Razumevanje_ljudskih_prava
362 Pages

Razumevanje_ljudskih_prava

Course: LLL 101, Spring 2011

School: American International

Word Count: 148511

Rating:

Document Preview

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA : Prava deteta Verske slobode Demokratija Sloboda medija Ljudska pravaena Sloboda od siromatva Sloboda izraavanja Ljudskodostojanstvo Beogradski centar za ljudska prava Vladavina prava Ljudska bezbednost Nediskriminacija Rad Ljudska prava uoruanom sukobu Razvoj Pravo na zdravlje...

Unformatted Document Excerpt
Coursehero >> Massachusetts >> American International >> LLL 101

Course Hero has millions of student submitted documents similar to the one
below including study guides, practice problems, reference materials, practice exams, textbook help and tutor support.

Course Hero has millions of student submitted documents similar to the one below including study guides, practice problems, reference materials, practice exams, textbook help and tutor support.

ZA MINISTARSTVO LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA : Prava deteta Verske slobode Demokratija Sloboda medija Ljudska pravaena Sloboda od siromatva Sloboda izraavanja Ljudskodostojanstvo Beogradski centar za ljudska prava Vladavina prava Ljudska bezbednost Nediskriminacija Rad Ljudska prava uoruanom sukobu Razvoj Pravo na zdravlje Zabrana mucenja Pravicno sudenje Pravo na obrazovanje Socijalna prava RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORE Izdaje: MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORE BEOGRADKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA Za izdavace: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Jelena Markovic Beogradski centar za ljudska prava Vesna Petrovic Prevod: Beogradski centar za ljudska prava Lektor: Leopoldina Lolic Priprema i tampa: Cugura print, Beograd Naziv originala: UNDERSTANDING HUMAN RIGHTS MANUAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION Urednici originalnog izdanja: Wolfgang Benedek i Minna Nikolova RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA Ljudska prava su osnova i opti princip na kojem se izgraduju politicki sistemi. Osim te, interno sistemske karakteristike, moe se istaci da ljudska prava cine osnovu globalnih civilizacijskih vrednosti, zacetak nove univerzalne politicke kulture, pretpostavku medusobnog uvaavanja razlicitih politickih sistema i suivota razlicitih vera i nacija. U tom smislu, ljudska prava u savremenim uslovima postojanja izazova svetske bezbednosti olicenih u tekim krenjima ljudskih prava u pojedinim zemljama i globalne opasnosti od terorizma, post- aju i sredstvo za ocuvanje i unapredenje ljudske bezbednosti, a obrazovanje o ljudskim pravima ima znacaj prevencije naruavanja bezbednosti. Srbija i Crna Gora, javne institucije u zemlji i predstavnici civilnog sektora, uvi- dajuci znacaj svih aspekata ljudskih prava, snano su privreni njihovoj zati- ti i unapredenju. Izloeni odnos ispoljava se posredstvom niza mera i aktivno- sti na unapredenju ljudskih prava i na njihovom razumevanju kroz izgradnju svesti o ljudskim pravima. Ljudska prava postaju u Srbiji i Crnoj Gori znacajna obrazovna tema, kako u obrazovnom procesu na svim nivoima njegovog orga- nizovanja, tako i posredstvom izuzetno velikog broja publikacija posvecenih ljudskim pravima koja su dostupna zvanicnicima javnih institucija, aktivistima NVO, predstavnicima manjina i ranjivih grupa, mladima, svim zaintersovanim pojedincima i zajednicama. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, potujuci svoju ustavnu i zakonsku ulogu, nastoji da svojom izda- vackom delatnocu promovie ljudska prava i utice na proces njihovog razum- evanja. U tom cilju, Ministarstvo objavljuje radove koji mogu znacajno unapre- diti razumevanje ljudskih prava i smatra da ce u tom smislu i ovaj prirucnik biti od velike koristi. Beograd, novembar 2005. godine Rasim Ljajic, ministar za ljudska i manjinska prava Na ministarskom sastanku Mree za ljudsku bezbednost u Gradu ljudskih prava Gracu u Austriji u maju 2003. godine javnosti je prvi put predstavljen Prirucnik o obrazovanju za ljudska prava Razumevanje ljudskih prava u svojoj originalnoj ver- ziji na engleskom jeziku. Prirucnik je plod jedne inicijative koju je pokrenula moja prethodnica Benita Ferrero-Waldner u svojstvu predsedavajuceg Mree 2002/2003. i nastao je zahvaljujuci predanom radu tima sastavljenog od austrijskih i medunarod- nih eksperata koje predvodi Evropski centar za obuku i istraivanje u oblasti ljudskih prava i demokratije (ETC) u Gracu, Austrija. Mrea za ljudsku bezbednost je grupa drava iz svih regiona sveta koje su odlucne da ree goruce probleme ljudske bezbednosti kroz konkretno delovanje. Obracajuci se u tom smislu publici irom sveta, ovaj prirucnik treba da poslui kao istinsko i praktic- no sredstvo za obuku. On se sastoji od modula obuke koji su raznoliki i koje koris- nici prilagodavaju shodno razlicitim kontekstima i situacijama obuke. Danas, samo dve godine nakon objavljivanja, ovaj prirucnik je dostupan na engle- skom, francuskom, panskom, kineskom, arapskom, nemackom, albanskom, ruskom i hravatskom jeziku. Zahvaljujuci zalaganju gospodina Rasima Ljajica, ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore i moje koleginice, gospodje Elisabeth Gehrer, saveznog ministra za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije, sada je i verzija na srpskom jeziku spremna za upotrebu. Autori Prirucnika ele da sa svojim moduli- ma za obuku dodu do ljudi iz svih regiona, kultura i socijalnih grupa sveta. to su korisnici raznovrsniji, to ce Prirucnik vie ostvariti svoj cilj unapredenja ljudskih prava i ljudske bezbednosti irom sveta. S obzirom na bliske prijateljske veze i saradnju izmedu Austrije i Srbije i Crne Gore, meni je posebno drago to mogu pozdraviti sadanje izdanje ove knjige i poeleti joj uspeh u svakom pogledu! Bec, novembar 2005. godine Dr Ursula Plassnik, savezni ministar spoljnih poslova Republike Austrije Doprinos Mree za ljudsku bezbednost na inicijativu austrijske ministarke spoljnih poslova gospode Benite Ferrero-Waldner u svojstvu predsedavajuce Mree za ljudsku bezbednost Impresum: Objavilo Savezno ministarstvo spoljnih pos- lova Austrije u saradnji sa Evropskim cen- trom za obuku i istraivanje o ljudskim pra- vima i demokratiji (ETC) Urednici: Wolfgang Benedek i Minna Nikolova (ETC) 2003, Evropski centar za obuku istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC), Grac ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| PREDGOVOR Ljudska bezbednost usmerena je ka ljudima njene kljucne referentne tacke su pojedinci i zajednice. Izgradnja globalne politicke kultu- re zasnovane na ljudskim pravima za sve neo- phodan je uslov unapredenja ljudske bezbed- nosti. Ljudska bezbednost trai ispravno razume- vanje ljudskih prava. Zato sam u svojstvu predsedavajuce Mree za ljudsku bezbed- nost, obrazovanje za ljudska prava, uz proble- matiku dece zahvacene oruanim sukobom, proglasila prioritetnom temom Mree za ljud- sku bezbednost tokom 2002/2003. godine. Prenosom znanja, razvijanjem vetina i iz- gradnjom stavova, obrazovanje za ljudska prava podie svest o naoj zajednickoj osnovi za zatitu ljudskog dostojanstva i ljudske bez- bednosti. U tu svrhu zatraila sam od Evrop- skog centra za obuku i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji iz Graca da izradi pri- rucnik Razumevanje ljudskih prava. Pri- rucnik je izraden uz pomoc vie od trideset medunarodnih strucnjaka, ukljucujuci insti- tucije partnere Mree za ljudsku bezbednost sa svih kontinenata. Zahvaljujuci kulturno osetljivom gleditu zasnovanom na univerzal- nosti ljudskih prava, prirucnik se moe upo- trebljavati globalno. Prirucnik polazi od Deklaracije o nacelima obrazovanja za ljudska prava i ljudsku bez- bednost koju su ministri drava clanica Mree za ljudsku bezbednost usvojili na sastanku odranom u maju 2003. godine u Gracu, pr- vom evropskom Gradu ljudskih prava. Pri- rucnik je trajni doprinos Mree pod austrij- skim predsednitvom, na dobrobit ljudske bezbednosti danas i u buducnosti. Uverena sam da ce ovaj prirucnik biti podrka nastojanjima na obrazovanju za ljudska prava svih partnera Mree za ljudsku bezbednost i Visokog predstavnika UN za ljudska prava u ispunjavanju njegovog mandata i da ce dopri- neti i nadahnuti dalje delatnosti posle isteka Decenije obrazovanja za ljudska prava. Dr Benita Ferrero-Waldner, ministarka spoljnih poslova Austrije Grac, 5. ministarski sastanak Mree za ljud- sku bezbednost 9. maj 2003. godine IZRAZI ZAHVALNOSTI Ministarstvo spoljnih poslova Austije poverilo je Evropskom centru za obuku i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji iz Graca izra- du prirucnika Razumevanje ljudskih prava. Rad na prirucniku zapoceo je u avgustu 2002. godine. Centar je razradio koncept i pozvao partnere iz Mree za ljudsku bezbednost i drugih institucija da daju svoj doprinos, a predvideno je da se prirucnik tampa povo- dom ministarskog sastanka Mree za ljudsku bezbednost 89. maja 2003. godine u Gracu. Tokom dva strucna sastanka, kojima je do- macin bilo Ministarstvo spoljnih poslova Au- strije, pozvani su brojni strucnjaci i prakticari u obrazovanju za ljudska prava iz zemalja cla- nica Mree za ljudsku bezbednost da dopri- nesu ovom uistinu interkulturalnom, interge- neracijskom i pionirskom nastojanju u oblasti obrazovanja za ljudska prava. Prirucnik Razumevanje ljudskih prava na- stao je zahvaljujuci iskustvu, velikom profesi- onalizmu i neverovatnoj energiji mnogih od njih. Posebnu zahvalnost za izuzetnu posvecenost radu treba iskazati glavnim autorima sledecih radova: Uvod u sistem ljudskih prava: Wolfgang Bene- dek, ETC, Grac Zabrana mucenja: Minna Nikolova, ETC Sloboda od siromatva: Alpa Vora, YUVA i Mi- nar Pimple, Nagpur, PDHRE, Indija Nediskriminacija: Eva Schfer, ETC, Grac Pravo na zdravlje: Kathleen Modrowski, PDHRE, Njujork Ljudska prava ena: Susana Chiarotti, PDHRE/CLADEM, Argentina; Anke Sembac- her, ETC, Grac Vladavina prava i pravicno sudenje: Leo Zwa- ak i Hatice Senem Ozyavuz, SIM, Utreht; An- gelika Kleewein i Catrin Pekari, ETC, Grac Verske slobode: Verena Lahousen, ETC Pravo na obrazovanje: Petra Sulovska, ETC, Grac Ljudska prava deteta: Helmut Sax, Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann, Bec Ljudska prava u oruanom sukobu: Alexan- dra Boivin i Antoine A. Bouvier, Medunarodni komitet Crvenog krsta, eneva Rad: Angelika Kleewein, ETC, Grac Sloboda izraavanja i sloboda medija: Wol- fgang Benedek, ETC, Grac Demokratija: Satya Das, Centar za mir i ljud- ska prava John Humphrey, Edmonton, Ka- nada, i Christoph Weritsch, Angelika Kleewe- in, Minna Nikolova i Catrin Pekari, ETC, Grac Dodatni izvori: Angelika Kleewein, Verena La- housen, Claudia Pekari, Evelin Kammerer i Petra Sulovska, ETC, Grac Opte napomene o metodama obrazovanja za ljudska prava: Claudia Pekari, ETC Saradnici i konsultanti za odabrane aktivno- sti: Barbara Schmiedl, Claudia Pekari i Verena Lahousen, ETC, Grac Istraivacki asistenti: Klaus Kapuy, Ursula Prinzl, Maddalena Vivona, ETC, Grac Korektura: Elisabeth Ernst-McNeil i Suzanne Marlow, Univerzitet u Gracu Dizajn: Markus Garger, Robert Schrotthofer i Wolfgang Gosch, Kontrapart, Grac Urednici i koordinatori projekta: Wolfgang Be- nedek i Minna Nikolova, ETC, Grac Posebno se zahvaljujemo mrei Narodnog po- kreta obrazovanja za ljudska prava (PDHRE) za bitne doprinose izradi prirucnika. Najiskreniju zahvalnost za trajnu podrku, vredne komentare i predloge kojima su pomo- gli ostvarenje projekta izraavamo sledecim strucnjacima, savetnicima, prijateljima i insti- tucijama: Shulamith Koenig, PDHRE, Njujork; Adam Samassekou i tim PDHRE, Mali; Renate Kic- ker, Univerzitet u Gracu; Manuela Rusz i tim Instituta za medunarodno pravo i meduna- rodne odnose Univerziteta u Gracu; Anton Kok, Centar za ljudska prava Univerziteta u Pretoriji; Yannis Ktistakis, Fondacija za ljud- ska prava Marangopoulos, Atina; Otto Knig, Univerzitet u Gracu; Debra Long i Bar- bara Bernath, Udruenje za sprecavanje mucenja (APT), eneva; Gerd Oberleitner, Londonska kola ekonomije i politickih nau- ka; Christian Pippan, Pravni fakultet Univerzi- teta u Njujorku; Yvonne Schmidt, Univerzitet u Gracu; Manfred Nowak, Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann, Bec; Monique Prindezis, Medunarodni centar za obuku o ljudskim pravima i miru (CIFEDHOP), ene- va; Liga protiv kleveta (ADL), Njujork; Medunarodni komitet Crvenog krsta, eneva i tim Odeljenja za ljudska prava Ministarstva spoljnih poslova Austrije, pod vodstvom Ge- orga Mautner-Markhofa i Ursule Werther-Pi- etsch. KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUCNIK Ideja o prirucniku za ljudska prava koji bi kori- stio svima i bio konkretan doprinos radu Mree za ljudsku bezbednost (HSN) pod pred- sednitvom Austrije, potekla je od Evropskog centra za obrazovanje i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC) iz Graca. Tim Evropskog centra razradio je teorijski okvir knjige, a posle mu je Ministarstvo spoljnih pos- lova poverilo zadatak razrade prirucnika. Prirucnik Razumevanje