prema nebelcima, mesanju rasa i bes na ,,protivbelacku" kontrolu medija. S web-stranice Her Face, koja je smestena na Stormfront, proizlazi: ,,Gaia: Majka svih". Kaze se: ,,Belci se suocavaju sa izumiranjem sto se vise nebelaca raa i zauzima nasu zemlju." Tvrdi se da ,,belci imaju pravo da imaju vise dece nego nearijevci". Antisemiti i rasisti nisu jedini koji sire mrznju na Internetu. Web-stranice protiv homoseksualnosti, abortusa, kao i protivvladin nastup raznih policija i pokreta pridruzili su im se, jednako kao stranice za izradu bombi, koje promovisu nasilni ekstremizam svih vrsta. Suzbijanje ekstremizma na Internetu postavlja ogromne tehnoloske i pravne teskoe. Cak i kad bi bilo mogue zadrzati stranice van Interneta, zbog meunarodne prirode ovog medija, potpuno pravno ureenje virtualno je nemogue. IZVOR: TROVANJE INTERNETA: MRZNJA ONLINE; ADL IZVESTAJ O MRZNJI, EKSTREMIZMU I NASILJU NA INTERNETU; ADL IZDANJE, SAD, 1999. Asia-Europe Foundation. 2000. The Third Informal ASEM Seminar on Human Rights. Singapore. Asia Media Information and Communication Centre. 2000. Media and Human Rights in Asia. Singapore: AMIC. Boyle, Kevin. 2000. Restrictions on the Freedom of Expression, in: Asia-Europe Foundation (ASEF), The Third Informal ASEM Seminar on Human Rights. Singapore, 27-37. Burnheim, Sally. 1999. The Right to Communicate The Internet in Africa. London: Clanak 19. Carver, Richard. 1995. Who Rules the Airwaves Broadcasting in Africa. London: Article 19 and Index on Censorship. Chrtien, Jean-Pierre, i dr 1995. Rwanda Les Mdias du Gnocide. Paris: Karthala. Cohen, Stanley. 1995. Denial and Acknowledgement: The Impact of Information about Human Rights Violations. Jerusalem: Centre for Human Rights, the Hebrew University of Jerusalem. Council of Europe. 2002. Freedom of Expression in Europe, Case law concerning Article 10 of the European Convention on Human Rights. Strasbourg. Council of Europe. 2002. The media in a democratic society: reconciling freedom of expression with the protection of human rights, Conference. Luxembourg: 30 September 1 October 2002. Dostupno na adresi: http://www.coe.int/MediaLuxembourgE. Emirates Centre for Strategic Studies and Research. 1998. The Information Revolution and the Arab World Its Impact on State and Society. London: I. B. Tauris. Fallows, James. 1997. Breaking the News How the Media Undermined American Democracy. New York: Vintage. 272 SLOBODA IZRAZAVANJA I SLOBODA MEDIJA Freire, Antonio. 1999. El Kike, la Checchi, La Elvira, El Gonzato y El Malo: La Tevedcada de los Noventa. Santiago de Chile: Ediciones Eace. Goff, Peter (ur.). 1999. The Kosovo News and Propaganda War. Vienna: International Press Institute. Gutman, Roy i David Rieff (ur.). 1999. Crimes of War What the Public Should Know. New York: W. W. Norton. Hammond, Philip i Edward Herman (ur.). 2000. Degraded Capability The Media and the Kosovo Crisis. London: Pluto Press. Heyns, Christof. 2002. Civil and political rights in the African Charter, u: Evans, Malcolm D. i Rachel Murray , The African Charter on Human and People's Rights, The System in Practice, 1986-2000. Cambridge University Press, 137-177, 164ff. Human Rights Watch. 1998. Los Limites de la Tolerancia: Libertad de Expresin y Debate Publico en Chile, LOM. International Council on Human Rights Policy. 2002. Journalism and the challenge of human rights reporting. Geneva. Keane, John. 1991. The Media and Democracy. Cambridge: Polity Press. Lenkova, Mariana (ur.). 1998. Hate Speech in the Balkans. Athens: International Helsinki Federation. McRae, Rob. 2001. Human Security, Connectivity, and the New Global Civil Society, u: McRae, Rob i Don Hubert (ur.), Human Security and the New Diplomacy. McGill-Queens University Press, 236-249. Moeller, Susan D. 1999. Compassion Fatigue How the Media Sell Disease, Famine, War and Death. New York: Routledge. Nowak, Manfred. 1993. Commentary on the U.N. Covenant on Civil and Political Rights. Kehl am Rhein: N. P. Engel. Pritchard, David (ur.). 2000. Holding the Media Accountable Citizens, Ethics and the Law. Bloomington: Indiana University Press. Rothberg, Robert I. i Thomas G. Weiss. 1996. From Massacres to Genocide The Media, Public Policy, and Humanitarian Crises, Washington. D. C.: The Brookings Institution Press. Said, Edward. 1997. Covering Islam: How the Media and the Experts Determine How We See the Rest of the World. London: Vintage. South African Human Rights Commission. 2000. Faultlines Inquiry into Racism in the Media. Johannesburg. Todorovi, Mirjana. 2003. Freedom of Expression and the Right to Dignity and Reputation, u: Todorovic, M. (ur.), Culture of Human Rights. Belgrade Human Rights Centre, 161-175. United Nations Children Fund. 1999. The Media andChildren's Rights A Practical Introduction for Media Professionals. London: PressWise, 1999. Uribe, Hern n. 1999. La Invisible Mordaza: El Mercado Contra la Prensa. Chile: Cuarto Proprio. Welch, Claude E. 1998. The African Charter and Freedom of Expression in Africa. Buffalo Human Rights Law Review 4. White, Aidan. 2002. Journalism, Civil Liberties and the War on Terrorism, Final Report on The Aftermath of September 11 and the Implications for Journalism and Civil Liberties. International Federation of Journalists. Asia Media Information and Communication Centre: http://www.amic.org.sg Crimes of War Project: http://www.crimesofwar.org International Federation of Journalists: www.ifj.org International P.E.N: www.internatpen.org International Publishers Association (IPA): http://www.ipa-uie.org Media Foundation for West Africa: http://www.mediafoundationwa.org Reporters Without Borders, Annual Report 2002: http://www.rsf.fr South East Europe Media Organization (SEEMO): http://www.freemedia.at/seemo UNESCO Advisory Group for Press Freedom: http://www.unesco.org/webworld/fed/temp/communic ation_democracy/group.htm DODATNE INFORMACIJE Relevant Institutions and Associations/NGOs African Women's Media Centre: http://www.awmc.com DEMOKRATIJA REPREZENTACIJA I PARTICIPACIJA PLURALIZAM DEMOKRATIZACIJA Svako ima pravo da ucestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu sluzbu u svojoj zemlji. Volja naroda je osnov drzavne vlasti: ova volja treba da se izrazava na povremenim i slobodnim izborima, koji e se sprovoditi opstim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajuim postupkom kojim se obezbeuje sloboda glasanja. CLAN 21 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA 274 DEMOKRATIE PRICA ZA ILUSTRACIJU Stvaranje demokratije u Istocnom Timoru Godine 1999, posle 450 godina strane vlasti i 25 godina indonezanske okupacije, stanovnici Istocnog Timora glasali su za nezavisnost na referendumu koji su nadgledale UN. Zahtev za nezavisnosu u Indoneziji je odmah bio propraen lokalnim nasiljem. Potpomognute indonezanskim oruzanim snagama, proindonezanske policijske snage ubile su najmanje hiljadu i deportovale stotine hiljada ljudi u indonezanski Zapadni Timor. Vojnici su razorili gradove i sela. Kao odgovor na krizu UN su 20. septembra 1999. godine rasporedile vojnike u Istocni Timor, a 26. oktobra uvele prelaznu vlast (UNTAET). Uz pomo UN, Demokratska Republika Istocni Timor zvanicno je uspostavljena 20. maja 2002. godine. Na prvim slobodnim demokratskim izborima u Istocnom Timoru, 30. avgusta 2001. godine, izabrana je ustavotvorna skupstina koja ima 88 clanova. Skupstina je izradila ustav na osnovu koga je uspostavljena demokratska republika s parlamentom, premijerom i ceremonijalnim predsednikom. Prvi presednicki izbori odrzani su 14. aprila 2002. godine. Na tim izborima pobedio je Xanana Gusmao, bivsi voa gerilaca u borbi za nezavisnost. Gusmao je postao legenda u svom narodu, zbog cega se veruje da e njegova popularnost doprineti stabilizaciji zemlje. UNTAET je u maju 2003. godine zamenjen Misijom podrske Istocnom Timoru UN (UNMISET). Sa svojih 5.000 vojnika i 1.250 policajaca, UNMISET pomaze vlastima da pruze bezbednost svojim graanima tokom prve godine svog postojanja. Godine 2002, 27. septembra, Istocni Timor je postao 191. clanica Ujedinjenih nacija. Pravda i pomirenje Prelaz Istocnog Timora na demokratiju zasenjen je cinjenicom da veina ljudi koji su pocinili zlocine 1999. godine nije optuzena. Veina lica zivi u Indoneziji, cija Vlada odbija da osumnjicene izruci vlastima Istocnog Timora. Na inicijativu i preporuku meunarodne zajednice indonezanska vlada je osnovala Tribunal za ljudska prava u Dzakarti radi gonjenja zlocina protiv covecnosti pocinjenih 1999. godine. Sud je uspostavljen kako bi sudio vladinim zvanicnicima i clanovima bezbednosnih snaga. Mnogi posmatraci kritikovali su Tribunal zbog toga sto nije uspeo da optuzi glavnog osumnjicenog, generala Wiranta, vrhovnog zapovednika indonezanskih oruzanih snaga iz doba pokolja. Stavise, zvanicnici kojima je sueno su ili osloboeni ili su dobili blage presude. I Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija i grupe za ljudska prava, poput Amnesty Internationala i Human Rights Watcha, tvrdili su da je od samog pocetka suenje imalo puno propusta. Zagovornici ljudskih prava smatraju da bi za Istocni Timor trebalo uspostaviti meunarodni krivicni sud pod pokroviteljstvom UN, na isti nacin na koji je to ucinjeno za zlocine pocinjene u bivsoj Jugoslaviji i Ruandi. Meutim, voe Istocnog Timora su podeljene oko pitanja sudbine pripadnika policijskih snaga koji su pocinili zlocine. Radi promovisanja nacionalnog jedinstva i pomirenja, predsednik Gusmao je trazio amnestiju za one koji su bili optuzeni za nasilje. DEMOKRATIJA 275 Ali, premijer Mari Alkatiri tvrdi da pravda mora biti zadovoljena. Vise izazova u budunosti Vlada se, takoe, mora suociti s pitanjem povratka hiljada izbeglica. Posle referenduma za nezavisnost 1999. godine, vise od 250.000 stanovnika Istocnog Timora pobeglo je u Zapadni Timor; mnogi pod pretnjom sile. Iako su se proteklih meseci i godina mnogi vratili u Istocni Timor, procenjuje se da oko 30.000 graana Istocnog Timora i dalje zive kao izbeglice u indonezanskim kampovima. Prema izjavama UN, sve izbeglice koje ostanu u Zapadnom Timoru do kraja 2002. godine smatrae se graanima Indonezije. Pred novom nacijom stoje mnogi izazovi, ukljucujui odnos prema pociniocima zlocina, stotinama hiljada izbeglica i siromastvu, i, stavise, jacanje novouspostavljenih demokratskih struktura. IZVOR: PRILAGOENO IZ: BBC WORLD SERVICE, DOSTUPNO NA: HTTP://WWW.BBC.CO.UK/WORLDSERVICE/PEOPLE/FEATURES/IHAVERIGHTTO/INDEX.SHTML PITANJA ZA RASPRAVU 1. Da li su vam poznate neke druge drzave koje se bore za demokratiju? S kojim problemima se one suocavaju? 2. Koje kljucne elemente treba imati i koje treba jacati u procesu demokratizacije? 3. Kako se demokratski moze odgovoriti izazovima s kojima se suocava nova administracija Istocnog Timora? 4. Kako aktivni graani mogu doprineti procesu demokratizacije u svojim zemljama? Pokusajte da date konkretne predloge. 276 DEMOKRATIJA POTREBNO JE ZNATI 1. DEMOKRATIJA U USPONU? Pravo na ucese nalazi se u samoj srzi ljudskih prava i temelj je nacela, vizija i vrednosti koje odrazava Mreza za ljudsku bezbednost. Poseban politicki program koji slede zemlje clanice - unapreivanje ljudske bezbednosti oslanja se i na ucese i na demokratiju. Demokratija se obicno shvata kao vladavina naroda. Meutim, demokratiju je tesko odrediti ona je oblik vladavine, ali i ideja kojom se naglasava drustveno-politicka i pravna organizacija drzave. Moze se posmatrati i kao ideologija. Pojavljuje se u velikom broju modela, kako u stvarnosti tako i u naucnoj teoriji. Uopste uzevsi, demokratija je pojam s veoma mnogo razlicitih znacenja. Demokratija je cvrsto povezana s nacelima ljudskih prava i ona ne moze funkcionisati bez obezbeenja punog postovanja i zastite ljudskog dostojanstva. Postoji jasna veza izmeu nedemokratskih struktura i krsenja ljudskih prava. Demokratija je nedvosmisleno sistem koji do danas najbolje osigurava zastitu ljudskih prava i ljudsku bezbednost. GLOBALNI DEMOKRATSKI NAPREDAK Od 1980. godine 81 zemlja je napravila znacajne korake prema demokratiji, ukljucujui 33 vojna rezima koja su zamenjena civilnim vladama. GLOBALNA FRAGMENTACIJA Od 81 nove demokratije svega je 47 potpuno demokratskih. Mnoge druge, cini se, jos nisu usle u proces prelaza u demokratiju ili su ponovo skrenule u autoritarnost ili sukob. Samo 82 zemlje (57% svetske populacije) u potupnosti su demokratske. 140 od oko 200 zemalja koliko ih je danas u svetu, sprovodi visestranacke izbore, sto je vise nego ikad u istoriji. 125 zemalja (62% svetske populacije) ima slobodne ili delimicno slobodne medije. Broj zemalja koje su ratifikovale sest najvaznijih konvencija o ljudskim pravima znatno se poveao od 1990. godine. Broj ratifikacija meunarodnih paktova o ljudskim pravima poveao se sa 90 na skoro 150. 38 zemalja nije ratifikovalo ili potpisalo ICCPR, a 41 zemlja jos nije ratifikovala ili potpisala ICESCR. 61 zemlja (38% svetske populacije) jos nema slobodne medije. 106 zemalja i danas ogranicava bitne graanske i politicke slobode. 38 zemalja nije ratifikovalo ili potpisalo ICCPR, a 41 jos nije ratifikovala ili potpisala ICESCR. U svetu je svega 14% zena parlamentarnih poslanika, a u 10 zemalja nema ih uopste. U parlamentima 10 zemalja vise od 30% poslanika cine zene. IZVOR: UNDP, IZVESTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002. DEMOKRATIJA 277 Demokratija zavisi od zainteresovanosti i aktivnog ucesa njenih korisnika. Informisanost i pristup znanju preduslovi su znacajnijeg ucesa u demokratskom sistemu. Samo oni koji razumeju funkcionisanje sistema i poznaju mehanizame i institucije mogu doprineti i imati koristi od demokratskog drustva. Saopstavanje ove poruke jedna je od najbitnijih funkcija demokratskog obrazovanja ciji je cilj stvaranje odgovornih graana. Cilj ovog modula je da predstavi demokratiju i ljudska prava kao proces koji zahteva neprestani rad i obavezu, a ne kao nesto sto se stice jednom i zasvagda. vezana i koja cine jezgro vizije jednog novog svetskog poretka mogu se uistinu ukoreniti samo u drustvima u kojima se demokratske vrednosti ne samo propagiraju ve i primenjuju. Samo u demokratiji postovanje ljudskih prava ukljucuje slobodu od straha i pretnji egzistenciji pojedinca. Ljudska bezbednost istice pravo na sposobnosti i slobode koje pojedinac mora razviti kako bi u potpunosti razvio svoj ljudski potencijal. Ljudska bezbednost poziva na slobodu od gladi, rata, ekoloskih katastrofa, korumpirane vlasti i ostalih prepreka zivotu u pravdi, solidarnosti i jednakim mogunostima za sve. Uopste uzevsi, jedino ravnopravno, slobodno i demokratsko ucese u politickom, drustvenom i ekonomskom zivotu drzave ili zajednice moze promovisati ljudsku bezbednost. Samo potpuno garantovanje ljudskih prava, participativna vlast, vladavina prava, odrzivi razvoj i jednak pristup resursima mogu osigurati da ljudska bezbednost pree iz nove diplomatske paradigme u siroko polaziste za demokratsko donosenje odluka i meunarodnu saradnju. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Sta je demokratija i kako se ona razvila? Demokratija je oblik vladavine u kom drzavna vlast proizlazi iz naroda. Rec ,,demokratija" potice od antickih grckih reci demos sto znaci narod, i kratos sto znaci mo. Nacela moderne demokratije postupno su se razvijala iz kalvinistickog verskog pokreta tokom 17. veka, posebno u Skotskoj, Engleskoj i Holandiji gde zajednice pocinju podrzavati i deliti ne samo verske nego i politicke ideje. Potom se pojavljuje filozofija slobode i jednakosti za sve koja se dalje unapreuje tokom ere Prosvetiteljstva, posle cega postaje priznata kao centralna vrednost demokratije. Prva moderna demokratska drzava bila je uspostavljena u SAD, dok je Francuska bila prva evropska drzava zasnovana na demokratskim nacelima, posle Francuske revolucije. Posle 1945. godine liberalna zapadna demokratija siri se u Evropi i svetu zamenjujui autoritarne oblike vlasti. Posle poraza fasistickih rezima, cinilo se da je prevaziena kriza s kojom se demokratija suocila u 20. veku. Dug i mucan proces dekolonizacije u kom su zapadne zemlje priznale pravo na sa- Demokratija i ljudska bezbednost Program ljudske bezbednosti usmeren je na slobodu od sveprisutnih pretnji ljudskom zivotu ili uslovima zivljenja, kako politickim, drustvenim tako i ekonomskim pretnjama, a polazi od ideje da je postovanje ljudskih prava i demokratskih sloboda, kao i osnazivanje ljudskog razvoja, nezamenjivo u ocuvanju i promovisanju ljudske bezbednosti. Napredak ljudskih prava, ljudskog razvoja i ljudske sigurnosti tri koncepta koja se preklapaju, koja su meusobno po- 278 DEMOKRATIJA moopredeljenje, napokon je uveo demokratiju u veinu bivsih kolonija. Diktature u Spaniji, Portugalu, Grckoj, Argentini i Urugvaju prerasle su u demokratije tokom proteklih nekoliko decenija. Padom Berlinskog zida 1989. godine i propasu staljinistickih sistema u srednjoj i istocnoj Evropi cinilo se da je demokratija napokon uistinu uspela. Meutim, jos uvek mnoge zemlje koje teorijski podrzavaju demokratiju kao oblik vlasti u celosti ne postuju demokratska nacela ili ne ostvaruju demokratiju u praksi. Taj skoro paradoksalan razvoj potvruje neophodnost kriticke rasprave o demokratiji i demokratizaciji. Kljucni elementi moderne demokratije Tesko je odrediti u kojoj meri je neko drustvo demokratsko. Ali, postoji nekoliko kljucnih elemenata koji cine osnovu svakog demokratskog drustva. Obrazovanje i ucenje na svim nivoima imaju kljucnu ulogu u boljem razumevanju tih elemenata. Jednakost Princip jednakosti znaci da su sva bia roena jednaka i da treba da uzivaju jednake mogunosti i jednako ucestvuju u politickom zivotu zajednice, kao i da imaju pravo na jednak postupak pred zakonom. Moja predstava demokratije je ona u kojoj najslabiji treba da imaju iste mogunosti kao i najjaci. MAHATMA GANDHI kratskih vrednosti u drustvu. vinjeta Modul Nediskriminacija. Vladavina prava i pravicno suenje Demokratija bi trebalo da spreci pojedinca ili grupu da vladaju narodom na arbitraran nacin. Vladavina prava osigurava da drzava ima nezavisan pravni poredak koji osigurava jednakost pred zakonom, ogranicavanjem moi javne vlasti i obezbeivanjem jednakog pristupa nezavisnom i pravicnom pravnom sistemu. vinjeta Modul Vladavina prava i pravicno suenje. Postovanje ljudskih prava Prihvatanje da se "sva ljudska bia raaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima" je osnov funkcionisanja demokratske zajednice. Demokratska drzava ima obavezu da obezbedi postovanje, zastitu i ispunjavanje ljudskih prava kako bi obezbedila da njeni graani mogu ziveti slobodni od straha i nemastine. U demokratiji bi trebalo posvetiti posebnu paznju onim pravima koja su kljucna za ucese graana, kao sto su pravo na okupljanje, sloboda govora i sloboda misljenja, savesti i veroispovesti. Graanska i politicka prava sama po sebi ne mogu jemciti mir i ljudsku bezbednost. Samo ako se u obzir To, takoe, ukljucuje drustvenu i ekonomsku jednakost muskaraca i zena. vinjeta Modul Ljudska prava zena. Ucese Demokratija je besmislena bez ucesa u drustvenom zivotu. Ucese u zajednici i politickim pitanjima preduslov je za izgradnju demokratskog sistema. Demokratija je oblik ucesa, ali je ucese siri pojam koji nema samo snazne politicke implikacije nego i drustvene i ekonomske. Meutim, samo ucese ne moze biti jemstvo demokratije. Vladavina veine i prava manjina Iako je demokratija po definiciji vladavina naroda, ona je zapravo vladavina veine. Pod njom se, takoe, podrazumeva obaveza veine da vodi racuna o pravima i potrebama manjinskih grupa. Mera u kojoj se ispunjava ta obaveza je pokazatelj unapreenja demo- DEMOKRATIJA 279 uzmu osnovne ekonomske, drustvene i kulturne potrebe, mogue je uspostaviti povoljno okruzenje za demokratiju. Politicki pluralizam Tradicionalni zadatak politickih stranaka je da konsoliduju raznolikost ideja i misljenja i da ih predstave u javnoj debati. Jedino politicki pluralizam moze obezbediti strukture koje su dovoljno fleksibilne da se mogu prilagoditi novim potrebama, pri cemu, ipak, ostaju cvrsto tlo za demokratsko upravljanje. Ali, politicka sloboda se, takoe, moze zloupotrebiti za sirenje ideja koje podstrekavaju mrznju, izazivaju nasilje i na taj nacin predstavljaju pretnju demokratskom drustvu i poretku. Takve tendencije je tesko savladati na demokratski nacin, a da se ne ogranici sloboda izrazavanja i da se pri tom zastiti interes drustva u celini. Do odreene mere demokratije moraju stiti i same sebe, na primer, protiv terorizma. Slobodni i posteni izbori Izbori su osnovno i jedinstveno obelezje demokratije. Nijedan drugi rezim ne prepusta odluku o politickom vostvu onima na koje prvenstveno utice sistem vlasti narodu. Na bilo kojim izborima oni mogu izraziti svoju zelju za promenom kao i svoje slaganje s trenutnom politikom i ucestvovati u stalnom procesu evaluacije. Ali, istorija je pokazala da nije samo po sebi ocigledno ko ima, a ko nema mogunost ucesa. Zene su, na primer, veoma dugo bile iskljucene iz tog procesa. U Apenzel-Inerhodenu, delu Svajcarske, koji je veoma poznat po svojim visoko razvijenim demokratskim strukturama, one su dobile pravo glasa tek pocetkom 1990-ih. Od najvee vaznosti je da se obezbedi da pravo glasa bude opste, slobodno, jednako, tajno i neposredno. Podela vlasti Podela vlasti, koju je kao koncept uveo Lok (,,Dve rasprave o vladi", 1690), a unapredio Monteskje (,,O duhu zakona", 1748) borei se protiv apsolutisticke drzave, predstavlja osnovno nacelo modernih demokratija. U skladu s tim nacelom drzavna vlast podeljena je izmeu zakonodavnih, izvrsnih i sudskih tela koja funkcionisu nezavisno, ali su odgovorna jedna drugima i narodu. Takav sistem ,,kocnica i ravnoteza" obezbeuje adekvatne kontrolne mehanizme i kao takav sprecava zloupotrebu drzavne vlasti. Teorije demokratije Zbunjujua slozenost demokratske stvarnosti proizvela je sirok spektar teorija i modela. Ovde emo spomenuti jednu razliku izmeu grupa teorija zbog njene tradicionalne uloge, uprkos tome sto je ona suvise jednostavna za savremenu debatu: razliku izmeu teorije identiteta i teorije demokratske utakmice. Ukratko, gledanje na demokratiju kao na utakmicu omoguava nadmetanje razlicitih legitimnih misljenja (misljenja koje se obicno usaglasavaju po pravilu vladavine veine). Demokratija kao identitet vidi identitet kao nesto sto se nalazi izmeu vladara i onih kojima se vlada, osporavajui postojanje legitimnih razlika, ali tezi da postupno ozakoni ono sto Ruso naziva ,,volont gnrale opsta volja". 280 DEMOKRATIJA Oblici demokratije Danas se demokratije umnogome razlikuju po obliku i strukturi. Tradicionalno se, u sklopu liberalne demokratije, razlikuju modeli neposredne i predstavnicke demokratije. Tipovi demokratije Neposredna demokratija Predstavnicka demokratija Neposredna demokratija je oblik vlasti u kom pravo na donosenje politickih odluka ostvaruju neposredno svi graani prema postupku vladavine veine. Takav oblik je mogu samo u malim zajednicama. Nijedan savremeni demokratski sistem nije potpuna neposredna demokratija, iako skoro svi sadrze elemente neposredne demokratije. Institucije neposredne demokratije su neposredna izjasnjavanja naroda, zakonodavne inicijative, opozivi, referendumi, itd. Drugi osnovni oblik je predstavnicka demokratija. To je oblik vlasti u kom graani ostvaruju isto pravo, ali ne neposredno nego preko predstavnika koga su odabrali i koji im je odgovoran. Dva bitna elementa predstavnicke demokratije su razdvajanje onih koji vladaju od onih nad kojima se vlada i povremeni izbori kao sredstvo kontrole nad vladajuima od strane onih nad kojima se vlada. Predstavnicka demokratija se povezuje s dva osnovna sistema vlasti: parlamentarnom i predsednickom demokratijom. Parlamentarna demokratija: U tom obliku vlasti parlament ima centralnu ulogu. Na celu izvrsnog tela je premijer, a izvrsna vlast zavisi od poverenja parlamenta. Sef drzave uglavnom ima malu ili nikakvu izvrsnu vlast. Ona ima samo reprezentativnu funkciju. Predsednicka demokratija: Izvrsno telo vodi sam sef drzave koji je neposredno izabran od naroda i ne zavisi od poverenja parlamenta. Kada se ta dva modela uporede, pojavljuju se sledee razlike: - U predsednickom sistemu odrzavaju se posebni izbori za vladu i parlament, dok u parlamentarnim demokratijama isti izbori odlucuju o jednom i drugom (a sef drzave moze se birati posebno). - U parlamentarnim sistemima parlament odobrava vladu i moze je opozvati. Ta opcija je uskraena parlamentima u predsednickim sistemima, osim kad je rec o javnoj optuznici zbog koje se moze opozvati sef drzave. - S druge strane, sef drzave u parlamentarnim sistemima, po pravilu, moze raspustiti parlament pod odreenim uslovima. - Clanstvo u parlamentu je uslov za clanstvo u vladi u mnogim parlamentarnim sistemima, sto nije slucaj u veini predsednickih sistema. - Parlament i vlada, po pravilu, jace su meusobno povezani u parlamentarnim de- Parlamentarna demokratija Predsednicka demokratija Stvarnost: mesoviti oblici demokratije IZVOR: D@DALOS DEMOKRATIJA 281 mokratijama, dok u predsednickim sistemima postoji jasnija podela vlasti. Izvrsna vlast, pak, sama je cesto podeljena izmeu sefa drzave, s jedne strane, i premijera, s druge strane. - Zakonodavna inicijativa u parlamentarnim demokratijama u velikoj meri se zasniva na inicijativi vlade. - Stranke, a posebno stranke opozicije, imaju znantno vazniju ulogu u predstavnickim demokratijama. Danas je meu brojnim mesovitim modelima uobicajen oblik parlamentarne demokratije s jacom ulogom sefa drzave. Oblici demokratije u stvarnosti Najvei broj postojeih demokratija je kombinacija tih idealnih tipova, pa oni sadrze elemente koji pripadaju svim oblicima. Primeri: Klasicni primeri koji odslikavaju pomenute modele su: parlamentarna demokratija kao model koji cini podlogu sistema u Velikoj Britaniji i veini zapadnoevropskih drzava i SAD kao najpoznatiji primer predsednicke demokratije. Cak su i u Zapadnoj Evropi posebni modeli dosta cesti: Svajcarska, Francuska (polupredsednicka demokratija), Portugal. Razlike se mogu nai u ostalim demokratijama sirom sveta, iako one ne moraju nuzno slediti iste tradicije koje proizlaze iz liberalizma. Glavna linija kritike u ovom kontekstu odnosi na ,,evrocentrizam" koji je u velikoj meri ukljucen u politicku misao, kao i teoriju i praksu demokratije. Takvo nesto kao sto je ,,savrsena demokratija" ne postoji ni na istocnoj ni na zapadnoj hemisferi. Mozemo se uopsteno sloziti oko nekoliko konstitutivnih elemenata demokratije, ali se vaznost koja se pridaje tim elementima i njihovoj realizaciji cesto razlikuje meu kulturama. Zapadnjacko shvatanje demokratije najcese se zasniva na ideji pojedinca koji u demokratskom drustvu stice maksimum slobode i prava na izrazavanje u odnosu na druge slobodne pojedince. Preveliki naglasak na graanskim i politickim pravima, koji cini podlogu ovoga modela, predstavlja problem za neke druge zemlje. Debata o ,,azijskim vrednostima" Neki azijski drustveni modeli zasnivaju se na konceptu ucesa, ali oni imaju veoma malo zajednickog s demokratijom kako je ona shvaena na Zapadu. Oni se zasnivaju na privrzenosti zajednici i tradicionalnim konceptima oligarhijskog vostva, a ne na ideji maksimalne slobode pojedinca. Taj model nije nuzno nespojiv sa ucesem i demokratijom. On potice od osnovnog konfucijanskog 3. INTERKULTURALNA GLEDISTA I KONTRAVERZNA PITANJA Demokratija poprima mnoge oblike, razlicito se manifestuje i drugacije shvata u razlicitim kulturama. Dok neke demokratije stavljaju naglasak na podelu vlasti i vladavinu prava, druge mogu biti pretezno organizovane oko koncepta ucesa. Razlike koje se pojavljuju uglavnom se zasnivaju na razlikama u meudelovanju kljucnih elemenata koji cine demokratiju. 