ljudskih prava zamiljen je kao izvor koji zainteresovanima i strucnjacima iz zemalja clanica Mree za ljudsku bezbednost i ire moe pomoci u nji- hovom nastojanju ka obrazovanju i ucenju o ljudskim pravima u razlicitim kulturama, koje predstavlja strategiju unapredenja ljudske bezbednosti. Kao takav, prirucnik moe biti korisno polazite za razumevanje ljudskih prava i ljudskih greaka, obuku buducih tre- nera, kao i za pokretanje foruma za medukul- turnu razmenu i osvecivanje. Ovaj prirucnik predstavlja odabrani skup praksom vodenih teorija, te uz to sadri odelj- ke posvecene razvijanju vetina i oblikovanju stavova. Obradene teme imaju za cilj prvenst- veno da podstaknu traganje za dodirnim tac- kama i opteljudskim gleditem, kao i da prikau kontroverzna pitanja s kulturno osetljivog gledita. Prirucnik cine tri velike celine: opti uvod u osnove ljudskih prava, celina sa odabranim centralnim pitanjima u obliku modula, koja treba da pomogne u razumevanju funkcionis- anja ljudskih prava u svakodnevnom ivotu, i treca celina, tzv. dodatni izvori, koja sadri korisne informacije o relevantnim institucija- ma, uputstva za dalju literaturu i online izvore. Kretanje kroz tekst olakace vam sledece oznake: potrebno je znati dobra praksa pitanja za raspravu odabrane aktivnosti interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja za detaljnije informacije pogle- dati Ovim prirucnikom mogu se sluiti razni korisnici na razlicite nacine. Njegovom fleksi- bilnom modularnom strukturom koja je bli- ska korisniku nastojimo podstaci kriticko citanje i aktivno razumevanje ne samo polaz- nika nego i strucnjaka. Ako traite opti uvod u glavne pojmove i nacela ljudskih prava, moete poceti od prve celine prirucnika koja sadri uvod. Oni koji trae primere pitanja iz pojedinih oblasti ljudskih prava koja su kljucna za posti- zanje ljudske bezbednosti mogu poceti od dela modula pod naslovom dobro je znati. Ako vas zanima detaljnija, dubinska analiza pojedinih ljudskih prava, moete poceti od dela koji je u razlicitim modulima naslovljen potrebno je znati. Na kraju, oni od vas koje zanima istraivanje i predavanje ljudskih prava za adolescente i odrasle putem inventiv- nih vaspitnoobrazovnih metoda mogu odmah poceti sa odabranim aktivnostima i uz to raz- motriti opte napomene o metodama obrazo- vanja za ljudska prava. Prirucnik je zamiljen kao otvoreno tivo. U njemu se namerno obraduje samo odabrani broj kljucnih pitanja. elja nam je da vas pod- staknemo da ga neprestano dopunjujete pri- merima, pricama, pitanjima i iskustvima iz vaeg lokalnog okruenja. Pozdravljamo svaku povratnu informaciju, buduci da nam one pomau u proirivanju prirucnika u skladu s namerom da bude korisno tivo polaznicima, radnicima u vaspitanju i obrazovanju i trenerima koji pri- padaju razlicitim sredinama i raspolau razli- citim nivoom znanja o ljudskim pravima. Uivajte u citanju i osecajte se slobodnim da doprinesete ovom nezavrenom delu, da dodajete svoja korisna iskustva iz prakse, pitanja koja su od interesa za vau zajedni- cu, kao i da podsticete druge na citanje i istraivanje goruce aktuelnosti i trajne priv- lacnosti ljudskih prava. Wolfgang Benedek i Minna Nikolova, email: office@etc-graz.at ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| SKRACENICE ACHR Americka konvencija o ljudskim pravima (American FGM sakacenje enskih genitalija (Female Genital Mutilati-PRSPs Dokumenti strategije za smanjenje siromatva (Po- Convention on Human Rights) on) verty Reduction Strategy Papers) ACHPR Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda GATS Opti sporazum o trgovini uslugama (General Agree-SAPs Programi za strukturno prilagodavanje Svetske banke (African Charter on Human and Peoples Rights) ment on Trade in Services) (Structural Adjustment Programmes of the World Bank) ACP Zemlje Afrike, Kariba i Pacifika (African, Caribbean and GC Globalni sporazum (Global Compact) SIM Holandski institut za ljudska prava, Utreht, Holandija Pacific States) HDR Izvetaj o ljudskom razvoju UNDP (UNDP Human De-(Netherlands Institute of Human Rights, Utrecht, the Net- ANC Africki narodni kongres (African National Congress) velopment Report) herlands) AU Africka unija (African Union) HIPC prezaduene siromane zemlje (Heavily Indebted Poor TRIPs Aspekti prava intelektualne svojine koji se odnose na ASEM Sastanak Azije i Evrope (Asia and Europe Meeting) Countries) trgovinu (Trade-Related Aspects of Intellectual Property BIM Institut za ljudska prava Ludvig Bolcman, Bec, Austrija HRE obrazovanje za ljudska prava (Human Rights Educati-Rights) (Ludwig Boltzmann, Institute of Human Rights, Vienna, on) UDHR Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (Univer- Austria) ICC Medunarodni krivicni sud (International Criminal Co-sal Declaration of Human Rights) CCW Konvencija o zabrani ili ogranicavanju upotrebe od-urt) UEFA Unija evropskih fudbalskih asocijacija (Union of Euro- redenih vrsta klasicnih oruja (Convention on prohibiti-ICCPR Medunarodni pakt o gradanskim i politickim pravima pean Football Associations) ons or restrictions on the use of certain conventional wea-(International Covenant on Civil and Political Rights) UNCED Konferencija Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i pons) ICESCR Medunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kul-razvoju (United Nations Coference on Environment and CEDAW Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije turnim pravima (International Covenant on Economic, Development) ena (Convention on the Elimination of All Forms of Di-Social and Cultural Rights) UNDP Program za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations scrimination against Women) ICRC Medunarodni komitet Crvenog krsta (International Development Programme) CERD Konvencija Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika Committee of the Red Cross) UNESCO Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, na- rasne diskriminacije (United Nations Convention on the ICTR Medunarodni krivicni tribunal za Ruandu (Internatio-uku i kulturu (United Nations Educational, Scientific and Elimination of All Forms of Racial Discrimination) nol Criminal Tribunal for Rwanda) Cultural Organization) CESCR Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava ICTY Medunarodni krivicni tirubnal za bivu Jugoslaviju (In-UNICEF Deciji fond Ujedinjenih nacija (United Nations Chil- (Committee on Economic, Social and Cultural Rights) ternationol Criminal Tribunal for Former Yugoslavia) drens Fund) CJ Porote gradana (Citizens Juries) IJC Medunarodna komisija pravnika (International Commis-UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (United Nations CRC Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (United sion of Jurists) Mission in Kosovo) Nations Convention on the Rights of the Child) ILO Medunarodna organizacija rada (International Labour UNMISET Misija podrke Ujedinjenih nacija u Istocnom Ti- ECHR Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnov-Organization) moru (United Nations Mission of Support in East Timor) nih sloboda (European Convention for the Protection of IMF Medunarodni monetarni fond (International Monetary UNTAET Prelazna administracija Ujedinjenih nacija u Human Rights and Fundamental Freedoms) Fund) Istocnom Timoru (United Nations Transitional Admini- ECOSOC Ekonomski i socijalni savet (Economic and Social IPEC Medunarodni program za suzbijanje decjeg rada (Inter-stration in East Timor) Council) national Programme for the Elimination of Child Labour) WCAR Svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskrimi- ETC Evropski centar za obuku i istraivanje ljudskih prava i NPA nacionalni akcioni plan (National Plan of Action) nacije, ksenofobije i netolerancije (World Confernce Aga- demokratije, Grac, Austrija (European Training and Rese-OAU Organizacija africkog jedinstva (Organization of Afri-inst Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Re- arch Centre for Human Rights and Democracy, Graz, Au-can Unity) lated Intolerance) stria) OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organi-WHO Svetska zdravstvena organizacija (World Health Orga- EU Evropska unija (European Union) zation for Economic Cooperation and Development) nization) EUMC Evropski centar za pracenje rasizma i ksenofobije ODIHR Kancelarija za demokratske institucije i ljudska pra-WSSD Svetski samit o odrivom razvoju (World Summit on (European Monitoring Centre on Racism and Xenopho-va (Office for Democratic Institutions and Human Rights) Sustainable Development) bia) OSCE (OEBS) Organizacija za evropsku bezbednost i sarad-WTO Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organi- FARE Mrea Fudbal protiv rasizma u Evropi (Football aga-nju (Organization for Security and Cooperation in Europe) zation) inst Racism in Europe Network) PDHRE Narodni pokret za obrazovanje za ljudska prava (Pe-WUK Kinderkultur Kuca za radionice i kulturu dece FDC Koalicija Sloboda od dugova (Freedom from Debt Co-oples Movement for Human Rights Education) (Werksttten und Kulturhaus Kinderkultur) alition) PRODEC Decenijski program razvoja obrazovanja (The Dece- nial Development Programme on Education) ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| SAETI SADRAJ DETALJNI SADRAJ Predgovor 7 Izrazi zahvalnosti 8 Kako koristiti ovaj prirucnik 9 Skracenice 10 Detaljni sadraj 11 Predgovor 7 Izrazi zahvalnosti 8 Kako koristiti ovaj prirucnik 9 Skracenice 10 Saeti sadraj 11 Detaljni sadraj 11 I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA 17 II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA 45 I. UVOD U SISTEM A. ZABRANA MUCENJA 47 LJUDSKIH PRAVA 17 B. SLOBODA OD SIROMATVA C. NEDISKRIMINACIJA D. PRAVO NA ZDRAVLJE E. LJUDSKA PRAVA ENA F. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE G. VERSKE SLOBODE H. PRAVO NA OBRAZOVANJE I. LJUDSKA PRAVA DETETA J. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU K. RAD L. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA M. DEMOKRATIJA III. DODATNI IZVORI Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Opte napomene o metodologiji obrazovanja za ljudska prava Recnik Indeks pojmova 67 87 A. Razumevanje ljudskih prava 18 107 B. Ljudska prava i ljudska bezbednost 20 125 C. Istorija i filozofija ljudskih prava 22 145 D. Pojam i priroda ljudskih prava 24 163 E. Standardi ljudskih prava na optem nivou 26 179 F. Primena optih instrumenata o ljudskim pravima 28 197 G. Ljudska prava i gradansko drutvo 30 215 H. Regionalni sistemi zatite i irenja ljudskih prava 31 235 I. Evropa: Evropski instrumenti ljudskih prava 1. Sistem ljudskih prava Saveta Evrope: a. Pregled Evropske institucije i tela za ljudska prava b. 255 Evropski sud za ljudska prava 2. Sistem ljudskih prava Organizacije za 273 evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) 3. Politika ljudskih prava i Evropska unija II. Severna i Juna Amerika: Interamericki sistem ljudskih prava 295 III. Afrika: Africki sistem ljudskih prava IV. Ostali regioni I. Univerzalna jurisdikcija i problem nekanjivosti 39 323 J. Medunarodno krivicno sudstvo 39 K. Inicijative za ljudska prava u gradovima 40 L. Globalni izazovi i mogucnosti za ljudska prava 42 327 M. Reference 43 333 341 DETALJNI SADRAJ II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA 45 A. ZABRANA MUCENJA 47 PRICA ZA ILUSTRACIJU 48 POTREBNO JE ZNATI 49 1. Svet slobodan od mucenja: Zabrana mucenja i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: ta je mucenje? Metode mucenja Kako se spro- vodi mucenje? Motivi mucenja Zato se sprovodi mucenje? rtve i poci- nioci mucenja, necovecnih i poniavajucih postupaka 3. Interkulturalna gle- dita i kontroverzna pitanja 4. Primena i pracenje: Najnoviji dogadaji DOBRO JE ZNATI 56 1. Dobra praksa: Delatnosti medunarodnih organizacija Posebni izvesti- lac za mucenje: ciljevi, ovlacenja i delatnosti Evropska komitet za spre- cavanje mucenja (CPT) ... Zato to imam cetrnaest godina Aktivnosti nevladinih organizacija (NVO) Amnesty International: Program za spre- cavanje mucenja u 12 tacaka Eticki kodeks o pitanjima mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili poniavajucih postupanja ili kanjavanja u prit- voru i zatvoru 2. Trendovi 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI: 61 Aktivnost I: Muciti teroriste? - Aktivnost II: Kampanja protiv mucenja REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 64 B. SLOBODA OD SIROMATVA 67 PRICA ZA ILUSTRACIJU 68 Umiranje od gladi u zemlji izobilja POTREBNO JE ZNATI 69 1. Uvod 2. Definicija i opis problema: Definisanje siromatva Dimenzije siromatva Grupe podlone siromatvu Zato siromatvo i dalje traje 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Relativno siromatvo i apso- lutno siromatvo Socijalna iskljucenost 4. Primena i pracenje: Ugovorna tela za pracenje siromatva Posebni izvestioci i nezavisni strucnjaci DOBRO JE ZNATI 77 1. Dobra praksa: Siromane vredi kreditirati Inicijativa 20-20 u Maliju Naa voda nije na prodaju Odriva buducnost Sloboda od gladi Ekonomska pravda Sporazum iz Kotonua 2. Trendovi: Napredak prema Milenijumskim ciljevima razvoja Koliko zemalja ostvaruje napredak 3. Hronologija: Sloboda od siromatva Kljucne odredbe medunarodnih instrumenata ODABRANE AKTIVNOSTI 82 Aktivnost I: Svet kao selo Aktivnost II: Akcijska kampanja REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 86 C. NEDISKRIMINACIJA 87 PRICA ZA ILUSTRACIJU 88 POTREBNO JE ZNATI 89 1. Nediskriminacija beskonacna i trajna borba za jednakost: Diskriminacija i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: Stavovi ili postupci Akteri diskriminacije Diskriminacija Rasizam Rasna diskriminacija Ksenofobija Srodne pojave Netolerancija i predrasude Medunarodni stan- dardi Obaveze u privatnom sektoru (NVO, mediji, itd.) 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i pracenje DOBRO JE ZNATI 100 1. Dobra praksa: Dobrovoljni kodeks ponaanja u privatnom sektoru Suzbijanje rasizma u evropskoj fudbalskoj ligi Ukidanje apartheida 2. Trendovi: Odnos izmedu siromatva i rasizma/ksenofobije Rasizam na Internetu Antiislamizam: Posledice 11. septembra 2001 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 103 Aktivnost I: Sva ljudska bica radaju se jednaka Aktivnost II: Pogodi ko dolazi na veceru REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 105 DETALJNI SADRAJ D. PRAVO NA ZDRAVLJE 107 PRICA ZA ILUSTRACIJU 108 POTREBNO JE ZNATI 110 1. Pravo na zdravlje u irem kontekstu: Ljudska bezbednost i zdravlje 2. Definicija i opis problema: Zdravlje i ljudska prava Dostupnost, pristupac- nost, prihvatljivost i kvalitet Nediskriminacija Pravo na uivanje pogodno- sti naucnog napretka Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje Zdravlje i okolina 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i pra- cenje: Potovanje, zatita i ostvarenje ljudskog prava na zdravlje Ogranicenja ljudskog prava na zdravlje Mehanizmi pracenja DOBRO JE ZNATI 117 1. Dobra praksa: Prevencija HIV/AIDS Porote gradana i politika javnog zdravstva Zavet Malikounde Knjige secanja 2. Trendovi: Strategije pove- zivanja ljudskih prava i razvoja zdravlja Statistika Smrtnost porodilja 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 121 Aktivnost I: Promena predstave o Stanju potpunog fizickog, psihickog i dru- tvenog blagostanja Aktivnost II: Izrada atlasa ostvarivanja ljudskog prava na zdravlje REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 124 E. LJUDSKA PRAVA ENA 125 PRICA ZA ILUSTRACIJU 126 Prica Marie Da Penha Maria Fernandes POTREBNO JE ZNATI 127 1. Ljudska prava ena: Rod i raireno pogreno shvatanje ljudskih prava ena Ljudska bezbednost i ene 2. Definicija i opis problema: Pogled u prolost Svetska konferencija o ljudskim pravima Platforma za delovanje iz Pekinga ene i siromatvo ene i zdravlje ene i nasilje ene i oruani sukob ene i prirodni resursi enska deca 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i pracenje DOBRO JE ZNATI 138 1. Dobra praksa: CLADEM Interamericka konvencija za sprecavanje, kanjavanje i ukidanje nasilja nad enama PDHRE 2. Trendovi: Medunarodni krivicni sud 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 141 Aktivnost I: Parafraziranje CEDAW Aktivnost II: Govor tela ena i mu- karaca REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 143 F. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 145 PRICA ZA ILUSTRACIJU 146 POTREBNO JE ZNATI 147 1. Uvod: Vladavina prava Istorijski razvoj vladavine prava Pravicno sudenje kao centralni element vladavine prava Vladavina prava, pravicno sudenje i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis pravicnog sudenja: Minimalni standardi prava optuenog Dokumenti i instrumenti koji sadre odredbe o pravicnom sudskom postupku Jednakost pred zakonom i sudom Pristup delotvornom, pravicnom pravnom leku Nezavisnost i nepristras- nost Javno sasluanje Pravo na pretpostavku nevinosti Pravo na suden- je bez neopravdanog odlaganja Pravo optuenog da se brani sam ili uz pomoc branioca i pravo na sudenje u prisustvu Pravo na pozivanje i na neposredno ili posredno ispitivanje svedoka Pravo na besplatnu pomoc tumaca Nacelo Nulla Poena Sine Lege 3. Interkulturalna gledita i kontro- verzna pitanja 4. Primena i pracenje: Primena Slucaj Albanije Pracenje Izgradnja kulture potovanja vladavine prava na Kosovu DOBRO JE ZNATI 157 1. Dobra praksa: Razvojna pomoc za uspostavljanje efikasnog pravosudnog sistema Nezavisna pravosudna komisija (IJC) u Bosni i Hercegovini Rezolucija o potovanju i jacanju nezavisnosti sudstva (Afrika) 2. Trendovi: Medunarodni sudovi: Medijacija i arbitraa Unapredenje javnosti sudenja 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 159 Aktivnost I: Biti sasluan ili ne biti sasluan? - Aktivnost II: Kako odbraniti ove ljude? REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 162 DETALJNI SADRAJ G. VERSKE SLOBODE 163 PRICA ZA ILUSTRACIJU 164 POTREBNO JE ZNATI 165 1. Verske slobode: Dugi put pred nama: Verske slobode i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: to je religija? ta je uverenje? ta su ver- ske slobode? Medunarodni standardi Nacelo nediskriminacije Obrazovanje Granice verskih sloboda 3. Interkulturalna gledita i kontro- verzna pitanja: Drava i vera Apostaza sloboda da se izbere i promeni vera Prozelitizam pravo na irenje uverenja Prigovor savesti protiv vojne obaveze 4. Primena i pracenje: Preventivne mere i buduce strategije DOBRO JE ZNATI 172 1. Dobra praksa: Meduverski dijalog za religijski pluralizam 2. Trendovi: Kultovi, sekte i novi verski pokreti ene i vera Verski ekstremizam i njego- ve posledice 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 175 Aktivnost I: Reci koje ranjavaju Aktivnost II: Vera moga blinjeg i moja vera REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 178 H. PRAVO NA OBRAZOVANJE 179 PRICA ZA ILUSTRACIJU 180 Mayina prica POTREBNO JE ZNATI 181 1. Uvod: Zato ljudsko pravo na obrazovanje? Obrazovanje i ljudska bezbed- nost Istorijski razvoj 2. Definicija i opis problema: Sadraj prava na obra- zovanje i obaveze drave Standardi koje treba postici Dostupnost Pristup Prihvatljivost Prilagodljivost 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Supsaharska Afrika Latinska Amerika i Karibi Srednja i istocna Evropa i Zajednica nezavisnih drava Razvijene zemlje 4. Primena i pra- cenje: Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Problemi primene DOBRO JE ZNATI 190 1. Dobra praksa 2. Trendovi: Dananje stanje u pogledu opteg osnovnog obrazovanja 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 193 Aktivnost I: Odigrajte to! Aktivnost II: Dijamantski uzorak REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 196 I. LJUDSKA PRAVA DETETA 197 PRICA ZA ILUSTRACIJU 198 Deca pogodena oruanim sukobom Komercijalno polno iskoricavanje dece POTREBNO JE ZNATI 199 1. Borba za zatitu prava deteta Decja prava i ljudska/decja bezbednost 2. Definicija i opis problema: Priroda i sadraj ljudskih prava dece Kljucna nacela Konvencije o pravima deteta Osnaenje deteta, starosni i rodni aspekti Holisticki pristup detetu Odnos dete-roditelj-drava Nediskriminacija dece Najbolji interes deteta Definicija deteta prema Konvenciji Prava iz Konvencije: ucece - zatita - podrka Saetak: zato upotrebljavati pristup zasnovan na pra- vima dece? 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i pra- cenje DOBRO JE ZNATI 206 1. Dobra praksa: Izvetaji u senci i nacionalne koalicije nevladinih orga- nizacija 2. Trendovi: Cinjenice i brojke Statisticki podaci o pravima dece 3. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 210 Aktivnost I: Okrugli sto o delatnostima za smanjenje decjeg rada Aktivnost II: Roditeljsko zanemarivanje i zlostavljanje REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 213 J. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 215 PRICA ZA ILUSTRACIJU 216 POTREBNO JE ZNATI 217 1.Cak i ratovi imaju ogranicenja: Medunarodno humanitarno pravo (MHP) i ljudska bezbednost Nastanak MHP MHP kao medunarodno pravo MHP i ljudska prava Kada se primenjuje MHP? 2. Definicija i opis prava koja se DETALJNI SADRAJ tite: Koja su osnovna pravila medunarodnog humanitarnog prava u oruanom sukobu? ta MHP titi i kako? Ko mora potovati medunarod- no humanitarno pravo? 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Vanost kulturne osvecenosti Sukobljena miljenja u pogledu sprovodi- vosti MHP 4 .Primena i pracenje: Preventivne mere Mere za pracenje pri- mene Represivne mere DOBRO JE ZNATI 224 1. Dobra praksa: Zatita civila Zatita zarobljenika Ponovno uspostavljanje porodicnih veza O simbolu Radna nacela humanitarnog delovanja Osnovna nacela Crvenog krsta i Crvenog polumeseca 2. Trendovi: Zabrana protivpeadijskih mina Nekoliko podataka o pomoci Medunarodnog komiteta Crvenog krsta u 2001 3. Hronologija: Glavni instrumenti MHP i drugi srodni instrumenti ODABRANE AKTIVNOSTI 230 Aktivnost I: Zato treba potovati MHP? Aktivnost II: Etika humanitarnog delovanja REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 234 K. RAD 235 PRICA ZA ILUSTRACIJU 236 Zastraujuci uslovi rada u zoni slobodne trgovine POTREBNO JE ZNATI 237 1. Svet rada u 21. veku: Rad i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis pro- blema: Medunarodno radno zakonodavstvo Najvanije konvencije Medunarodne organizacije rada Ljudska prava u vezi s radom u Medunarodnoj povelji o ljudskim pravima UDHR ICCPR Koje vrste ropst- va postoje danas? ICESCR Pravo na pravedne i povoljne uslove rada Pravo na osnivanje i ukljucivanje u radnicke sindikate Nivoi obaveza 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i pracenje DOBRO JE ZNATI 246 1. Dobra praksa: Medunarodni program za ukidanje decjeg rada (IPEC) Kodeks ponaanja velikih kompanija u vezi s radom i ljudskim pravima Etiketiranje proizvoda Globalni sporazum 2. Trendovi: Zone proizvodnje radi izvoza Propadanje sindikata Povecana medunarodna pokretljivost: migracije radnika Nezaposlenost mladih ODABRANE AKTIVNOSTI 250 Aktivnost I: ene - deca - rad Aktivnost II: Ekonomska pravda REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 254 L. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 255 PRICA ZA ILUSTRACIJU 256 POTREBNO JE ZNATI 257 1. Odnos prolog i sadanjeg: Ljudska bezbednost, sloboda izraavanja i slo- boda medija Stari i novi izazovi 2. Sadraji i krenja: Glavni elementi slo- bode izraavanja: Krenja prava, pretnje i opasnosti Legitimna ogranicenja prava 3. Primena i pracenje: Uloga strukovnih udruenja i drugih nevladi- nih organizacija 4. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Hronologija DOBRO JE ZNATI 265 1. Uloga slobodnih medija za demokratsko drutvo 2. Mediji i manjine 3. Sloboda medija i ekonomski razvoj 4. Ratna propaganda i zagovaranje mrnje 5. Dobra praksa 6. Sloboda medija i obrazovanje za ljudska prava 7. Trendovi: Mediji i Internet Rast medija u zemljama u razvoju 8. Hronologija ODABRANE AKTIVNOSTI 268 Aktivnost I: Naslovna strana Aktivnost II: Uticaj Interneta REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 271 M. DEMOKRATIJA 273 PRICA ZA ILUSTRACIJU 274 Stvaranje demokratije u Istocnom Timoru Pravda i pomirenje Vie izazova u buducnosti POTREBNO JE ZNATI 276 1. Demokratija u usponu?: Demokratija i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: ta je demokratija i kako se ona razvila? Kljucni elementi moderne demokratije Teorije demokratije Oblici demokratije 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Debata o azijskim vrednosti- ma Izazovi demokratije u muslimanskom svetu Jo nekoliko pitanja za razmiljanje 4. Primena i pracenje DETALJNI SADRAJ DOBRO JE ZNATI 285 1. Dobra praksa: Na putu prema demokratiji 2. Trendovi: Politicko ucece ena ene u parlamentu Online demokr@tija Globalizacija i demokrati- ja Demokratski deficit u medunarodnim organizacijama, multinacionalnim korporacijama i nevladinim organizacijama ODABRANE AKTIVNOSTI 289 Aktivnost I: Pokretanje kampanje Aktivnost II: Minaret u naoj zajednici? REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 294 Severna i Juna Amerika 311 Evropa 311 NEVLADINE ORGANIZACIJE 312 Medunarodne nevladine organizacije 312 Regionalne nevladine organizacije 313 Afrika i Bliski istok 313 Azija i Pacifik 315 Evropa 315 Severna i Juna Amerika 316 POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM PRAVIMA 316 III. DODATNI IZVORI 295 A. LJUDSKA PRAVA BORBA KOJA TRAJE -HRONOLOGIJA B. PREDLOENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA OSNOVNE INFORMACIJE PRIRUCNICI I NASTAVNI MATERIJALI Za decu Mladi Odrasli OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA INTERNETU Nastavni materijali Online biblioteke D. KORISNI KONTAKTI ORGANIZACIJE Medunarodne organizacije Regionalne organizacije Afrika 296 299 302 302 302 302 304 306 307 307 309 309 E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA U OKVIRU MREE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST 318 AUSTRIJA 318 KANADA 318 CILE 319 GRCKA 319 IRSKA 319 JORDAN 319 MALI 319 HOLANDIJA 320 NORVEKA 320 SLOVENIJA 320 JUNA AFRIKA 321 VAJCARSKA 321 TAJLAND 322 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 323 309 Opte napomene o metodologiji obrazovanja za ljudska prava 327 309 Recnik 333 310 Indeks pojmova 341 310 ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA LJUDSKO DOSTOJANSTVO LJUDSKA PRAVA OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA LJUDSKA BEZBEDNOST Najveca snaga kulture ljudskih prava izvire iz znalackih ocekivanja svakog pojedinca. Odgovornost za zatitu ljudskih prava pociva na dravama. No, razumevanje, potovanje i ocekivanja vezana za ljudska prava od strane svake pojedine osobe jesu ono to ljudskim pravima daje njihovo dnevno tkivo, njihovu svakodnevnu otpornost. SERGIO VIEIRA DI MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003. UVOD A. RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA Tenja za zatitom ljudskog dostojanstva svih ljudi cini sr pojma ljudskih prava. Ona stav- lja ljudsku licnost u sredite panje. Zasniva se na zajednickom optem vrednosnom siste- mu posvecenom nepovredivosti ivota i pred- stavlja okvir za izgradnju sistema ljudskih prava zaticenih normama i standardima koji su prihvaceni na medunarodnom nivou. To- kom 20. veka, ljudska prava oblikovala su se kao moralni, politicki i pravni okvir, te smer- nica za razvoj sveta oslobodenog straha i ne- matine. Clan 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pra- vima koju su usvojile Ujedinjene nacije (UN) 1948. godine odnosi se na glavna uporita si- stema ljudskih prava: slobodu, jednakost i solidarnost. Slobode, kao to su sloboda mi- sli, savesti i veroispovesti, zatim sloboda miljenja i izraavanja, zaticene su kao ljud- ska prava. Slicno tome, ljudska prava obez- beduju jednakost, na primer, jednaku zatitu protiv svih oblika diskriminacije u uivanju svih ljudskih prava, ukljucujuci punu ravno- pravnost ena i mukaraca. Solidarnost se od- nosi na ekonomska i socijalna prava, poput prava na socijalnu sigurnost, potenu nakna- du za rad, odgovarajuci standard ivota i zdravlja i dostupnost obrazovanja, koji su sa- stavni deo sistema ljudskih prava. Ljudska Sva ljudska bica radaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona ... jedna prema drugima treba da postupaju u duhu bratstva. CLAN 1 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA prava razvrstana su u pet kategorija: politicka, gradanska, ekonomska, socijalna i kulturna ljudska prava, i pravno su uredena u dva pak- ta koji zajedno sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima cine Povelju ljudskih pra- va. Sva ljudska prava za sve bio je slogan Svetske konferencije o ljudskim pravima u Becu 1993. godine. Ljudska prava osnauju pojedince i zajednice za napore ko- je ulau na preobraenju drutva prema pu- nom ostvarenju svih ljudskih prava. Sporove treba reavati mirnim putem na osnovu vlada- vine prava i u duhu ljudskih prava. Medutim, ljudska prava mogu biti u sukobu jedna s drugima; ona su ogranicena pravima i slobodama drugih ili zahtevima morala, jav- nog reda i opteg blagostanja u demokrat- skom drutvu (clan 29 Univerzalne deklaraci- je o ljudskim pravima). Ljudska prava drugih treba potovati, a ne tek tolerisati. Ljudska prava ne smeju se koristiti za krenje drugih ljudskih prava (clan 30 Univerzalne deklaraci- je); stoga se svi sukobi moraju reavati u skla- du s ljudskim pravima, iako su u vreme van- rednog stanja ili u izuzetnim slucajevima do- putena izvesna ogranicenja prava. Stoga svi, ene, mukarci, mladi i deca, treba da poznaju i razumeju svoja ljudska prava kao neto to se odnosi na njihove probleme i tenje. To je moguce postici obrazovanjem i Nijedan izraz u novijoj istoriji covecanstva nije zasluio da bude nosilac i misije i tereta ljudske sudbine kao to je to (izraz) ljudska prava ... - najveci dar klasicne i savremene ljudske misli je pojam ljudskih prava. Zaista, iznad svakog drugog moralnog jezika koji nam je dostupan u ovom trenutku istorije (jeste) jezik ljudskih prava ... IZ NELJUDSKE NEPRAVDE I LJUDSKA PRAVA PROF. UPENDRA BAXI UVOD ucenjem za ljudska prava koje moe biti form- alno ili neformalno. Razumevanje nacela i po- stupaka ljudskih prava omogucuje ljudima ucece u donoenju odluka koje odreduju nji- hove ivote, pomae u reavanju sukoba i ocuvanju mira vodenog ljudskim pravima i predstavlja odrivu strategiju ljudskog, soci- jalnog i ekonomskog razvoja usredsredenu na ljude. Obrazovanje i ucenje za ljudska prava treba da sprovode svi akteri i svi zainteresovani, gradansko drutvo, vlade i multinacionalne kompanije. Ucenjem o ljudskim pravima moe se razviti istinska kultura ljudskih prava, zasnovana na potovanju, zatiti, is- punjenju, pravnom osiguranju i sprovodenju ljudskih prava. Pravo na obrazovanje za ljudska prava moe se izvesti iz clana 26 Univerzalne deklaraci- je o ljudskim pravima, prema kome Svako ima pravo na vaspitanje i obrazovanje ... Vaspitanje i obrazovanje mora da bude usmereno ka punom razvoju ljudske licnosti i da jaca potovanje ljudskih prava i osnov- nih sloboda .... U Rezoluciji 49/184 Gene- ralne skuptine UN od 23. decembra 1994. godine, kojom se proglaava Decenija obra- zovanja za ljudska prava UN, navodi se sve- Obrazovanje, ucenje i dijalog o ljudskim pravima moraju podsticati kriticko miljenje i sistemsku, rodno osetljivu analizu politickih, gradanskih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih pitanja u okvirima ljudskih prava. SHULAMITH KOENIG, PDHRE Obrazovanje za ljudska prava je svako ucenje koje razvija znanja, vetine i vrednosti ljudskih prava, promovie pravicnost, toleranciju i dostojanstvo, kao i potovanje prava i dostojanstva drugih. NANCY FLOWERS, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI obuhvatni proces ucenja tokom citavog ivota, a u Planu delovanja Decenije obrazo- vanja za ljudska prava (19952004) detaljno se odreduju i razraduju sadraji i metode obrazovanja za ljudska prava (UN Doc. A/51/506, Add. 1, od 12. decembra 1996). U Rezoluciji Generalne sku- ptine UN 49/184 od 23. de- cembra 1994. godine, koja najavljuje UN Dece- niju obrazovanja za ljudska prava, pie: obra- zovanje za ljudska prava treba da obuhvati vie od pruanja informacija i da bude sveobuhvat- ni proces kojim se ljudi na svim nivoima razvo- ja, iz svih drutvenih slojeva, uce, tokom cita- vog ivota, potovanju dostojanstva drugih, kao i sredstvima i metodama obezbedenja tog potovanja u svim drutvima. U Planu delovanja Decenije obrazovanja za ljudska prava UN (1995-2004) istice se da se obrazovanje za ljudska prava odreduje kao nastojanje u oblasti obucavanja, irenja i in- formisanja, ciji je cilj izgradnja sveopte kultu- re ljudskih prava putem razvoja znanja i veti- na, i oblikovanja stavova, usmereno na: (a) jacanje potovanja ljudskih prava i osnov- nih sloboda; (b) puni razvoj ljudske licnosti i osecaja nje- nog dostojanstva; (c) promovisanje razumevanja, tolerancije, rodne jednakosti i prijateljstva medu svim nacijama, starosedeocima, kao i ra- snim, nacionalnim, etnickim, verskim i jezickim grupama; ... UVOD B. LJUDSKA PRAVA I LJUDSKA BEZBEDNOST U saoptenju Generalne skuptine UN o De- ceniji obrazovanja za ljudska prava UN (19952004) navodi se da treba teiti najiroj mogucoj osvecenosti i razumevanju svih normi, pojmova i vrednosti sadranih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravi- ma. Shulamith Koenig, osnivac Decenije naroda za obrazovanje za ljudska prava, tei ni manje ni vie nego dugorocnoj viziji do- stupnosti ljudskih prava svima na naoj pla- neti, da ih ljudi poznaju i zahtevaju. Shod- no tome, cilj obrazovanja za ljudska prava je- ste pismenost iz ljudskih prava za sve. Ili, recima Nelsona Mandele: razvoj nove poli- ticke kulture zasnovane na ljudskim pravi- ma. O metodama obrazovanja za ljudska prava Opte napomene o metodama obrazo- vanja za ljudska prava. Izrada Univerzalne deklaracije o ljudskim pra- vima bila je podstaknuta najstranijom povre- dom ljudskog dostojanstva, posebno isku- stvom holokausta tokom Drugog svetskog ra- ta. Deklaracija je usredsredena na ljudsku licnost. U njenoj preambuli spominje se slo- boda od straha i nematine. Isti pristup svoj- stven je i pojmu ljudske bezbednosti. Vecina pretnji ljudskoj bezbednosti otkriva posrednu ili neposrednu dimenziju ljudskih prava. II MINISTARSKI SASTANAK MREE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST, U LUCERNU, MAJ 2000. Na Medunarodnoj radionici o ljudskoj bezbed- nosti i obrazovanju za ljudska prava u Gracu u julu 2000. godine receno je da ljudska bez- bednost ima za cilj zatitu ljudskih prava, i to sprecavanjem sukoba i reavanjem dubokih uzroka nesigurnosti i ranjivosti. Strategija ljudske bezbednosti tei vaspostavljanju glo- balne politicke kulture zasnovane na ljudskim pravima. U tom kontekstu, obrazovanje za ljudska prava je strategija koja vodi ljudskoj bezbednosti, buduci da osnauje ljude da reenje svojih problema iznalaze na osnova- ma zajednickog globalnog vrednosnog siste- ma i pristupa zasnovanog na pravima i pravu, a ne na moci. Ljudska bezbednost promovie se u celokupnom drutvu na decentralizovan nacin, pocevi od osnovnih potreba ljudi, ka- ko ena tako i mukaraca, odnosno od pitan- ja licne sigurnosti, siromatva, diskriminacije, socijalne pravde i demokratije. Sloboda od is- koricavanja i korupcije nastupa onda kada ljudi prestanu da prihvataju krenje svojih prava. Institucije gradanskog drutva (poput organizacije Transparency International) podupiru taj proces emancipacije zasnovan na poznavanju ljudskih prava. Ljudska prava obezbeduju temelj s kojeg je moguce teiti ostvarenju ljudskog razvoja i ljudske bezbednosti. IV MINISTARSKI SASTANAK MREE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST U SANTJAGO DE CILEU, JUL 2002. Mnogo toga povezuje ljudska prava i ljud- sku bezbednost. Bezbednost, u smislu licne bezbednosti (npr. zatita od samovoljnog pri- tvaranja), socijalne sigurnosti (npr. osigura- vanje osnovnih potreba kao to je hrana) i medunarodne bezbednosti (pravo na ivot u bezbednom medunarodnom poretku) istovet- na je s postojecim ljudskim pravima. Politika bezbednosti mora biti znatno vie povezana sa strategijama irenja ljudskih prava, demo- kratije i razvoja. Ljudska prava, humanitarno pravo i izbeglicko pravo daju normativni okvir od koga polazi pristup ljudska bezbednost. (Ljudska bezbednost: Bezbednost ljudi u pro- menljivom svetu, Ministarstvo spoljnih poslo- va i medunarodne trgovine, Kanada, 1999). Krenja ljudskih prava ukazuju na pretnje ljudskoj bezbednosti, pa se stoga koriste kao pokazatelji u sklopu mehanizama ranog upo- zorenja za sprecavanje sukoba. Ali, ljudska prava takode imaju ulogu i u reavanju suko- ba, preobraaju sukoba i izgradnji mira posle sukoba. Obrazovanje za ljudska prava, putem prenoenja znanja, razvoja vetina i obliko- vanja stavova, predstavlja temelj istinske kul- ture sprecavanja sukoba. Osim to su bitno sredstvo sprecavanja suko- ba, ljudska prava su takode i kljucni pojam (Ljudska bezbednost) je, u sutini, nastojanje ka izgradnji globalnog drutva, pri cemu se bezbednost pojedinca nalazi u sreditu medunarodnih prioriteta ...; gde postoje visoki medunarodni standardi ljudskih prava i vladavine prava, utkani u cvrsto ispletenu mreu koja titi pojedinca ... LLOYD AXWORTHY, BIVI MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA KANADE izgradnje vlasti i demokratije. Ona obez- beduju temelje za reavanje drutvenih i glo- balnih problema putem aktivnog uceca, po- vecane transparentnosti i odgovornosti. Iz- gradnju vlasti cine dva komplementarna ob- lika izgradnje kapaciteta: izgradnja drave i drutveni razvoj. Izgradnja drave prua demokratsku bezbednost koja se najbolje pokazuje u naporima koji se ulau za rehabi- litaciju i obnovu posle sukoba. Drutveni razvoj ukljucuje iroko rasprostranjeno obra- zovanje za ljudska prava kojim se ljudi ohra- bruju da zahtevaju svoja prava i potuju pra- va drugih. (Walther Lichem, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Austrije). Komisija za ljudsku bezbednost, osnovana 2001. godine pod kopredsednitvom Sadako Ogate (biveg Visokog predstavnika UN za iz- beglice) i Amarty Sena (dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju), u saradnji s Interame- rickim institutom za ljudska prava i Univerzi- U svetu ne moe vladati mir ako ljudi ne uivaju bezbednost u svom svakodnevnom ivotu. IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, UNDP, 1994. tetom za mir, odrala je radionicu o odnosu ljudskih prava i ljudske bezbednosti u San Hozeu, Kostarika, u decembru 2001. godine, na kojoj je nastala Deklaracija o ljudskim pravima kao bitnom elementu ljudske bezbed- nosti (http://www.humansecuritychs.org- /doc/sanjosedec.html). Prema Bertrandu G. Ramcharanu, pomocniku generalnog sekreta- ra UN i zameniku Visokog predstavnika za ljudska prava, znacenje ljudske bezbednosti odredeno je medunarodnim normama ljud- skih prava. Clanom 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i clanom 9 Medunarodnog pakta o gradanskim i politickim pravima takode se ti- ti pravo na slobodu i licnu bezbednost, koje se uglavnom odnosi na slobodu od straha. Osim toga, clanom 22 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i clanom 9 Medunarod- nog pakta o ekonomskim, socijalnim i kultur- nim pravima priznaje se pravo na socijalnu si- gurnost koje, uz ostala ekonomska i socijalna prava, odgovara