282 DEMOKRATIJA ucenja i zahteva aktivno ucese moralne i prakticne vladajue elite koja deluje u interesu opsteg dobra. Takozvani jaz izmeu ,,azijskih" i ,,zapadnih" vrednosti i zamisli demokratije potice od pogresnog shvatanja demokratije i ucesa. Zato je kritika singapurskog voe/filozofa Lee Kuan Yewa i ostalih, umesto da napada samu demokratiju, usmerena protiv drustvenog i kulturnog poretka SAD i nekih drugih zapadnih zemalja. Izazovi demokratije u muslimanskom svetu Definisanje odnosa izmeu islama i demokratije predstavlja problem i za muslimane i za nemuslimane. Zapadni posmatraci koji su tvrdili da su islam i demokratija nespojivi zasnivali su svoje argumente na islamskom shvatanju vrhovne vlasti Boga kao jedinog izvora politickog autoriteta iz cijih bozanskih zakona proizlaze sva pravila koja vaze za vladanje zajednicom vernika. Muslimani su, takoe, zestoko podeljeni u svojim shvatanjima i pristupima demokratiji. I dok voe vodeih struja islamskih pokreta i mnogi strucnjaci smatraju islam i demokratiju spojivima, ekstremisti ili radikalni islamisti propagiraju suprotno. Ovi poslednji odbacuju demokratiju tvrdei da koncept narodnog suvereniteta negira fundamentalno islamsko ve- rovanje u suverenitet Boga. Alah je odredio osnovni zakonodavni okvir i on se ne moze menjati. Njegove zakone moze primenjivati samo njegov predstavnik. Takav radikalan pristup je u suprotnosti sa osnovnim demokratskim vrednostima, kao sto su otvorenost, pluralizam i raspodela vlasti. Islamska vizija demokratije manifestuje se u Shuri, islamskom konceptu konsultacije u resavanju zajednickih pitanja. Konsultacija je potrebna kod zajednickih pitanja koja uticu na zivot zajednice, a preko nje narod ima punu slobodu izrazavanja. Meutim, Shura je ogranicena Alahovim zakonima, zbog cega taj nacin islamskog ucesa, takoe, predstavlja prepreku demokratiji kako je shvaena na Zapadu. vinjeta Modul Verske slobode. PITANJA ZA RASPRAVU Zasto su neki elementi demokratije bitniji od drugih u razlicitim kulturama? Da li je prihvatljivo imati razlicite pojmove o demokratiji u razlicitim kulturama? Ako su razlicite interpretacije demokratije neizbezne i prihvatljive, gde se nalaze granice, tj. koji se osnovni elementi moraju zadrzati bez obzira na okolnosti kako bi se pojedina drzava mogla odrediti kao ,,demokratska"? Koja je uloga medija u oblikovanju pojma demokratije u razlicitim kulturama? Jos nekoliko pitanja za razmisljanje Odnos izmeu veine i manjine, a posebno zastita politicke manjine, kljucno je pitanje. Demokratsko nacelo izbora na osnovu glasova veine koja time dobija pravo na korisenje moi znaci da se time stvara manjina koja je cesto iskljucena iz politickog donosenja odluka. Manjina se mora povinovati odlukama veine. Manjine, stoga, zahtevaju posebnu zastitu kako bi im se obezbedilo postovanje njihovih prava i odgovarajui nivo uvazavanja njihove politicke volje. DEMOKRATIJA 283 Civilno drustvo je postalo jedna od kljucnih tema u raspravi o praksi demokratije. Demokratiji su potrebna slobodna i aktivna ljudska bia, a isto tako i odgovoran narod. Bertolt Brecht je jednom prilikom ironicno sugerisao da bi vlada, kad je ve toliko nezadovoljna narodom, trebalo da raspusti narod i izabere novi. Jedino se slobodni i aktivni graani mogu suprotstaviti svojoj vladi i drzati je odgovornom za ispunjavanje predizbornih obeanja. Slobodni i nezavisni mediji su vazna podrska svakoj demokratiji. Kontrola nad sredstvima informisanja je u danasnje doba skoro istovetna kontroli nad donosenjem odluka u demokratiji. Mediji imaju odlucujuu ulogu u svakodnevnom zivotu demokratije, bez obzira na to da li je rec o novinama, televiziji, radiju, industriji zabave ili Internetu. Pojedinci, drustva i drzave moraju biti sposobni da komuniciraju jedni s drugima. Da bi se birackom telu olaksalo donosenje odluka, ono mora biti obavesteno o ciljevima i namerama onih koji zele da budu izabrani. Sloboda izrazavanja je, stoga, jos jedno bitno i veoma osetljivo ljudsko pravo za realizaciju delotvorne demokratije. vinjeta Modul Sloboda izrazavanja i sloboda medija. Demokratija i ljudska prava su neodvojivi odnos varira od meudelovanja do identiteta. U tom smislu, sva su ljudska prava od odlucujue vaznosti za demokratiju i u demokratiji. Pravni sistemi nekih zemalja prave razliku izmeu graanskih prava i ljudskih prava, sto znaci da su neka prava, posebno neka politicka prava, zajemcena samo graanima, dok se druga jemce svim ljudskim biima. Ljudska prava se mogu jemciti samo u demokratiji i kroz demokratiju koja je delotvorna. Formalna demokratija, sama po sebi, ne moze jemciti ljudska prava i ljudsku bezbednost. Ostvarivanje ljudskih prava je, stoga, pokazatelj vitalnosti demokratije. 4. PRIMENA I PRAENJE Ne postoje i nikada nisu postojale savrsene demokratije. Savremene demokratije u odreenoj meri integrisu sve osnovne elemente demokratije u javni zivot kao merilo jednakosti, nediskriminacije i drustvene pravde. Demokratija je neprestani proces interakcije, usavrsavanja i usklaivanja osnovnih potreba drustva s drustvenim strukturama koje postoje da bi zadovoljavale te potrebe. Na regionalnom nivou postoje razliciti mehanizmi ocuvanja nacela demokratije. Primer koji to potvruje je Evropska konvencija o ljudskim pravima, koja pruza mogunost da se tuzi drzava clanica za krsenja Konvencije. Budui da je demokratija jedini oblik upravljanja koji se spominje u Konvenciji, ona je ujedno i jedini oblik koji je kompatibilan s njom. Godine 1967. Danska, Norveska i Svedska odlucile su da uloze zalbu protiv Grcke, posto je okrutni vojni rezim tamo preuzeo kontrolu. Grcka vlast se, potom, odlucila na ogradu od Konvencije, ali uprkos tome suenje je nastavljeno, i zavrsilo je suspenzijom Grcke iz Saveta Evrope. Ponovnim uspostavljanjem demokratske vlasti 1974. godine, u Grckoj je Konvencija ponovo stupila na snagu, a morala se isplatiti i kompenzacija zrtvama vojnog rezima. Nisu svi mehanizmi tako uspesni kao sto je onaj koji je uspostavio Savet Evrope, ali postoje i razne druge organizacije koje se bore za zastitu demokratije. Godine 1990. OSCE je u Varsavi uspostavio Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) sa zadatkom da, izmeu ostalog, pomaze drzavama clanicama u izgradnji, jacanju i zastiti demokratskih institucija. Organizacija je zaduzena za nadgledanje nacionalnih izbora, 284 DEMOKRATIJA cime obezbeuje vernost demokratskim nacelima. Na meunarodnom nivou, vaznu ulogu ima Interparlamentarna unija (IPU). IPU je sastavljena od parlamenata suverenih nacionalnih drzava i cilj joj je negovanje dijaloga i saradnje meu narodima radi jacanja demokratije u svetu. Osnovana je jos 1889. godine i do danasnjeg dana postoji kao organizacija koja pomaze u umrezavanju nacionalnih parlamenata i promovisanju demokratije. Program za razvoj Ujedinjenih nacija je u Izvestaju o ljudskom razvoju iz 2002. godine predstavio izvestan broj objektivnih pokazatelja za merenje napretka demokratije. Oni ukljucuju: datum poslednjih izbora broj biraca na izborima godinu kada su zene stekle pravo glasa broj mesta u parlamentu koja zauzimaju zene clanstvo u sindikatu nevladine organizacije ratifikaciju Meunarodnog pakta o graanskim i politickim pravima ratifikaciju Konvencije ILO o slobodi udruzivanja i kolektivnog pregovaranja Osim toga, izvestan broj subjektivnih pokazatelja, a meu njima su graanske slobode i politicka prava, sloboda i odgovornost stampe, politicka stabilnost i izostanak nasilja, vladavina prava i indeks opazanja korupcije, predstavljaju korisna sredstva za procenu demokratskog upravljanja. Svi ti pokazatelji ukazuju do kojeg stepena se isprepliu i kroz vreme razvijaju osnovni elementi koji cine demokratiju. Oni obezbeuju osnov za uporeivanje demokratija i drugih rezima, kao i za procenjivanje napretka prema demokratiji, a isto tako i kvalitativno i kvantitativno merenje dostignutog napretka ili pretnji s kojima se neka zemlja susree. U svim pravim demokratijama, nacionalno ili lokalno javno glasanje je najjaci mehanizam nadzora uz slobodne i nezavisne medije i razvijeno civilno drustvo. Takvo javno glasanje, koje nezavisno kontrolise nivo sprovoenja obaveza preuzetih od strane demokratski izabranih predstavnika, moze za rezulat imati promenu vladinog programa ili struktura koje drze vlast. Ne postoji univerzalna saglasnost o standardima koje demokratija mora ispuniti. Meutim, standardi na osnovu kojih se moze doi do sireg konsenzusa su standardi ljudskih prava. Obezbeenje ljudskih prava je, stoga, kljucni deo obezbeenja demokratije. Zbog tog razloga su garanti ljudskih prava, uistinu, garanti demokratije. Ostvarivanje demokratije sirom sveta zavisi od svakog pojedinca, drzava i meunarodnih institucija koji su potrebni da bi u nju udahnuli zivot i pomogli joj da pretrpi sva autoritarna kretanja. Korisenje prava pojedinca da glasa, da izrazava misljenje i da ucestvuje u politickom zivotu i donosenju odluka od kljucne je vaznosti. Ucese u aktivnom civilnom drustvu u potpunosti pogoduje demokratiji. Obrazovanje ima kljucnu ulogu u tom procesu s obzirom na to da stvara znanje koje u stvarnosti omoguava ucese na prvom mestu. Upravo e na te elemente civilnog sektora izgradnje demokratije biti usmerena paznja i oni e se i dalje razvijati kako bi omoguili demokratiji procvat koji e dati rezultate za sve, jednako i ravnopravno. DEMOKRATIJA 285 DOBRO JE ZNATI DOBRA PRAKSA Na putu prema demokratiji 2. TRENDOVI Politicko ucese zena Ni danas ucese zena u politickom zivotu nije srazmerno ucesu muskaraca, iako zene cine vise od polovine svetske populacije. Ta ocigledna nesrazmera ukazuje na niz nedostataka nacionalnih institucija koje se, inace, smatraju demokratskim. Uvoenje kvota radi ohrabrivanja i podrzavanja ucesa zena u politickom zivotu upotrebljavalo se kao sredstvo da se unapredi situacija koja je okarakterisana kao neproporcionalna zastupljenost i nejednak status muskaraca i zena u nacionalnim parlamentima. Dosada je u svetu u samo 10 zemalja postignuta zastupljenost zena u parlamentu vea od 30%, uglavnom, uvoenjem kvota (utvreni postoci koji su uvedeni u zakon i koji obezbeuju prisutnost zena u parlamentima). Ako se napredak nastavi sadasnjim tempom bie potrebno vise od 50 godina da se postigne potpuno proporcionalna i pravedna zastupljenost zena. U februaru 1990. godine, u svom istorijskom govoru, Fredrik Willem de Klerk je govorio u korist kraja apartheid rezima i u korist demokratske Juzne Afrike. Njegova politika bila je potvrena na referendumu na kojem je 70% bele populacije podrzalo njegove reforme. Prvi demokratski izbori u Juznoj Africi odrzani su u aprilu 1994. godine, a u maju 1994. godine Nelson Mandela je postao prvi crni predsednik Juzne Afrike. Time je otvoreno novo poglavlje u razvoju zemlje. Srednja i istocna Evropa, srednja Azija: Od 1989. godine zemlje bivseg komunistickog bloka su prosle talas demokratizacije. Nove slobodne i demokratske stranke su stvorene u Poljskoj, Bugarskoj, Ceskoj Republici, Istocnoj Nemackoj, Maarskoj, Rumuniji, Slovackoj i u izvesnom broju bivsih sovjetskih republika, pa je mirna demokratska tranzicija pocela da menja njihove nacionalne politicke pejzaze. Od tada se u njima odrzavaju demokratski parlamentarni i predsednicki izbori u pravilnim razmacima na osnovu visestranackih ustava. Cile: Za razliku od drugih juznoamerickih zemalja, Cile ima 150 godina dugu istoriju kao ustavna republika s demokratski izabranim vladama. Ponovno uspostavljanje demokratije u Cileu 1990. godine, posle 17 godina vojne vladavine pod generalom Augustom Pinochetom, dalo je novi podsticaj demokratskom dijalogu i regionalnoj i meunarodnoj saradnji. Danas je Cile demokratija koja se ucvrsuje i aktivno siri ljudska prava i ljudsku bezbednost u citavom regionu. Filipini: Diktatura Ferdinanda Marcosa na Filipinima trajala je od 1965. do 1986. godine. Godine 1986. predsednik je postala Corazon Aquino koja je obnovila osnovne graanske slobode (slobodu govora, slobodu okupljanja i slobodu stampe) Filipini su krenuli putem prema uspostavljanju prave demokratije. 286 DEMOKRATIJA Pitanje za raspravu: Mozete li se setiti ijednog drugog podsticaja ili orua kojim je premosen jaz u zastupljenosti izmeu muskaraca i zena u politickom zivotu? Godina Broj parlamenata % zena poslanika % senatorki 1945. 26 3,0 2,2 1955. 61 7,5 7,7 1965. 94 8,1 9,3 1975. 115 10,9 10,5 1985. 136 12,0 12,7 1995. 176 11,6 9,4 Zene u parlamentu: 19451995. U 50 godina, od 1945. do 1995. broj suverenih drzava koje imaju parlamente poveao se sedam puta; postotak zena parlamentarnih poslanika se u svetu poveao cetiri puta; rekordni prosecni nivo postignut je 1988. godine kada je 14,8% od svih poslanika bilo zena. vinjeta Modul Ljudska prava zena. Online demokr@tija Kada se sredinom 1990-ih pocela siriti upotreba Interneta neki su gajili snove o boljem svetu svetu u kojem bi svako ucestvovao u procesu donosenja politickih odluka zahvaljujui online komunikaciji, svetu koji bi bio blizi nego ikada ranije grckom idealu demokratije. Ti snovi se jos nisu ostvarili. Uistinu, veoma je neizvesno hoe li se ikada ostvariti. IZVOR: INTERPARLAMENTARNA UNIJA, WWW.IPU.ORG, 2003. Jedini dom ili donji dom Nordijske zemlje Evropa zemlje clanice OSCE, ukljucujui nordijske zemlje Severna i Juzna Amerika Evropa zemlje clanice OSCE, iskljucujui nordijske zemlje Azija Supsaharska Afrika Pacifik Arapske zemlje IZVOR: INTERPARLAMENTARNA UNIJA, WWW.IPU.ORG, STANJE 29. MARTA 2004. Gornji dom ili senat Oba doma zajedno 39,7% 39,7% 17,7% 18,2% 15,4% 18,2% 17,3% 18,2% 15,6% 15,4% 15,1% 10,9% 6,0% 14,8% 13,0% 17,3% 20,5% 7,5% 15,5% 15,2% 15,3% 12,2% 6,2% DEMOKRATIJA 287 Dostupnost Interneta nije zamena za demokratske strukture i sama po sebi ne stvara politicku svest, ali uprkos tome ima svoje prednosti. Informacija se moze traziti i dobiti sirom sveta u stvarnom vremenu i, sto je mnogo vaznije, moze se razmenjivati i koristiti za stvaranje neformalnih organizacijskih struktura. To se cesto dogaa tokom poslednjih godina. Aktivnosti nevladinih organizacija sirom sveta znatno su se poveale zahvaljujui online komunikaciji, pa su uspostavljene veze meu pokretima sa svih strana sveta. Kampanje mogu stii do veeg broja ljudi brze nego ikada ranije i mobilisati nove oblike prekogranicne saradnje orijentisane na odreena pitanja. Totalitarni rezimi ili uopste nemaju ili imaju veoma ogranicena sredstva kojima bi mogli zabraniti online razmenu ,,revolucionarnih" ideja. Pojedinci mogu lakse izrazavati svoje misljenje i uciniti ga siroko dostupnim, nalazei tako podrsku istomisljenika. U tome postoje novi potencijali za demokratiju, ali i novi rizici. Nedostatak politicke svesti i demokratskih struktura u offline svetu odrazava se i online. Danas se otprilike 400 miliona ljudi sirom sveta zna koristiti Internetom, dok se 5,8 milijardi nalazi van toga. Takozvana digitalna podela izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja (kao i izmeu urbanih i ruralnih podrucja u razvijenim zemaljama) ima ozbiljan uticaj na svaki demokratski model. Ako je vei deo populacije kompjuterski nepismen, ona ne moze lako ucestvovati u online aktivnostima. Demokratski izazovi ne odnose se samo na obezbeenje pristupa, nego i na sadrzaje. Na primer, izuzetno rasisticki americki Ku-KluxKlan tvrdi da se zahvaljujui onlineu broj njegovih clanova bitno poveao, kao i njihov stepen organizovanosti. U Francuskoj je Internet portal ,,Yahoo!" tuzen zbog ponude neonacistickih memorabilia na svojim aukcijskim stranicama. Meutim, ponude postoje i u SAD, gde takvo ponasanje nije nezakonito. U meuvremenu je ,,Yahoo!" izjavio da e dobrovoljno nadgledati i sprecavati takve radnje. Demokratija je slozen proces. Da bi pravilno funkcionisala, potrebna joj je nasa potpuna predanost. Internet moze biti medij koji olaksava komunikaciju, ali nikada nee biti zamena za nedostatak predanosti u offline svetu. vinjeta Modul Sloboda izrazavanja i sloboda medija. Globalizacija i demokratija Tradicionalno se linija razgranicenja politickog ucesa odreuje kao nacionalna granica, a odluke koje uticu na zivote ljudi donose se uz uvazavanje teritorije. U doba globalizacije mnoge odluke i njihovi ishodi protezu se van nacionalnih granica. Novi snazni globalni akteri poput multinacionalnih kompanija i meunarodnih organizacija odgovorni su za dalekosezne socioekonomske promene u svetu. Globalizacija, takoe, moze olaksati sirenje demokratije cinei dostupnijima nove tehnologije i informacije. Odgovor na propust demokratije u svetu globalizacije, u kome je donosenje odluka cesto u rukama ekonomskih sila ili monih institucija, jedan je od najsirih meunarodnih drustvenih pokreta koji su pokrenuti u poslednje vreme antiglobalisticki pokret. Pristalice antiglobalizma dizu glas radi niza razlicitih razloga, ukljucujui zastitu okoline, otpis dugova, prava zivotinja, zastitu dece, antikapitalizam, mir i ljudska prava. Ono sto im je zajednicko jeste da globalizovanom svetu nedostaje demokratskog prostora za javnu raspravu. 288 DEMOKRATIJA Kljucna metoda sprovoenja kampanje u pokretu su masovne demonstracije. Prvi put je privukao paznju meunarodnih medija 1999. godine kada je 100.000 demonstranata marsiralo prilikom otvaranja Treeg ministarskog sastanka Svetske trgovinske organizacije (WTO) u Sijetlu. Posle toga su se pojavili i drugi protesti na sastanku Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) u Vasingtonu i Pragu, pa na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu (Svajcarska), samitu Evropske unije u Geteburgu (Svedska) i samitu Grupe 8 u enovi (Italija). Za razliku od veine demonstranata koji nisu nasilni, postoji grupa radikalnih demonstranata koji aktivno raspiruju nasilje bacajui pirotehnicka sredstva ili unistavajui imovinu. Oni odvraaju paznju od glavnog programa pokreta jer privlace previse paznje medija na sebe, sto mnogi smatraju nesrenom okolnosu. Stoga su se u februaru 2002. godine aktivisti okupili na Svetskom socijalnom forumu u Porto Alegreu u Brazilu, i jos jednom u Mumbaiju (Indija) 2004. godine, kao alternativa eksplozivnim masovnim demonstracijama. Oko 60.000 ucesnika skupa raspravljalo je o alternativama globalnom kapitalizmu, opoziciji militarizmu i podrsci miru i drustvenoj pravdi. Koristei svoje pravo na okupljanje civilno drustvo je podstaklo javnu debatu o globalnom demokratskom upravljanju, demokratizaciji meunarodnih ekonomskih odnosa i ucesu civilnog drustva u meunarodnim institucijama. Pokret upozorava na stalnu opasnost od ekonomskog liberalizma koji bi mogao da potkopa svoje vlastite temelje u graanskim i politickim slobodama ignorisanjem vaznosti ekonomskih i socijalnih prava. Iako su, kako izgleda, promene scene na kojoj se donose meunarodne odluke i praktikuju novi nacini ucesa nedostizni snovi, (novi) globalni akteri sve vise moraju odgovarati o tome sta rade zbog poveanog interesa javnosti i primorani su da razmisljaju o novim nacinima demokratskog predstavljanja, transparentnosti i odgovornosti. Modul Sloboda od siromastva i Modul Rad Demokratski deficit u meunarodnim organizacijama, multinacionalnim korporacijama i nevladinim organizacijama Uloga drzave se menja i na regionalnom i na globalnom nivou. Na scenu su stupile meunarodne organizacije, multinacionalne korporacije i nevladine organizacije kao vazni protagonisti svetske politike. Njihove odluke i pravila uticu na politike drzava i zivote miliona ljudi. Stoga, jedno od glavnih pitanja na koje je potrebno odgovoriti jeste: Koliko su demokratski, odnosno nedemokratski ti nedrzavni protagonisti? Pronalazenje odgovora na to pitanje trazi istrazivanje praksi i politika, kao i procesa odlucivanja svake meunarodne organizacije, multinacionalne kompanije i nevladine organizacije, kao i ostvarenosti nacela demokratije odgovornosti, zakonitosti, ucesa, zastupanja i transparentnosti. Nasiroko se razmatraju predlozi demokratizacije nedrzavnih protagonista. Primeri ukljucuju reformu Saveta bezbednosti; stvaranje Globalne skupstine naroda i demokratskijeg i efikasnijeg sistema donosenja odluka u WTO, IMF i Svetskoj banci, kao i uvoenje Kodeksa ponasanja i Etickih kodeksa za nevladine organizacije i multinacionalne kompanije. DEMOKRATIJA 289 ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: POKRETANJE KAMPANJE DEO I: UVOD Ova aktivnost zasniva se na raspravi kojom se preispituju prava i odgovornosti povezane s demokratijom i demokratskom debatom Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPSTE INFORMACIJE O RASPRAVI Ciljevi i zadaci: vezbati i razvijati vestine koje su potrebne za slusanje, raspravu i uveravanje podstaknuti saradnju i timski rad Ciljna grupa: odrasli i mladi Velicina grupe/organizacija: bilo koja Vreme: 60 minuta Materijal: papir i olovke u boji za pripremu znakova, lepljiva traka, papir i olovke za beleske Priprema: Izradite dva znaka, ,,Slazem se" i ,,Ne slazem se" i zalepite ih ili na dva suprotna kraja dugog zida ili na pod. DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI Pokazite oba znaka na krajevima zidova/podu i objasnite da ete procitati stav s kojim se ucesnici mogu slagati u veoj ili manjoj meri. Odaberite jedan stav s donje liste i procitajte ga grupi. Recite ucesnicima da se postave uza zid izmeu dva znaka prema stepenu slaganja sa stavom Kada se ucesnici postave u dva reda, pozovite dvoje s krajeva da zauzmu mesta na stolicama. Ostali treba da se okupe oko stolica, tako da stanu iza osobe sa cijim se stavom slazu u veoj meri; ili da ostanu u centru ako su neodlucni. Dajte ucesnicima na stolicama minut vremena da iznesu svoje razloge za slaganje ili neslaganje sa stavom. Niko ih ne bi smeo Postavite dve stolice u sredinu prostorije, ostavljajui prostor oko njih da bi se ljudi mogli kretati okolo. Potrebne vestine: komunikacija, saradnja, izrazavanje razlicitih pogleda o nekom pitanju, postovanje tuih misljenja prekidati ili im pomagati. Svi treba da budu tihi. Posle njihovih objasnjenja zatrazite od ostalih da se postave iza jednog ili drugog govornika (nema uzdrzanih), tako da se na kraju dobije jedna grupa koja je ,,za" i druga koja je ,,protiv" stava. Dajte grupama deset minuta da pripreme argumente kojima e podrzati svoju poziciju i da izaberu druge govornike koji e izneti te argumente. Dajte govornicima po tri minuta da iznesu svoje argumente. Posle toga pristalice jedne ili druge grupe mogu prei u drugu grupu ako im se argumenti suprotne strane cine uverljivijim. Povratna informacija: Okupite grupu ponovo radi povratne informacije. Sada preite na razmatranje procesa i svrhe diskusije kao oblika, kao i na razloge zbog kojih se na pluralisticko drustvo moze gledati kao na najveu vrednost. Ne vraajte se na raspravu o temi. Da li je neko promenio misljenje tokom rasprave? Ako jeste, koji su ga argumenti uverili? Smatraju li ucesnici da je neki drugi faktor, osim pomenutih faktora, uticao na njih? Primeri mogu biti pritisak grupe, emocionalni govor ili oseaj rivalstva. 290 DEMOKRATIJA Za one koji nisu promenili svoj stav, da li je postojao neki razlog u pozadini i u vezbi? Da li se mogu setiti nekog dokaza koji bi ih mogao prisiliti na promenu svojih stavova? Zasto ljudi imaju razlicita misljenja? Da li je to prihvatljivo ili bi nesto u vezi s tim trebalo u demokratiji? Da li treba da se sva misljenja tolerisu u demokratiji? Metodoloski saveti: Prvi deo aktivnosti kada ucesnici zauzimaju mesta ne bi trebalo da traje duze od nekoliko minuta. Cilj aktivnosti zagrevanja je uspostavljanje ,,startnih pozicija". Svrha te aktivnosti je vezbanje vestina komuniciranja i uveravanja, kao i razmatranje pitanja. Ucesnike bi trebalo podsticati da ne razmisljaju samo o sadrzaju i predstavljanju vlastitih stavova, nego i o tipu i obliku argumenta koji su najuverljiviji. Napomena: Bie potrebno oko 30 minuta da bi se raspravio jedan stav prolazei kroz sve krugove rasprave. Treba biti fleksibilan u odreivanju redosleda dogaaja, zavisno od grupe. Uopste uzevsi, nemir u grupi ima prednost pred samom raspravom. Predlozi za varijacije: Mozete postaviti pitanje da li bi ,,pluralizam" ili slobodu izrazavanja trebalo ograniciti u demokratskom drustvu. Da li bi, na primer, rasisticke ili nacionalisticke demonstracije trebalo zabraniti? Gde u demokratiji treba povui crtu izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog? U tom kontekstu, moze se raspravljati o ideji tolerancije i nacinu na koji ljudi razumeju taj pojam. DEO IV: NASTAVAK Izaberite iz novina i casopisa slike koje ilustruju kontroverzna pitanja iz najnovije debate. Pokusajte da obradite teme diskriminacije pojedinih grupa (dece, zena, stranaca, verskih grupa, osoba sa invaliditetom itd.), zagaenja, nezaposlenosti, siromastva, drzavne represije i, uopste, krsenja ljudskih prava. Izrezite slike i pokazite ih ucesnicima. Neka svako od njih izabere jednu sliku koju moze i jednu koju ne moze tolerisati. Ucesnici treba da iznesu razloge zbog kojih su odabrali odreene slike, ali bez pokretanja rasprave. Upozorite ostale da moraju postovati misljenje svakog ucesnika. IZVOR: DODATAK JE PRILAGOEN IZ: SUSANNE ULRICH. 2000. ACHTUNG (+) TOLERANZ WEGE DEMOKRATISCHER KONFLIKTLOSUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG. Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: sloboda izrazavanja i bilo koje drugo ljudsko pravo IZVOR: AKTIVNOST POSVEENA RASPRAVI PRILAGOENA JE IZ: COMPASS A MANAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION WITH YOUNG PEOPLE. 