slobodi od nematine. I Mile- nijumskim izvetajem generalnog sekretara UN Kofija Annana iz 2000. godine rec je o od- UVOD UVOD C. ISTORIJA I FILOZOFIJA LJUDSKIH PRAVA nosu izmedu globalizacije i ljudske bezbed- nosti. U njemu se takode pravi razlika izmedu slobode od straha i slobode od nematine. Razlika vuce korene iz cetiri slobode koje je americki predsednik Roosevelt 1940. godine, tokom Drugog svetskog rata, proglasio vizi- jom posleratnog poretka. Borba protiv siro- matva, odnosno borba za ekonomska, soci- jalna i kulturna prava jednako je vana za bezbednost kao i borba za politicke i druge osnovne slobode. One se ne mogu deliti; one su medusobno zavisne i nedeljive. Ljudska bezbednost znaci mogucnost uivan- ja u plodovima ljudskog razvoja. Prema Iz- vetaju o ljudskom razvoju UNDP iz 2000. go- dine, ljudska prava i ljudski razvoj imaju istu viziju i isti cilj. Indeks ljudskog razvoja koji se koristi u UNDP izvetajima o ljudskom razvo- ju sadri vie pokazatelja, kao to su pristup obrazovanju, sigurnost prehrane, zdravstvene usluge, rodna jednakost i ucece u politici, koji neposredno ukazuju na ljudska prava. Izvetaj o ljudskoj bezbednosti, koji se sa- stavlja pod vodstvom Andrewa Macka, odno- si se na pretnje ljudskoj bezbednosti. Najzad, pojmovi ljudske bezbednosti, ljudskih prava i ljudskog razvoja poklapaju se i uzajamno po- jacavaju. Ideja ljudskog dostojanstva stara je koliko i covecanstvo. Ona postoji u razlicitim oblicima u svim kulturama i religijama. Primera radi, duboko potovanje ljudskog bica vidljivo je u africkoj filozofiji ubuntu ili u islamskoj normi o zatiti stranaca. Zlatno pravilo da se prema drugima odnosimo onako kako eli- mo da se oni odnose prema nama postoji u svim velikim religijama. Isto vai i za odgo- vornost drutva da se brine o siromanima i za osnovne ideje socijalne pravde. Medutim, ideja ljudskih prava ishod je savre- menog filozofskog miljenja koje polazi od fi- lozofije racionalizma i prosvetiteljstva, liberali- zma i demokratije, ali i od socijalizma. Iako je savremeni pojam ljudskih prava uglavnom pro- iziao iz Evrope, valja istaci da su ideje slobode i socijalne pravde, na kojima se zasnivaju ljud- ska prava, deo svih kultura. UN su pod vodstvom Eleanor Roosevelt, Ren Cassina i Josepha Malika razradile Univerzalnu deklara- ciju o ljudskim pravima, ali je na njoj radilo osamdesetoro ljudi sa Severa i Juga kako bi ob- likovalo njene ideje i reci. Pojam ljudskih prava proirio se po celom svetu pod snanim utica- jem Istoka i Juga, to se ogleda u pojmovima ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, pra- vu na samoopredeljenje, pravu na razvoj i slo- bodi od rasne diskriminacije i apartheida. Ja sam ljudsko bice zato to me tvoje oci vide takvim ... AFRICKA IZREKA, MALI Dok su tokom istorije gradani postajali kori- snici ustavno zajemcenih ljudskih prava za- hvaljujuci svojoj borbi za osnovne slobode i ekonomska i socijalna prava, stranci su mogli uivati ta prava samo u izuzetnim slucajevi- ma ili na osnovu bilateralnih sporazuma. Nji- ma je bila potrebna zatita vlastite drave ko- ja je predstavljala svoje gradane u inostran- stvu. Humanitarno pravo odigralo je veliku ulogu u razvoju pravila zatite stranaca. Ono je bilo usmereno na utvrdivanje osnovnih pravila postupanja prema neprijateljskim vojnicima i civilima zahvacenim oruanim sukobom ( Modul Ljudska prava u oruanom sukobu). Dananjim medunarodno prizna- tim ljudskim pravima prethodili su sporazu- mi o slobodi veroispovesti, kao to je Vest- falski ugovor iz 1648. godine i inicijative za zabranu ropstva, kao to su Deklaracija o tr- govini robljem Beckog kongresa iz 1815. go- dine, osnivanje Americkog drutva protiv ropstva 1833. godine i Medunarodna konven- cija protiv ropstva iz 1926. godine. Zatita prava manjina takode ima dugu istoriju. Ona je bila centralna tema Versajskog mirovnog ugovora 1919. godine i Drutva naroda koje je osnovano iste godine ( Hronologija u III delu: Dodatni izvori). Ipak, pojam optih ljudskih prava za sva ljudska bica drave su prihvatile tek posle uasa Drugog svetskog rata, kada je 48 drava, uprkos tome to su se osam socijali- stickih zemalja i Juna Afrika uzdrale, posti- glo dogovor o Univerzalnoj deklaraciji o ljud- skim pravima, ucinivi je nezaobilaznom ka- rikom sistema UN. Od tada je broj zemalja clanica UN narastao na 191, ali nijedna drava nikada nije stvarno uloila prigovor na Dekla- raciju, koja se danas uveliko smatra meduna- rodnim obicajnim pravom. U tom kontekstu treba spomenuti Kairsku deklaraciju o ljudskim pravima u islamu iz 1990. godine, koju su sastavili ministri spoljnih poslova Organizacije islamske konferencije, ali koja nikada nije slubeno prihvacena. Sva prava odredena tom deklara- cijom podleu islamskom erijatskom pravu. Pitanjem koje se s vremena na vreme pokrece o prioritetu odredenih prava i univerzali- Drimo da su ove istine samorazumljive -da su svi ljudi stvoreni jednaki; da ih je njihov stvoritelj obdario odredenim neotudivim pravima; da su medu njima ivot, sloboda i tenja ka sreci i da, u obezbedivanju tih prava, ljudi osnivaju vlade koje dobijaju svoja pravicna ovlacenja na osnovu saglasnosti onih kojima vladaju. AMERICKA DEKLARACIJA NEZAVISNOSTI (1776) zmu nasuprot kulturnog relativizma bavile su se dve svetske konferencije o ljudskim pra- vima, u Teheranu i Becu. Na konferenciji u Te- heranu odranoj 1968. godine razjanjeno je da su sva ljudska prava nedeljiva i meduzavi- sna, a na konferenciji u Becu odranoj 1993. godine konsenzusom je prihvaceno da (I)ako se vanost nacionalnih i regionalnih posebnosti, kao i istorijske, kulturne i verske razlike moraju uzeti u obzir, drave imaju obavezu da, bez obzira na njihove politicke, ekonomske i kulturne sisteme, promoviu i ti- te sva ljudska prava i osnovne slobode. (stav 5 Becke deklaracije i Programa delovanja iz 1993). Prva je sloboda govora i izraavanja -svugde u svetu. Druga je sloboda svakog coveka da potuje Boga na svoj nacin - svugde u svetu. Treca je sloboda od nematine -to u svetskim okvirima znaci ekonomsko razumevanje koje ce svakom narodu obezbediti zdrav i miran ivot njegovih pripadnika - svugde u svetu. Cetvrta je sloboda od straha ... PREDSEDNIK ROOSEVELT, CETIRI SLOBODE (1941) Previe medunarodnih aktera danas sprovodi politiku koja se zasniva na strahu, misleci da se tako ucvrcuje bezbednost. No, prava bezbednost ne moe se graditi na takvom temelju. Prava bezbednost mora polaziti od dokazanih nacela ljudskih prava. SERGIO VIERA DE MELO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003. UVOD UVOD D. POJAM I PRIRODA LJUDSKIH PRAVA Danas pojam ljudskih prava uiva opte pri-neotudiva prava. Shodno tome, ljudska pra-dimenzije ljudskih prava imaju jednaku znanje, to se moe videti iz Deklaracije pri-va su opta i neotudiva, to znaci da se pri-vanost. Vec su u Teheranu 1968. godine one hvacene na Svetskoj konferenciji o ljudskim menjuju svugde i ne mogu biti oduzeta ljud-proglaene nedeljivim i meduzavisnim, jer je pravima odranoj u Becu 1993. godine i iz re-skoj licnosti cak ni uz njen pristanak. Kao puno uivanje ekonomskih, socijalnih i kul- zolucija Ujedinjenih nacija donetih 1998. go-to je na Svetskoj konferenciji o ljudskim turnih prava skoro nemoguce bez gradanskih dine povodom pedesete godinjice Univerzal-pravima odranoj u Becu 1993. godini izjavio i politickih prava, i obrnuto. ne deklaracije o ljudskim pravima. Neke skep-generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali, tike koji dovode u pitanje univerzalnost ljud-ljudska prava su prava stecena rodenjem. U osamdesetim godinama 20. veka jo jedna skih prava treba podsetiti na to da su drave kategorija ljudskih prava stekla je priznanje: poput Kine, Libana ili Cilea ucestvovale u iz-Ljudska prava su takode nedeljiva i meduzavi-pravo na mir, pravo na razvoj i pravo na zdra- radi nacrta pojma ljudskih prava u drugoj po-sna. Treba razlikovati razlicite dimenzije ili vu okolinu. Ta prava pruaju okvir koji je lovini cetrdesetih godina. U svakom slucaju, kategorije ljudskih prava: gradanska i poli-nuan za puno uivanje svih drugih prava. Pa od tada je jo mnogo drava iskazalo svoju ticka prava, kao to je pravo na slobodu iz-ipak, ne postoji uslovljenost u smislu da je podrku Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim raavanja, te ekonomska, socijalna i kultur-jedna kategorija ljudskih prava preduslov za pravima i ratifikovalo Medunarodni pakt o na prava, kao to je pravo na socijalnu sigur-drugu kategoriju. Tu novu kategoriju najbolje gradanskim i politickim pravima (ICCPR) i nost. Ta prava se ostvaruju postupno zbog je odrediti kao prava solidarnosti, jer ona Medunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim toga to podrazumevaju finansijske obaveze vie od drugih trae medunarodnu saradnju i i kulturnim pravima (ICESCR), koji polaze od drave. U prolosti su odredene drave ili gru-tee izgradnji zajednice. Univerzalne deklaracije. to se tice Konvenci-pe drava, na primer, socijalisticke, davale je o ukidanju svih oblika diskriminacije ena prednost ekonomskim, socijalnim i kultur-Dok ljudska prava pripadaju svim licima, bez (CEDAW), nju je ratifikovalo 177 drava, ali s nim pravima vis--vis gradanskih i politickih obzira na to jesu li ili nisu gradani neke mnogim rezervama. prava, dok su Sjedinjene Americke Drave i drave, prava gradana su ona prava koja su drave clanice Saveta Evrope izvesnu pred-zajemcena iskljucivo gradanima odredene Izvorite pojma ljudskih prava je pojam nost davale gradanskim i politickim pravima. drave, na primer, pravo glasa, pravo da se urodenog dostojanstva svih clanova ljudske Medutim, barem na Svetskoj konferenciji o bude biran ili pravo pristupa javnim slubama porodice koji je potvrden Univerzalnom dekla-ljudskim pravima odranoj u Becu 1993. godi-odredene zemlje. racijom i medunarodnim paktovima iz 1966. ne, ako ne vec i na Svetskoj konferenciji o godine. Ti dokumenti takode potvrduju ideal ljudskim pravima odranoj u Teheranu 1968. Ljudska prava takode treba razlikovati od pra- slobodnih ljudskih bica koja uivaju slobodu godine, ta neproduktivna rasprava zakljucena va manjina, tj. prava odredene grupe koja od straha i nematine i koja imaju jednaka i je potvrdivanjem da obe kategorije, odnosno ima posebne etnicke, verske ili jezicke osobi- UVOD ne. Lica koja pripadaju manjini, pojedinacno ili u zajednici sa ostalim pripadnicima te man- jine, imaju pravo da neguju vlastitu kulturu, propovedaju ili praktikuju vlastitu religiju i da koriste svoj maternji jezik (clan 27 Meduna- rodnog pakta o gradanskim i politickim pravi- ma). Detaljnija pravila postoje u evropskim regionalnim instrumentima o ljudskim pravi- ma. Posebna panja poklanja se ljudskim pravima starosedelackog stanovnitva. Od 1982. go- dine Radna grupa UN za starosedelacko sta- novnitvo razmatra nacine irenja i zatite nji- hovih ljudskih prava, posebno u pogledu nji- hovog odnosa prema zemlji. Deklaracija o ljudskim pravi- ma starosedelackih naroda je u nacrtu, ali jo nije usvojena. Medunarodna organizacija rada, prepravivi prethodnu de- klaraciju, usvojila je 1989. godine Konvenciju br. 169 o starosedelackim i plemenskim naro- dima u nezavisnim dravama, dok je 2001. godine uspostavljena institucija Posebnog iz- vestioca o ljudskim pravima i osnovnim slobo- dama starosedelackih naroda. Sledeci prepo- ruke Svetske konferencije o ljudskim pravima odrane u Becu 1993. godine, pokrenut je 2000. godine Stalni forum za starosedelacka pitanja kao pomocni instrument Ekonom- skog i socijalnog saveta, koji je prvi sastanak odrao 2002. godine. Africka komisija za ljud- ska prava i prava naroda takode je osnovala radnu grupu za starosedelacke narode. Danas je pojam ljudskih prava prihvacen glo- balno i kao takav predstavlja temelj meduna- rodne zajednice drava, medunarodnih orga- nizacija i drutvenih pokreta, koji se svi sma- traju pripadnicima medunarodne zajednice. Ljudska prava, takode, mogu biti sredstvo drutvene transformacije na nacionalnom ili regionalnom nivou, to se moe videti iz na- stojanja Evropske unije i Saveta Evrope, po- sebno prilikom prijema novih clanica. Medutim, transformacioni ucinak ljudskih prava zavisi od toga koliko ljudi poznaju i raz- umeju ljudska prava i da li su ih spremni ko- ristiti kao orude za promene. Tradicionalni pojam ljudskih prava trpi kritike feministkinja zbog toga to nedovoljno odraava jednakost ena i mukaraca i rodnu osetljivost. Svetske konferencije o enama i Konvencija UN o ukidanju svih oblika diskri- minacije ena doprinele su, uz ostalo, rodno osetljivom pristupu ljudskim pravima ena, to se takode odraava u Deklaraciji UN o na- silju nad enama i u nacrtu Protokola o pravi- ma ena uz Africku povelju o ljudskim pravi- ma i pravima naroda ( Modul Ljudska prava ena). Vano je primetiti da instrumen- ti o ljudskim pravima predstavljaju novi drutveni i politicki koncept time to pravno potvrduju ene kao potpuna i ravnopravna ljudska bica. Neke drave koriste argument da se zbog nji- hovih istorijskih, verskih i kulturnih poseb- nosti ljudska prava na njih ne mogu primeni- ti na isti nacin kao na druge drave. U Dekla- raciji