2002. COUNCIL OF EUROPE PUBLISHING: STRASBOURG. Stavovi koji se mogu koristiti u raspravi: Imamo moralnu obavezu da koristimo nas glas na izborima. Treba da postujemo sve zakone, cak i one koji su nepravedni. U demokratiji jedino politicari imaju mo. Ljudi dobijaju voe kakve zasluzuju. ,,U demokratiji svako ima pravo da bude zastupan, cak i kreteni". (Chris Patten) 51% nacije moze da uspostavi totalitarni rezim, potisne manjinu i jos ostane demokratski. ,,Posao graanina je da drzi svoja usta otvorena." (Gunter Grass, pisac) ,,Najbolji argument protiv demokratije je pet minuta razgovora s prosecnim glasacem." (Winston Churchill) Napomena: Mozete pronai druge stavove vezane za bilo koje drugo ljudsko pravo. Stavove bi trebalo formulisati na takav nacin da podsticu razlicita misljenja. DEMOKRATIJA 291 AKTIVNOST II: MINARET U NASOJ ZAJEDNICI? DEO I: UVOD Ova aktivnost simulira otvorenu sednicu lokalnog vea u vasoj zajednici ili zamisljenom malom selu. To je scena u kojoj se razliciti interesi i briga za razlicite drustvene i politicke pokrete sudaraju nad tzv. vruom temom. Novinari prate i vode beleske o sastanku. Tip aktivnosti: simulacija - igra DEO II: OPSTE INFORMACIJE O SIMULACIJI Ciljevi i zadaci: upoznati procese koji se odvijaju kada ljudi/zajednica nastoje da razumeju ono sto se dogaa prepoznati i shvatiti politicke kontekste i mehanizme elaborirati i izneti razlicita gledista prepoznati granice demokratskog i dostojanstvenog ponasanja razviti simpatiju za sve strane koje ucestvuju u sukobu Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 15-30 Vreme: 2-3 sata Priprema: listii papira za imena, tabla i papir Potrebne vestine: komunikacija, saradnja, izrazavanje razlicitih gledista o nekom pitanju, postovanje tuih misljenja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O SIMULACIJI Uvod u temu: Predstavite aktivnost objasnjavajui zamisljenu situaciju u kojoj e grupa ucestvovati. Namera da se podigne minaret izaziva nemir u vasoj zajednici. U kratkom roku saziva se otvoreno vee zajednice da bi se odlucilo o zahtevu islamske zajednice da sagradi minaret koji bi nadvisio zvonik crkve. Ispisite na tabli popis razlicitih uloga koje e imati ucesnici. Sledee osobe mogu da ucestvuju u otvorenom veu: gradonacelnik zajednice kao presedavajui sednice clanovi gradskog vea (3-5 osoba) koji predstavljaju razlicite stranke clanovi radne grupe ,,Za jedan svet protiv ksenofobije" (3-6 osoba) clanovi odbora graanske akcije ,,Dobrodosli u nasu lepu zajednicu" (3-5 osoba) clanovi islamske zajednice (3-5 osoba) stampa: novinari dveju lokalnih novina suprotnih politickih pristupa (1-2 osobe za svake novine) graani (ako ima dovoljno ucesnika) Imajte na umu da e simulacija biti utoliko efikasnija ukoliko se bolje opisu razlicite uloge. Ako zelite, mozete zapisati karakteristike pojedinih uloga na tabli. Pokusajte uspostaviti niz uloga koje sadrze suprotstavljena obelezja kako bi podstakli bolju raspravu. Sada odredite vremenski okvir: Pre pocetka simulacije ucesnici odreuju svoje osobine i pisu ih kao kljucne reci (oko 15 minuta). Svi ucesnici moraju se drzati dobijenih uloga i zagovarati odgovarajue stavove. Simulacija: Elementi koji su potrebni da bi se odredilo trajanje. Faza 1: Priprema (20 minuta) Zamolite ucesnike da se razvrstaju u grupu koju su odabrali. Ako je mogue, oni bi treba- 292 DEMOKRATIJA lo da mogu da izau iz ucionice i da imaju dovoljno prostora za sebe. Likovi e se moi meusobno upoznati i odabrati i pripremiti svoju strategiju za otvoreno vee. Stampa pocinje da ureuje novine i vodi prve intervjue. Tokom ove faze vi pripremate prostoriju za vee: grupe treba da se smeste uz cetiri stola. Oznake sa imenima stavljaju se na svaki sto. Gradonacelnik sedi na uzvisenom polozaju na kojem se nalazi zvono i sat. Pravila postupka tokom sednice treba zasebno objasniti osobi koja ima ulogu gradonacelnika. Faza 2: Sastanak vea (45 minuta) Gradonacelnik predsedava sednici. On otvara sednicu kraim govorom u kom predstavlja temu i izrazava dobrodoslicu ucesnicima. Njegov/njen glavni zadatak je upravljanje sednicom. Od grupa se redom trazi da iznesu svoje stavove i ciljeve. Smernice za izlaganje su pripremljene skice uloga. Potom, gradonacelnik poziva na glasanje kojim bi se trebalo da odluci da li e islamskoj zajednici dopustiti gradnja minareta u punoj velicini. Faza 3: Povratna informacija (45 minuta) Postavite ucesnike ponovo ukrug za raspravu i povratnu informaciju pozdravljajui svakoga pravim imenom. To je posebno vazno jer omoguava ucesnicima da izau iz uloga koje su igrali i da se pocnu ponasati shodno samima sebi. Na licnom nivou, pitajte ucesnike: Odrazava li rezultat simulacije zadatak vase uloge? Koliko ste vi (u vasoj ulozi) uticali na rezultat? Da li je interakcija sa ostalima dovela do promena u vasoj strategiji? Nastojte da izbegnete nastavak simulacije i drzite se razmatranja. Kako bi analizirali simulaciju u odnosu na stvarno otvoreno veanje, pitajte: Da li ste se lako ili tesko identifikovali s vasom ulogom? Koliko je simulacija bila slicna stvarnoj situaciji? Metodoloski saveti: Ako je mogue, ovu aktivnost trebalo bi sprovoditi s jos jednim trenerom kako biste mogli istovremeno odgovoriti na pitanja i koordinirati svaki korak tokom aktivnosti. Kada dodeljujete uloge, imajte na umu da je uloga gradonacelnika veoma zahtevna s obzirom na to da ona odreuje tok simulacije. Stoga bi trebalo da, zajedno sa ucesnikom koji glumi gradonacelnika, proete sve korake pre simulacije. Meutim, znajte da vi vodite aktivnost i da e mozda biti potrebna i vasa intervencija tokom simulacije ako ucesnici pocnu da vreaju jedni druge. Prekinite simulaciju ako je ne mozete kontrolisati (izmislite nove cinjenice, promenite temu). Ako otvoreno vee ne postigne dogovor, istaknite da do toga moze doi i u stvarnom zivotu i da to ne znaci da aktivnost nije uspela. Predlozi za varijacije: Zavisno od konteksta vase zajednice, temu o minaretu mozete i morate promeniti u temu ,,Crkva u nasoj zajednici" ili ,,Budisticki hram u nasoj zajednici". DEO IV: NASTAVAK Ako je mogue, neka lica koja predstavljaju stampu u igri simulacije snime sednicu otvorenog vea, a tu dokumentaciju upotrebite kao polaziste za analizu rasprave i njenih pravila u sledeoj aktivnosti. U pristupu temi lokalne demokratije u razlicitim okruzenjima, ucesnici mogu dobiti uvid u svoju okolinu pronalazenjem stvarnih slucajeva koje mogu dokumentovati. Njihovi rezultati se mogu izloziti na manjoj izlozbi. DEMOKRATIJA 293 Srodna prava/sledee oblasti istrazivanja: diskriminacija, verske slobode, sloboda izrazavanja i sloboda medija IZVOR: PRILAGOENO IZ: SUSANNE ULRICH. 2000. ACHTUNG (+) TOLERANZ WEGE DEMOKRATISCHER KONFLIKTLOSUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG. 294 DEMOKRATIJA REFERENCE Annan A. Kofi. 2000. We the Peoples: The Role of the United Nations in the 21st Century. New York: United Nations. Dostupno na adresi: http://www.un.org/millennium/sg/report/ Democracy Coalition Project: http://www.demcoalition.org/html/home.html Fox, Jonathan. 1999. The World Bank Inspection Panel: Will it increase the Bank's Accountability?. Santa Cruz: University of California. Dostupno na adresi: http://hypatia.ss.uci.edu/brysk/Fox.html IDEA International: www.idea.int Inter-Parliamentary Union: www.ipu.org UNDP. 2002. Human Development Report. Oxford: Oxford University Press. Kovach Hetty, Neligan Caroline i Benall Simon. 2003. The Global Accountability Report 2003: Power without accountability?. London: One World Trust. Dostupno na adresi: http://www.wto.org/english/news_e/news03_e/gar2003_e.p df Nayyar Deepak i Court Julius. 2002. Governing Globalization: Issues and Institutions. Helsinki: UNU/WIDER. Nye Joseph S. 2001. Globalization's Democratic Deficit: How to make International Institutions more accountable. Foreign Affairs (Volume 80, Issue 4). New York: Coucil on Foreign Relations. Porter Tony. 2001. The democratic deficit in the institutional arrangements for regulating global finance. Global Governance: A Review for Multilaterism (Vol. 7, Issue 2, 2001). California: Lynne Rienner Publishers, ACUNS + UNU. Reinalter Helmut. 2002. Die Zukunft der Demokratie. Innsbruck: Studien Verlag. Resolution establishing the Inspection Panel: Resolution No.IBRD 93-10 = Resolution No.IDA 93-6 Scholte Jan Aart. 2002. Civil Society and Democracy in Global Governance. Global Governance: A Review for Multilaterism (Vol. 8, Issue 3, 2002). California: Lynne Rienner Publishers, ACUNS + UNU. UNDP. 2002. Human Development Report 2002: Deepening Democracy in a fragmented world. New York: Oxford University Press. Dostupno na adresi: http://hdr.undp.org/reports/global/2002/en/ Woyke Wichard. 2000. Handwrterbuch Internationale Politik. Opladen: Leske+Budrich. Bank Information Center: www.bicusa.org Bretton Woods Project: www.brettonwoodsproject.org Charter99: www.charter99.org Foreign Policy in Focus: www.foreignpolicy-infocus.org Inspection Panel of the World Bank: www.inspectionpanel.org One World Trust: www.oneworldtrust.org Open Society Foundation: www.soros.org United Nations: www.un.org United Nations Development Programme: www.undp.org World Bank: www.worldbank.org DODATNE INFORMACIJE Beetham David i Kevin Boyle. 1995. Introducing Democracy: 80 Questions and Answers. Cambridge: Polity Press. Inoguchi Takashi, Newman Edward i Keane John. 1998. The changing nature of democracy. United States: United Nations University Press. Held David. 1995. Democracy and the global order: From the Modern State to Cosmopolitan Governance. Oxford: Polity Press. Keohane O. Robert i Nye S. Joseph. 2001. Global Governance and Democratic Accountability. Paper. Durham: Duke University. Dostupno na adresi: http://www.poli.duke.edu/people/Faculty/docs/millpaper.pdf World Trade Organization: www.wto.org III. DODATNI IZVORI LITERATURA IZVORI KONTAKTI Obrazovanje i ucenje u oblasti ljudskih prava moze dati presudni doprinos ljudskoj bezbednosti postavljajui ciljeve ljudske bezbednosti u okvire ljudskih prava. S obzirom na ovo, razvijae se saradnja meu clanovima HSN. DEKLARACIJA IZ GRACA O PRINCIPIMA OBRAZOVANJA U OBLASTI LJUDSKIH PRAVA I LJUDSKOJ BEZBEDNOSTI, 2003. 296 DODATNI IZVORI A. LJUDSKA PRAVA BORBA KOJA TRAJE HRONOLOGIJA BORBA I ISTORIJSKI DOGAAJI Mnogi religijski tekstovi naglasavaju jednakost, dostojanstvo i duznost pomaganja drugima Pre vise od 3.000 godina indijske Vede, Agame i Upanisade; jevrejski tekstovi i Tora Pre 2.500 godina budisticka Tripitaka i Aguttara-Nikaya i konfucijski analekti Nepokolebljiva sredina i Veliko ucenje Pre 2.000 godina hrisanski Novi zavet; 600 godina kasnije islamski Ku'ran KONFERENCIJE, DOKUMENTI I DEKLARACIJE Eticki kodeksi Menes, Asoka, Hamurabi, Drakon, Cyrus, Mojsije, Solomon i Manu 1215. Potpisana Magna Carta, po kojoj suveren nije iznad zakona 1625. Holandski pravnik Hugo Grotius stvara pocetke meunarodnog prava 1690. John Locke razvija ideju prirodnih prava u Drugoj raspravi o vladi INSTITUCIJE 1819. VEK 1789. Francuska revolucija i Deklaracija o pravima coveka i graanina 1815. Pobune robova u Latinskoj Americi i Francuskoj 1830-te Pokreti za socijalna i ekonomska prava - Ramakrishna u Indiji, verski pokreti na Zapadu 1840. Pokret Chartista u Irskoj trazi opste pravo glasa i prava radnika i siromasnih 1847. Liberijska revolucija 1861. Ukidanje kmetstva u Rusiji 1792. Mary Wollstonecraft objavljuje Odbranu prava zena 1860-te Mirza Fath Ali Akhundzade u Iranu i Tan Sitong u Kini zalazu se za ravnopravnost polova 1860-te Casopis La Camelia Rose Guerra zagovara ravnopravnost zena u celoj Latinskoj Americi 1860-te U Japanu Toshiko Kishida objavljuje esej ,,Govorim vam, sestre moje" 186080. Vise od 50 bilateralnih sporazuma o ukidanju trgovine robljem u svim podrucjima 1809. U Svedskoj osnovana institucija ombudsmana 1815. Odbor za pitanje meunarodne trgovine robljem na Beckom kongresu 1839. Udruzenje protiv ropstva u Britaniji, posle kog sledi Confederao Abolicionista u Brazilu tokom 1860-ih 1863. Meunarodni komitet Crvenog krsta 1864. Meunarodno udruzenje radnika 1898. Liga za ljudska prava, nevladina organizacija osnovana zbog afere Dreyfus 20. VEK 190029. 190015. Narodi u kolonijama Azije i Afrike ustaju protiv imperijalizma 1905. Radnicki pokreti u Evropi, Indiji, i SAD; u Moskvi 300.000 radnika izlazi na ulice 1910. U Meksiku seljaci se mobilisu radi prava na zemlju 191418. Prvi svetski rat 1914. Pocinju pokreti za nezavisnost i nemiri u Evropi, Africi i Aziji 1915. Pokolj Jermena u Turskoj 1917. Ruska revolucija 1919. Opsti protesti protiv izostavljanja rasne jednakosti iz Konvencije o Drustvu naroda 1900. Prvi sveafricki kongres u Londonu 1906. Meunarodna konvencija o zabrani nonog rada zena u industriji 1907. Mirovna konferencija u Srednjoj Americi daje strancima pravo zalbe pred sudom u mestu boravka 1916. Lenjin se bavi pravom na samoopredeljenje u delu ,,Imperijalizam, najvisi stadijum kapitalizma" 1918. Wilson govori o samoopredeljenju u tekstu ,,Cetrnaest tacaka" 1919. Versajski ugovor naglasava pravo na samoopredeljenje i manjinska prava 1919. Sveafricki kongres trazi pravo na samoopredeljenje kolonija 1902. Meunarodni savez za pravo glasa i ravnopravno graanstvo 1905. Sindikati osnivaju meunarodne federacije 1910. Meunarodni sindikat radnika u industriji zenske odee 1919. Drustvo naroda i Meunarodni sud pravde 1919. Meunarodna organizacija rada (ILO), zastupa ljudska prava u radnom pravu 1919. Meunarodna liga zena za mir i slobodu 1919. Nevladine organizacije za prava zena pocinju se baviti pravima dece; Save the Children (Velika Britanija) DODATNI IZVORI 297 1920-te Kampanje za prava zena na kontracepciju, pod vostvom Ellen Key, Margaret Sanger, Shizue Ishimoto 1920-te Opsti strajk i oruzani sukob izmeu radnika i vlasnika u industrijskim zemljama 1923. Peta konferencija americkih republika u Santjagu u Cileu bavi se pravima zena 1924. Zenevska deklaracija o pravima deteta 1924. Kongres SAD usvaja Snyderov zakon koji daje svim americkim starosedeocima puna graanska prava 1926. Zenevska konferencija usvaja Konvenciju o ropstvu 1922. 14 nacionalnih liga za ljudska prava osniva Meunarodnu federaciju liga za ljudska prava 1920-te Nacionalni kongres Britanske zapadne Afrike u Akri promovise samoopredeljenje 1925. Predstavnici osam nerazvijenih zemalja osnivaju Obojene sveta radi okoncanja rasne diskriminacije 1928. Meuamericka komisija o zenama osnovana radi borbe za priznavanje graanskih i politickih prava zena 1930-49. 1930. U Indiji Gandhi predvodi stotine ljudi u marsu ka Dandiju kao protest protiv poreza na so 193945. Hitlerov nacisticki rezim ubija sest miliona Jevreja; u koncentracionim logorima ubija Rome, komuniste, sindikalne voe, Poljake, Ukrajince, Kurde, Jermene, hendikepirane, Jehovine svedoke i homoseksualce 1942. U Francuskoj Ren Cassin zalaze se za osnivanje meunarodnog suda za ratne zlocine 1942. Vlada SAD internira oko 120.000 americkih Japanaca tokom Drugog svetskog rata 194245. Antifasisticka borba u mnogim evropskim zemljama 1949. Kineska revolucija 1930. Konvencija Meunarodne organizacije rada o prinudnom i prisilnom radu 1933. Meunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim zenama 1941. Predsednik SAD Roosevelt definise cetiri osnovne slobode slobodu govora i vere, slobodu od siromastva i straha 1945. Povelja UN, u kojoj se naglasavaju ljudska prava 1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. Konvencija Meunarodne organizacije rada o slobodi udruzivanja i zastiti prava na organizovanje 1949. Konvencija Meunarodne organizacije rada o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje 1933. Organizacija izbeglica 193536. Meunarodno poverenistvo za kazne i kaznene zavode s ciljem promovisanja osnovnih prava zatvorenika 1945. Suenja u Nirnbergu i Tokiju 1945. Ujedinjene nacije 1946. Komisija za ljudska prava UN 1948. Organizacija americkih drzava 1949. Savet Evrope 195059. 1950-te Ratovi za nacionalno osloboenje i pobune u Aziji; neke africke zemlje izborile nezavisnost 1955. Pokret za politicka i graanska prava u SAD; Martin Luther King Jr. predvodi bojkot autobusa u Montgomeriju (381 dan) 1950. Evropska konvencija o ljudskim pravima 1951. Konvencija Meunarodne organizacije rada o jednakim naknadama 1957. Konvencija Meunarodne organizacije rada o ukidanju prisilnog rada 1958. Konvencija Meunarodne organizacije rada o diskriminaciji u zaposljavanju i zanimanju 1950. Komisija Meunarodne organizacije rada za utvrivanje cinjenica bavi se povredama sindikalnih prava 1951. Odbor Meunarodne organizacije rada za slobodu udruzivanja 1954. Evropska komisija za ljudska prava 1959. Evropski sud za ljudska prava 1960-69. 1960-te U Africi 17 zemalja ostvaruju pravo na samoopredeljenje kao i druge zemlje u svetu 1962. Ujedinjeni poljoprivrednici Amerike organizuju protest radi zastite radnika migranata u SAD 1960-te70-te Feministicki pokreti traze ravnopravnost 1965. Meunarodna konvencija UN o ogranicenju svih oblika rasne diskriminacije 1966. Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima 1966. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1968. Prva svetska konferencija o ljudskim pravima u Teheranu 1960. Interamericka komisija za ljudska prava odrzava prvu sednicu 1961. Amnesty International 1963. Organizacija africkog jedinstva 1967. Pontifikalna komisija za meunarodnu pravdu i mir 298 DODATNI IZVORI 197079. 1970-te Ljudska prava izazivaju siru paznju apartheid u Juznoj Africi, postupanja prema Palestincima na okupiranim podrucjima, mucenje politickih protivnika u Cileu, ,,prljavi rat" u Argentini, genocid u Kambodzi 1970-te Protesti protiv arapsko-izraelskog sukoba, vijetnamskog rata, graanskog rata u Nigeriji - Bijafri 1976. Amnesty International dobija Nobelovu nagradu za mir 198089. 1980-te Kraj juznoamerickih diktatura u Argentini, Boliviji, Paragvaju, Urugvaju 1988. Na Filipinima mirni Pokret Snaga naroda zbacuje Markosovu diktaturu 1989. Trg Tiananmen 1989. Pad Berlinskog zida 1990-2003. 1990-te Demokratija se siri Afrikom; Nelson Mandela osloboen iz zatvora i izabran za predsednika Juzne Afrike 1990-te Etnicko cisenje u bivsoj Jugoslaviji, genocid i masovna krsenja ljudskih prava u Ruandi 1998. Spanija pokree postupak izrucenja cileanskog generala Pinocheta 1999. Lekari bez granica dobijaju Nobelovu nagradu za mir 2000. Sud u Senegalu optuzuje bivseg cadskog diktatora H. Habrea za ,,mucenje i varvarstvo" 2000. Eskalacija nasilja izmeu Izraelaca i Palestinaca od 2000. (Al-Aqsa Intifada) 2001. UN i Kofi Annan dele Nagradu za mir 2001. Teroristicki napad na Svetski trgovinski centar i Pentagon; predsednik Bush zapocinje ,,rat protiv terorizma" napadajui ,,teroristicku infastrukturu" u Avganistanu 2002. Meunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju (ICTY) pocinje suenje Slobodanu Miloseviu mart 2003. SAD napadaju Irak 1973. Meunarodna konvencija UN o suzbijanju i kaznjavanju zlocina apartheida 1973. Konvencija Meunarodne organizacija rada o minimalnom uzrastu 1974. Svetska konferencija o hrani u Rimu 1979. Meunarodna konvencija UN o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (CEDAW) 1970. Prve komisije za pomirenje i pravdu u Paragvaju i Brazilu 1978. Helsinki Watch (Human Rights Watch) 1979. Interamericki sud za ljudska prava 1981. Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda 1984. Konvencija UN protiv mucenja i okrutnog, necovecnog ili ponizavajueg postupanja ili kaznavanja 1986. Deklaracija UN o pravu na razvoj 1989. Konvencija UN o pravima deteta 199096. Globalne konferencije UN i sastanci na vrhu o deci, obrazovanju, okolini i razvoju, stanovnistvu, zenama, socijalnom razvoju i ljudskim naseljima 1998. Rimski statut Meunarodnog krivicnog suda 1999. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinacne tuzbe 1999. Konvencija Meunarodne organizacije rada o najgorim oblicima decjeg rada 2000. Milenijumski sastanak na vrhu: ,,Uloga UN u 21. veku" (Njujork, 6 8. septembra) 2000. ,,Peking + 5" Konferencija o pravima zena 2000. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinacne tuzbe stupa na snagu 2001. Svetska konferencija o rasizmu, rasnoj diskriminaciji, ksenofobiji i netoleranciji (Durban, Juzna Afrika, od 31. avgusta do 7. septembra) 2002. Usvaja se Fakultativni protokol uz Konvenciju UN protiv mucenja (opsti sistem poseta radi praenja sprovoenja Konvencije) 2002. Maj 2002: Generalna skupstina UN: Posebna sednica o deci 1983. Arapska organizacija za ljudska prava 1985. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava 1988. Africka komisija za ljudska prava i prava naroda 1992. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za nacionalne manjine 1993. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za ljudska prava imenovan na Beckoj konferenciji 199394. Meunarodni krivicni tribunal za bivsu Jugoslaviju i Ruandu 1995. Juznoafricka komisija za utvrivanje istine i pomirenje 1995-99. Deset zemalja iniciraju nacionalne akcione planove zastite i sirenja ljudskih prava 1999. Osniva se Mreza za ljudsku bezbednost 2002. Rimski statut Meunarodnog krivicnog suda (ICC) stupa na snagu (1. jula 2002) 2003. ICC pocinje s radom 1. januara 2003. IZVOR: PRILAGOENO IZ ,,UNDP, IZVESTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000." DODATNI IZVORI 299 B. PREDLOZENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA Sledee knjige sadrze osnovne informacije o meunarodnom sistemu ljudskih prava i njegovim izvorima. One predstavljaju korisnu osnovu za svakoga koga zanimaju pitanja ljudskih prava, posebno za one koji se bave obrazovanjem za ljudska prava. One, takoe, daju osnovno znanje i informacije za budua istrazivanja. Naslov: A Guide to Human Rights: Institutions, Standards, Procedures (Vodic o ljudskim pravima: Institucije, standardi, postupci) Autor/urednik: Janusz Simonides, Vladimir Volodin Mesto izdanja: Francuska Izdavac: UNESCO Godina izdanja: 2001. Sadrzaj: Ova publikacija daje sazetu informaciju o najvaznijim instrumentima ljudskih prava; postupcima i mehanizmima za zastitu ljudskih prava; glavnim dogaajima i institucijama koje se bave pitanjima ljudskih prava. Namenjena je svima koji se zanimaju za ljudska prava, narocito nastavnicima, onima koji uce o ljudskim pravima, aktivistima i radnicima u masovnim medijima. Naslov: An Introduction to the International Protection of Human Rights (Uvod u meunarodnu zastitu ljudskih prava) Autor/urednik: Hanski Raija i Suksi Markku (ur.) Mesto izdanja: Turku/Abo Izdavac: Abo Akademy University; Institute for Human Rights Godina izdanja: 1999, drugo izdanje ISBN: 952-12-047-5 Sadrzaj: Cilj ove knjige je da se da opsta i ujedno iscrpna slika meunarodne zastite ljudskih prava. Ona je uvod u glavne sisteme i standarde, a namera joj je da posluzi kao dopuna specijalizovanim studijama. Knjiga e narocito zanimati nediplomirane studente, ali je mogu na tecajevima o ljudskim pravima koristiti i radnici i aktivisti nevladinih organizacija, kao i svi drugi koje zanima ova oblast. Naslov: Economic, Social and Cultural Rights: A Textbook (Second revised edition) (Ekonomska, socijalna i kulturna prava, udzbenik, drugo izmenjeno izdanje) Autor/urednik: Asbjorn Eide, Catarina Krause, Allan Rosas Mesto izdanja: Dordrecht; Boston; London Izdavac: Martinus Nijhoff Godina izdanja: 2001. ISBN: 90-411-1595-1 Sadrzaj: Ova knjiga je iscrpan udzbenik o meunarodno priznatim ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Takoe analizira u kakvom su odnosu ove kategorije s graanskim i politickim pravima. Drugo izmenjeno izdanje sadrzi poglavlja o ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u pojedinim zemljama. Naslov: Effective Strategies for Protecting Human Rights: Economic Sanctions, Use of National Courts and International Fora and Coercive Power (Efikasne strategije za zastitu ljudskih prava: Ekonomske sankcije, obraanje nacionalnim sudovima i meunarodnim forumima i sredstva prinude) Autor/urednik: David Barnhizer (ur.) Mesto izdanja: Dartmouth Izdavac: Ashgate Godina izdanja: 2001. Sadrzaj: Ovaj tekst objedinjuje iskustva iz razlicitih oblasti vodeih promotera i aktivista za ljudska prava, iz kojih se mogu videti strategije za zastitu ljudskih prava. Knjiga utvruje strateske probleme i pristupe i nudi raspon strategija za sankcionisanje prekrsilaca ljudskih prava i za sprecavanje ponasanja koja bi mogla voditi krsenju ljudskih prava. Autori priloga u knjizi su Noam Chomsky, Richard Goldstone, sudija Ustavnog suda Juzne Afrike i David Rawson, ambasador SAD u Ruandi u vreme tragicnog genocida. Naslov: Human Rights: Concept and Standards (Ljudska prava: Koncept i standardi) Autor/urednik: Janusz Simonides (ur.) Mesto izdanja: Aldershot Izdavac: Dartmouth Publishing Company Limited Godina izdanja: 2000. ISBN: 92-3-103589-4 Sadrzaj: Ova knjiga sadrzi razmisljanja o istorijskim perspektivama i filozofskim osnovama ljudskih prava. Knjiga daje iscrpnu analizu graanskih, politickih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, kao i prava lica koje pripadaju ranjivim grupama, kao sto su zene, deca, manjine, starosedelacki narodi i radnici migranti. Prikazuje i veze izmeu humanitarnog prava i ljudskih prava. Naslov: Human Rights: New Dimensions and Challenges: Manual on Human Rights (Ljudska prava: Nove dimenzije i izazovi: Prirucnik o ljudskim pravima) Autor/urednik: Janusz Simonides Mesto izdanja: Brookfield (ao) 300 DODATNI IZVORI Izdavac: UNESCO, Ashgate Godina izdanja: 1998. ISBN: 1 84014 426 2 Sadrzaj: U knjizi je pokazana povezanost i meuzavisnost ljudskih prava, mira, demokratije, razvoja i okoline. Analizirane su prepreke i opasnosti za ljudska prava, predlazeni nacini i sredstva za njihovo prevazilazenje i razmatrani su pozitivni i negativni uticaji globalizacije, informaticke revolucije i naucnog i tehnoloskog napretka na ljudska prava. Naslov: Human Rights: Questions and Answers (Ljudska prava: Pitanja i odgovori) Autor/urednik: Leah Levin Mesto izdanja: Paris Izdavac: UNESCO Godina izdanja: 1996. ISBN: 92- 3-103261-5 Sadrzaj: Knjiga sadrzi osnovne informacije o najvaznijim instrumentima ljudskih prava, postupcima njihove primene i aktivnostima meunarodnih organizacija na sirenju i zastiti ljudskih prava. Knjiga koristi ucenicima i nastavnicima, kao i svima koji ucestvuju ili su zainteresovani za sirenje i zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Naslov: Human Rights Protection: Methods and Effectiveness (Zastita ljudskih prava: Metode i delotvornost) Autor/urednik: Frances Butlet Mesto izdanja: The Hague Izdavac: Kluwer Godina izdanja: 2002. ISBN: 90-411-1702-4 Sadrzaj: U knjizi se istrazuju mehanizmi zastite ljudskih prava i njihova efikasnost u praksi. Sadrzi obilje materijala koji pokazuju da je zastita ljudskih prava danas ne manje vazna nego ranije. U knjizi se istrazuje sta je potrebno za efikasno ostvarivanje ljudskih prava. Naslov: Human Rights Reference Handbook (Referentni prirucnik o ljudskim pravima) Autor/urednik: Theo R.G. van Banning, Willem J.M. van Genugten Mesto izdanja: Netheralnds Izdavac: Ministarstvo spoljnih poslova Holandije, Odeljenje za ljudska prava, dobru upravu i demokratizaciju Godina izdanja: 1999. Sadrzaj: Cilj knjige je da pomogne meunarodnoj zajednici da razvije koherentniju i dosledniju politiku ljudskih prava, koja bi omoguila unapreenje postovanja ljudskih prava sirom sveta. Dostupno na Internetu: http://www.minbuza.nl Naslov: Human Rights Standards and the Responsibility of Transnational Corporations (Standardi ljudskih prava i odgovornost transnacionalnih korporacija) Autor/urednik: Michael K. Addo Mesto izdanja: The Hague Izdavac: Kluwer Law International Godina izdanja: 1999. Sadrzaj: U knjizi se razmatraju pitanja prirode i obima odgovornosti korporacija u pogledu ljudskih prava. Da li treba korporacije da budu odgovorne za krsenje ljudskih prava u koje su upletene one ili njihove filijale (zavisna preduzea)? Kojim naceli- ma treba da se rukovode preduzea koja rade u zemljama poznatim po krsenju ljudskih prava? Da li je samoregulacija dovoljna, ili je ponasanje korporacija bolje regulisati nacionalnim zakonima ili meunarodnim kodeksima? Na cemu ti kodeksi treba da se zasnivaju? Naslov: Human Rights Today. UN Briefing Papers (Ljudska prava danas. Dokumenti UN) Autor/urednik: United Nations Mesto izdanja: New York Izdavac: United Nations Publications Godina izdanja: 1998. ISBN: 92- 1-100797-6 Sadrzaj: U dokumentu se navode konkretne mere koje su UN preduzele na meunarodnom i nacionalnom nivou na unapreenju svojih programa za ljudska prava i efikasnijem delovanju u saradnji s partnerima u vladama i civilnom drustvu radi jemcenja ljudskih prava za sve. Takoe, daje se prikaz rada razlicitih meuvladinih tela za ljudska prava. Naslov: International Encyclopedia of Human Rights: Freedoms, Abuses and Remedies (Meunarodna enciklopedija ljudskih prava: Slobode, zloupotrebe i pravni lekovi) Autor/urednik: Robert L.Maddex Mesto izdanja: Washington D.C. Izdavac: CQ Press Godina izdanja: 2000. ISBN: 1-56802-490-8 Sadrzaj: Ilustrovani referentni izvor koji sadrzi pojmove i termine, sporazume, lica i organizacije koje sluze jemcenju ljudskih prava sirom sveta. DODATNI IZVORI 301 Naslov: Manual on Human Rights Reporting (Prirucnik o izvestavanju o ljudskim pravima) Autor/urednik: United Nations Mesto izdanja: Geneva Izdavac: United Nations Publications Godina izdanja: 1997. ISBN: 92- 1-100752-6 Sadrzaj: Glavna svrha Prirucnika je da bude prakticno sredstvo za vladine sluzbenike u pripremi i podnosenju izvestaja koji su njihova obaveza prema meunarodnim ugovorima o ljudskim pravima UN. Naslov: International Human Rights in Context: Law, Politics, Morals (Meunarodna ljudska prava u kontekstu: Pravo, politika, moral) Autor/urednik: Henry J. Steiner, Philipp Alston Mesto izdanja: Oxford Izdavac: Oxford University Press Godina izdanja: 2000. ISBN: 0-19-829849-8 Sadrzaj: Ovaj prirucnik sadrzi raznovrstan izbor pazljivo ureenih primarnih i sekundarnih materijala sa iscrpnim tekstovima, komentarima urednika i pitanjima za istrazivanje. Pokriva siroki raspon tema o ljudskim pravima: osnovne karakteristike meunarodnog prava, razvoj pokreta za ljudska prava; graanska, politicka, ekonomska i socijalna prava; meunarodno humanitarno pravo; globalizacija; samoopredeljenje; prava zena; primena i sprovoenje. Naslov: International Human Rights Regime (Meunarodni rezim ljudskih prava) Autor/urednik: Manfred Nowak Izdavac: Kluwer Law International Godina izdanja: 2003. Sadrzaj: Ovaj udzbenik daje kratak, ali sveobuhvatan uvod u ideju i doktrinu ljudskih prava, kao i u strukturu, mehanizme i postojee izazove za meunarodni sistem zastite ljudskih prava. Naslov: Textbook on International Human Rights (Udzbenik o meunarodnim ljudskim pravima) Autor/urednik: Rhona K.M. Smith Izdavac: Oxford University Press Godina izdanja: 2003. Sadrzaj: Ovaj udzbenik uvodi nas u istoriju ljudskih prava, opste i regionalne standarde i metode zastite ljudskih prava, kao i u niz konkretnih prava kao sto su jednakost i nediskriminacija, pravo na zivot i prava manjina. Naslov: UNDP Report 2000 (UNDP Izvestaj 2000) Autor/urednik: United Nations Mesto izdanja: New York, Oxford Izdavac: United Nations Publishing, Oxford University Press Godina izdanja: 2000. Sadrzaj: Izvestaji o ljudskom razvoju UNDP, koji se objavljuju svake godine, izvrstan su izvor informacija o tome sta se dogaa u oblastima ljudskih prava u sirem kontekstu. Izvestaj UNDP za 2000. godinu posmatra ljudska prava kao neodvojivi deo razvoja i razvoj kao sredstvo ostvarivanja ljudskih prava. Naslov: Universal Human Rights in Theory and Practice (Univerzalna ljudska prava u teoriji i praksi) Autor/urednik: Jack Donnelly Mesto izdanja: Ithaca, London Izdavac: Cornell University Press Godina izdanja: 2003, drugo izdanje Sadrzaj: Jack Donnelly razrauje teoriju ljudskih prava, bavi se argumentima kulturnog relativizma i istrazuje efikasnost bilateralnih i multilateralnih meunarodnih aktivnosti. U potpuno novom poglavlju drugog izdanja rec je o istaknutim pitanjima koja su se pojavila posle hladnog rata, meu kojima su humanitarne intervencije, demokratska i ljudska prava, ,,azijske vrednosti", kolektivna prava, diskriminacija seksualnih manjina. 302 DODATNI IZVORI C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA U nastavku teksta navodi se poglavlje koje sadrzi informacije o knjigama i materijalima u obrazovanju za ljudska prava, u rasponu od metodoloskih uvoda do sveobuhvatnih prirucnika u obrazovanju za ljudska prava. Sadrzaj: Ova knjiga prethodno neobjavljenih eseja odnosi se na konceptualne i prakticne probleme i na izazove obrazovanja za ljudska prava. Knjiga je namenjena prakticarima, ne samo kao teorijski vodic nego i kao osnovni savetnik u pogledu planiranja i primene programa formalnih i neformalnih aktivnosti obrazovanja za ljudska prava. Naslov: Human Rights Here and Now: Celebrating the Universal Declaration of Human Rights (Ljudska prava ovde i sad: Uz proslavu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima) Autor/urednik: Nancy Flowers Mesto izdanja: University of Minnesota Izdavac: Human Rights Resource Center Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadrzaj: Pocetni prirucnik u obrazovanju za ljudska prava koji sadrzi osnovne informacije i strategije za obucavanje o ljudskim pravima i aktivnosti za razlicite starosne grupe i situacije. Dostupna online: http://www.hrusa.org/hrh-and-n/default.htm Naslov: Methodologies for Human Rights Education (Metodologije obrazovanja za ljudska prava) Autor/urednik: Richard Pierre Claude Mesto izdanja: New York Izdavac: NY: People Decade for Human Rights Education Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski Sadrzaj: Prakticni uvod u pedagogiju obrazovanja za ljudska prava, koji ukljucuje i esej o pravu na poznavanje svojih prava, vodic za planiranje kurikuluma, predloge za osnazivanje i rad s posebnim grupama korisnika, kao i metode vrednovanja. http://www.pdhre.org Naslov: Tips for the Classroom (Uputstva za ucionice) Autor/urednik: Felisa Tibbitts Mesto izdanja: Cambridge, MA, Amsterdam Izdavac: HREA Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski Sadrzaj: Prakticne vezbe koje se mogu koristiti u usavrsavanju nastavnika. Ukljucuje uputstva za voenje rasprave, utvrivanje pravila rasprave, rad u parovima i malim grupama, razvijanje nastavnog casa i njegovo vrednovanje. Dostupno na: http://www.hrea.org/pubs/tips.html OSNOVNE INFORMACIJE Naslov: Amnesty International Educators' Network Human Rights Education Resource Notebooks (Prirucnici o izvorima u obrazovanju za ljudska prava Mreze nastavnika Amnesty Internationala) Autor/urednik: Amnesty International Mesto izdanja: New York Izdavac: Amnesty International Educators' Network Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadrzaj: Zbirka programa obrazovanja za ljudska prava o specificnim pitanjima, ukljucujui ljudska prava zena; prava dece; religija, rasa i etnicka pitanja; starosedeoci; smrtna kazna; resavanje sukoba i mir; obucavanje ljudskih prava putem knjizevnosti. Naslov: Human Rights Education for the TwentyFirst Century (Obrazovanje za ljudska prava za dvadeset prvi vek) Autor/urednik: George J. Andreopoulos; Richard Pierre Claude (urednici) Mesto izdanja: Philadelphia Izdavac: University of Pennsylvania Press Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski PRIRUCNICI I NASTAVNI MATERIJALI Za decu Naslov: ABC of Teaching Human Rights: Practical Activities for Primary and Secondary Schools (Abeceda obucavanja ljudskih prava: Prakticne aktivnosti za osnovne i srednje skole) Autor/urednik: UN Publications Mesto izdanja: New York, Geneva Izdavac: UN Centre for Human Rights Godina izdanja: 1989. Jezici: engleski Sadrzaj: Cilj ove knjige je da podstakne osvesivanje i razumevanje ljudskih prava pruzajui osnovne DODATNI IZVORI 303 informacije o pravima i postovanju sebe i drugih, u kontekstu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Predlozene su aktivnosti za decu svih starosnih grupa; aktivnosti za mlau decu usmerene su na negovanje oseaja samopostovanja i postovanja drugih. Naslov: All Human Beings ... A Manual for Human Rights Education (Sva ljudska bia ... Prirucnik za obrazovanje za ljudska prava) Autor/urednik: UNESCO Mesto izdanja: Paris Izdavac: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1998. Jezici: engleski Sadrzaj: Stampan povodom pedesete godisnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ovaj prirucnik ima za cilj da pomogne ucenicima i uciteljima osnovnih i srednjih skola u razumevanju opstih nacela ljudskih prava. Sadrzi osnovnu dokumentaciju, posebne nastavne materijale i prakticne vezbe. Naslov: Educating for Human Dignity: Learning about Rights and Responsibilities (Obrazovanje za ljudsko dostojanstvo: Ucenje o pravima i odgovornostima) Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Philadelphia Izdavac: Pennsylvania Studies in Human Rights Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski Sadrzaj: Ovo je jedna od najvaznijih knjiga iz oblasti obrazovanja za ljudska prava za osnovnoskolski i srednjoskolski nivo. Pisana je za nastavnike kao i za trenere nastavnika. To je izvor koji pruza vostvo i radne materijale za nastavnike u obrazovanju za ljudska prava od decjeg vrtia do srednje skole. Otvara mogunosti holistickog pristupa obrazovanju za ljudska prava. Naslov: First Steps: A Manual for Starting Human Rights Education (Prvi koraci: Prirucnik za pocetno obrazovanje za ljudska prava) Autor/urednik: Amnesty International Mesto izdanja: London Izdavac: Amnesty International Godina izdanja:1996. Jezici: engleski Sadrzaj: Ovaj prirucnik je izradio Amnesty International posebno za korisenje u istocnoj i srednjoj Evropi. Prirucnik se upotrebljava u velikom broju zemalja regiona. Prvi koraci su zamisljeni kao obrazovno sredstvo nastavnika i kao izvor za organizovane aktivnosti u obrazovnom okruzenju. Tekst sadrzi ukupno 27 lekcija za mlau decu (do 12 godina) i 18 lekcija za decu starijeg uzrasta. Naslov: Human Rights for Children: A Curriculum for Teaching Human Rights to Children Ages 3 12 (Ljudska prava za decu: Kurikulum za obucavanje o ljudskim pravima dece od 3 do 12 godina) Autor/urednik: Virginia Hatch, Patsy Hegstad, Norman Heimgarten Mesto izdanja: Alameda, California Izdavac: Hunter House, Inc. Publishers Godina izdanja: 1992. Jezici: engleski Sadrzaj: Ova knjiga sa izvorima za nastavnike usmerena je na deset osnovnih nacela koja proizlaze iz Konvencije o pravima deteta. Knjiga sadrzi strategije i aktivnosti obucavanja za nastavnike. Naslov: Raising Children with Roots, Rights & Responsibilities: Celebrating the UN Convention on the Rights of the Child (Vaspitavati decu o korenima, pravima i odgovornostima: Uz proslavu UN Konvencije o pravima djeteta) Autor/urednik: Lori Dupont, Joanne Foley, Annette Gagliardi Mesto izdanja: University of Minnesota Izdavac: Human Rights Resource Center, Stanley Foundation Godina izdanja: 1999. Jezici: engleski Sadrzaj: Knjiga predstavlja odgovor na zahtev utvren u preambuli Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, jer podstice svakog pojedinca i svako drustveno telo da ,,nastoji obucavanjem i obrazovanjem da promovise postovanje tih prava i sloboda". Naslov: Siniko: Towards a Human Rights Culture in Africa (Siniko: U susret kulturi ljudskih prava u Africi) Autor/urednik: Amnesty International International Secretariat Mesto izdanja: London Izdavac: Amnesty International Godina izdanja: 1999. Jezici: engleski i francuski Sadrzaj: Ovaj prirucnik za nastavnike i vaspitace u Africi koji rade s mladim ljudima u formalnom i neformalnom obrazovnom okruzenju i zele uvesti 304 DODATNI IZVORI ljudska prava u svoju vaspitnu praksu, zamisljen je kao osnovni uvod sa savetima o metodologiji, aktivnostima za stariju i mlau decu, kao i idejama za aktivnosti. Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Primary School Resource Unit (Tolerancija Prag mira: Izvor za osnovnu skolu) Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Paris Izdavac: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadrzaj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije Ujedinjenih nacija, 1995. godine i pocetku Decenije obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i demokratiju. Naslov: One World, One Earth, Educating Children with Social Responsibility (Jedan svet, jedna Zemlja: Obrazovati decu za drustvenu odgovornost) Autor/urednik: Rob Collins i Merryl Hammond Mesto izdanja: Gabriola Island, British Columbia Izdavac: New Society Publishers Godina izdanja: 1993. Jezici: engleski Sadrzaj: Jedan svet, jedna Zemlja je udzbenik za odrasle koji zele raditi s decom u istrazivanju mira, u pitanjima okoline i socijalne pravde. Sadrzi osetljive rasprave o tome kako uciti zajedno s mladima i voditi mlade ljude, kao i detaljne napomene za organizovanje grupe u okviru postojeih institucija (skola, izviackih grupa, crkava), stvarajui kooperativno okruzenje za ucenje, sto ukljucuje siru zajednicu i odrzavanje entuzijazma. Mladi Naslov: Compass A Manual on Human Rights Education with Young People (Kompas Prirucnik o obrazovanju za ljudska prava za mlade ljude) Autor/urednik: Savet Evrope Mesto izdanja: Strasbourg Izdavac: Savet Evrope Godina izdanja: 2002. Jezici: engleski, ruski, hrvatski Sadrzaj: Ovaj obrazovni vodic predstavlja sirok raspon pristupa temama i metodama koje bi trebalo da nadahnjuju sve koje zanimaju ljudska prava, demokratija i graansko drustvo. Vodic, takoe, sadrzi 49 radnih listia za celovite prakticne aktivnosti, nudei detaljni okvir za radne aktivnosti u skoli i odgovarajue tekstove i dokumente. Naslov: Economic and Social Justice: A Human Rights Perspective (Ekonomska i socijalna pravda: Perspektive ljudskih prava) Autor/urednik: David A. Shiman Mesto izdanja: University of Minnesota Izdavac: Human Rights Resource Center; Stanley Foundation Godina izdanja: 1999. Jezici: engleski Sadrzaj: Knjiga nudi informacionu podlogu, ideje za preduzimanje akcija i interaktivnih aktivnosti koje ljudima mogu pomoi da o ljudskim pravima razmisljaju na siri nacin. Nastoji da pomogne u odreenju pitanja kao sto su beskunistvo, siromastvo, glad i neodgovarajua zdravstvena briga, ne samo u smislu ekonomskih i socijalnih problema nego i kao izazova za ljudska prava. Naslov: Education Pack: Ideas, Resources, Methods and Activities for Informal Intercultural Education with Young People and Adults (All Different All Equal Campaign) (Obrazovni paket: Ideje, izvori, metode i aktivnosti za neformalno interkulturalno obrazovanje mladih ljudi i odraslih: Kampanja Svi razliciti Svi jednaki) Autor/urednik: Mark Taylor, Pat Brander, Carmen Cardenas, Rui Gomes i Juan de Vincente Abad Mesto izdanja: Strasbourg Izdavac: Savet Evrope Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski, francuski Sadrzaj: Obrazovni paket Svi razliciti Svi jednaki razvila je Uprava za mlade Saveta Evrope kao deo Kampanje evropske omladine protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije. Obrazovni paket je knjiga cija je namera da koristi okruzenje neformalnog obrazovanja, ali aktivnosti mogu biti ukljucene i u okruzenje ucionica. Knjiga ima dva glavna dela, prvi deo sadrzi kljucne pojmove interkulturalnog obrazovanja, a u drugom delu predlazu se aktivnosti, metode i izvori. Naslov: Human Rights for All (Ljudska prava za sve) Autor/urednik: Edward O'Brien, Eleanor Greene i David McQuoid-Mason Mesto izdanja: Minneapolis DODATNI IZVORI 305 Izdavac: National Institute for Citizenship Education in the Law (NICEL) Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski, ruski, rumunski, maarski, spanski Sadrzaj: Ljudska prava za sve je udzbenik namenjen upotrebi u celogodisnjem kurikulumu. To je udzbenik za ucenike, a ujedno prirucnik za nastavnike. Namenjen je srednjim skolama (uzrast od 12 do 18 godina), ali se moze koristiti i za odrasle. Lekcije se nizu logicki od izvora i klasifikacije ljudskih prava do sadrzaja politickih, socijalnih i ekonomskih prava, kao i postupaka za suocavanje s krsenjima ljudskih prava. Naslov: It's Only Right! A Practical Guide to Learning about the Convention on the Rights of the Child (To je samo pravo! Prakticni vodic u ucenju o Konvenciji o pravima deteta) Autor/urednik: Susan Fountain Mesto izdanja: New York Izdavac: UNICEF Godina izdanja: 1993. Sadrzaj: Knjigu je izdao UNICEF, a namenjena je nastavnicima koji rade sa ucenicima od trinaest godina navise. Knjiga je izraena u saradnji sa strucnjacima iz Latinske Amerike, Azije, Afrike, Zapadne Evrope i Severne Amerike, a namenjena je razlicitim nacionalnim kontekstima. Glavna snaga ovog vodica je njegov multikulturalni pristup. Navedeni su primeri iz razlicitih zemalja, koji ohrabruju ucenike da koriste komparativni pristup u razumevanju situacija u kojima se nalaze deca. Druga znacajna osobina ove knjige je poglavlje o preduzimanju akcija, koje vodi ucenike kroz pitanja identifikacije problema i istrazivanja i planiranja projekta. Naslov: Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender Rights: A Human Rights Perspective (Prava homoseksualaca, biseksualaca i transseksualaca: Glediste ljudskih prava) Autor: Dave Donahue Mesto izdanja: Minneapolis Izdavac: University of Minnesota Human Rights Resource Center Godina izdanja: 2000. Jezik: engleski Sadrzaj: Program razvija iscrpno istrazivanje i odgovorno delovanje meu srednjoskolcima u odnosu na prava homoseksualaca, biseksualaca i transseksualaca. Naslov: Our World, Our Rights (Nas svet, nasa prava) Autor: Margot Brown Mesto izdanja: London Izdavac: Educators in Human Rights Network Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski Sadrzaj: Nas svet, nasa prava sastavila je Mreza nastavnika o ljudskim pravima (Educators in Human Rights Network) i britanski ogranak organizacije Amnesty International za vise razrede osnovne skole (uzrast 8 - 12). Namena knjige je da upozna decu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Sadrzi 20 lekcija koje se mogu koristiti u skoli, ali i u vanskolskom okruzenju. Iako je prvenstveno osmisljena za korisenje u Ujedinjenom Kraljevstvu, vaspitaci iz drugih zemalja mogu prilagoditi nastavne jedinice kako bi odgovarale njihovom lokalnom kontekstu. Naslov: The Human Rights Education Handbook: Effective Practices for Learning, Action and Change (Udzbenik za obrazovanje za ljudska prava: Efikasni zadaci za ucenje, akciju i promene) Autor/urednik: Nancy Flowers Mesto izdanja: University of Minnesota Izdavac: Human Rights Resource Center, Stanley Foundation Godina izdanja: 2000. Jezici: engleski Sadrzaj: Namena prirucnika je da pomogne vaspitacima u oblasti ljudskih prava u njihovom radu. Radi unapreenja obrazovanja za ljudska prava u svim oblicima knjiga donosi iskustva mnogih vaspitaca i organizacija, ilustrujui njihovu efikasnu praksu i uvide. Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Secondary School Resource Unit (Tolerancija Prag mira: Izvor za srednju skolu) Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Paris Izdavac: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadrzaj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije Ujedinjenih nacija, 1995. godine i pocetku Decenije obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i demokratiju. 306 DODATNI IZVORI Odrasli Naslov: A Call for Justice (Zov pravde) Autor/urednik: PDHRE Mesto izdanja: New York Izdavac: PDHRE Godina izdanja: 2000. Jezici: engleski Sadrzaj: U knjizi je rec o obavezama vlada u sprovoenju ljudskih prava i o okviru ljudskih prava kojim se osnazuje delovanje nevladinih organizacija, zajednice i svih onih koji su posveeni postovanju ljudskih prava. GRUPE: starije osobe, deca i mladi, osobe drugacijih sposobnosti, starosedeoci, radnici migranti, manjinske i etnicke grupe, izbeglice, zene. PITANJA: razvoj, diskriminacija, obrazovanje za zdravu okolinu i stanovanje, zaraivanje za zivot i zemlja, ucese; mir i razoruzanje, siromastvo, rasa, vera, seksualna orijentacija, rad. Naslov: Learning, Reflecting and Acting: 149 Activities Used in Learning Human Rights (Ucenje, razmisljanje i delovanje: 149 aktivnosti u ucenju ljudskih prava) Mesto izdanja: New York Izdavac: PDHRE Sadrzaj: Ova knjiga PDHRE je kompilacija programa obuke iz celog sveta. Naslov: Passport to Dignity (Pasos za dostojanstvo) Autor/urednik: PDHRE Mesto izdanja: New York Izdavac: PDHRE Godina izdanja: 2001. Jezici: engleski Sadrzaj: 536 stranica vodica i radne beleznice prikazuje holisticku prirodu ljudskih prava kao monog oruzja za akcije u postizanju pune jednakosti, dobrobiti i ucesa u odlucivanju koje odreuje zivote zena. Uz ovaj prirucnik preporucujemo video-seriju ,,Zene drze nebo" koja sadrzi osam kratkih prica. Naslov: Popular Education for Human Rights: 24 Participatory Exercises for Facilitators and Teachers (Popularno obrazovanje za ljudska prava: 24 participativne vezbe za moderatore i nastavnike) Autor/urednik: Richard Pierre Claude Mesto izdanja: Amsterdam Izdavac: Human Rights Education Associates Godina izdanja: 2000. Sadrzaj: Prirucnik za obuku sa vezbama smisljenim za neformalno osnovno obrazovanje koji, izmeu ostalog, naglasava: zensko pitanje i pitanje dece, odreene vrednosti, npr. postovanje dostojanstva i postena pravila, veze izmeu ljudskih prava i odgovornosti, izgradnju civilnog drustva, suprotstavljanje predrasudama, ,,informacije za osnazivanje", itd. Metode koje traze visok stepen ucesa iz prirucnika mogu se primeniti na razlicite sredine i kulture pa se, iako su osmisljene za popularno obrazovanje, ipak mogu uspesno koristiti i u programima formalnog obrazovanja. Engleska verzija celog teksta dostupna je na: http://www.hrea.org/pubs/claude00.html Naslov: Self-Help Human Rights Education Handbook (Prirucnik za samopomo u obrazovanju za ljudska prava) Autor/urednik: J. Paul Martin Mesto izdanja: New York Izdavac: Center for Study of Human Rights, Columbia University Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski Sadrzaj: Ovaj online-prirucnik osmisljen je kao pomo iskusnim i buduim nastavnicima u oblasti ljudskih prava. Postavlja jasne obrazovne ciljeve za programe o ljudskim pravima, nastoji da unapredi sposobnosti nastavnika u pogledu planiranja i vrednovanja programa, kao i da ih vezba kako da izvuku najvise sto mogu od dostupnih nastavnih materijala i kreiraju vlastite materijale kad je to nuzno ili mogue. Dostupan online na: http://www.hrea.org/erc/Library/curriculum_methodology/SELFHELP.html Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Teacher-training Resource Unit (Tolerancija Prag mira: Izvor za obuku nastavnika) Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Paris Izdavac: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadrzaj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije Ujedinjenih nacija, 1995. godine i pocetku Decenije obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i demokratiju. DODATNI IZVORI 307 Naslov: ,,We the Peoples": The Role of the United Nations in the Twenty-first Century: Briefing Papers for Students (,,Mi narodi": Uloga Ujedinjenih nacija u dvadeset prvom veku: Podsetnici za ucenike) Autor/urednik: Ujedinjene nacije Mesto izdanja: New York Izdavac: UN Godina izdanja: 2001. Jezici: engleski Sadrzaj: Publikacija je izvor za nastavnike o izazovima s kojima se danas suocava covecanstvo i o tome sta vlade i narodi mogu da ucine da se s njima suoce. Sadrzi osnovne informacije, statisticke podatke, price, izvore i predloge aktivnosti za ucenike u razredu. OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA INTERNETU Nastavni materijali Baza podataka o obrazovanju za ljudska prava UNHCHR http://193.194.138.190/hredu.nsf Ova baza podataka Visokog predstavnika za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UNHCHR) daje informacije o organizacijama, materijalima i programima za obrazovanje za ljudska prava. Baza podataka je doprinos Deceniji obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004) i cilj joj je da olaksa razmenu informacija u oblasti obrazovanja za ljudska prava i usavrsavanje svih zainteresova- nih ucesnika. Vidi takoe: http://193.194.138.190/education/main.htm Ovo je glavna UNHCHR stranica o obrazovanju i obuci za ljudska prava. Sadrzi, izmeu ostalog, materijale i aktivnosti UNHCHR i linkove na internet stranice o obrazovanju za ljudska prava. Council of Europe Portal (Portal Saveta Evrope) http://www.coe.int/portalT.asp Stranice Saveta Evrope pod rubrikom Odnosi s javnosu nude dve stranice s linkovima: Cinjenice o obrazovanju i Cinjenice o ljudskim pravima. One nude opste informacije o istoriji Saveta Evrope, evropskoj istoriji, kulturi i jezicima, ali i informacije o ljudskim pravima i njihovoj zastiti. Cinjenice o ljudskim pravima sadrze zastitu ljudskih prava, daju pojednostavljenu verziju Evropske konvencije o ljudskim pravima i sadrze veliki broj vezbi i igara. UNICEF http://www.unicef.org UNICEF pod linkom ,,obrazovanje za ljudska prava" nudi niz tema u oblasti obrazovanja za ljudska prava, kao i niz drugih linkova. Na primer, moze se pronai link na stranicu s crtanim filmovima o pravima dece. United Nations Cyberschoolbus (Kiber-skolski autobus Ujedinjenih nacija) http://www.cyberschoolbus.un.org Kiber-skolski autobus Ujedinjenih nacija osnovan je 1996. godine kao obrazovni online-deo Projekta o globalnom obucavanju i ucenju, cija je misija promovisanje obrazovanja o meunarodnim pitanjima i Ujedinjenim nacijama. Projekt stvara visokokvalitetne nastavne materijale i aktivnosti koji su osmisljeni za korisenje u obrazovanju (na nivou osnovne i srednje skole) i za usavrsavanje nastavnika. Na toj internet stranici mogu se pronai brojne aktivnosti i projekti koji ucenike uvode u globalna pitanja na interaktivni, angazujui i zabavni nacin. Human Rights Education Associates (Udruzenje za obrazovanje za ljudska prava) http://www.erc.hrea.org