o ljudskim pravima donesenoj na Svet- skoj konferencije odranoj u Becu potvrdeno je postojanje razlicitih pristupa primeni ljud- skih prava koji proizlaze iz istorijskih, verskih UVOD E. STANDARDI LJUDSKIH PRAVA i kulturnih razlika, ali je istovremeno ponov- ljena obaveza svih drava prema primeni ljud-NA OPTEM NIVOU skih prava. Stoga se postojanje kulturnih ili verskih razlika ne sme koristiti kao izgovor za Novija istorija utvrdivanja standarda na glo-lja, koje su tada cinile vecinu u UN, prema nepotpunu primenu medunarodnih obaveza balnom nivou zapocela je Univerzalnom de-ekonomskim i socijalnim pravima. u oblasti ljudskih prava. To znaci da kulturni klaracijom o ljudskim pravima (UDHR) ko- kontekst treba uzeti u obzir. Dijalog civiliza-ju je Generalna skuptina UN usvojila 10. de-U ezdesetim godinama u prvom planu bila je cija koji se danas vodi u Ujedinjenim nacija-cembra 1948. godine nakon zavretka Drugog borba protiv rasne diskriminacije i aparthei- ma upravo ima za svrhu da potvrdi pozitivne svetskog rata koji je doveo do najvecih povre-da, to je rezultiralo dvema konvencijama: vrednosti razlicitih civilizacija, ali se time ne da ljudskih prava u istoriji. Sprecavanje i protiv rasne diskriminacije i o sprecavanju prua izgovor za neispunjenje obaveza. Jedno kanjavanje genocida koji je pocinjen nad Je-zlocina apartheida. Potom su usvojene Kon- od najteih pitanja jeste pitanje poloaja ena vrejima u holokaustu bilo je predmet Konven-vencija o ukidanju svih oblika diskriminacije u nekim kulturama jer moe predstavljati cije o sprecavanju i kanjavanju zlocina geno-ena; Konvencija protiv mucenja i drugog ozbiljno krenje ljudskih prava pa ga treba cida, usvojene dan pre Univerzalne deklaraci-okrutnog, necovecnog ili poniavajuceg po- stavljati na dnevni red svakog dijaloga. je o ljudskim pravima. stupanja ili kanjavanja, kao i Konvencija o pravima deteta. U tim konvencijama pojanja- Da bi nacela sadrana u Univerzalnoj deklara-vaju se i detaljnije razraduju odredbe dvaju ciji o ljudskim pravima ucinila pravno obave-paktova ili posvecuje se posebna panja ljud- zujucim, Kancelarija Visokog predstavnika za skim potrebama posebnih ciljnih grupa. U ljudska prava UN razradila je dva pakta: Pakt slucaju Konvencije o ukidanju svih oblika dis- o gradanskim i politickim pravima (ICCPR) i kriminacije ena iz 1979. godine, problem re- Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim zervi, koji predstavlja opti problem pravima (ICESCR). Zbog uticaja hladnog rata, medunarodnih ugovora o ljudskim pravima, oni su usvojeni tek 1966, a na snagu su stupi-posebno je dobio na vanosti s obzirom na to li 1976. godine, poto ih je ratifikovalo 35 da su brojne muslimanske zemlje rezervama drava. Prvog januara 2003. godine ICCPR je pokuale ograniciti osnovna ljudska prava imao 149, a ICESCR 146 clanica. Najpre je ena. usvojen Pakt o ekonomskim, socijalnim i kul- turnim pravima, to je bio pokazatelj naklo-Prema nacelu nediskriminacije, drave mora- nosti zemalja u razvoju i socijalistickih zema-ju potovati i obezbediti svakom pojedincu u UVOD svom podrucju sva ljudska prava bez ikakve diskriminacije u pogledu rase, boje koe, pola, jezika, vere, politickog ili drugog miljenja, na- cionalnog ili drutvenog porekla, imovine, rodenja ili drugog statusa (clan 2 Pakta o gradanskim i politickim pravima i Pakta o eko- nomskim, socijalnim i kulturnim pravima). ta- vie, Protokolom br. 12 uz Evropsku konvenci- ju o ljudskim pravima propisuje se opta zabra- na diskriminacije od strane bilo koje javne vla- sti. Takode, postoji i mogucnost odustajanja od sprovodenja ugovorne obaveze u odredenim okolnostima i primene tzv. claw-back klau- zule. U slucaju vanrednog stanja koje preti opstanku nacije, drava moe da derogira svoje obaveze ako je vanredno stanje slube- no objavljeno i u obimu koji je strogo odreden vanrednim okolnostima. Mere ne smeju pod- staci diskriminaciju (clan 4, stav 1 Pakta o gradanskim i politickim pravima), a pri tom treba potovati propisani postupak. Naime, posredstvom generalnog sekretara UN, o to- me treba obavestiti ostale drave koje su stra- ne ugovornice Pakta. Medutim, neki clanovi se ne mogu derogirati, na primer, pravo na ivot, zabrana mucenja i ropstva, neretroak- tivnost kaznenih dela ili pravo na slobodu mi- sli, savesti i veroispovesti (clan 4, stav 2 Pakta o gradanskim i politickim pravima). Ta prava se stoga nazivaju nederogativnim pravima. Odredbe o vanrednom stanju dobile su vecu vanost zbog borbe protiv terorizma. Slicne odredbe postoje i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima (clan 15). Komitet UN za gradanska i politicka prava razjasnio je obave- ze drava u Optem komentaru (br. 29, 2001) o vanrednim stanjima (clan 4), a Interame- ricka komisija za ljudska prava i Glavni komi- tet za ljudska prava pri Savetu Evrope usvojili su izvetaj i smernice pod nazivom Terori- zam i ljudska prava. Neka prava mogu sadrati claw back klauzu- lu kojom se doputa njihovo ogranicavanje ako je to nuno za nacionalnu bezbednost, javni red, javno zdravlje ili prava i slobode drugih itd. Takva mogucnost postoji narocito u odnosu na slobodu kretanja; slobodu na- putanja svake zemlje, ukljucujuci i vlastitu zemlju; slobodu misli, savesti i veroispovesti, ukljucujuci izraavanje vere ili uverenja; slo- bodu izraavanja i informisanja, slobodu oku- pljanja i udruivanja. Ogranicenja moraju biti utvrdena zakonom, to znaci da ih mora iz- glasati parlament. Tela koja tumace pravne in- strumente duna su da nadziru svaku zloupo- trebu tih odredbi. U vezi s tim, Evropski sud za ljudska prava i Interamericka komisija i PREGLED NAJVANIJIH KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA UN Univerzalna deklaracija o ljudskim pravi- ma (1948) Medunarodni pakt o ekonomskim, socijal- nim i kulturnim pravima (1966) Medunarodni pakt o gradanskim i poli- tickim pravima (1966) Konvencija o sprecavanju i kanjavanju zlocina genocida (1948) Konvencija protiv mucenja i drugog okrut- nog, necovecnog i poniavajuceg postu- panja ili kanjavanja (1984) Medunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) Konvencija o ukidanju svih oblika diskri- minacije ena (1979) Konvencija o pravima deteta (1989) Sud razmatrali su nekoliko sporova u vezi s primenom ovlacenja u slucaju vanrednog stanja, odnosno odredbe o odustajanju. UVOD F. PRIMENA OPTIH INSTRUMENATA O LJUDSKIM PRAVIMA Drave imaju dunost da potuju, tite i is- punjavaju ljudska prava. U mnogim slucaje- vima primena znaci da drava i njeni organi moraju potovati prihvacena prava, na primer, pravo na privatnost ili slobodu izraavanja. To narocito vai za gradanska i politicka prava, dok za ekonomska, socijalna i kulturna prava vai pozitivno delovanje drave kako bi ta prava bila ispunjena, na primer, garantovanje ili obezbedenje odredenih usluga, kao to su obrazovanje i zdravstvena zatita, kao i ob- zbedenje odredenih minimalnih standarda. U tom kontekstu uzimaju se u obzir mogucnosti pojedine drave. Na primer, u clanu 13 Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravi- ma potvrduje se pravo svakoga na obrazo- vanje. Medutim, precizira se da samo osnov- no kolsko obrazovanje mora biti dostupno bez placanja. to se tice srednjeg i visokog obrazovanja, ono se mora uciniti raspo- loivim i dostupnim svima, a uvodenje bes- platnog obrazovanja ocekuje se samo progre- sivno. Pojam postupnog ispunjenja u skladu s mogucnostima primenjuje se na vie ekonom- skih, socijalnih i kulturnih prava. Dunost zatite zahteva od drave da spreci nasilje i druge oblike krenja ljudskih prava medu ljudima na svojoj teritoriji. Shodno to- me, ljudska prava imaju i horizontalnu di- menziju, koja u vreme globalizacije sve vie dobija na vanosti, recimo, postavljanjem pi- tanja o drutvenoj odgovornosti transnacio- nalnih korporacija. Jo jedan pravac razvoja odnosi se na sve vece naglaavanje prevencije krenja ljudskih prava koricenjem strukturalnih mera, na primer, nacionalnih ustanova ili ukljucivan- jem dimenzije ljudskih prava u operacije ocuvanja mira. Prevencija je takode prioritet u pristupu ljudskim pravima s polazita ljudske bezbednosti. Ljudska prava i ljudska bezbednost. Ljudska prava najpre treba sprovoditi na naci- onalnom nivou. Tu postoje mnoge prepreke, kao to su nedostaci dobrog upravljanja, na primer, korumpirana i neefikasna uprava ili sudstvo. Kako bi se obezbedilo da drava is- punjava svoje obaveze, za vecinu medunarod- nih konvencija o ljudskim pravima uspostav- ljen je medunarodni nadzor nad delovanjem drave. Nadzor moe imati razlicite oblike. Mnoge medunarodne konvencije imaju svoj sistem izvetavanja. Drave moraju izveta- vati o svom radu u oblasti zatite ljudskih pra- va u pravilnim razmacima. Izvetaje obicno pregleda komitet strucnjaka koji daje prepo- ruke o tome kako poboljati sprovodenje. Ko- mitet, takode, moe da daje opte komenta- re o pravilnom tumacenju konvencije. U ne- kim slucajevima, kao to je to slucaj s Paktom o gradanskim i politickim pravima, postoji do- datni protokol koji ovlacuje, u ovom slucaju, Komitet za ljudska prava da prima predstavke pojedinaca po pitanju navodnih povreda nji- hovih ljudskih prava. Medutim, to je moguce jedino pojedincima koji ive u dravama koje su ratifikovale dodatni protokol. Neke kon- vencije sadre, takode, odredbe o tubama medu dravama, ali se te mogucnosti retko koriste. Sudski postupak postoji samo u slucaju Evropske i Interamericke konvencije o ljudskim pravima koje Evropskom i Interame- rickom sudu za ljudska prava omogucuju do- noenje za drave obavezujucih odluka. Ta- kode, osnovace se Africki sud za ljudska pra- va i prava naroda poto njegov statut stupi na snagu. Osim postupaka sadranih u instrumentima ljudskih prava, kao to su konvencije o ljud- skim pravima, postoje i takozvani postupci zasnovani na Povelji, koji su razvijeni prema Povelji Ujedinjenih nacija radi zaustavljanja krenja ljudskih prava irom sveta. Jedan od njih polazi od Rezolucije br. 1235, koju je Ekonomski i socijalni savet UN (ECOSOC) do- neo 1967. godine. Ovom rezolucijom je do- puteno Komisiji za ljudska prava da se ona u UVOD javnom postupku bavi tekim i sistematskim krenjima ljudskih prava irom sveta. Drugi poverljivi postupak 1503 zasnovan je na Re- zoluciji br. 1503 Ekonomskog i socijalnog sa- veta UN iz 1970. godine, a omogucuje slanje predstavki Kancelariji Visokog predstavnika za ljudska prava UN u enevi. Predstavke pregleda grupa strucnjaka Potkomisije UN za irenje i zatitu ljudskih prava. Taj postupak se uglavnom primenjuje kod grubih krenja ljudskih prava. Time je omoguceno da o situ- aciji u nekoj zemlji raspravlja i Komisija za ljudska prava. Na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, poseb- ni postupci u radu Komisije za ljudska pra- va i njene Potkomisije, a to su delatnosti po- sebnih izvestilaca i predstavnika Komisije za ljudska prava ili generalnog sekretara UN u oblasti ljudskih prava, postaju sve vaniji. Po- stoje izvestioci po zemljama i tematski izve- stioci, poput posebnog izvestioca za Bosnu i Hercegovinu i Saveznu Republiku Jugoslavi- ju, za Avganistan, Sudan ili Haiti, kao i poseb- ni izvestioci o mucenju ili o nasilju nad ena- ma. Ukupno postoji cetrdesetak takvih poseb- nih institucija koje prikupljaju podatke prema domenu svoje delatnosti, koje mogu pokriva- ti odredenu zemlju ili celi svet. One svedoce o povecanoj aktivnosti Ujedinjenih nacija i obezbeduju mehanizam pracenja i nadzora u onim slucajevima u kojima mere sprovodenja nisu predvidene ili nisu efikasne, kao to je slucaj s mnogim ekonomskim i socijalnim pravima, na primer, ljudskim pravom na obra- zovanje, prehranu, stanovanje, zdravlje, ili problemima koje izaziva politika struktural- nog prilagodavanja i spoljni dug. Zatim, po- stoje nezavisni strucnjaci, na primer, za pra- vo na razvoj i radne grupe, poput onih koje se bave pitanjem prisilnih i nedobrovoljnih nestanaka. Zatim, Visoki predstavnik za ljudska prava UN sve cece uspostavlja misije kancelarije Visokog predstavnika u zemljama s proble- maticnim stanjem ljudskih prava. Takve misi- je osnovane su u zemljama poput Avganista- na, Bosne i Hercegovine, Kambode, Kolum- bije, Gvatemale, Haitija, Kosova, Crne Gore, Srbije, Sijera Leone itd. One prikupljaju po- datke i promoviu standarde ljudskih prava, na primer, pruaju savete u procesu izmena zakonodavstva ili ucestvuju u radu meduna- rodne zajednice. Delatnosti tih posebnih ustanova imaju i zatitnu i prosvetiteljsku ulogu. One razvijaju svest o ljudskim pravima i promoviu njihovo ukljucivanje u sve delatnosti kako bi usvojena reenja bila cvrsto zasnovana i na ljudskim pravima. Medutim, irenje ljudskih prava predstavlja znatno veci zadatak, koji ne mogu izvriti same medunarodne ustanove i tela. irenje ljudskih prava, pre svega, znaci osvecivanje i informisanje ljudi o njihovim pravima i poucavanje ljudi nacinu na koji mo- gu najbolje koristiti svoja ljudska prava. U tu svrhu moguce je ukljuciti razlicite ucesnike, kao to su fakulteti, obrazovni sektor uopte, ali i nevladine organizacije. Na nacionalnom nivou Ujedinjene nacije preporucuju uspostavljanje