Udruzenje za obrazovanje za ljudska prava (HREA) je meunarodna nevladina organizacija koja pruza podrsku ucenju o ljudskim pravima; osposobljava aktiviste i profesionalce; razvija nastavne materijale i programe; deluje na razvoju zajednica putem online-tehologija. Elektronski centar o izvorima HREA je online-knjizara materijala za obrazovanje i obuku o ljudskim pravima. Tu je i online-forum, baza podataka i linkovi na druge organizacije i izvore. To je novi deo internet stranica HREA. People's movement for Human Rights Education (Narodni pokret obrazovanja za ljudska prava) http://www.pdhre.org Internet stranice ove organizacije u obrazovanju za ljudska prava posveene su ucenju o ljudskim pravima radi socijalnih i ekonomskih promena. Strani- 308 DODATNI IZVORI ce nude linkove na metodologiju i nastavne materijale u obrazovanju za ljudska prava. Takoe su koristan izvor za sve koje zanima da doznaju vise o inicijativi Gradovi za ljudska prava. Human Rights Internet (Ljudska prava na Internetu) http://www.hri.ca Organizacija Ljudska prava na Internetu (HRI), osnovana 1976. godine, vodea je organizacija u razmeni informacija o ljudskim pravima na nivou svetske zajednice. HRI se posvetio jacanju statusa aktivista i organizacija za ljudska prava kao i obrazovanju vladinih i nevladinih agencija, sluzbenika i ostalih ucesnika u javnoj i privatnoj sferi. Cilj mu je da ojaca ulogu civilnog drustva u podizanju svesti o razlicitim pitanjima ljudskih prava. National Center for Human Rights Education (Nacionalni centar za obrazovanje za ljudska prava) http://www.nchre.org Misija Nacionalnog centra za obrazovanje za ljudska prava (NCHRE) ima zadatak da razvija pokret za ljudska prava u Sjedinjenim Americkim Drzavama, poducavajui lidere u zajednicama i studente aktiviste da primenjuju standarde ljudskih prava na probleme nepravde. Programi NCHRE odrazavaju uverenje da e visestrani pristup socijalnim promenama stvoriti snazan pokret za ljudska prava. Human Rights Education Programme (Program obrazovanja za ljudska prava) http://www.hrep.com.pk Program je pokrenut u avgustu 1995. godine kao nezavisna, neprofitna organizacija. Uglavnom je usmeren na skolsku decu i nastavnike, a koristi celokupni spektar prava kao osnov svog delovanja. Krajnji cilj programa je doprinos razvoju civilnog i humanog drustva obezbeujui deci i mladima obrazovanje koje karakterise socijalna i osetljivost na ljudska prava. The Human Rights Resource Center (Resursni centar za ljudska prava) http://www.hrusa.org Ovaj centar je sastavni deo Centra za ljudska prava Univerziteta u Minnesoti i deluje sa Univerzitetskom bibliotekom za ljudska prava na stvaranju i distribuciji grae o obrazovanju za ljudska prava elektronskim putem i u stampanim verzijama, kao i na obuci aktivista, profesionalaca i studenata, na sirenju mreza za podsticanje efikasnog prakticnog rada u obrazovanju za ljudska prava, a takoe i kao podrska Deceniji obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004). D@dalos http://www.dadalos.org D@dalos ima za cilj da doprinese izgradnji kulture mira, demokratije i aktivnog graanstva putem ,,programa obrazovanja za mir" i da pruza tehnicku pomo na povezivanju graanske inicijative u BiH i ostalim zemljama jugoistocne Evrope. Deluje u uskoj saradnji sa skolama, nevladinim organizacijama i organizacijama osnovanim u zajednici i stavlja poseban naglasak na osnazivanje organizovanja mladih ljudi i onih koji rade s mladima i decom za drustvene akcije koje promovisu vrednosti jednakosti, pravde i graanske odgovornosti u zajednici. The Amnesty International USA Human Rights Education Network (Mreza obrazovanja za ljudska prava organizacije Amnesty International SAD) http://www.amnesty-volunteer.org/usa/education/educate.html Ova stranica sadrzi linkove na nastavne materijale i izvore, primere nastavnih jedinica, nastavne planove za ljudska prava, informacije o daljim izvorima, posebno o pravima dece (sa studijama slucaja). Teaching Human Rights Online (Online-ucenje o ljudskim pravima) http://www.oz.uc.edu/thro/index.html Ova stranica nastoji da unapredi eticko razmisljanje i meukulturnu komunikaciju meu ucenicima srednjih skola i studentima drustvenih smerova. Sadrzi vezbe kritickog misljenja za individualno ucenje, zbirku studija slucaja i vodic za vaspitace. BBC World Service / I have right to ... (Imam pravo na ...) http://www.bbc.co.uk/worldservice/people/features/ihaverightto/index.html Imam pravo na ... je globalni obrazovni program koji je razvio BBC World Service Trust. Cilj mu je da pomogne ljudima da budu informisani pre nego sto se odluce o stvarima koje se ticu njihovih zivo- DODATNI IZVORI 309 D. KORISNI KONTAKTI ta i da ucestvuju u raspravama i debatama. Obuhvata radijske programe na 25 jezika, dogaaje kojima je cilj podizanje meunarodne svesti, debate i poznatu internet stranicu, a pokrenut je u oktobru 2000. godine. Deluje kao globalni cvor za informacije o ljudskim pravima. Online biblioteke ORGANIZACIJE Stephen A. Hansen, Getting Online for Human Rights. Frequently Asked Questions and Answers About Using the Internet in Human Rights Work: http://shr.aaas.org/online/cover.htm Concise Guide to Human Rights on the Internet (Derechos, Septiembre 1998): http://www.derechos.org/human-rights/manual.htm Projekt DIANA Online Human Rights Archive: http://diana.law.yale.edu University of Minnesota Human Rights Library: http://www.umn.edu/humanrts International Law and Human Rights putem posluzitelja: http://doddel.cs.unimaas.nl Human Rights Education Bibliography: http://soros.org/fmp2/html/bib_intro.html Za audiovizuelne materijale pogledajte sledeu internet stranicu: http://www.hrea.org/pubs/HREsourcebook/2nd/ Meunarodne organizacije Ujedinjene nacije United Nation (UN) UN Headquarters First Avenue at 46th Street New York, NY 10017; USA Web-stranica: www.un.org Email adresa: inquiries@un.org Web-stranica UN sadrzi sve informacije o specijalizovanim organizacijama ili podorganizacijama koje su date u nastavku teksta. Meutim, tim stranicama cesto nije lako pristupiti, pa zbog toga dajemo spisak najvaznijih institucija koja se bave oblasu ljudskih prava i obrazovanja za ljudska prava. Visoki predstavnik UN za ljudska prava United Nations High Commissioner for Human Rights (OHCHR-UNOG) 814 Avenue de la Paix 1211 Geneva 10 Switzerland Telefon: + 41 22 917 9000 U nastavku tekstu navedene su informacije o meunarodnim institucijama i organizacijama koje se bave oblasu ljudskih prava i obrazovanja za ljudska prava. Mnoge od njih izdaju materijale o ljudskim pravima, odrzavaju radionice i pruzaju informacije i savete o ljudskim pravima. Web-stranica: http://www.unhchr.ch/ Email adresa: videti na adresi http://www.unhchr.ch/html/hchr/contact.htm Radni jezici: engleski, francuski, spanski Program: razvoj nacionalnih planova delovanja, podrska nevladinim organizacijama, obuka razlicitih grupa strucnjaka, izvestavanje o primeni meunarodnih ugovora i obaveza, razvoj kurikuluma Ciljne grupe: zakonodavci, sudije, advokati, policijski sluzbenici, zatvorski sluzbenici, nastavnici, vladini sluzbenici, mediji, pripadnici javnih sluzbi Baza podataka pruza informacije o organizacijama, materijalima i programima obrazovanja za ljudska prava. Baza podataka predstavlja doprinos Deceniji obrazovanja za ljudska prava UN (19952004) i omoguuje sirenje informacija o brojnim resursima u oblasti obrazovanja i obuke za ljudska prava. Moze se pretrazivati pet odeljaka po geografskom kriterijumu, ciljnim grupama, temama, zemlji/regionu, vrsti i jeziku. Informacije u bazi podataka dostupne su na engleskom, francuskom i spanskom jeziku. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu United Nations Educational, Scientific and Cultural Organisation (UNESCO) 7 Place de Fontenoy 75352 PARIS 07 SP France Telefon: + 33 1 45 68 10 00 Web-stranica: www.unesco.org Email adresa: geneva@unesco.org Radni jezici: francuski, engleski Program: formulisanje politike obrazovanja za ljud- 310 DODATNI IZVORI ska prava, stampanje publikacija, jacanje istrazivackih mreza za ljudska prava i obrazovanje za ljudska prava; obrazovanje za ljudska prava u skolama; obuka razlicitih grupa (parlamentarci, lokalni politicari, clanovi nevladinih organizacija); obrazovanje za ljudska prava na univerzitetskom nivou. Ciljne grupe: srednje skole i univerziteti; grupe strucnjaka UNESCO za glavni cilj ima doprinos miru i bezbednosti u svetu sirenjem saradnje meu zemljama kroz obrazovanje, nauku, kulturu i komunikaciju radi unapreivanja opsteg postovanja pravde, vladavine prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda koje se u Povelji Ujedinjenih nacija utvruju za sve ljude sveta, bez razlike na osnovu rase, pola, jezika ili religije. Visoki predstavnik UN za izbeglice United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR) P. O. Box 2500, 1211 Geneva 2 Depot 2 Switzerland Telefon: + 41 22 739 8111 Web-stranica: www.unhcr.ch Emaila adresa: towle@unhcr.ch Radni jezici: engleski, francuski Program: javno obrazovanje; javne kampanje podizanja svesti; izrada tekstova Ciljne grupe: nastavnici, izbeglice, vladine agencije Kancelarija Visokog predstavnika UN za izbeglice ima zadatak da vodi i koordinira meunarodne akcije radi zastite izbeglica i resavanja problema izbeglica sirom sveta. Njegov osnovni cilj je zastita pra- va i dobrobiti izbeglica. Nastoji obezbediti da svako moze uzivati pravo na trazenje azila i nai sigurno utociste u drugoj drzavi, s mogunosu da se dobrovoljno vrati u svoje prebivaliste, integrise u lokalnu sredinu ili preseli u drugu zemlju. Fond za decu UN United Nations Children Fund (UNICEF) UNICEF House 3 United Nations Plaza New York, NY 10017 USA Telefon: + 1 212 326 7000 Web-stranica: www.unicef.org Email adresa: info@unicef.org Radni jezici: engleski, francuski, spanski UNICEF je od Generalne skupstine UN dobio mandat da promovise zastitu prava dece, pomaze zadovoljavanje njihovih osnovnih potreba i omoguava da dostignu svoj puni potencijal. UNICEF se rukovodi Konvencijom o pravima deteta i deluje na ostvarenju prava dece, istrajui na etickim nacelima i meunarodnim standardima ponasanja prema deci. Meunarodna organizacija rada International Labor Organization (ILO) 4 Route des Morillons CH-1211 Geneva 22, Switzerland Telefon: + 41 22 799 6111 Web-stranica: www.ilo.org Email adresa: ilo@ilo.org Radni jezik: engleski Meunarodna organizacija rada je specijalizovana agencija UN koja promovise socijalnu pravdu i meunarodno priznata ljudska prava i prava radnika. ILO formulise meunarodne radne standarde u obliku konvencija ili preporuka koje postavljaju minimalne standarde osnovnih radnih prava. Promovise razvoj nezavisnih organizacija poslodavaca i radnika i pruza obuku i savetodavne usluge tim organizacijama. Regionalne organizacije AFRIKA Africka komisija za ljudska prava i prava naroda African Commission on Human and Peoples' Rights (ACHPR) 90 Kairaba Avenue, P. O. Box 673 Banjul, The Gambia Telefon: + 220 392962; 372070 Faks: + 220 390764 Web-stranica: www.achpr.org Email adresa: achpr@achpr.org, idoc@achpr.org Radni jezici: engleski, francuski, arapski i spanski Africka komisija za ljudska prava i prava naroda je glavno telo u africkom sistemu zastite ljudskih prava. Njen glavni zadatak je sirenje i zastita ljudskih prava - ona siri informacije o africkom sistemu ljudskih prava i organizuje radionice i konferencije i prima predstavke od pojedinaca ili grupa o krsenjima ljudskih prava. Sediste Komisije je u Bandzulu u Gambiji; Komisija je telo Africke unije, bivse Organizacije africkih jedinstva. Nakon stupanja na snagu Dodatnog protokola uz Africku povelju bie osnovan Africki sud za ljudska prava i prava naro- DODATNI IZVORI 311 da, koji e dopunjavati delatnost Africke komisije. Odluke Suda moi e da sadrze nalog za naknadu stete i bie pravno obavezujue. SEVERNA I JUZNA AMERIKA Interamericka komisija za ljudska prava Inter-American Commission on Human Rights (IACHR) 1889 F Street, N. W. Washington D.C., 20006 USA Telefon: +1 202 458 6002 Web-stranica: www.cidh.oas.org/DefaultE.htm Email adresa: cidhoea@oas.org Radni jezici: engleski, francuski, portugalski, spanski Program: praenje; tecajevi o ljudskim pravima, postdiplomske stipendije za proucavanje ljudskih prava Ciljne grupe: univerziteti, starosedelacki narodi Interamericka komisija za ljudska prava jedno je od dva tela u interamerickom sistemu sirenja i zastite ljudskih prava. Komisija ima sediste u Wasingtonu, D.C. Drugo telo je Interamericki sud za ljudska prava u San Hozeu u Kostariki. Komisija je autonomno telo Organizacije americkih drzava (OAS). Glavna funkcija joj je promovisanje postovanja i odbrane ljudskih prava u opstem kontekstu ljudskih prava i na nivou pojedinca. Svaki pojedinac, grupa ili nevladina organizacija moze predati prijavu Komisiji, navodei krsenje prava zastienih Americkom konvencijom i/ili Americkom deklaracijom. Interamericki institut za ljudska prava Inter-American Institute of Human Rights (IIDH) P. O. Box 10081-1000 San Jos, Costa Rica Telefon: + 506 234 04 04 Web-stranica: www.iidh.ed.cr Email: cre@iidh.ed.cr Radni jezici: engleski, spanski Program: praenje; izdavastvo; razliciti tecajevi i obuka o regionalnim i meunarodnim mehanizmima za zastitu ljudskih prava i meunarodnog prava, obrazovanje za ljudska prava u srednjim skolama Ciljne grupe: aktivisti nevladinih organizacija, grupe strucnjaka, vladini sluzbenici, nastavnici Institut radi na sirenju i ostvarivanju prava iz Americke konvencije o ljudskim pravima i doprinosi konsolidaciji demokratije putem obrazovanja, istrazivanja, politickog posredovanja, programa obuke, tehnicke pomoi vezane za ljudska prava, kao i sirenjem znanja putem specijalizovanih publikacija. Rad Instituta zasniva se na nacelima predstavnicke demokratije, vladavine prava, ideoloskog pluralizma i postovanja osnovnih prava i sloboda. Institut sarauje sa Interamerickim sudom i Interamerickom komisijom za ljudska prava, svim sektorima civilnog drustva i drzavnim telima u zemljama zapadne hemisfere, kao i s meunarodnim organizacijama. EVROPA Savet Evrope Council of Europe (CoE) F-67075 Strasbourg Cedex Strasbourg, France Telefon: + 33 3 88 412 000 Web-stranica: www.coe.int Email adresa: dhr@coe.fr Radni jezici: engleski, francuski Program: dokumentacioni centri; izdavastvo; obuka nastavnika Ciljne grupe: osnovna i srednja skola, profesionalne grupe Savet Evrope pokriva sva najvaznija pitanja s kojima se suocava evropsko drustvo, osim odbrane. Njegovi radni programi ukljucuju sledea podrucja delovanja: ljudska prava, mediji, pravna saradnja, socijalna kohezija, zdravlje, obrazovanje, kultura, naslee, sport, mladi, lokalna demokratija i prekogranicna saradnja, okolina i regionalno planiranje. Savet Evrope ne treba mesati sa Savetom Evropske unije. Te dve organizacije su sasvim razlicite. Meutim, sve drzave clanice EU clanice su Saveta Evrope, koji ima 45 drzava clanica. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Organization for Security and Cooperation in Europe (OSCE) Kaerntner Ring 57 1010 Vienna, Austria Telefon: + 43-1 514 36 180 Web-stranica: www.osce.org Email adresa: info@osce.org 312 DODATNI IZVORI Radni jezik: engleski OSCE je najvea regionalna bezbednosna organizacija u svetu, s 55 zemalja clanica iz Evrope, Azije i Severne Amerike. Deluje na ranom upozoravanju, sprecavanju sukoba, upravljanju krizama i drustvenoj obnovi posle sukoba. OSCE ima pristup bezbednosti koji je sveobuhvatan i ukljucuje siroki raspon bezbednosnih pitanja kao sto su nadzor naoruzanja, preventivna diplomatija, mere izgradnje poverenja, ljudska prava, demokratizacija, posmatranje izbora i ekonomska i ekoloska bezbednost. OEBS Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR) Al. Ujazdowskie 19 00557 Warsaw, Poland Telefon: + 48 22 520 0600 Web-stranica: www.osce.org/odihr Email: office@odihr.pl Radni jezik: engleski Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava je glavna institucija OSCE odgovorna za ljudsku dimenziju. ODIHR promovise demokratske izbore putem pazljivog posmatranja nacionalnih izbora i projekata kojima pomaze jacanje demokratije, dobrog upravljanja i stabilnosti. Pruza prakticnu podrsku osnazenju demokratskih institucija i postovanja ljudskih prava, kao i razvoju civilnog drustva. Sluzi kao mesto kontakta za pitanja Roma. Takoe, doprinosi ranom upozoravanju i sprecavanju sukoba posmatranjem ispunjenja obaveza koje proizlaze iz ljudske dimenzije OSCE. Nevladine organizacije Meunarodne nevladine organizacije Liga za borbu protiv kleveta Anti-Defamation League (ADL) 823 United Nations Plaza New York, NY 10017 USA Telefon: + 1 212 885 7805 Faks: + 1 212 885 5860 Web-stranica: www.adl.org Email adresa: webmaster@adl.org Radni jezik: engleski Program: izvori za skole i zajednice, razliciti interaktivni oblici obuke za izvrsna tela vlasti koja sprovode zakone (obuka o ekstremizmu, zlocinima iz mrznje, o nepristranosti), uputstva o reagovanju na zlocin mrznje; studentski filmski i video-radovi Ciljne grupe: predskolska deca, ucenici osnovnih i srednjih skola, studenti, civilno drustvo u celini Amnesty International (AI) 1 Easton Street London WC1 8DJ United KIngdom Telefon: + 44 20 7413 5500 Web-stranica: www.amnesty.org Email: jluck@amnesty.org; cthomas@amnesty.org Radni jezici: engleski, arapski, francuski, spanski Program: materijali za obrazovanje za ljudska prava; obuka nastavnika; obuka policajaca, vojnih i drugih strucnjaka Ciljne grupe: osnovna i srednja skola; profesional- ne grupe Amnesty International je pokret za kampanje aktivan sirom sveta radi sirenja meunarodno priznatih ljudskih prava. Njegova misija je istrazivanje i delovanje na sprecavanju i okoncanju teskih krsenja prava na telesni i mentalni integritet pojedinca, prava na slobodu savesti i slobodu izrazavanja, kao i slobodu od diskriminacije, u kontekstu njihovog rada na sirenju svih ljudskih prava. Amnesty International ima vise od milion clanova i pobornika u vise od 140 zemalja. Udruzenje za obrazovanje za ljudska prava Human Rights Education Associates (HREA) P. O. Box 382396 Cambridge, MA 02238 2396, USA Telefon: + 1 617 625 0278 Web-stranica: www.hrea.org Email: info@hrea.org Radni jezik: engleski HREA je meunarodna nevladina organizacija koja podrzava ucenje za ljudska prava, obuku aktivista i strucnih radnika; razvoj edukativnih materijala i programa, kao i izgradnju zajednice putem online tehnologija. Posveena je kvalitetnom obrazovanju, stavovima i delovanju na zastiti ljudskih prava i jacanju razvoja slobodnih i pravednih zajednica posveenih miru. Human Rights Watch 350 Fifth Avenue, 34th Floor New York, NY 10118-3299, USA Telefon: + 1 212 290 4700 Web-stranica: www.hrw.org Email: hrwnyc@hrw.org DODATNI IZVORI 313 Radni jezici: engleski Human Rights Watch je najvea organizacija posveena ljudskim pravima u SAD. Istrazivaci Human Rights Watcha vode operacije utvrivanja cinjenica o krsenju ljudskih prava u svim podrucjima sveta. Human Rights Watch svake godine objavljuje svoje nalaze u knjigama i izvestajima, koje iscrpno prenose nacionalni i meunarodni mediji, na osnovu kojih Human Rights Watch trazi od vladinih sluzbenika da izmene politiku i praksu. Meunarodni komitet Crvenog krsta International Committee of the Red Cross (ICRC) 19 Avenue de la Paix 1202 Geneva, Switzerland Telefon: + 41 22 734 60 01 Web-stranica: www.icrc.org Email: webmaster.gva@icrc.org Radni jezici: engleski, francuski, spanski Meunarodni komitet je nepristrasna, neutralna i nezavisna organizacija cija je humanitarna misija iskljucivo zastita zivota i dostojanstva zrtava rata i meunarodnih sukoba i pruzanje pomoi. Komitet usmerava i koordinira akcije meunarodne pomoi u situacijama sukoba. Takoe nastoji da spreci patnje sirenjem i jacanjem nacela humanitarnog prava, kao i njihovu primenu. Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava People's Decade of Human Rights Education (PDHRE) 526 West 111th Street, Suite 4E New York, NY 100025, USA Telefon: + 1 212 749 3156 Web-stranica: http://www.pdhre.org Email: pdhre@igc.apc.org Program: resursni centri za istrazivanje i razvoj obrazovnih materijala, obuka odraslih, konferencije i stvaranje saveza Ciljne grupe: formalni i neformalni sektori obrazovanja Decenija posmatra ljudska prava kao vrednosni sistem koji moze ojacati demokratske zajednice i drzave naglasavanjem odgovornosti, reciprociteta i ravnopravno i informisano ucese u odlukama koje se ticu njihovih zivota. Bilo je presudno pri lobiranju Ujedinjenih nacija da proglase Deceniju obrazovanja za ljudska prava i pri formulisanju i lobiranju za razlicite rezolucije Svetske konferencije o ljudskim pravima, Generalne skupstine UN, Visokog predstavnika UN za ljudska prava, ugovorna tela u okviru UN i Cetvrte svetske konferencije o zenama. Svetsko udruzenje za skolu kao instrument mira World Association for the School as an Instrument for Peace (EIP) 5, Rue de Simpion CH-1207 Geneva, Switzerland Telefon: + 41 22 7352422 (fax) Web-stranica: http://www.eip-cifedhop.org/ Email: cifedhop@mail-box.chT Program: Meunarodni centar za obuku o ljudskim pravima i izgradnji mira (International Training Center on Human Rights and Peace Twining - CIFEDHOP); sa engleskim, francuskim i spanskim sekcijama Ciljne grupe: edukatori ljudskih prava EIP obavlja svoje aktivnosti u oblasti obrazovanja za ljudska prava, mir i graanstvo. Sirom sveta doprinosi tome da obrazovni krugovi, vladina tela i javnost postanu svesni potreba za takvim obrazovanjem u skolama i u zajednici. Tako, predlaze obuku nastavnika, strategiju i sadrzaj kurikuluma, kao i konkretne akcije koje doprinose razvitku gledista, vestina i znanja za jacanje ljudskih prava, osnovnih sloboda i nenasilno resavanje sukoba. Regionalne nevladine organizacije Afrika i Bliski istok Africka prava African Rights Direktor: Rakiya Omaar P.O. Box 18368 London EC4 A4JE England/U.K Telefon: + 44 20 7947 3276 Fax + 44 20 7947 3253 Program: Africka prava je organizacija posveena radu na pitanjima teskih krsenja ljudskih prava, sukoba, gladi i graanske obnove u Africi. African Rights narocito istrazuje krsenja ljudskih prava u Ruandi, Somaliji, Sudanu i nastoji da utvrdi strukture i elemente za trajni mir i odrzive rezime ljudskih prava. Afronet P. O. Box 31145 314 DODATNI IZVORI Lusaka, Zambia Telefon: + 260 1 251813/4 Fax.: + 260 1 251776 Web-stranica: http://afronet.org.za E-mail: info@afronet.org.zm Program: Afronet tezi omoguavanju umrezavanja, saradnje i organizovanja meu nevladinim organizacijama u Africi. Preduzima programe koji omoguavaju da africke drzave sprovode Africku povelju o ljudskim pravima i pravima naroda kao i druge regionalne sporazume i instrumente koje africke drzave usvajaju radi podizanja zivotnog standarda u Africi. Bori se protiv korupcije pomou programa poveanja narodne participacije radi osiguranja javne odgovornosti na svim nivoima africkog drustva. Arapski institut za ljudska prava Arab Institute for Human Rights (AIHR) 10, rue Ibn Masoud El Manzah, 1004 Tunis, Tunisia Telefon: + 216 1 767 889/767 003 Web-stranica: www.aihr.org.tn Email: aihr.infocenter@gnet.tn Radni jezici: engleski, francuski, arapski Program: razliciti programi obuke za nevladine organizacija za ljudska prava; tecajevi o ljudskim pravima za studente; dokumentacija; istrazivanja Ciljne grupe: nevladine organizacije; grupe strucnjaka; nastavnici; ucenici; deca; zene Osnovan 1989. godine Arapski institut za ljudska prava je nezavisna arapska nevladina organizacija. Institut radi na podizanju svesti o graanskim, politickim, kulturnim, socijalnim i ekonomskim ljudskim pravima. Takoe, siri informacije i promovise obrazovanje za ljudska prava putem seminara, radionica, istrazivanja, anketa o pravima zena, pravima dece itd. Kairski institut za proucavanje ljudskih prava Cairo Institute for Human Rights Studies (CIHRS) P.O. B o x 11 7 Maglis El Shaab Cairo, Egypat Telefon: + 202 354 3715 Web-stranica: http://www.cihrs.org/ Email: cihrs@idsc.gov.eg Program: istrazivanje; obuka nastavnika; obuka o CEDAW i Konvenciji o pravima deteta; Filmski klub ljudskih prava; stampanje publikacija; godisnji regionalni arapski programi obuke, godisnji letnji obrazovni tecaj o ljudskim pravima za studente Ciljne grupe: nevladine organizacije za ljudska prava, verske zajednice, zene, nastavnici Radni jezici: engleski, arapski Kairski institut je istrazivacki centar specijalizovan za ljudska prava. Glavni zadatak mu je da analizira i objasni teskoe u procesu sprovoenja ljudskih prava u arapskom svetu. Radi na sirenju ljudskih prava u arapskim zemljama putem razvoja intelektualno snaznih i novih pristupa u resavanju problema implementacije ljudskih prava. Institut za ljudska prava i razvoj u Africi Institute for Human Rights and Development in Africa P.O. Box 1896 Banjul The Gambia Telefon: + 220 496421, Fax.: + 220 494 178 Web-stranica: www.AfricanInstitute.org Email: info@AfricanInstitute.org Cilj Instituta je davanje doprinosa ljudskim pravima i razvoju Afrike koristei instrumente sporazuma o ljudskim pravima, narocito Povelju o ljudskim pravima i pravima naroda. Takoe ima savetodavnu funkciju za pojedince i nevladine organizacije zastupajui njihove predmete u sporovima protiv drzava stranaka pred Africkom komisijom. Pravnici za ljudska prava Lawyers for Human Rights (LHR) National Office, Kutlwanong Democracy Centre 357 Visagie Street (cnr. Prinsloo Street) Pretoria 0002, South Africa Telefon: + 27 12 320 2943 (fax) Web-stranica: http://www.lhr.org.za Email: lhr@lhr.org.za Program: edukacija glasaca, pravni saveti, zastupanje u parnicama, obuka pomonog pravnog osoblja, krivicnopravna reforma, pravna reforma; prava izbeglica, prava zena Ciljne grupe: grupe strucnjaka; skole, javni sluzbenici, opsta javnost Zemlje: Juzna Afrika, juznoafricke zemlje, supsaharska Afrika Pravnici za ljudska prava je nevladina, neprofitna organizacija cija je vizija da bude vodei i efikasan pobornik i zastitnik ljudskih prava i ustavnosti; meunarodna snaga u razvoju i realizaciji ljudskih prava, s prvenstvenom paznjom ka Africi i prvorazredni saradnik u definisanju jasne strateske politike socijalnih i ekonomskih prava za one kojima je to po- DODATNI IZVORI 315 trebno. Organizacija je ubrzo postigla izvrsne rezultate u borbi protiv represije i krsenja ljudskih prava u rezimu apartheida. Kasnije je pomogla u tranziciji ka demokratiji putem edukacije glasaca i nadzora. Azija i Pacifik Azijski regionalni resursni centar za obrazovanje za ljudska prava Asian Regional Resource Center for Human Rights Education (ARRCHR) 2738 Ladprao, 128/3 Klongchan, Bangkapi Bangkok 10240, Thailand Telefon: + 66 2 377 5641 Web-stranica: www.arrc-hre.com Email: arrc@ksc.th.com Radni jezici: engleski