nacionalnih ustanova za irenje i zatitu ljudskih prava, kao to su narodni pravobranilac (ombud- sman) ili nacionalne komisije za ljudska pra- va. U tu svrhu Generalna skuptina UN usvo- jila je niz nacela o ovlacenjima i odgovorno- stima kojima se garantuje nezavisnost i plura- lizam (Nacionalne institucije za irenje i zati- tu ljudskih prava, UN GA-Res. 48/134 od 20. decembra 1993). UVOD G. LJUDSKA PRAVA I GRAANSKO DRUTVO Uloga nevladinih organizacija kao kljucnih senci medunarodnim nadzornim telima pa-da za obrazovanje za ljudska prava, koja je aktera gradanskog drutva u zatiti i promovi-ralelno sa slubenim izvetajima drava. podstakla proglaenje Decenije obrazovanja sanju ljudskih prava, od presudne je vanosti. za ljudska prava UN, dospela je i do Juga, gde Nevladine organizacije (NVO) zasnivaju se Prema rezoluciji Generalne skuptine iz 1998. je podstakla osnivanje regionalnih institucija na slobodi udruivanja koja je zaticena cla-godine, pod nazivom Deklaracija branilaca za ucenje za ljudska prava, na primer, u Indi- nom 22 Medunarodnog pakta o gradanskim i ljudskih prava, pojedincima i NVO koje rade ji, Argentini i Maliju. U oblasti obuke protiv politickim pravima. One su kljucni akteri za ljudska prava treba obezbediti nunu slo-rasizma i diskriminacionog ponaanja irom gradanskog drutva u zatiti i promovisanju bodu za takav rad i zatititi ih od progona bi-sveta deluje Liga protiv klevete (ADL). ljudskih prava. U Ujedinjenim nacijama one lo koje vrste. U nekim dravama organizacije, predstavljaju u izvesnom smislu savest sve-poput Amnesty Internationala ili Helsinkog Mree nevladinih organizacija zauzele su na- ta. Nevladine organizacije cesto se bave od-odbora, zbog svog rada izloene su kritici, a u rocito vanu ulogu u borbi za jednakost i redenim specificnim oblastima zatite prava, nekim slucajevima cak i progonu. Brojni su zatitu ena. Razvojni fond za ene UN kao to su sloboda izraavanja i sloboda me-slucajevi irom sveta da su aktivisti za ljudska (UNIFEM), Komitet za odbranu prava ena dija (na primer, organizacija Clan 19), ili prava zatvarani zbog svog legitimnog rada. Latinske Amerike i Kariba (CLADEM) ili sprecavanje mucenja i necovecnog ili po-Drava ima dunost da zatiti te aktiviste ne Evropska mrea ena za razvoj (WIDE) po- niavajuceg postupanja (na primer, Udruen-samo od svojih slubi, kao to je policija, vec stavile su obrazovanje za ljudska prava medu je za sprecavanje mucenja, APT). Nevladine i od nasilnih grupa, kao to su odredi smrti svoje prioritete, radi osnaivanja ena za pre- organizacije, poput Amnesty International, koji pokuavaju da uzmu zakon u svoje ruke. vladavanje prepreka punoj jednakosti i nedi- koriste posebne postupke, kao to su pozivi skriminaciji. Nevladine organizacije u Africi na hitnu akciju, kako bi vrile pritisak na vla-Kako bi podrao primenu pomenute deklaraci-redovno se sastaju pre zasedanja Africke ko- de. Strategija mobilizacije srama, koja se je, generalni sekretar UN odredio je Posebnog misije za ljudska prava i prava naroda, uglavnom ostvaruje uz pomoc nezavisnih predstavnika za branioce ljudskih prava. ucestvuju na njenim sednicama i zajednicki medija, moe biti veoma efikasna. Nevladine organizuju obuke. Austrijska NVO - Evropski organizacije, poput Medunarodne helsinke Nevladine organizacije, takode, imaju veliku centar za obuku i istraivanje o ljudskim pra- federacije (IHF), Medunarodne krizne gru-ulogu u obrazovanju i ucenju za ljudska pra-vima i demokratiji (ETC), saraduje s brojnim pe (ICG) ili Human Rights Watch, vre uti-va, buduci da piu nastavne programe, spro-centrima za ljudska prava u jugoistocnoj Evro- caj na vlade i medunarodnu zajednicu putem vode programe obuke i sastavljaju nastavne pi na lokalnim i regionalnim programima izvetaja visokog kvaliteta koji se zasnivaju materijale, cesto u saradnji sa UN, UNESCO, obrazovanja i obuke za ljudska prava, a takode na utvrdivanju cinjenica i nadzoru. Jo jedan Savetom Evrope i drugim meduvladinim insti-organizuje i medunarodnu letnju akademiju o efikasan pristup NVO je izrada izvetaja u tucijama. Na globalnom nivou, Decenija naro-ljudskim pravima i ljudskoj bezbednosti. UVOD H. REGIONALNI SISTEMI ZATITE I IRENJA LJUDSKIH PRAVA Uz opte instrumente zatite ljudskih prava razvili su se i regionalni sistemi ljudskih pra- va koji obicno obezbeduju vie standarde pra- va i njihove primene. Prednost regionalnih sistema je u tome to omogucuju efikasnije razmatranje predstav- ki i tubi. Regionalni sudovi donose obave- zujuce odluke i mogu naloiti naknadu tete, a komisije za ljudska prava izdaju preporuke koje drave uglavnom shvataju ozbiljno. Za- hvaljujuci njihovom delovanju, nastaju vo- deci slucajevi za tumacenje i pojanjavanje odredaba instrumenata za ljudska prava, a takode dolazi i do promena nacionalnih za- kona radi uskladivanja s medunarodnim obavezama ljudskih prava. Osim toga, regi- onalni sistemi uglavnom su osetljiviji na kulturna i verska pitanja, ako za to postoje valjani razlozi. I. EVROPA Evropski sistem ljudskih prava ima tri sloja: sistem Saveta Evrope (trenutno 45 zemalja clanica), sistem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (55 zemalja clanica) i sistem Evropske unije (trenutno 25 zemalja clanica). Evropski sistem ljudskih prava najrazvijeniji je regionalni sistem. Nastao je kao reakcija na masovna krenja ljudskih prava tokom Dru- gog svetskog rata. Ljudska prava, vladavina prava i pluralisticka demokratija su kameni temeljci evropskog pravnog poretka. EVROPSKI INSTRUMENTI LJUDSKIH PRAVA Konvencija za zatitu ljudskih prava i osnov- nih sloboda (1950) i 13 dodatnih protokola Evropska socijalna povelja (1961), dopun- jena 1991. i 1996. i dodatni protokoli iz 1988. i 1995. Evropska konvencija za sprecavanje mucenja i necovecnog ili poniavajuceg postupanja ili kanjavanja (1987) Helsinki zavrni akt (1975) i potonji pro- ces Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju /Organizacije za evropsku bez- bednost i saradnju, ukljucujuci i Parisku povelju za Novu Evropu (1990) Evropska povelja o regionalnim jezicima i jezicima manjina (1992) Okvirna konvencija o zatiti nacionalnih manjina (1994) Povelja osnovnih prava Evropske unije (2000) 1. SISTEM LJUDSKIH PRAVA SAVETA EVROPE a. Pregled Glavni instrument je Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine i njenih 13 dodatnih protokola. Od posebne vanosti su Protokol br. 6, Protokol br. 13 o ukidanju smrtne kazne, po cemu se evropski pristup ljudskim pravima razlikuje od pristupa Sje- dinjenih Americkih Drava i Protokol br. 11 kojim se zamenjuje Evropska komisija za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava jedinstvenim Evropskim sudom za ljudska prava. Evropska konvencija uglavnom sadri gradanska i politicka prava. Evropska socijalna povelja iz 1961. godine nastala je sa idejom da se sistem zatite dopu- ni ekonomskim i socijalnim pravima, ali ona dosada nije stekla jednaku vanost kao Evropska konvencija. Od pocetka pati od sla- bog i neefikasnog sistema sprovodenja. Pa ipak, zbog sve veceg znacaja koji se daje eko- nomskim i socijalnim pravima na globalnom nivou od kasnih osamdesetih, veci znacaj se takode pridaje i Evropskoj socijalnoj povelji, koja je dva puta izmenjena, 1988. i 1995. go- dine, pa sada ukljucuje sistem kolektivnih tubi prema dodatnom protokolu. UVOD Glavna inovacija je Evropska konvencija za sprecavanje mucenja i necovecnog ili po- niavajuceg postupanja ili kanjavanja iz 1987. godine, kojom je uspostavljen Evropski komitet za sprecavanje mucenja i necovecnog ili poniavajuceg postupanja ili kanjavanja. Komitet alje delegacije u sve drave ugovor- nice Konvencije radi redovnih ili posebnih pregleda svih mesta liavanja slobode. Shodno tome, logika sistema je u preventivnom delo- vanju, nasuprot ex post zatite koju i dalje obezbeduje Evropska konvencija o ljudskim pravima i njen Sud. U decembru 2002. godine Generalna skuptina UN usvojila je dodatni protokol uz Konvenciju UN protiv mucenja, kojim se predvida slican mehanizam i na glo- balnom nivou. Evropska okvirna konvencija o zatiti naci- onalnih manjina (1995) izradena je nakon sastanka na vrhu Saveta Evrope odranog u Becu 1993. godine kao odgovor na sve vece probleme u oblasti prava manjina u Evropi. Ti problemi pojavili su se kao posledica raspada Sovjetskog Saveza i Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i uopte procesa samo- opredeljenja u Evropi tokom devedesetih go- dina 20. veka. Prema Konvenciji, drave moraju tititi indivi- dualna prava lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, ali i obezbediti uslove koji ce manjinama omoguciti odranje i razvoj nji- hove kulture i identiteta. Medutim, mehani- zam izvravanja ogranicen je na sistem iz- vetavanja i Savetodavni komitet strucnjaka zaduenih za pregled tih izvetaja. EVROPSKE INSTITUCIJE I TELA ZA LJUDSKA PRAVA Savet Evrope: Evropski sud za ljudska prava (jedinstveni sud od 1998) Evropski komitet za socijalna prava (iz- menjen 1999) Evropski komitet za sprecavanje mucenja (CPT, 1989) Savetodavni komitet Okvirne konvencije o zatiti nacionalnih manjina (1998) Evropska komisija za rasizam i netoleran- ciju (ECRI, 1993) Evropski komesar za ljudska prava (1999) Komitet ministara Saveta Evrope Godine 1999. Savet Evrope uspostavio je Ko- mesara za ljudska prava koji izvetaje o svo- jim delatnostima podnosi jednom godinje. Potom, postoji i poverljiv sistem nadzora nad delovanjem zemalja clanica u razlicitim oblastima ljudskih prava, o kome odluku do- nosi Komitet ministara na osnovu izvetaja koji priprema Sekretarijat. OSCE: Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR, 1990) Visoki predstavnik za nacionalne manjine (OSCE, 1992) Predstavnik za slobodu medija (OSCE, 1997) Evropska unija: Evropski sud pravde Evropski centar za pracenje rasizma i kse- nofobije (EUMC, 1998) Povelja o osnovnim pravima u EU (2000) UVOD b. Evropski sud za ljudska prava Glavni instrument zatite ljudskih prava u Evropi je Evropski sud za ljudska prava u Stra- zburu, ciju obavezujucu jurisdikciju danas priznaju sve drave clanice Saveta Evrope. Broj sudija jednak je broju drava clanica Sa- veta Evrope. U svakom sporu ukljucen je ta- kozvani nacionalni sudija kako bi se olakalo razumevanje nacionalnog zakonodavstva. Imenovane sudije, medutim, obavljaju svoju dunost iskljucivo u svoje licno ime. Da bi neka tuba bila prihvacena, moraju se 2. SISTEM LJUDSKIH PRAVA ispuniti cetiri glavna uslova: ORGANIZACIJE ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I a. prekreno pravo zaticeno je Evropskom konvencijom o ljudskim pravima ili njenim dodatnim protokolima; b. tuilac/i je rtva krenja prava; c. iscrpeni su svi efikasni domaci pravni leko- vi; d. tuba je podneta pre isteka roka od est meseci po ispunjenju uslova pod tackom c. Ako se predmet primi na razmatranje, vece sa- stavljeno od sedam sudija odlucuje o sutini stvari. Njihova presuda je konacna, osim ako se predmet smatra izuzetno vanim, ili ako predstavlja novu vrstu spora koja nema prese- dana, u kom slucaju predmet reava veliko vece sastavljeno od 17 sudija. Presude su obavezujuce i mogu ukljucivati naknadu tete. Komitet ministara vri nadzor nad sprovodenjem presuda Suda. Glavni pro- blem sistema trenutno je veliki broj podnese- nih tubi, koji je od 1998. godine, kad je bilo oko 1.000 predmeta, narastao na preko 29.000 u 2002. godini, to dovodi do preopte- recenja sistema. SARADNJU (OSCE) Organizacija za evropsku bezbednost i sarad- nju, koja je do 1994. godine bila poznata pod nazivom Konferencija za evropsku bezbed- nost i saradnju, veoma je specificna organiza- cija. Ona nema ni pravnu povelju ni meduna- rodnopravni subjektivitet, a njene deklaracije i preporuke samo su politicke prirode i nisu pravno obavezujuce za drave. Uprkos tome, cesto veoma detaljni popisi obaveza usvojeni na razlicitim konferencijama ili sastancima strucnjaka, koje nadzire Komitet predstavni- ka drava clanica, kao i redovno organizova- ne follow-up konferencije, predstavljaju pri- licno uspean mehanizam nadzora. Hel- sinki proces je imao vanu ulogu u uspo- stavljanju saradnje izmedu Istoka i Zapada to- kom hladnog rata i obezbedio osnove za sa- radnju u proirenoj Evropi 55 drava. Pod nazivom ljudska dimenzija OSCE spro- vodi brojne aktivnosti u oblasti ljudskih pra- va, narocito prava manjina. One imaju pre- sudnu ulogu u razlicitim misijama na terenu, kao to su misije u Bosni i Hercegovini ili Sr- biji i Crnoj Gori i na Kosovu. U tu svrhu misi- UVOD je OSCE ukljucuju i odeljenje za ljudska pra- va, a zvanicnici za ljudska prava rasporeduju se irom zemlje kako bi nadgledali i izvetava- li o stanju ljudskih prava, ali i promovisali ljudska prava i pomagali u odredenim slucaje- vima zatite. U zemljama u kojima ima svoju misiju, OSCE podrava i nacionalne ustanove za ljudska prava, kao to je narodni pravobra- nilac (ombudsman) u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. Razvijeni su i posebni mehanizmi poput Vi- sokog predstavnika za manjine, sa seditem u Hagu, i Predstavnika za slobodu medija, sa seditem u Becu ( Modul Sloboda iz- raavanja). Visoki predstavnik za nacionalne manjine je instrument za sprecavanje sukoba sa ovlacenjem reavanja etnickih napetosti u najranijoj mogucoj fazi. OSCE je imao vanu ulogu u nadziranju demokratskih izbora u brojnim evropskim dravama koje su prolazi- le proces preobraaja u pluralisticku demo- kratiju. Proces demokratizacije i irenja ljud- skih prava pomae Kancelarija za demokrat- ske ustanove i ljudska prava (ODIHR), sa se- ditem u Varavi. Takode, OSCE ima vanu ulogu u reavanju sukoba i postkonfliktnoj re- konstrukciji u Evropi. 