Program: mesto razmene materijala u vezi sa obrazovanjem za ljudska prava u Aziji i pacifickom regionu; obuka nastavnika u obrazovanju za ljudska prava; popularna edukacija Ciljne grupe: formalna edukacija; neformalna edukacija; grupe strucnjaka Centar tezi popularisanju i institucionalizovanju obrazovanja za ljudska prava u azijsko-pacifickom regionu. Radi na mobilisanju ljudi na ucesu u transformisanju drustva ka osetljivosti na ljudska prava i u razvijanju kulture mira, demokratije i pravde. Centar je takoe institucija i mreza za obrazovanje za ljudska prava u azijsko-pacifickom regionu, pruzajui obuku u pitanjima ljudskih prava, odrzavanjem radionica, razvijanjem i razmenom obrazovnih i drugih materijala, istrazivanje i kampanje za obrazovanje za ljudska prava. Azijska komisija za ljudska prava Asian Human Rights Commission (AHRC) Unit D, 7th Floor, Mongkok Commercial Centre, 16-16B Argyle Street, Kowloon Hong Kong, Republic of China Telefon: + 852 26986339 Web-stranica: http://www.ahrchk.org Email: ahrchk@ahrchk.org Radni jezici: engleski, kineski Program: edukacija na lokalnom nivou radi sirenjem svesti o ljudskim pravima; izvestavanje; nadzor; obuka kroz praksu Ciljne grupe: lokalne grupe, nevladine organizacije, strucni radnici, ucenici Komisiju je 1986. godine osnovala grupa uglednih pravnika i aktivista za ljudska prava u Aziji, kao nezavisno nevladino telo koje radi na sirenju svesti i ostvarenju ljudskih prava u Aziji, kao i na mobilizaciji azijskog i meunarodnog javnog mnjenja u cilju pomoi zrtvama krsenja ljudskih prava. Komisija promovise graanska i politicka, ekonomska, socijalna i kulturna prava i tezi ostvarenju ciljeva zapisanih u Azijskoj povelji. Evropa Danski centar za ljudska prava Danish Centre for Human Rights Grundtvigs Hus Studiestraede 38 DK1455 Copenhagen K, Denmark Telefon: +45 33 30 88 68, Fax: +45 33 30 88 00 E-mail: DB@humanrights.dk Web-stranica: www.humanrights.dk Cilj Centra je da okupi i razvije znanja o ljudskim pravima na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou. Rad Centra obuhvata istrazivanje, informisanje i stampanje, obrazovanje, dokumentacione i interdisciplinarne projekte. U njemu rade strucnjaci iz razlicitih oblasti, pocevsi od prava, antropologije, sociologije, ekonomije, istorije do medija. Od 1999. godina visi savetnik radi na pitanjima prava zena i polnim i reproduktivnim pravima. Centar sarauje s nevladinim organizacijama i telima vlasti na nacionalnom i meunarodnom nivou. Takoe sarauje i s Nordijskim savetom, Savetom Evrope, OEBS i Ujedinjenim nacijama. Helsinska fondacija za ljudska prava Helsinki Foundation for Human Rights (HFHR) 18 Bracka street apt. 62, 00-028 Warsaw, Poland Telefon: +48 22 828 10 08/828 69 96 Web-stranica: www.hfhrpol.waw.pl/En/index.html Email: hfhr@hfhrpol.waw.pl Radni jezik: engleski Program: obrazovanje i obuka strucnjaka za ljudska prava; Skola ljudskih prava; kampanje javne edukacije; nadzor; zakonodavne inicijative Ciljne grupe: pravnici, parlamentarci, predstavnici nevladinih organizacija; sudije, policajci; zatvorsko osoblje Helsinska fondacija za ljudska prava je neprofitna organizacija nezavisna od drzave i politickim strankama, deluje u obrazovanju za ljudska prava, o vladavini prava i ustavnosti pripadnika nevladinih oragnizacija, drzavnih institucija i medija. Takoe 316 DODATNI IZVORI uci delotvornim akcijama za zastitu i sirenje ljudskih prava. Meunarodna helsinska federacija International Helsinki Federation (IHF) Rummelhardtgasse 2/18 A-1090 Vienna, Austria Telefon: + 43-1408 88 22 Web-stranica: www.ihf-hr.org Email: office@ihf-hr.org Radni jezik: engleski Program: obuka grupa strucnjaka; nadzor stanja ljudskih prava Ciljne grupe: clanovi organizacija Meunarodne helsinske federacije; pravosudni radnici, aktivisti ljudskih prava Zemlje: drzave clanice OSCE Meunarodna Helsinska federacija za ljudska prava je samostalna grupa nevladinih neprofitnih organizacija koje rade na zastiti ljudskih prava sirom Evrope, Severne Amerike i srednje Azije. Glavni cilj joj je nadzor nad primenom odredbi o ljudskim pravima Zavrsnog helsinskog akta i iz njega proisteklih dokumenata. Sekretarijat Federacije u Becu daje podrsku i odrzava vezu izmeu 41 clanice ,,Helsinskog komiteta" i pridruzenih grupa za ljudska prava i predstavlja ih na meunarodnoj politickoj sceni. Federacija takoe povezuje pojedince i grupe za ljudska prava u zemljama u kojima nema Helsinskog komiteta. Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul Wallenberg Raoul Wallenberg Institute of Human Rights and Humanitarian Law P. O. Box 1155 S-22105 Lund Sweden Tel: +46 46 222 12 08, Fax: +46 46 222 12 22 Web-stranica: http://www.rwi.lu.se E-mail : secretariat@rwi.lu.se Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul Wallenberg je akademska institucija osnovana 1984. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Lundu u Svedskoj. Cilj Instituta su istrazivanja, obuka i akademsko obrazovanje u oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava. Severna i Juzna Amerika Komisija za odbranu ljudskih prava u Srednjoj Americi Comisin para Defensa de los Derechos Humanos en Centroamrica (CODEHUCA) 189-1002, San Jos, Costa Rica Telefon: + 506 224 5970 Web-stranica: www.codehuca.or.cr/ Email: codehuca@codehuca.or.cr Radni jezici: spanski, engleski Komisija za odbranu ljudskih prava u Srednjoj Americi je nezavisna, neprofitna, nevladina, neverska regionalna asocijacija. Od svog osnivanja 1978. godine ona je kao institucija duboko ukorenjena u graansko drustvo Srednje Amerike. Najvazniji cilj joj je da osnazi postovanje ljudskih prava u Srednjoj Americi. U tu svrhu razvija i sprovodi integralni koncept ljudskih prava, produbljuje srednjoamericki koncept ljudskih prava, naglasava prevenciju krsenja ljudskih prava i podupire najugrozenije delove srednjoamerickog drustva. POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM PRAVIMA Evropski postdiplomski program o ljudskim pravima i demokratizaciji European Master's Degree in Human Rights and Democratisation European Inter-University Centre (EIUC) for Human Rights and Democratisation E.MA Secretariat: Monastery of San Nicol, Riviera San Nicol, 26, I-30126 Venice The Lido Tel: + 39 041 2720 923 (direktan) Tel: + 39 041 2720 911 (secretarijat) Email: ema-info@venis.it, secretariat@ema-humanrights.org http://hrd-euromaster.venis.it Evropski regonalni postdiplomski program za demokratizaciju i ljudska prava u jugoistocnoj Evropi European Regional Master in Democracy and Human Rights in South-East Europe Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije Univerzitet u Sarajevu, Obala Kulina bana 7/I, 71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina Tel. + 387 33 668 685 Email: coordination@cps.edu.ba, law@cps.edu.ba http:// www.eurobalk.net Mediteranski postdiplomski program u ljudskim pravima i demokratizaciji Mediterranean Master's Degree in Human Rights and Democratisation University of Malta Old University Building, St, Paul Street, Valletta DODATNI IZVORI 317 VLT 07, Malta Tel: (356) 242791, 234121 ext 242 E-mail: hrights@maltanet.net http://home.um.edu.mt/laws/test/hrd/ Africki postdiplomski program u ljudskim pravima i demokratizaciji African Master on Human Rights and Democratisation Centre for Human Rights, University of Pretoria, Pretoria 0002, South Africa Tel: + 27 12 420 3228 Email: chheyns@hakuna.up.ac.za http://www.up.ac.za/chr/newmasters/masters.html Azijski postdiplomski program u ljudskim pravima Asian Master in Human Rights Centre for Comparative and Public Law, 4th Floor K. K. Leung Building, Pokfulam Road, University of Hong Kong Tel.: (852) 2859 2951 Email. awpgs@hkusua.hku.hk http://www.hku.hk/ccpl/hr-programs/i Postdiplomski program studija meunarodnog prava i ljudskih prava Graduate Program in International Law and Human Rights Studies University for Peace, Apdo. 138 6100, Ciudad Colon, Costa Rica Tel: + 506-205-9000 Email: acadmin@upeace.org http://www.upeace.org/academic/masters/int_law.htm Postdiplomski program o ljudskim pravima Instituta Raoul Wallenberg Master Program in Human Rights Law of the Raoul Wallenberg Institute Faculty of Law, University of Lund, Box 207, SE-221 00 LUND, Sweden Tel: + 46 46 222 1249 E-mail: frida.ericmats@jur.lu.se ili frida.nilsson@jur.lu.se http://www.rwi.lu.se 318 DODATNI IZVORI E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA U OKVIRU MREZE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST U ovom odeljku nai ete korisne informacije o svim drzavama clanicama Mreze za ljudsku bezbednost, ukljucujui podatke o njihovim nacionalnim i meunarodnim inicijativama i programima u podrucju ljudskih prava, obrazovanja za ljudska prava i ljudske bezbednosti. nezavisne nacionalne institucije za ljudska prava, policijski sluzbenici, itd. Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann Ludwig Boltzmann Institute for Human Rights Vienna (BIM) Adresa: Hegasse 1, A-1010 Wien, Austria Telefon/faks: + 43 1 4277 27420, +43 1 4277 27429 Web-stranica: www.univie.ac.at/bim Email: bim.staatsrecht@univie.ac.at Radni jezici: engleski, nemacki Programi: istrazivacki programi; Institut je domain Usluznog centra u obrazovanju za ljudska prava (Human Rights Education Service Center) i redovno organizuje obuku, radionice i seminare. Ciljne grupe: ucenici, nastavnici, civilno drustvo, itd. Austrijski institut za ljudska prava The Austrian Human Rights Institute Adresa: Mnchsberg 2, Edmundsburg, A-5020 Salzburg, Austria Telefon/faks: + 43 662 84 25 21 181, + 43 662 84 25 21 182 Web-stranica: www.sbg.ac.at/oim/home.htm Email: human.rights@sbg.ac.at Radni jezici: engleski, nemacki Ciljne grupe: pravnici, univerziteti, uprava Programi: Bilten (Newsletter) o praksi Evropske konvencije za ljudska prava, seminari, istrazivanja KANADA Kanadska fondacija za ljudska prava Canadian Human Rights Foundation (CHRF) Adresa: 1425 Ren-Lvesque Blvd. West, Suite 407Montral, Qubec, H3G 1T7, CANADA Telefon/faks: + 1 514 954-0382, +1 514 954-0659 Web-stranica: www.chrf.ca Email: chrf@chrf.ca Radni jezici: engleski, francuski, ruski, indonezanski Programi: Meunarodni program obuke za ljudska prava: godisnji tecaj obuke za jacanje sposobnosti organizacija za ljudska prava u aktivnostima obrazovanja za ljudska prava, programi obrazovanja za ljudska prava u Aziji, Africi i srednjoj i istocnoj Evropi i centralnoj Aziji; konferencije i radionice Ciljne grupe: civilno drustvo, posebno nevladine organizacije angazovane u obrazovanju za ljudska prava, vladini sluzbenici, nezavisne nacionalne institucije za ljudska prava Centar John Humphrey John Humphrey Centre Adresa: Box/PC 11661, Edmonton, AB, T5J 3K8, CANADA Telefon/faks: + 1 780 4532638, +1 780 4821519 Web-stranica: www.johnhumphreycentre.org Email: info@johnhumphreycentre.org Programi: letnji kampovi i programi u ljudskim pra- AUSTRIJA Evropski centar za obuku i istrazivanje o ljudskim pravima i demokratiji European Training and Research Center for Human Rights and Democracy, (ETC) Adresa: Schubertstrae 29, A-8010 Graz, Austria Telefon/faks: + 43 316 322 8881, +43 316 322 888 4 Web-stranica: www.etc-graz.at Email: office@etc-graz.at Radni jezici: engleski, nemacki Programi: obrazovanje za ljudska prava na lokalnom, regionalnom i meunarodnom nivou i programi obuke; godisnja letnja skola za ljudska prava; konceptualizacija i koordinacija programa obrazovanja za ljudska prava u jugoistocnoj Evropi posredstvom Mreze univerzitetskih centara za ljudska prava u jugoistocnoj Evropi; konferencije i radionice, istrazivacki projekti Ciljne grupe: ucenici i studenti, nastavnici srednjih skola, mladi istrazivaci i univerzitetski nastavnici, nastavnici u obrazovanju za ljudska prava, predstavnici nevladinih organizacija, vladini sluzbenici, DODATNI IZVORI 319 vima za mlade, publikacije o ljudskim pravima Ciljne grupe: posebno deca i mladi CILE Interdisciplinarni program istrazivanja i edukacije Programa Inter-disciplinario de Investigaciones en Educacin (PIIE) Adresa: Enrique Richard 3344, uoa, Santiago de Chile, CHILE Telefon/faks: + 56-2209 66 44, +56-22204 74 60 Web-stranica: www.piie.cl Email: piie@academia.cl Programi: tecajevi i projekti o ljudskim pravima, seminari i publikacije o ljudskim pravima, itd. GRCKA Centar za odbranu ljudskih prava Human Rights Defence Centre Adresa: 3, Lempessi Street, Makrygianni, Athens 117 42, GREECE Telefon/faks: + 30 210-92 10 977, +30 210-92 46 056 Web-stranica: www.kepad.gr Email: info@kepad.gr Radni jezik: engleski Programi: obrazovanje za ljudska prava Ciljne grupe: mladi, osobe od 20 do 30 godina (ucenici, studenti, pripadnici nevladinih organizacija, novinari i drugi clanovi drustva) iz zemalja jugoistocne Evrope (uskoro i s Bliskog istoka i istocne Evrope) Fondacija za ljudska prava Marangopoulos Marangopoulos Foundation for Human Rights Adresa: 1, Lycavittou Street, Athens 106 72, GREECE Telefon/faks: + 30 10 3637455, + 30 10 3613527, +30 10 3622454 Web-stranica: www.mfhr.gr Email: info@mfhr.gr Radni jezici: engleski, francuski, grcki, italijanski Programi: tecajevi i seminari u obrazovanju za ljudska prava, stipendije za studente koji se specijalizuju za ljudska prava, publikacije i predavanja iz oblasti ljudskih prava IRSKA Irski centar za ljudska prava Irish Centre for Human Rights Adresa: National University of Ireland Galway, Galway, IRELAND Telefon/faks: + 353 91 750464, +353 91 750575 Web-stranica: www.nuigalway.ie/human_rights Email: humanrights@nuigalway.ie Radni jezik: engleski Programi: konferencije o ljudskim pravima, letnja skola, programi obuke, studijski programi, publikacije i projekti o pitanjima vezanim za ljudska prava Ciljne grupe: studenti, istrazivaci JORDAN Amanski Centar za proucavanje ljudskih prava Amman Center for Human Rights Studies (ACHRS) Adresa: Amman-1121, P. O. box 212524, JORDAN Telefon/faks: + 962-6-4655043 Web-stranica : www.achrs.org Email: achrs@joinnet.com.jo Radni jezik: arapski Programi: obrazovni tecajevi o ljudskim pravima, pravima zena i dece, radu s mladima i dobrovoljnom radu, reformi pravosua i krivicnopravnog sistema; programi sirenja socijalnih, obrazovnih i ekonomskih ljudskih prava Ciljne grupe: zene, deca, adolescenti, volonteri, novinari, skolski nastavnici, pravnici, sudije, itd. MALI Malijsko udruzenje za ljudska prava Association Malienne des Droits de l'Homme (AMDH) Adresa: Avenue Mamadou KONATE, Porte 400, Bamako-Coura, Bamako, B. P. 3129, Mali Telefon/faks: + 223-222-34-62 Web-stranica: www.afrdh.org/amdh Email: amdh@malinet.ml Programi: sirenje i zastita ljudskih prava (seminari, konferencije, radionice) dokumentacija, obrazovanje za ljudska prava Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava i Africki institut za obucavanje u obrazovanju za ljudska prava Mouvement de People pour l'Education aux Droits Humains, (PDHRE/DPEDH-MALI, and the Institut Africain d'Apprentissage pour l'Education aux Droits Humains (INAFAEDH/ALIHRE) Adresa: B. P. E 5168 Bamako Mali 320 DODATNI IZVORI Telefon/faks: + 223 220 4173, +223 220 4174 Email: pdhre@afribone.net.ml Programi: programi obrazovanja za ljudska prava, Grad ljudskih prava (Kati) HOLANDIJA Holandski institut za ljudska prava Netherlands Institute of Human Rights (SIM) Adresa: Utrecht University, Janskerkhof 3, 3512 BK Utrecht, The NETHERLANDS Telefon/faks: + 31 30 2538033, +31 30 2537168 Web-stranica: www2.law.uu.nl Email: sim@law.uu.nl Programi: istrazivacki projekti, distribucija informacija o ljudskim pravima na nacionalnom i meunarodnom nivou, tecajevi, konferencije, simpozijumi, predavanja NORVESKA Norveski centar za ljudska prava (ranije: Norveski institut za ljudska prava) Norwegian Centre for Human Rights Adresa: University of Oslo Faculty of Law, Norwegian Centre for Human Rights (NCHR), P. b. 6706 St. Olavs plass, 0130 Oslo, NORWAY Telefon/faks: + 47 22842001, +47 22842002 Web-stranica: http://www.humanrights.uio.no/engleski/ Email: admin@nchr.uio.no Radni jezici: norveski, engleski Programi: studijski programi za ljudska prava, tecajevi, druge aktivnosti vezane uz obrazovanje za ljudska prava, projekti izrade udzbenika Ciljne grupe: studenti, nastavnici u srednjim skolama, nastavnici u osnovnim skolama Norveski savet za izbeglice The Norwegian Refugee Council (NRC) Adresa: P. O. Box 6758 St. Olavs Plass, N-0130 Oslo, NORWAY Telefon/faks: + 47-23 10 98 00, +47-23 10 98 01 Web-stranica: www.nrc.no Email: Eldrid.Midttun@nrc.no Radni jezici: engleski, francuski, portugalski i lokalni sluzbeni jezici (jermenski, azerski, gruzijski, burundi) Programi: podrska drustvima sa akutnim i hronicnim potrebama ili drustvima u fazi tranzicije Glavni ciljevi: obrazovanje za ljudska prava, radionice, proizvodnja nastavnih materijala na nacionalnim jezicima Ciljne grupe: nacionalna tela nadlezna za obrazovanje, regionalni sluzbenici u oblasti obrazovanja, donosioci odluka i skolski direktori, nastavnici i mentori nastavnika, ucenici i roditelji SLOVENIJA Centar za istrazivanje obrazovanja Educational Research Institute (ERI) Adresa: Gerbizceva 62, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 420 12 40, +386 1 420 12 66 Web-stranica: www2.arnes.si/~uljpeins/ Email: pedagoski.institut@guest.arnes.si Programi: fundamentalni, istrazivacki, razvojni i primenjeni projekti u obrazovanju i srodnim oblastima, obuka i postdiplomsko usavrsavanje istrazivaca, organizacija seminara, strucni sastanci i meunarodne konferencije Fondacija "Zajedno" Regionalni centar za psihocosijalnu dobrobit dece Foundation "Together" Regional Centre for Psychosocial Wellbeing of Children Adresa: Resljeva 30, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 430 12 99, +386 1 430 12 98 Web-stranica: www.together-foundation.si Email: Eva.Marn@together-foundation.si Programi: programi jacanja lokalnih struktura u podrucju brige o deci i razvoja modela psihosocijalne zastite i osnazivanja dece pogoene ratom i socijalnim teskoama u jugoistocnoj Evropi Ciljne grupe: nastavnici, skolsko osoblje, zdravstveni radnici, nevladine organizacije, itd. Institut za etnicka istrazivanja Institute for Ethnic Studies (IES) Adresa: Erjavzceva 26, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 200 18 70, +386 1 251 09 64 Web-stranica: www.inv.si Email: INV@inv.si Programi: istrazivacki programi i projekti u oblasti etnickih studija, strucne studije narocito za drzavne institucije koje se bave manjinskim i kulturnim politikama Mirovni institut Peace Institute Adresa: Metelkova ulica 6, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 234 77 20, +386 1 234 77 22 DODATNI IZVORI 321 Web-stranica: www.mirovni-institut.si Email: info@mirovni-institut.si Programi: konferencije, seminari, istrazivanja i projekti u oblasti ljudskih prava, demokratizacije, mira i rata, rasizma, rodnih i kulturnih studija itd. HUMANITAS Adresa: Gosposka 10, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon: + 386 1 43 00 343 Web-stranica: www.humanitas-slovenia.org Email: humanitas@siol.net Programi: projekti podrske i zastite deprivilegovanim clanovima drustva u zemlji i u svetu; zastupanje njihovih interesa, posebno interesa dece; sirenje i omoguavanje obrazovanja i saveta na temelju ljudskih prava JUZNA AFRIKA Centar za ljudska prava Univerzitet u Pretoriji Centre for Human Rights University of Pretoria Adresa: University of Pretoria, 0002, Pretoria, SOUTH AFRICA Telefon/faks: + 27 12 4204111, +27 12 3625168 Web-stranica: www.up.ac.za/chr Email: scs@up.ac.za Programi: radionice, seminari, konferencije, specijalizovani programi obuke, obrazovni programi, projekti o obrazovanju za ljudska prava i zakonima o ljudskim pravima u Africi Ciljne grupe: socijalni radnici, nastavnici, pravnici, policijski radnici, nevladine organizacije UNESCO katedra za ljudska prava ,,Oliver Tambo" UNESCO ,,Oliver Tambo" Chair of Human Rights Adresa: University of Fort Hare, Private Bag X1314, Alice 5700, SOUTH AFRICA Telefon/faks: + 2740 602 2220, +2740 602 2544 Web-stranica: http://www.ufh.ac.za (search under: departments/research) Email: nrembe@ufh.ac.za Radni jezik: engleski Programi: obrazovanje za ljudska prava, strucna obuka, dokumentacija u oblasti ljudskih prava, demokratije, vrednosti, mira i tolerancije Ciljne grupe: profesionalne grupe, nacionalne institucije za ljudska prava, nevladine organizacije, ucenici i nastavnici u srednjim skolama i na univerzitetu, nosioci drustvenih promena, strukture civilnog drustva SVAJCARSKA Informacioni i dokumentacioni sistemi za ljudska prava Human Rights Information and Documentation Systems, International (HURIDOCS) Adresa: 48, chemin du Grand-Montfleury, CH1290 Versoix, SWITZERLAND Telefon/faks: + 41-22 755 52 52, +41-22 755 52 60 Web-stranica: http://www.huridocs.org Email: info@huridocs.org Radni jezici: engleski, francuski, spanski (prevodi publikacija i na arapski, ruski i druge jezike) Programi: regionalni susreti i obuka o upravljanju informacijama i dokumentaciji o ljudskim pravima, tecajevi za usavrsavanje instruktora nastavnika Ciljne grupe: radnici na informacionim i dokumentacionim sistemima organizacija koje se bave ljudskim pravima Meunarodni centar za obucavanje o ljudskim pravima i miru International Training Centre on Human Rights and Peace Teaching (CIFEDHOP) Adresa: 5, rue du Simplon, 1207 Geneva, Switzerland Telefon/faks: + 41-22 735 24 22, +41-22 735 06 53 Web-stranica: www.eip-cifedhop.org Email: cifedhop@mail-box.ch Radni jezici: francuski, engleski Programi: meunarodni skupovi u obrazovanju za ljudska prava, regionalni i nacionalni skupovi u nekoliko zemalja; publikovanje i distribucija materijala u oblasti obrazovanja za ljudska prava; podrska istrazivanjima i studijama i izrada nastavnih materijala Ciljne grupe: nastavnici u osnovnim, srednjim i strukovnim skolama, na uciteljskim fakultetima koji se bave ljudskim pravima i mirom Ljudska prava Svajcarska Menschenrechte Schweiz MERS Adresa: Gesellschaftsstrae 45, 3012 Bern, SWITZERLAND Telefon/faks: + 41-31 302 01 61, +41-31 302 00 62 Web-stranica: www.humanrights.ch Email: info@humanrights.ch Radni jezik: nemacki Programi: online-informacije, obrazovanje odraslih Ciljne grupe: uprava, socijalni radnici, policija, itd. 322 DODATNI IZVORI TAJLAND Azijski regionalni resursni centar u obrazovanju za ljudska prava Asian Regional Resource Center for Human Rights Education (ARRC) Adresa: 2738 Ladprao, 128/3 Klongchan, Bangkapi, Bangkok 10240, THAILAND Telefon/faks: + 66 2 377 5641, +66 1 642 7278 Web-stranica: www.arrc-hre.com Email: arrc@ksc.th.com Radni jezik: engleski Programi: organizacija obuke u obrazovanju za ljudska prava na regionalnom i nacionalnom nivou, izvestavanje i izdavanje publikacija u oblasti obrazovanja za ljudska prava Ciljne grupe: nastavnici u organizacijama koje se bave obrazovanjem za ljudska prava Kancelarija za studije ljudskih prava i socijalni razvoj, Univerzitet Mahidol Office of Human Rights Studies and Social Development, Mahidol University Adresa: Faculty of Graduate Studies, Mahidol, University, Salaya Campus, Nakhon Pathom 73170, THAILAND Telefon/faks: (66 2) 441-4125 ext. 400, 401 Email: tencs@mahidol.ac.th UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA 323 UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA Uvod Posto je priznavanje uroenog dostojanstva i jednakih i neotuivih prava svih clanova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu; posto je nepostovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupcima, koji su vreali savest covecanstva, i posto je stvaranje sveta u kojem e ljudska bia uzivati slobodu govora i ubeenja i biti slobodna od straha i nestasice proglaseno kao najvisa teznja svakog coveka; posto je bitno da ljudska prava budu zastiena pravnim poretkom kako covek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja; posto je bitno da se podstice razvoj prijateljskih odnosa meu narodima; posto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost covekove licnosti i ravnopravnost muskaraca i zena i posto su odlucili da podsticu drustveni napredak i poboljsaju uslove zivota u veoj slobodi; posto su se drzave clanice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opste postovanje i primenu ljudskih prava i osnovnih sloboda; posto je opste shvatanje ovih prava i sloboda od najvee vaznosti za puno ostvarenje ove obaveze; Generalna Skupstina proglasava ovu univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao zajednicki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ drustva, imajui ovu deklaraciju stalno na umu, tezio da ucenjem i vaspitavanjem doprinese postovanju ovih prava i sloboda i da postupnim unutrasnjim i meunarodnim merama obezbedi njihovo opste i stvarno priznanje i postovanje kako meu narodima samih drzava clanica, tako i meu narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom. Clan 1 Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svesu i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva. Clan 2 Svakom pripadaju sva prava i slobode proglasene u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politickog ili drugog misljenja, nacionalnog ili drustvenog porekla, imovine, roenja ili drugih okolnosti. Dalje, nee se praviti nikakva razlika na osnovu politickog, pravnog ili meunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi nacin ogranicena. Clan 3 Svako ima pravo na zivot, slobodu i bezbednost licnosti. Clan 4 Niko se ne sme drzati u ropstvu ili potcinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima. Clan 5 Niko se ne sme podvrgnuti mucenju ili svirepom, necovecnom ili ponizavajuem postupku ili kaznjavanju. Clan 6 Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt. Clan 7 Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zastitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku zastitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krsi ova deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju. 324 UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA Clan 8 Svako ima pravo na delotvorni pravni lek pred nadleznim nacionalnim sudovima protiv dela kojima se krse osnovna prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima. Clan 9 Niko ne sme biti proizvoljno uhapsen, pritvoren, niti proteran. Clan 10 Svako ima potpuno jednako pravo na pravicno javno suenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji e odluciti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivicne optuzbe protiv njega. Clan 11 Svako ko je optuzen za krivicno delo ima pravo da se smatra nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaze na javnom pretresu na kojem su mu obezbeena sva jemstva potrebna za njegovu odbranu. Niko se ne sme osuditi za dela ili propustanja koja nisu predstavljala krivicno delo po unutrasnjem ili meunarodnom pravu u vreme kada su izvrsena. Isto tako, ne sme se izricati teza kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je krivicno delo izvrseno. Clan 12 Niko se ne sme izloziti proizvoljnom mesanju u privatni zivot, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na cast i ugled. Svako ima pravo na zastitu zakona protiv ovakvog mesanja ili napada. Clan 13 Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine drzave. Svako ima pravo da napusti svaku zemlju, ukljucujui svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju. Clan 14 Svako ima pravo da trazi i uziva u drugim zemljama azil od proganjanja. Na ovo pravo se ne moze pozvati u slucaju gonjenja koje se istinski odnosi na krivicna dela nepoliticke prirode ili na postupke protivne ciljevima i nacelima Ujedinjenih nacija. Clan 15 Svako ima pravo na drzavljanstvo. Niko ne sme samovoljno biti lisen svog drzavljanstva niti prava da promeni drzavljanstvo. Clan 16 Punoletni muskarci i zene, bez ikakvih ogranicenja u pogledu rase, drzavljanstva ili vero- ispovesti, imaju pravo da sklope brak i da zasnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda. Brak se moze sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stupaju u brak. Porodica je prirodna i osnovna elija drustva i ima pravo na zastitu drzave i drustva. Clan 17 Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam i u zajednici s drugima. Niko ne sme biti samovoljno lisen svoje imovine. Clan 18 Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljucuje slobodu promene veroispovesti ili uverenja i slobodu da covek sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili uverenje poducavanjem, obicajima, molitvom i obredom. Clan 19 Svako ima pravo na slobodu misljenja i izrazavanja, sto obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog misljenja, kao i pravo da trazi, prima i siri obavestenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice. UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA 325 Clan 20 Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruzivanja. Niko se ne moze primorati da pripada nekom udruzenju. Clan 21 Svako ima pravo da ucestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu sluzbu u svojoj zemlji. Volja naroda je osnova drzavne vlasti: ova volja treba da se izrazava na povremenim i slobodnim izborima, koji e se sprovoditi opstim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajuim postupkom kojim se obezbeuje sloboda glasanja. Clan 22 Svako, kao clan drustva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, drustvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje licnosti, uz pomo drzave i putem meunarodne saradnje, a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake drzave. Clan 23 Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravicne i zadovoljavajue uslove rada i na zastitu od nezaposlenosti. Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuu naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbeuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja e, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zastite. Svako ima pravo da osniva sindikat i uclanjuje se u njega radi zastite svojih interesa. Clan 24 Svako ima pravo na odmor i razonodu, ukljucujui razumno ogranicenje radnog vremena i povremeno plaeni odmor. Clan 25 Svako ima pravo na standard zivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljucujui hranu, odeu, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne sluzbe, kao i pravo na osiguranje u slucaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovistva, starosti ili drugih slucajeva gubljenja sredstava za izdrzavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje. Majke i deca imaju pravo na narocito staranje i pomo. Sva deca, roena u braku ili van njega, uzivaju jednaku socijalnu zastitu. Clan 26 Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nizim skolama. Osnovno obrazovanje je obavezno. Tehnicko i strucno obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupno na osnovu njihove sposobnosti. Obrazovanje treba da bude usmereno ka punom razvitku ljudske licnosti i ucvrsivanju postovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapreuje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo meu svim narodima, rasnim i verskim grupama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za odrzanje mira. Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju decu. Clan 27 Svako ima pravo da slobodno ucestvuje u kulturnom zivotu zajednice, da uziva u umetnosti i da ucestvuje u naucnom napretku i u dobrobiti koja otuda proistice. Svako ima pravo na zastitu moralnih i materijalnih interesa koji proisticu iz svakog naucnog, knjizevnog ili umetnickog dela ciji je on tvorac. 326 UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA Clan 28 Svako ima pravo na drustveni i meunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni. Clan 29 Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je jedino mogu slobodan i pun razvitak njegove licnosti. U vrsenju svojih prava i sloboda svako se moze podvrgnuti samo onim ogranicenjima koja su predviena zakonom iskljucivo u cilju obezbeenja potrebnog priznanja i postovanja prava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja pravicnih zahteva morala, javnog poretka i opsteg blagostanja u demokratskom drustvu. Ova prava i slobode se ni u kom slucaju ne mogu ostvarivati protivno ciljevima i nacelima Ujedinjenih nacija. Clan 30 Nijedna odredba ove deklaracije ne moze se tumaciti kao pravo za ma koju drzavu, grupu ili lice da obavlja bilo koju delatnost ili da vrsi bilo kakvu radnju usmerenu na rusenje prava i sloboda koji su u njoj sadrzani. OPSTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA 327 OPSTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA Obrazovanje za ljudska prava je ucenje koje razvija znanje, vestine i vrednosti ljudskih prava. Ono afirmise odgovornost drzava i pojedinaca za postovanje, zastitu i promovisanje ljudskih prava svih ljudi bez obzira na rasu, pol, starost, etnicku i nacionalnu pripadnost i uverenja. Aktivnosti razraene u modulima ovog prirucnika pomoi e onima koji uce da razumeju glavna nacela ljudskih prava i razvijaju komunikacione vestine, kreativnost i vestine uveravanja, koje su od vitalne vaznosti za demokratiju. U aktivnostima se opsta borba za pravdu i dostojanstvo stavlja u multikulturni, socioekonomski i istorijski kontekst. Osim toga, u ponuenim aktivnostima potrebno je angazovati i srce i razum, budui da su oni koji uce o ljudskim pravima pozvani da razumeju sta ona znace za njih licno, a i ohrabreni da svoje razumevanje pretvore u promisljeno, nenasilno delovanje. Na kraju, ali ne i nevazno, cilj aktivnosti je da se istraze pitanja ljudskih prava u svoj njihovoj slozenosti, nepristrasno i iz razlicitih perspektiva, putem razlicitih obrazovnih praksi. Stoga je krajnji cilj svih aktivnosti pokazati da svako moze nesto da promeni i doprinese ostvarenju ljudskih prava, pravde i dostojanstva za sve. Aktivnosti ukljucene u prirucnik obuhvataju razgovore, studije slucaja, igre uloga i alternativno, slobodne aktivnosti. Glavne odlike svake metode date su u nastavku teksta zajedno s drugim korisnim savetima o metodi, sto bi trebalo da pomogne moderatorima u razvijanju kreativnog i inovativnog pristupa kompleksnim problemima predstavljenim u pojedinacnim aktivnostima. recju ili kratkim recenicama; belezenjem odgovora na tabli (imati na umu da su cesto najkreativniji ili najgori predlozi najkorisniji i najzanimljiviji); odreivanjem prioriteta, analizom ishoda i grupisanjem odgovora. Sesije oluje ideja dobre su za ,,razbijanje leda" i uvoenje u razlicite teme, a mogu se primeniti i kao podsticaj dijalogu, igri ili aktivnosti. RASPRAVA OLUJA IDEJA Oluja ideja podstice kreativnost i brzo raanje mnogih ideja. Moze se koristiti u nalazenju alternativnih nacina resavanja konkretnih problema, odgovora na pitanja, uvoenju novih tema, izazivanju zainteresovanosti i ispitivanju nivoa znanja i stavova. Sesija oluje ideja moze se odvijati u sledeim oblicima: postavljanjem pitanja, problema ili teme (usmenim i/ili pismenim putem); pozivanjem clanova grupe da odgovore na sto vise ideja ili sugestija, najbolje jednom Rasprave podsticu razmisljanje, analizu i kriticko misljenje, omoguuju nehijerarhijsko, demokratsko, saradnicko ucenje i pomazu ucesnicima da prihvate i postuju razlicita gledista i misljenja. Da bi se razgovor drzao teme, mozete na pocetku postaviti nekoliko kljucnih pitanja. Sto je grupa vea, to je verovatnije da e neki njeni clanovi dominirati, a drugi utati. Zato grupu mozete podeliti na nekoliko manjih grupa kako bi svako dobio priliku da govori. Nakon zavrsetka rasprave usmeno sazmite glavne ideje, a zatim ih i zapisite. Moderatori treba jasno da imaju na umu cilj rasprave i da postavljaju pitanja koja podsticu angazman i analizu. 328 OPSTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA Hipoteticko: ,,Sta bi ucinio/la, kad bi ...?" Spekulativno: ,,Kako mozemo resiti taj problem?" Odreujue: ,,Mozes li nam rei kako e to da funkcionse?" Ispitivacki: ,,Zasto to mislis?" Razjasnjujue/sumirajue: ,,Jesam li u pravu kad kazem da ti mislis ...?" Jedan od nacina stvaranja klime poverenja i uzajamnog postovanja je da ucesnici stvore sopstvena ,,pravila rasprave": Trazite da razmisle o nekim nacelima rasprave kojih se, po njihovu misljenju, svi treba da pridrzavaju. Zapisite sve predloge tako da svako moze da ih vidi, spajajui ih i pojednostavljujui gde je to potrebno. Ako niko ne predlozi sledea pravila, dodajte ona za koja mislite da su apsolutno neophodna: Slusajte onoga ko govori. Ne mogu istovremeno govoriti dve osobe ili vise njih. Dogovorite znak za javljanje kad neko zeli nesto da kaze. Izbegavajte da prekidate druge dok govore. Ako se s nekim ne slazete, pobrinite se da kritikujui ideju ne kritikujete i osobu. Ne smejte se dok neko govori osim ako je ispricao salu. Ohrabrite svakoga da ucestvuje. Na kraju, ali ne i najmanje vazno, umnozite pravila i istaknite ih tako da ih svi mogu videti i dopisati ili uneti izmene ako je potrebno. STUDIJE SLUCAJA Slucajevi mogu podstai analizu, kriticko misljenje, vestine resavanja problema i planiranja, kao i saradnju i izgradnju tima. Oni se mogu koristiti i za otvaranje delotvornih rasprava (npr. kada grupe imaju zadatak da rasprave utvrena gledista o nekom pitanju) i poreenja (npr. razlicite analize ili resavanje problema u datom slucaju). Slucaj koji ste izabrali moze biti: Stvarni slucaj, izveden iz proslih ili aktuelnih zbivanja. Izmisljeni ili hipoteticki slucaj koji govori o konkretnom pitanju ili temi radionice. Izmisljene situacije mogu cesto otvoriti pitanja koja su osetljiva za neke sredine, a da pri tom ne izazovu reakcije o konkretnim pojedincima, organizacijama, drustvenim grupama ili geografskim podrucjima. Slucaj s terena koji moze navesti ucesnike da deluju i reaguju u svojim zajednicama. Igra uloga U igri uloga ucesnici se stavljaju u izmisljene okolnosti. Moderatori mogu ili da zadaju ve razraenu igru uloga, ili da daju tek informaciju o igri i ostave ucesnicima da je sami razviju. Ucesnici u igri mogu se praviti da su neko drugi, ili cak glumiti sebe u novoj situaciji. Meutim, potrebno je na samom pocetku jasno rei da igra ne sme da bude suvise duga ili suvise razraena u detaljima, kako bi je ucesnici i gledaoci mogli pratiti. Meutim, pazljivo ispitivanje na kraju igre neophodno je da bi ucesnici izvukli paralele izmeu svog iskustva i situacija u stvarnom svetu. Moderatori moraju biti veoma osetljivi na cinjenicu da se neki ljudi mogu oseati neugodno, uznemireno ili cak bespomono u zadatim situacijama. UVOD / ZAGREVANJE Na pocetku aktivnosti navedite ljude da se predstave i ulozite napor da se oseaju dobrodosli. Ako je potrebno, pribegnite "razbijanju leda", sto je aktivnost koja pomaze ucesnicima da saznaju vise jedni o drugima i da se oseaju slobodno u izrazavanju. OPSTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA 329 ,,RAZBIJANJE LEDA": Grupna mrtva priroda: Svako donese od kue neki njemu/njoj znacajan predmet koji se izlozi na pocetku aktivnosti kao nacin da predstavi nesto vazno o sebi. Vrsta: Ucesnici stanu jedni pored drugih prema visini, godinama, mesecu roenja, broju cipela itd. Razgovori: Svako formira par s nekim i postavlja toj osobi nekoliko pitanja. Tada svaki partner predstavlja drugog celog grupi. I ja, i ja! Jedna osoba kaze svoje ime i pocinje govoriti o sebi. Cim neko cuje nesto sto mu je zajednicko s govornikom, upada u razgovor predstavljajui se i pocinje pricati o sebi. Nastavlja se dok se svi u grupi ne predstave na ovaj nacin. Muzicke stolice: Postavite stolice ukrug i zamolite ucesnike da sednu. Stanite u sredinu i kazite svoje ime i nesto o sebi. Zatim svako za koga vazi to isto moze da promeni stolicu (npr. ja sam X i imam dvoje dece; ja sam X i mrzim pacove...) Nastojte da sebi naete stolicu. Osoba koja ostaje bez stolice predstavlja se i kaze nesto sto moze biti i zajednicko s nekim drugim (kao u navedenom slucaju). Cvorovi: Recite svima da stanu ukrug leima okrenuti jedni prema drugima, sa is- pruzenim rukama. Zatim treba da hvataju ruke u krugu. Niko ne sme da uhvati ruku svog suseda. Tada im recite da razvezu cvor, a pri tom ne puste ruke. Nakon sto se ucesnici upoznaju, moderatori treba da naglase nekoliko stvari celoj grupi kako bi najbolje iskoristili aktivnost: Odredite vreme za ovu aktivnost i istaknite da vam je namera da postujete vreme ucesnika pomou brzog pocinjanja i zavrsavanja. Mozete nekoga zamoliti da pazi na vreme, narocito pri radu u maloj grupi. Objasnite svrhu aktivnosti i zamolite ucesnike da iznesu svoja ocekivanja: zapisite ih na tabli, zatim pregledajte popis i posteno ocenite hoe li sesija ispuniti iznesena ocekivanja. Pitajte grupu sta ne zele i to takoe zapisite. Ovo predstavlja dobru osnovu za definisanje pravila grupe. Zajedno s grupom uspostavite osnovna pravila, sto e doprineti da se stvori klima poverenja i da se u grupi komunicira s postovanjem, poverenjem i uspesno. Povratna informacija Povratna informacija vazan je deo aktivnosti. Postoje razliciti nacini da se ona dobije od ucesnika i uzvrati ucesnicima. U tu svrhu moderatori moraju sebi postaviti ova pitanja: Sta ucesnici misle o ovoj aktivnosti? Da li je bila teza, ili laksa nego sto su u pocetku zamisljali? Koji su njeni aspekti bili najtezi, ili sta je bilo najteze predstaviti? Jesu li ljudi naucili ista novo o ljudskim pravima? Koje su bile razlike, ili slicnosti meu grupom/grupama? Da li je bilo ikakvog bitnog neslaganja u pogledu ideje ljudskih prava? Zasto? Kod povratne informacije vazno je postovati druge, usredsrediti se na ono sto kazu, ili cine i dati obrazlozenje za svoj stav. Nekoliko nacina za ostvarenje povratne informacije: Kutija: Svi ucesnici napisu svoje misljenje o aktivnosti na listu papira koji stave u kutiju. Tada svako uzme po jedan list i procita ga naglas, a zatim cela grupa raspravlja o tome. Nastavi, slusam te: Svaki ucesnik ima pet minuta da kaze svoje misljenje o aktivnosti. 330 OPSTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA Ljudska ,,masina": Ucesnici nacine krug drzei se za ruke, a jedna osoba pocne da govori sta joj se svia, ili ne svia. Sledea osoba ponavlja ovo misljenje, da li se slaze ili se ne slaze s njom, a zatim daje misljenje o necem drugom. Vremenska prognoza: Ucesnici opisuju kako vide aktivnost kao da daju vremensku prognozu. Slajdovi: Moderator fotografise sesiju i sve ucesnike. Kao refleksiju o aktivnosti svaki ucesnik moze dati kratki osvrt na svoj doprinos i na svoje misljenje pre, tokom i posle sesije. Ljudska prava su teznja, ali ona se takoe odnose na svakodnevni zivot. Ona otelovljuju nade i ideale veine ljudi, ali im daju i sredstva da ih postignu. Obrazovanje za ljudska prava, takoe, sadrzi sve te aspekte. Ono postavlja standarde, ali donosi i promene. Tako obrazovanje za ljudska prava moze: promeniti vrednosti i stavove; promeniti ponasanje; dati sredstva za ostvarenje drustvene pravde; doprineti razvoju solidarnosti u mnogim pitanjima, meu zajednicama i meu drzavama; doprineti razvoju znanja i analitickih vestina; ohrabriti participacitivno obrazovanje. U toj novoj oblasti pojavili su se mnogi ciljevi, a sadrzaj kojim treba ispuniti te ciljeve predmet je stalne i kreativne rasprave. Neki od ciljeva koji najvise motivisu su: razvoj kriticke analize zivotne situacije pojedinca; promena stava; promena ponasanja; razjasnjenje vrednosti; razvoj solidarnosti; ZASTO OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA? METODIKA OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA Obrazovanje za ljudska prava je od temeljne vaznosti za aktivno graanstvo u demokratskom i pluralistickom drustvu. Graani moraju imati sposobnost kritickog misljenja, moralnog izbora, zauzimanja nacelnih stavova o nekom pitanju i osmisljavanja demokratskih akcija. Samo osobe koje razumeju ljudska prava radie na obezbeenju i odbrani svojih i tuih ljudskih prava. No, za takav angazman potrebna je dobra informisanost. Delotvorno obrazovanje za ljudska prava ima dva osnovna cilja: ucenje O ljudskim pravima i ucenje ZA ljudska prava. Ucenje O ljudskim pravima je uglavnom kognitivno, obuhvata istoriju prava, dokumente i primenu mehanizama. Obrazovanje ZA ljudska prava znaci razumevanje i prihvatanje nacela jednakosti i dostojanstva, kao i obaveze postovanja i zastite prava svih ljudi. Ne radi se toliko o tome sta znamo, nego o tome kako se ponasamo. ZAVRSETAK AKTIVNOSTI Veoma je vazno na odgovarajui nacin zavrsiti aktivnost. Ucesnici narocito treba da imaju priliku da rezimiraju ono sto su naucili, pojedinacno, ali i zajedno. Uopste, nacin zakljucivanja aktivnosti zavisi u velikoj meri od ciljeva i duha. Evo nekoliko ideja: Dodavanje lopte: Ucesnici dodaju loptu jedni drugima. Svako ko uhvati loptu iznese jednu stvar koju je naucio/naucila, ili je moze iskoristiti s te sesije. Zajednicki sazetak: Postavite rezimirajue pitanje (koje danasnje napomene ete pamtiti kao posebno znacajne?), ili izjavu koja poziva na razgovor (pokusajte da smislite rec, ili frazu koja sazima vase misljenje). Zamolite ucesnike da redom odgovore. OPSTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA 331 analiza situacije u kontekstu ljudskih prava; definisanje strategije i primerena reakcija na nepravde. Cilj prirucnika ,,Razumevanje ljudskih prava" je da doprinese aktuelnoj raspravi o obrazovanju za ljudska prava ne samo u pogledu sadrzaja nego i forme, kao i da obogati proces oblikovanja autenticne kulture ljudskih prava sirom sveta. Nasa namera je da pomognemo ucenicima da steknu znanja i vestine kojima mogu preuzeti kontrolu nad svojim zivotom. Verujemo da razumevanje ljudskih prava, proces u kom obrazovanje za ljudska prava ima kljucnu ulogu, znaci osposobljavanje za bolji zivot za mnoge ljude. Samo postovanje nacela ljudskih prava u necijem zivotu moze stvoriti temelje za suzivot i postovanje prava drugih. REFERENCE: Flowers, Nancy, 2000. Obrazovanje za ljudska prava, Prirucnik. Postojee prakse ucenja, delovanja i promena. Serija Obrazovanje za ljudska prava. Tematska sveska 4. University of Minnesota: Human Rights Resource Center i Stanley Foundation. RECNIK 333 RECNIK Afirmativna akcija: skup izricitih delovanja ili programa osmisljenih za poveanje obrazovnih ili radnih prilika pojedinaca ili grupa kojima je uskraena puna participacija ili pristup doticnim oblastima obrazovanja ili zaposljavanja. Antisemitizam: mrznja, predrasude, ili represija usmerena ka Jevrejima ili jevrejstvu odnosno diskriminacija Jevreja. Zapravo, ovo je pogresna upotreba pojma, jer je izraz ,,semitski" izvorno naziv za narode koji poticu od Shema, meu koje spadaju i Jevreji i Arapi na Bliskom istoku. Danas se pojam odnosi uglavnom na Jevreje. Apartheid: burska rec za sistemsku i legalizovanu diskriminaciju koja je bila na snazi u Juznoj Africi od 1948. do 1994. godine. Zakonom o registraciji stanovnistva iz 1950. godine stanovnici su razvrstani u rasne kategorije, a obrazovanje, stanovanje i brakovi bili su dozvoljeni samo unutar iste kategorije ljudi. Izborom Nelsona Mandele na mesto predsednika drzave 1994. godine taj sistem je ukinut, iako neke apartheidske prakse na neformalnom nivou jos uvek opstaju. Apsolutisticka drzava: pojam oznacava da je jedini legitimni izvor vlasti u takvim drzavama monarh. Posebno su vladari u takvim drzavama nastojali da lise plemstvo i crkvu sposobnosti da se takmici s monarhom. Pojam ne oznacava da je monarh imao neposredni nadzor nad svakodnevnim zivotom. Arbitraza: (pravno) rasprava i razresenje spora, narocito ekonomskog, od strane nepristranog sudije koga izaberu i o kom se saglase stranke u sporu; u meunarodnom pravu postupak za resavanje meunarodnih sporova. Bioetika: istrazivanje moralnih pitanja koja proizlaze iz nacela i praksi sirokog raspona naucnih disciplina. Oblast bioetike obuhvata istrazivanje moralnih pitanja koja se javljaju u naucnim praksama, kao i filozofsko preispitivanje vrednosti i istrazivanje o pitanjima javne politike. Borac: osoba koja neposredno ucestvuje u neprijateljstvima ili je pripadnik oruzanih snaga drzave ili organizacije koja ucestvuje u oruzanom sukobu. Civil: osoba koja nije borac. Civilni objekt: svaki objekt koji nema vojnu namenu. Civilno drustvo: skup institucija, organizacija i ponasanje koje se odvija u prostoru izmeu drzave, privrednog sveta i porodice. Konkretno, ono ukljucuje raznovrsne dobrovoljne i neprofitne organizacije, dobrotvorne institucije, drustvene i politicke pokrete, druge oblike drustvene participacije i delovanja i s njima povezane vrednosti i kulturne modele. (izvor: London School of Economics). Covecnost: ljudska priroda svih ljudi, bez obzira na to ko su i bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu, verska uverenja, drustvenu klasu, politicka uverenja ili druge licne ili kolektivne osobine. Decja pornografija: vizuelni prikaz osobe koja je mlaa od 18 godina ili izgleda mlaa od 18 godina u situaciji ociglednog seksualnog ponasanja. Vizuelni prikaz takoe moze predstavljati decju pornografiju ako se oglasava, promovise ili prikazuje tako da "odaje utisak" da materijal sadrzi prikaz maloletnog lica u ocigledno seksualnom kontekstu. Decja pornografija moze biti sadrzana na video-trakama, fotografijama, nerazvijenim filmovima i dokumentima kompjuterske grafike. 334 RECNIK Decji rad: rad koji decu lisava detinjstva, njihovih potencijala i dostojanstva, i koji je stetan za njihov fizicki i mentalni razvoj. U Konvenciji UN o pravima deteta iz 1989. godine propisuje se zastita deteta ,,od ekonomskog izrabljivanja i obavljanja svakog rada koji bi za njega bio pogibeljan ili ometao njegovo obrazovanje, ili bio stetan za njegovo zdravlje ili njegov telesni, dusevni, duhovni, moralni ili socijalni razvoj" (clan 32). Deklaracija: svecana izjava koju daje ugovorno telo, moze sadrzavati preporuke, ali nije pravno obavezujua. Deklaracija moze biti i izjava jedne drzave o tumacenju neke obaveze. Deprivacione tehnike: metode psiholoskog mucenja koje ukljucuje drustvenu i obrazovnu deprivaciju, ogranicenje slobode, uskraivanje zaposlenja i kulturnih, politickih i verskih aktivnosti, culnu deprivaciju, uskraivanje fizickog prostora, sna, komunikacije, higijene, prehrane, medicinske nege, itd. Derogacija: ukidanje neke obaveze koja se odnosi na ljudska prava u odreenim jasno definisanim okolnostima kao sto su krizna stanja. Dete: Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine definise dete kao ,,svako ljudsko bie mlae od 18 godina, osim ako se prema zakonu primenjivom na dete punoletnost ne stice ranije". Dete izbeglica: dete izbeglica ili prognanik je svaka osoba mlaa od 18 godina koja trazi status izbeglice ili drugi oblik meunarodne zastite, a koja se smatra izbeglicom u smislu vazeih meunarodnih ili nacionalnih zakona i postupaka, bilo da dete nema pratnju ili ga prate roditelji ili druge odrasle osobe, ili je prisiljeno da bezi preko meunarodne granice (na primer zbog rata, graanskog rata ili opsteg nasilja). Diskriminacija: uskraivanje osobama ili grupama jednakog postupanja, graanskih sloboda ili prilika za obrazovanje, smestaja, zdravstvene brige, zaposljavanja, ili pristupa uslugama, dobrima ili sredstvima. Diskriminacija se sprovodi na osnovu rase, nacionalnosti, pola, vere, politicke ili etnicke pripadnosti, bracnog ili porodicnog statusa, telesnog, razvojnog ili mentalnog nedostatka. Dokumenti strategije smanjenja siromastva: 1999. godine Svetska banka je, u saradnji s Meunarodnim monetarnim fondom, uvela koncept Dokumenata za strategiju borbe protiv siromastva. Svrha Dokumenata je da opise makroekonomsku situaciju zemlje, ukljucujui i strukturalne i socijalne politike. Pripremaju ih vlade, ali putem novih participacijativnih procesa kako bi se ukljucili brojni cinioci civilnog drustva. Endemska bolest: stalna prisutnost bolesti ili uzrocnika zaraze u datom geografskom podrucju; moze se odnositi i na cestu dominaciju doticne bolesti u nekom podrucju. Epidemijska bolest: bolest koja napada ili pogaa istovremeno mnogo ljudi u nekoj zajednici ili podrucju. Etnicko cisenje: prisilno raseljavanje ili istrebljenje jedne etnicke populacije iz nekog podrucja da bi se nametnuo identitet i mo druge etnicke grupe. Evrocentrizam: proces isticanja evropskih (i uopste zapadnih) teorija i ideja, naustrb drugih kultura. Pod ovom definicijom podrazumeva se pretpostavka da se zapadne ideje u osnovi razlikuju od ideja drugih kultura i civilizacija. Ponesto kontradiktorna, ali takoe vazna implikacija tog pojma je pretpostavka o univerzalnosti evropskih ideja. Drugim RECNIK 335 recima, pretpostavlja se da su one postale neka vrsta univerzalne kulturne monete u koju se elementi drugih kultura mogu relativno lako konvertovati. Postoji mnostvo takvih evropskih ideja, uvek u opticaju. Obicno se pod idejama definisanim kao zapadnim podrazumevaju individualizam, ljudska prava, sekularna vlast i pravo, kao i odvajanje vere od drzave. Genetska modifikacija: brisanje, izmena ili uklanjanje gena u organizmu, kao i prenos gena iz jednog organizma u drugi organizam. Takoe, moze znaciti preinacenje postojeih gena ili konstruisanje novih gena i njihovo ugraivanje u bilo koji organizam. Genitalno sakaenje zena: sastoji se od postupaka delimicnog ili potpunog uklanjanja spoljnih genitalija zene i/ili povreivanja zenskih genitalnih organa, zbog kulturnih ili bilo kojih drugih razloga koji nisu uslovljeni lecenjem (definicija Svetske zdravstvene organizacije iz 1995). Genocid: smisljeno i sistematsko unistenje neke rasne, etnicke, verske ili kulturne grupe, ubijanjem, ranjavanjem, pogorsanjem zivotnih uslova sprecavanjem raanja ili preseljenjem dece. Ekonomska prava: ljudska prava koja se odnose na proizvodnju, razvoj i upravljanje resursima neophodnim za zivot. Ekonomski i socijalni savet UN: telo Ujedinjenih nacija koje se sastoji od 54 clana. Prvenstveno se bavi stanovnistvom, ekonomskim razvojem, ljudskim pravima i krivicnim pravom. To visoko telo dobija i objavljuje izvestaje o ljudskim pravima u brojnim prilikama. Skraeni naziv: ECOSOC. Indeks siromastva: Program za razvoj UN (UNDP) formirao je indeks siromastva kako bi kvantifikovao siromastvo na nacin kojim se obuhvataju i drugi elementi, osim distribucije dohotka. Pet realnih elemenata siromastva koji se obuhvataju jesu nepismenost, pothranjenost dece, prerana smrt, lose zdravlje i nedovoljan pristup sigurnoj pitkoj vodi. Individualni rasizam: oblik rasne diskriminacije ciji je uzrok svesna licna predrasuda pojedinaca. Internirano lice: civil ili borac koji nije optuzen za zlocin, ali je zatocen u smislu preventivne bezbednosne mere tokom oruzanog sukoba. Izbaceni iz stroja (hors de combat): borci koji su zarobljeni ili ranjeni, bolesni ili su preziveli brodolom pa vise nisu u stanju da ucestvuju u borbi. Jednakost: nepristrasno, odnosno pravicno postupanje koje trazi da se u slicnim slucajevima postupa na slican nacin. Kolateralna steta: steta ili gubitak prouzrokovan slucajno tokom napada, koji se dogodio uprkos svim potrebnim merama opreza kojima je cilj sprecavanje ili, u svakom slucaju, svoenje na najmanju moguu meru, pogibije i ranjavanja civila i osteenja civilnih objekata. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava: osnovao ga je ECOSOC 1985. godine; primarna funkcija Komiteta je da nadzire kako drzave sprovode Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Komitet tezi razvijanju konstruktivnog dijaloga s drzavama i nastoji, korisenjem razlicitih sredstava, da odredi da li se norme sadrzane u Paktu (koje se odnose na osnovne zivotne potrebe rad, hrana, stanovanje, zdravstvena briga, obrazovanje i kultura) odgovarajue primenjuju u drzavama, kao i kako se primena Pakta moze unaprediti na nacin da osobe kojima ta prava 336 RECNIK pripadaju, uzivaju svoja prava u punom obimu. Konvencija: multilateralni ugovor koji prema meunarodnom pravu obavezuje sve stranke. Ksenofobija: mrznja i strah od stranaca. Kada se ovi oseaji usmere ka vidljivoj manjini, cesto se koristi pojam "rasizam". Verovatno je bolje rasizam posmatrati kao posebni slucaj ksenofobije, nego ga upotrebljavati u suvise slobodnom znacenju. Kulturna prava: prava kojim se cuva i ostvaruje neciji kulturni identitet ili razvoj. Legitimitet: stepen do kog su postupci vlasti u donosenju ili primeni zakona ljudima prihvatljivi; legitimni sistem je zakonit i, sto je jos vaznije, graani imaju poverenja u njegovu ispravnost i pridrzavaju se njegovih pravila. Legitimnost je takoe tesno vezana s vladavinom: dobrovoljno pridrzavanje zakona i propisa vodi veoj delotvornosti nego oslanjanje na prinudu i licne lojalnosti. Maquiladora: fabrika, obicno u stranom vlasnistvu, koja slaze proizvode za izvoz. Rec potice iz spanskog i obicno se upotrebljava u skraenom obliku maquila (makila). Medijacija: proces pregovora s ciljem resavanja problema u kojem trea strana radi sa stranama u sporu kako bi im pomogla da dou do zadovoljavajueg sporazuma. Medijatori nemaju ovlasenja da odlucuju o sporu meu strankama (kao arbitri); umesto toga stranke daju medijatoru punomoje da im pomogne da rese spor meu njima. Meunarodna organizacija rada (ILO): osnovana 1919. godine na osnovu Versajskog mirovnog ugovora, radi poboljsanja uslova rada i promovisanja socijalne pravde; ILO je 1946. postala specijalizovana agencija UN. Meuverski dijalog: pokusaj iniciranja dijaloga, saradnje i razumevanja meu pojedincima razlicitih vera. Meureligijski dijalog ima isto znacenje. Mucenje: svaka radnja kojom se namerno nanosi teski bol ili patnja, bilo telesna ili mentalna, licu u zatocenistvu ili pod nadzorom u svojstvu optuzenoga; mucenje ne ukljucuje bol ili patnju koji poticu iskljucivo iz zakonitih sankcija, bilo da su im svojstvene ili ih prate. Nepismenost: nesposobnost osobe da cita i pise. Neposredna diskriminacija: pojava kada se prema jednoj osobi ili grupi ljudi postupa nepovoljnije nego sto bi se postupalo prema drugoj osobi ili grupi u istoj situaciji, a zbog njihove rase, boje, porekla ili nacionalne ili etnicke pripadnosti. Nepristrasnost: odlucivanje o ljudima iskljucivo na osnovu njihovih potreba, bez osvrtanja na njihovu nacionalnost, rasu, verska uverenja, drustvenu klasu ili politicka uverenja. Nereligijski: naturalisticki pogledi na svet i uverenja u sferi ljudske misli koja se odnose na konacna uverenja i nacela svesti po kojima pojedinci zive svoj zivot. Netolerancija: nespremnost da se prihvate i/ili postuju uverenja i prakse drugih osoba. Rasna netolerancija odnosi se na sprecavanje pripadnika drugih rasnih grupa da u jednakoj meri ucestvuju ili u punoj meri koriste prilike koje postoje u zajednici, a verska netolerancija odnosi se na odbijanje prihvatanja ili postovanja tuih verskih uverenja. Neutralnost: nezauzimanje strane u nekom sukobu. RECNIK 337 Nevladina organizacija: svaka neprofitna, dobrovoljna grupa graana koja je organizovana na lokalnom, nacionalnom ili meunarodnom nivou. Voene ciljem ostvarenja zadataka, od strane ljudi koji imaju zajednicke interese, nevladine organizacije obavljaju raznovrsne humanitarne funkcije, iznose probleme graana pred vlasti, zalazu se za i nadziru politike i promovisu politicku participaciju posredstvom informisanja. Obrazovanje: disciplina koja se, u ovom kontekstu, bavi uglavnom metodama obucavanja i ucenja u skolama i slicnim sredinama, koja se razlikuju od raznih neformalnih oblika socijalizacije (npr. izmeu roditelja i dece). Odrzivi razvoj: razvoj koji zadovoljava sadasnje potrebe, a ne ugrozava sposobnost buduih generacija da zadovolji svoje potrebe. Ombudsman: instutucija ciji je posao da istrazuje i izvestava o prituzbama graana na rad vlade ili organa javne vlasti. Oruzani sukob: situacija u kojoj su dve organizovane grupe ili vise njih u oruzanoj borbi, bilo meunarodnoj ili unutrasnjoj. Svako neslaganje izmeu dveju drzava koje za ishod ima intervenciju oruzanih snaga jeste oruzani sukob, cak ako jedna od strana opovrgava postojanje ratnog stanja. Osnovno obrazovanje: prva faza tradicionalnog formalnog obrazovanja, pocinje u uzrastu od 5 do 7 godina, a zavrsava u uzrastu od 12 do 15 godina. Posebni izvestilac: osoba koju imenuje telo na globalnom ili regionalnom nivou, kao npr. Komisija za ljudska prava UN, sa zadatkom izrade redovnih izvestaja o stanju ljudskih prava u nekoj zemlji ili nekom polju ljudskih prava (,,tematski izvestilac"). Ako ga imenuje generalni sekretar UN, ta funkcija naziva se ,,posebni predstavnik". Slicna funkcija moze se dati i ,,nezavisnom strucnjaku". Posebni predstavnik: vidi Posebni izvestilac. Posredna diskriminacija: prakse ili politike koje izgledaju ,,neutralne" ili ,,pravicne", ali nepovoljno uticu na veliki broj ljudi neke rasne, nacionalne ili etnicke grupe. Moze postojati cak i tamo gde ne postoji namera diskriminacije. Poverljivost: sposobnost da se nesto drzi u tajnosti. Poverljivost je uzeta kao standardna radna metoda Meunarodnog komiteta Crve- nog krsta ciji je cilj ostvarenje pristupa zrtvama i zastite putem delotvornog dijaloga sa organima vlasti. Pravican postupak (due process): propisani zakonski postupak pravosudnih organa. Jemstvo pravicnog postupka zahteva da svako lice uziva zastitu pravicnog suenja. Predrasuda: stanje duha koje tezi da unapred prosuuje o osobi ili grupi u negativnom svetlu. Takav negativan sud obicno se donosi bez odgovarajuih dokaza. Ti negativni stavovi cesto se ne prepoznaju kao neosnovane pretpostavke, jer se ucestalo ponavljaju. One postaju siroko prihvaene ,,zdravorazumske" ideje i koriste se kao opravdanje za dela diskriminacije. Predstavka: pojedinacna ili grupna tuzba upuena ugovornom telu o krsenju ljudskih prava. Takoe se zove ,,tuzba" ili ,,peticija". Prisilna prostitucija: prisiljavanje osobe na prostituciju, koje se koristi kao sredstvo oruzanog sukoba. Prisilna trudnoa: bespravno ogranicenje slobode zene koja je zatrudnela pod prisilom, s namerom da se utice na etnicki sastav bilo 338 RECNIK koje populacije ili izvrse drugi teski zlocini prema meunarodnom pravu. Prognanik: lice koje je napustilo svoj dom, ali nije napustilo svoju zemlju, zbog straha od progona, da bi izbeglo od posledica oruzanog sukoba ili nasilja, krsenja ljudskih prava ili prirodnim ili tehnoloskim katastrofama. Program strukturnog prilagoavanja: veina zajmova Meunarodnog monetarnog fonda je uslovljena, jer MMF postavlja razlicite zahteve koje zemlja mora ispuniti da bi dobila sredstva. Budui da su ti uslovi tzv. programi strukturnog prilagoavanja usmereni ka snizavanju troskova u socijalnom sektoru i ka liberalizaciji trzista, cesto su predmet kritika. Prosvetiteljstvo: intelektualni pokret koji je poceo u Engleskoj u 17. veku, a karakterise ga intelektualni skepticizam prema tradicionalnim uverenjima i dogmama, oznacava ,,prosvetljenu" suprotnost pretpostavljanom mraku i praznoverju Srednjeg veka. Od svog pocetka prosvetiteljstvo se usredsreuje na snagu i dobrotu ljudskog razuma. Rasa: pojam ,,rasa" je vestacka konstrukcija koja se koristi za svrstavanje ljudi na osnovu pretpostavljenih telesnih i kulturnih slicnosti koje poticu iz njihovog zajednickog porekla. Moderna nauka je pokazala da je bioloska kategorija rase beznacajna kada se primenjuje na ljudsku vrstu. Bioloski, ljudska vrsta ima isti genetski fundus, a genetske varijacije su mnogo vee u jednoj tzv. rasnoj grupi nego izmeu njih. Ponekad je ova ideologija osnova za drustvene akcije, vladine politke i opravdanje za razlicito postupanje prema razlicitim grupama. Rasizam: skup pogresnih pretpostavki, misljenja i akcija koje dolaze iz uverenja da je jedna grupa, sama po sebi, superiornija od druge. Rasizam je ne samo drustveni stav prema etnokulturnim manjinskim grupama, ve i socijalna struktura koja iskljucuje takve pojedince i grupe. Rasizam moze biti prisutan u organizacionim i institucionalnim strukturama i programima, kao i u stavovima i ponasanju pojedinaca. Ratifikacija: postupak u kome se drzava, ponekad posle saglasnosti parlamenta, proglasava pravno vezanom nekim ugovorom. Ratni zarobljenik: zarobljeni borac u meunarodnom oruzanom sukobu. Samo borci koji ispunjavaju odreene uslove imaju pravo na taj status (uglavnom pripadnici oruzanih snaga). Rehabilitacija od mucenja: cin osposobljavanja zrtava mucenja da povrate sposobnost, pouzdanje i snagu kako bi mogle sto normalnije ziveti. Rehabilitacioni centri i programi usvajaju i primenjuju razlicite postupke, vodei racuna o specificnim telesnim i psihickim potrebama pojednih zrtava mucenja, kao i kulturnom, socijalnom i politickom okruzenju u kom deluju. Rezervacija: izjava drzave povodom ratifikacije nekog ugovora kojom iskljucuje ili menja pravna dejstva neke odredbe na tu drzavu. Rod: clan 7 stav 3 Rimskog statuta Meunarodnog krivicnog suda definise rod kao ,,dva pola, muski i zenski, u kontekstu drustva. Pojam rod nema nikakvo znacenje razlicito od navedenog". Liberalnije definicije, takoe, obuhvataju polozaj zena i muskaraca u drustvu. Ropstvo: prepoznaje se po elementu vlasnistva ili kontrole nad necijim zivotom, prisilom, ogranicenjem kretanja ili cinjenicom da lice nije slobodno da napusti ili promeni poslodavca. Savremeno ropstvo nije uvek lako prepoznati ili iskoreniti jer je cesto pri- RECNIK 339 hvaeno u nekim kulturama. Duznicko ropstvo se praktikuje u mnogim podrucjima sveta. Seksualno nasilje: nasilno ponasanje zasnovano na polu ciji je cilj da se povredi ili ubije neka osoba. Sekularan: oznacen sekularizmom; koji se odnosi na svetovne stvari i razlikuje od stvari koje su povezane s religijom. Sekularizam je uverenje da religija i crkveni poslovi ne treba da se mesaju u funkcionisanje drzave, npr. u javno obrazovanje. Sindikat: organizacija radnika stvorena radi zastite i unapreenja interesa svojih clanova putem pregovora s poslodavcima o platama i uslovima rada. Sindikati takoe pruzaju pravne savete, finansijsku pomo, podrsku za bolovanje i mogunosti obrazovanja. Nezavisni sindikat nije podreen niti pod kontrolom poslodavca i finansijski je nezavisan od poslodavca. Siromastvo: siromastvo karakterisu nedostatak prihoda/novca i proizvodnih resursa dovoljnih da obezbede stalna sredstva za zivot; nedostatak hrane, glad i pothranjenost; lose zdravstveno stanje; rastua smrtnost; ogra- niceni ili nepostojei pristup obrazovanju; beskunistvo i socijalna diskriminacija i iskljucenje. Siromastvo radnih slojeva: siromastvo ima i druga znacenja osim pothranjenosti i iznemoglosti. Ono se takoe moze odnositi i na radnike one koje imaju posao, ali ne mogu sastaviti kraj s krajem. Socijalna i ekonomska prava: prava koja daju ljudima socijalnu i ekonomsku sigurnost, a ponekad se nazivaju i bezbednosna ili prava druge generacije. Primer su prava na hranu, stanovanje i zdravstvenu zastitu. Srazmernost: nacelo po kome civilni gubici i stete na civilnim objektima ne smeju biti nesrazmerni vojnoj koristi koja se ocekuje od napada na neki vojni objekt. Stopa napustanja: postotak osoba koje napustaju skolu ili fakultet pre zavrsetka skolovanja. Strukturni rasizam: nejednakosti ukorenjene u sistemskom delovanju drustva, koje iskljucuje veliki broj pripadnika odreenih etnickih kategorija iz znacajnijeg ucesa u vaznijim drustvenim institucijama. Sufrazetkinja: naziv za britanske i americke feministkinje koje su se borile za prava zena, narocito za njihovo prava glasa. Trgovina ljudima: nezakonita trgovina ljudima, narocito zenama i decom; nedopusteno, tajno kretanje ljudi preko nacionalnih i meunarodnih granica, veinom iz zemalja u razvoju i nekih tranzicionih zemalja, sa ciljem prisilnog dovoenja zena, devojaka i dece u seksualno i ekonomski represivne i izrabljivacke situacije radi ostvarivanja profita trgovaca, kriminalnih organizacija i radi drugih nezakonitih aktivnosti vezanih uz takvu trgovinu, kao sto je prisilni kuni rad. Tuzba: pojedinacna ili grupna predstavka upuena ugovornom telu zbog krsenja ljudskih prava. Vidi i pojam predstavka. Upis: cin sluzbenog ukljucenja u tecaj, skolu itd. Vera: religija ili svaki oblik priznate zajednice lica koja dele religiozna uverenja. Vladavina prava: vladavina prava je iznad vlade, stiti graane od samovoljnog delovanja drzave, kao i drustva uopste, jer upravlja odnosima privatnih interesa. Obezbeuje da se 340 RECNIK prema svim graanima postupa jednako i da podlezu zakonu, a ne hirovima monika. Vladavina prava je bitan preduslov odgovornosti i predvidivosti i u javnom i privatnom sektoru. Uspostavljanje i odrzanje vladavine prava zavise od jasne komunikacije pravila, nediskriminacione primene, delotvornog sprovoenja zakona, predvidivih i pravno sprovodivih metoda izmena zakona, kao i od toga da li graanstvo vidi zakone kao pravedne, postene i legitimne i da li je spremno da ih postuje. Vojna nuzda: pojam po kome je upotreba sile u stepenu neophodnom da bi se postigao cilj rata opravdana, ako je cilj potpuno potcinjavanje neprijatelja sto je brze mogue i s minimumom ljudskih, materijalnih i finansijskih gubitaka. Vojni ciljevi: objekti koji po svojoj prirodi, mestu, nameni ili upotrebi delotvorno doprinose vojnom delovanju i cije unistenje nedvosmisleno predstavlja vojnu korist. kom su svetlo, zvuk, ishrana, literatura, fizicka vezba i ponekad toplota uglavnom oskudni. Zlocini protiv covecnosti: ubijanje, istrebljenje, porobljavanje, deportacija, zatocenje ili mucenje, kada su pocinjeni kao deo siroko rasirenog i sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovnistva. Zlocini protiv mira: planiranje, priprema, zapocinjanje ili voenje rata ili agresije ili rat kojim se krse meunarodni sporazumi. Zona slobodne trgovine: podrucje u kom drzava dozvoljava stranim kompanijama da uvoze materijal za proizvodnju i izvoze finalne proizvode bez plaanja visokih poreza ili carina (davanja drzavi). Na taj nacin zone slobodne trgovine kompanijama snizavaju troskove proizvodnje. Zatvorska izolacija: odvojeni pritvor zatvorenika sa ogranicenim ili povremenim pristupom drugih lica, u okruzenju koje ima samo najosnovnije uslove za odrzanje zivota i u INDEKS POJMOVA 341 INDEKS POJMOVA Africka komisija za ljudska prava i prava naroda 310 Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda 36, 37, 43, 44, 81, 150, 158, 174, 178, 182, 259, 263, 272, 298 Africka unija 36, 138, 310 Africki sud za ljudska prava i prava naroda 28, 37 Americka deklaracija o pravima i duznostima coveka 35, 36, 259 Americka konvencija o ljudskim pravima 36, 150, 155, 158, 174, 259, 311 Apartheid 13, 22, 26, 89, 93, 100, 102, 106, 264, 285, 298, 314, 333 Apostaza 14, 170 Arapska povelja o ljudskim pravima 38 Azijske vrednosti 15, 43, 281, 301 Deciji rad 208, 242, 334 Dete, definicija 14, 202, 334 Dete, ljudska prava deteta 14, 199, 200 Diskriminacija, zabrana 89, 91, 240, 334 Drustvo naroda 23, 296 Evropski centar za praenje rasizma i ksenofobije 35 Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava 35 Evropski komitet za sprecavanje mucenja 12, 57, 64 Evropska konvencija o zastiti ljudskih prava 174 Evropska okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina 32 Evropska povelja za zastitu ljudskih prava u gradu 40 Evropska socijalna povelja 31, 44, 81, 111 Evropski sud za ljudska prava 11, 32, 33, 48, 64, 178, 263, 297 Evropska unija 11, 25, 31, 32, 34, 43, 267, 288 Genocid 26, 27, 39, 40, 90, 134, 223, 266, 298, 299, 335 Globalizacija i ljudska prava 21 Globalni sporazum 15, 42, 247, 248 Gradovi ljudskih prava 37 Humanitarno pravo, meunarodno 15, 139, 215, 217, 220-223, 234 Interamericka komisija za ljudska prava 126, 143, 297 Interamericki sud za ljudska prava 298, Iscrpenost domaih pravnih lekova 33, 56 Istorija i filozofija ljudskih prava 22 Jednaka naknada 240, 242 Jednakost pred zakonom 150, 278, Jednakost zena 25 Kairska deklaracija o ljudskim pravima u islamu 23, 174 Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) 32, 34, 312 Kancelarija Visokog predstavnika UN za ljudska prava (OHCHR) 64, 309 Komisija UN za ljudska prava 29 Komitet ministara (Savet Evrope) 32, 33, 262 Komitet UN protiv mucenja (CAT) 54 Komitet UN za ljudska i graanska prava 27 Komitet UN za prava deteta 205 Komitet UN za rasnu diskriminaciju 92 Konvencija o pravima deteta (CRC) 14, 27, 81, 197, 202, 207, 298 Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije zena (CEDAW) 24-26, 81, 112, 243 Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) 102, 106, 112, 194 Konvencija protiv mucenja 27, 54, 60, 298 Ljudska bezbednost 17, 20-21, 28, 42, 49, 50, 69, 90, 110, 128, 149, 165, 181, 199, 200, 217, 227, 237, 257, 276, 277, 278, 283, 285, 298 Ljudska dimenzija (OSCE) 33, 43 Ljudska prava, pojam i priroda 24 Ljudska prava, standardi 26, 300 Ljudska prava zena 25, 37, 43, 71, 125-133, 135-144, 189, 205, 243, 278, 286 Manjine, zastita (manjina) 24, 38, 265, 282 Mediji, sloboda (medija) 30, 34, 255, 256-259, 262-267 Meunarodna organizacija rada (ILO) 42, 238, 239-242, 245, 246, 248, 249, 254, 284, 296-298, 310, 336 342 INDEKS Meunarodni komitet crvenog krsta (ICRC) 218, 220, 222-229, 234, 313 Meunarodni krivicni sud (ICC) 39, 40, 134, 139, 207, 223, 298 Meunarodno krivicno sudstvo 39 Meunarodni krivicni tribunal za bivsu Jugoslaviju (ICTY) 39, 40, 139, 298 Meunarodni krivicni tribunal za Ruandu (ICTR) 40, 134, 139, 298 Meunarodni monetarni fond (IMF) 42, 69, 74, 78, 86, 186, 288, 334, 338 Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR) 24, 26-28, 111, 113, 120, 182, 242, 243, 245, 259, 276, 335 Meunarodni pakt o graanskim i politickim pravima (ICCPR) 24-28, 111, 148, 150, 152155, 158, 178, 183, 184, 259, 260, 264-266, 276, 335 Mehanizam predstavke 155, 204 Metodologija obrazovanja za ljudska prava 330 Milenijumski razvojni ciljevi 191 Mreza za ljudsku bezbednost (HSN) 20, 200, 209, 227, 276, 298, 318 Mrznja, zagovaranje (mrznje) 15, 266, 271 Mucenje, zabrana (mucenja) 27, 47-51, 52, 54, 56-60, 111, 218, 219 Nevladine organizacije (NVO) 30, 37, 58, 199, 284, 288, 312, 313, 337 Obrazovanje i ucenje za ljudska prava 19, 30, 75, 267, 295, 330 Obrazovanje, pravo na 11, 14, 19, 67, 179-185, 187, 188, 196, 259, 325 Opsti komentari 28, 155 Organizacija africkog jedinstva (OAU) 36, 37, 234, 297 Organizacija americkih drzava (OAS) 35, 126, 129, 144, 234, 297, 311 Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) 30, 102, 106, 187, 190, 192, 258, 266, 272, 299, 300, 303, 305, 306, 309 Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS (OSCE) 31-34, 44, 156, 262, 283, 286, 298, 311 Oruzani sukob, predgovor 14, 15, 22, 39, 60, 134, 156, 157, 181, 185, 189, 198, 203, 207, 208, 209, 217, 226, 228, 229-234, 297, 337 Osnovna prava 24, 31, 32, 34, 183, 243, 261, 323 Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu 38 Posebni izvestilac/predstvanik 25, 28, 29, 36, 37, 51, 54, 56, 75, 98, 120, 133, 156, 158, 171, 184, 190, 262, 263, 337 Potkomisija UN za sirenje i zastitu ljudskih prava 29, 86 Povelja osnovnih prava Evropske unije 31, 32, 34 Prava graana 24, 296 Pravicni sudski postupak 42, 337 Pravicno suenje 11, 13, 37, 39, 126, 145-156, 158, 162, 278 Prisilna prostitucija/trudnoa 139, 337 Pritvor, uslovi (pritvora) 54, 224 Protivpesadijske mine 227 Rasizam 32, 35, 87, 89, 90-102, 105, 106, 124, 263, 298, 304, 338 Ratna propaganda 15, 259, 266 Rod 13, 14, 19, 22, 24, 40, 69, 78, 80, 90, 91, 95, 112, 115, 125, 127-129, 131, 132, 137, 142, 185, 186, 190 ,191, 200, 201, 239, 296, 338 Ropstvo ili polozaj slican ropstvu 23, 96, 111, 133, 218, 219, 241-243, 296, 297, 323, 338 Savet Evrope 11, 27, 31-33, 43, 57, 101, 105, 155, 184, 213, 265, 271, 297, 304, 307, 311 Sloboda medija 15, 30, 32, 34, 256, 257, 259, 266-268 Sloboda misli, savesti i veroispovesti 18, 27, 116, 163, 167, 259, 278, 324 Sloboda misljenja i izrazavanja 93, 255, 257, 259, 260, 262, 324 Sloboda udruzivanja 30, 240, 243, 248, 284, 298 Smrtna kazna 35, 36, 143, 148, 202, 218, 302 Sporazum iz Kotonua 12, 80 Starosedelacki narodi 25, 40, 70, 115, 119, 128, 240, 299, 302, 306 Svetska banka 42, 69, 72, 74, 78, 86, 186, 192, INDEKS POJMOVA 343 288, 334 Svetska konferencija o ljudskim pravima (Bec) 131, 299 Svetska konferencija protiv rasizma 102.106, 124, 292 Svetska konferencija UN o ljudskim pravima 23, 124, 131, 135, 147, 299 Ujedinjene nacije 24, 26-30, 64, 69, 80, 102, 110, 120, 124, 140, 144, 181, 196, 200, 205, 207, 239, 246, 254, 258, 284, 294, 297, 300, 301, 309, 323, 335 Unapreivanje zena 86, 130, 138, 144 UNICEF 115, 136, 186, 187, 190, 192, 196, 199, 208, 214, 305, 307, 310 UN Program za razvoj (UNDP) 22, 70, 72, 86, 124, 191, 192, 254, 276, 301, 335 Utvrivanje cinjenica 37, 297, 312 Visoki predstavnik za nacionalne manjine (OSCE) 32, 34 Vladavina prava 145-147, 150-157, 162, 278, 339 Zavrsni akt iz Helsinkija 33 Zdravlje, pravo na 11, 13, 107, 110-116, 118, 123 Zlocini protiv covecnosti 39, 44, 139, 223, 340 Zene, Svetska konferencija o (zenama) 120, 131, 140 Zenevske konvencije 60, 215, 219, 222, 223, 226, 229 Zenska prava 71, 296, 297 Zensko dete/devojcica 13, 131, 135, 136, 143, 207 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 341.231.14(035) 342.72/.73(035) RAZUMEVANJE ljudskih prava : priru~nik o obrazovanju za ljudska prava. - Beograd : Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore : Beogradski centar za ljudska prava, 2005 (Beograd : ^ugura print). - 343 str. ; 24 cm Prevod dela: Understanding human rights manual on human rights education. - Tira` 1.000. - Re~nik: str. 333-340. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija uz svako poglavlje. Registar. ISBN 86-84849-10-8 a) Prava ~oveka - Priru~nici COBISS.SR-ID 126855692 Mreza za ljudsku bezbednost (HSN) je meuregionalna grupa zemalja koja obuhvata trajnu saradnju akademskih istrazivackih institucija. Politicka vizija Mreze je humani svet u kom ljudi zive u bezbednosti i dostojanstvu, slobodni od pretnji nasiljem, siromastva i ocaja. Mreza je pokrenuta 1999. godine, a proizasla je iz kampanje protiv nagaznih mina. Drzave clanice Mreze su: Austrija, Kanada, Cile, Grcka, Irska, Jordan, Mali, Holandija, Norveska, Svajcarska, Slovenija, Tajland i Juzna Afrika kao posmatrac. Austrijska ministarka spoljnih poslova, gospoa Benita Ferrero-Waldner, u svojstvu predsedavajue Mreze, proglasila je obrazovanje za ljudska prava i decu zahvaenu oruzanim sukobom prioritetnim temama Mreze u periodu 2002/2003. Ovaj prirucnik, kao inventivno sredstvo za obrazovanje za ljudska prava koji se moze koristiti u celom svetu na kulturno osetljiv nacin, dostupan je na Internetu na adresi: http://www.bmaa.gv.at Prirucnik je nastao na inicijativu austrijske ministarke gospoe Benite Ferrero-Waldner, u svojstvu predsedavajue Mreze za ljudsku bezbednost, a izradio ga je Evropski centar za obuku i istrazivanje u ljudskim pravima i demokratiji iz Graca, Austrija, u saradnji s partnerima iz Mreze, odnosno vise od trideset institucija i strucnjaka. Svrha prirucnika je da posluzi kao konkretan doprinos osnazenju ljudske bezbednosti putem obrazovanja i ucenja za ljudska prava. On odrazava kulturno osetljivi pristup koji se zasniva na univerzalnosti ljudskih prava. Prirucnik je namenjen svima koji se bave obrazovanjem za ljudska prava i uce o tome sirom sveta i moze posluziti nastavnicima u obrazovanju za ljudska prava u formalnom i neformalnom obrazovanju. Sadrzi niz pedagoskih materijala koji se mogu koristiti u obrazovanju za ljudska prava mladih i odraslih. Zamisljen je kao otvoreno stivo, koje treneri i ucenici mogu dopunjavati sopstvenim iskustvima. Evropski centar za obuku i istrazivanja o ljudskim pravima i demokratiji (ETC) iz Graca poceo je s radom 2000. kao centar za obrazovanje, ucenje i istrazivanje u ljudskim pravima, uz veliku podrsku grada Graca, prvog Grada ljudskih prava u Evropi. ETC koordinira ucese Univerziteta u Gracu u Evropskim postdiplomskim programima u ljudskim pravima i demokratiji u Veneciji i Sarajevu, a deluje i kao evropski partner organizacije Narodni pokret obrazovanja za ljudska prava (PDHRE). ETC je pomogao stvaranje mreze centara za ljudska prava u jugoistocnoj Evropi (HRC-Net). Obrazovne i istrazivacke delatnosti ETC podrzava meunarodni savetodavni odbor. Zariste obrazovnih i istrazivackih programa ETC je u odnosu izmeu ljudskih prava, ljudske bezbednosti i ljudskog razvoja, nediskriminacije, migracije, demokratije i ljudskih prava na lokalnom nivou. Za dalje informacije pogledajte: http://www.etc-graz.at ... View Full Document

RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA

End of Preview

Sign up now to access the rest of the document