3. POLITIKA LJUDSKIH PRAVA I EVROPSKA UNIJA Evropska ekonomska zajednica koja je uspo- stavljena 1957. godine nije se bavila politickim pitanjima kao to su ljudska prava. Medutim, od osamdesetih godina 20. veka s politickom integracijom Evrope u pravcu Evropske unije, ljudska prava i demokratija postaju kljucni pojmovi jedinstvenog evropskog pravnog po- retka. Glavnu ulogu u toj promeni ima Evrop- ski sud pravde koji je ojacao svoju nad- lenost nad ljudskim pravima izvodeci je iz zajednickih ustavnih tradicija drava clani- ca i medunarodnih ugovora cije su drave clanice strane ugovornice, poput Evropske konvencije o ljudskim pravima. Neka ljudska prava utvrdena su kao opta nacela evropskog prava, na primer, pravo svojine, sloboda udruivanja, sloboda veroispovesti, ili pak nacelo jednakosti, koje ima posebnu vanost u pravu Evropske zajednice. Od osamdesetih godina Evropska zajednica, takode, razvija politiku ljudskih prava i u svo- jim odnosima prema trecim zemljama, to se odraava i u tzv. Kriterijumima iz Kopenha- gena za otvaranje prema dravama iz istocne Evrope. U Ugovoru o Evropskoj uniji u cl. 6 i 7 izricito se spominje Evropska konvencija iz 1950, iako Evropska unija zasad nije pristupi- la Evropskoj konvenciji. Godine 2000. sazvan je skup za izradu Po- velje osnovnih prava Evropske unije, usvo- jene na sastanku na vrhu u Nici 2000. godi- ne. Ta povelja je trenutno najsavremeniji do- kument o ljudskim pravima u Evropi. Poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ona ukljucuje gradanska i politicka, kao i eko- nomska, socijalna i kulturna prava, ali kao ni Univerzalna deklaracija, ni ona nema status pravno obavezujuceg dokumenta. Ipak, s ob- zirom na to da obuhvata brojne obaveze u oblasti ljudskih prava koje su ionako deo medunarodnih ugovora cije su drave clanice Evropske unije strane ugovornice, Povelju je moguce razumeti kao dokument kojim se tu- mace i pojanjavaju ti obavezujuci sporazu- mi. Od 1995. godine EU ukljucuje odredbe o ljudskim pravima u svoje bilateralne ugovo- re, kao to su sporazumi o stabilizaciji i pri- druivanju, Sporazum iz Kotonua ili Euro- med sporazum. Ocekuje se da ce buduci evropski ustav doneti Povelji osnovnih prava Evropske unije obavezujuci status kao svom delu. Evropska unija razvila je politiku ljudskih pra- va ne samo za svoje unutranje odnose nego i UVOD za svoje odnose s drugim zemljama u kojima je ta politika deo zajednicke spoljne i bezbed- nosne politike Unije. Godinji izvetaj o ljud- skim pravima koji objavljuje Savet Evropske unije odraava optu vanost politike ljudskih prava za Evropsku uniju. Savet daje javne iz- jave, ali je aktivan i iza pozornice, u diplo- matiji ljudskih prava usmerenoj na pojedi- nacne slucajeve, a zajedno sa Evropskom ko- misijom vodi dijalog o ljudskim pravima s nekoliko zemalja, poput Kine i Irana. Evrop- ski parlament dri ljudska prava visoko na dnevnom redu Evropske unije i izdaje go- dinje izvetaje o ljudskim pravima. Zahvalju- juci inicijativi Evropskog parlamenta, nevladi- ne organizacije mogu dobiti finansijsku po- drku za projekte u oblasti ljudskih prava i de- mokratije od Evropske inicijative za demo- kratiju i ljudska prava, kojom rukovodi Evropska pomoc u ime Evropske komisije ko- ja odreduje politicku strategiju. Posebna panja posvecuje se borbi protiv smrtne ka- zne i mucenja i kampanji za Medunarodni krivicni sud. Evropski centar za pracenje rasizma i kse- nofobije (EUMC), koji je Unija otvorila u Becu 1998. godine radi reavanja rastuceg problema rasizma i ksenofobije u Evropi, nadzire situaciju u Evropi i promovie delo- vanje protiv rasizma i ksenofobije. Iste godi- ne je u Ugovor o Evropskoj zajednici uveden clan 13 kojim se Zajednici daju ovlacenja u suzbijanju diskriminacije na osnovu rasnog ili etnickog porekla, vere ili uverenja, starosti, sposobnosti ili seksualne orijentacije. Godine 2000. Evropski savet usvojio je Direktivu 2000/43/EC o primeni nacela jednakog po- stupanja bez obzira na rasno ili etnicko pore- klo, narocito u oblasti zapoljavanja, pristupa obrazovanju i obuci, socijalnim povlasticama itd, to vai i za javni i za privatni sektor u EU. U skladu s tim, Evropska unija je posebno usmerena na pitanje jednakosti. Prema clanu 141 Ugovora o Evropskoj zajednici, drave clanice obavezne su da primenjuju nacelo jednake naknade za rad mukaraca i ena i da usvoje mere koje ce obezbediti primenu nacela jednakih mogucnosti. To je takode sa- drano u propisima koje je usvojio Evropski savet, a koji su posebno vani u oblasti radnih odnosa. II. SEVERNA I JUNA AMERIKA Interamericki sistem ljudskih prava nastao je zahvaljujuci Americkoj deklaraciji o pravi- ma i dunostima coveka, usvojenoj 1948. go- dine, zajedno s Poveljom Organizacije ame- rickih drava (OAS). Interamericka komisija za ljudska prava, koju je osnovala Organiza- cija americkih drava 1959. godine, a cini je sedam clanova, najvanije je telo tog sistema. Godine 1978. stupila je na snagu Americka konvencija o ljudskim pravima, usvojena 1969. godine. Naknadno su usvojena i dva do- datna protokola, jedan o ekonomskim, soci- jalnim i kulturnim pravima i drugi o ukidanju smrtne kazne. Sjedinjene Americke Drave nisu clanica Konvencije, iako se sedite Komi- sije nalazi u Vaingtonu. Konvencija je takode utemeljila Interamericki sud za ljudska prava, osnovan 1979. godine, sa seditem u Kostari- ci, gde se takode nalazi Interamericki institut za ljudska prava. Medu brojnim pravnim instrumentima po- svecenim pravima ena narocitu panju za- sluuje Interamericka konvencija za sprecavanje, kanjavanje i iskorenjivanje nasilja nad enama (Konvencija Belem do Para), koja je stupila na snagu 1995. godine i UVOD vec ju je potpisala 31 drava od 34 drave cla- nice Organizacije americkih drava. Konven- cija obavezuje drave clanice na podnoenje redovnih nacionalnih izvetaja Interame- rickoj komisiji za ene, koja je osnovana jo 1928. godine. Osim toga, od 1994. godine po- stoji i Posebni izvestilac za prava ena. INTERAMERICKI SISTEM LJUDSKIH PRAVA Americka deklaracija o pravima i duno- stima coveka (1948) Interamericka komisija za ljudska prava (1959) Americka konvencija o ljudskim pravima (1969/1978) Dodatni protokol o ekonomskim, socijal- nim i kulturnim pravima (1988) Dodatni protokol o ukidanju smrtne ka- zne (1990) Interamericki sud za ljudska prava (1979/1984) Interamericka komisija za ene (1928) Americka konvencija za sprecavanje, kanjavanje i iskorenjivanje nasilja nad enama (1994) Pojedinci, grupe i nevladine organizacije mo- gu podnositi predstavke, tzv. peticije Interame- rickoj komisiji za ljudska prava. Osim toga, Komisija ima ovlacenje da trai informacije o merama koje se preduzimaju za zatitu ljud- skih prava. Interamerickom sudu ne moe se obratiti neposredno, nego jedino preko Komi- sije, koja odlucuje o slucajevima za Sud. Za- hvaljujuci tome, Sud ranije nije dobijao puno predmeta, no cini se da se situacija menja. Po- tom, Sud moe da daje savetodavna miljenja, na primer, u vezi s tumacenjem Konvencije. Kao i Komisija, Sud ima sedam clanova i delu- je povremeno. Isto tako, Komisija moe preduzimati istrage na terenu i izdavati posebne izvetaje o od- redenim pitanjima. Mnoge nevladine organi- zacije pomau rtvama krenja ljudskih pra- va, u iznoenju slucajeva pred Interamericku komisiju i Sud za ljudska prava. III. AFRIKA Africki sistem ljudskih prava nastao je 1981. godine kada je tadanja Organizacija africkog jedinstva usvojila Africku povelju o ljudskim pravima i pravima naroda, koja je stupila na snagu 1986. godine. Prema Povelji, osnovana je Africka komisija za ljudska prava i prava naroda, koja ima 11 clanova, a sedite joj je u Bandulu, Gambija. Danas su sve 53 drave clanice Africke unije (AU), koja je 2001. godi- ne zamenila Organizaciju africkog jedinstva, ratifikovale Africku povelju, koja sledi pristup Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ujedinjujuci sve kategorije ljudskih prava u UVOD jednom dokumentu. U njenoj preambuli na- vode se vrednosti africke civilizacije,koje nadahnjuju africki pristup ljudskim pravima i pravima naroda. Osim prava pojedinaca, njo- me se potvrduju i prava naroda. Potom, u Po- velji su nabrajane i dunosti, na primer, pre- ma porodici i drutvu, koje, medutim, nalaze malo odjeka u praksi. AFRICKI SISTEM LJUDSKIH PRAVA Africka povelja o ljudskim pravima i pravi- ma naroda (1981) Africka komisija za ljudska prava i prava naroda (1987) Protokol o osnivanju Africkog suda za ljudska prava i prava naroda (1997, jo ni- je na snazi) Protokol o pravima ena (Africka unija ga jo nije usvojila) Africka povelja o pravima i dobrobiti dete- ta (1990) Komisija ima velika ovlacenja u oblasti irenja ljudskih prava. Ona moe prihvatiti predstavke od drava (to se dosad nije dogo- dilo), pojedinaca i grupa. Kriterijumi prihva- tanja su iroki i doputaju da se nevladine or- ganizacije ili pojedinci obrate Komisiji u ime rtava. Naalost, Komisija ne moe donositi pravno obavezujuce odluke, to je bio jedan od razloga za usvajanje Protokola o uspostav- ljanju Africkog suda za ljudska prava i pra- va naroda, koji ce stupiti na snagu nakog pri- jema 15 ratifikacija. U njemu ce delovati 11 sudija. Medutim, pojedinci ce moci da se ne- posredno obracaju Sudu samo ako doticna drava to odobri posebnom izjavom. Inace, Sud ce moci da prihvata tube samo putem Komisije, kao i u interamerickom sistemu. Komisija bi trebalo da redovnim pregledom dravnih izvetaja prati stanje ljudskih prava u pojedinim dravama. Medutim, izvetaji su cesto neredovni i nezadovoljavajuci. Sledeci praksu UN, Komisija je imenovala posebne izvestioce za vanzakonska, preka i proiz- voljna pogubljenja, za zatvore i zatvorske uslove i za ene. Planirani dodatni protokol o pravima ena jo nije donet. Komisija, takode, alje misije za utvrdivanje cinjenica i organizuje vanredne sednice u posebnim slucajevima, kao to se dogodilo nakon smaknuca devet clanova Pokreta za op- stanak naroda Ogoni 1995. godine i nepraved- nog sudenja kome se bili podvrgnuti. Znatan deo delatnosti Komisije podstaknut je od stra- ne nevladinih organizacija iz Afrike i ire, kojima je doputeno ucece na svim javnim sednicama Komisije. One cesto iznose slucajeve krenja i podravaju rad Komisije i njenih posebnih izvestilaca. Potom, bitno je da vlade proglase Povelju neposredno pri- menjivom u svom nacionalnom zakonodav- stvu. To je sprovedeno, na primer, u Nigeriji i zahvaljujuci tome nigerijske nevladine organi- zacije, kao to je Projekt ustavnih prava, uspeno iznose slucajeve krenja Povelje pred nigerijskim sudovima. Nakon usvajanja Konvencije UN o pravima deteta 1989. godine, 1990. godine usvojena je Africka povelja o pravima i dobrobiti deteta. Medutim, ona je stupila na snagu tek 1999. godine, a 2002. godine ratifikovalo ju je samo 27 drava Africke unije. Poveljom je pred- videno uspostavljanje Africkog odbora strucnjaka za prava i dobrobit deteta, koji ce se sastajati najmanje jednom godinje. S obzi- rom na spori proces ratifikacije, buducnost ce pokazati hoce li ta konvencija i njen odbor da- ti dobre rezultate. UVOD IV. OSTALI REGIONI Arapski strucnjaci za ljudska prava sastavili su Arapsku povelju ljudskih prava, koju je usvojilo Vece Arapske lige 1994. godine (Rez. 5437 od 15. septembra 1994), ali do 2002. go- dine nije stupila na snagu. Uprkos vie pokuaja, poput Konvencije o re- gionalnom sistemu za irenje dobrobiti deteta iz 2002. godine Junoazijske organizacije za regionalnu saradnju, jo uvek nije usvojen re- gionalni instrument za ljudska prava u Aziji niti je uspostavljena Azijska komisija za ljud- ska prava, delimicno i zbog razlika u samom regionu. Medutim, u regionalnim integracio- nim inicijativama, poput ASEAN ili Azijsko- pacifickom forumu nacionalnih institucija za ljudska prava, preduzimaju se napori koji ce moda na kraju dovesti do uspostavljanja Azijske komisije za ljudska prava. Na nivou gradanskog drutva vie od 200 azijskih ne- vladinih organizacija predvodenih Azijskim centrom za pravne resurse iz Hong Konga, povodom 50. godinjice Univerzalne deklara- cije o ljudskim pravima 1998. godine, izradilo je nacrt Azijske povelje ljudskih prava kao Po- velje naroda. Takode, odvija se i Evroazijski dijalog o ljudskim pravima izmedu Evropske unije i 10 drava ucesnica Sastanka Evrope i Azije, u sklopu koga su odrane vec cetiri sed- nice. Slican dijalog odvija se i izmedu Evrop- ske unije i Kine. Sporazum iz Kotonua o saradnji, meduregi- onalni sporazum 78 africkih, karipskih i paci- fickih (ACP) drava i 15 clanica Evropske uni- je od 2000. godine, u clanu 9 (2) sadri sle- decu odredbu: potovanje ljudskih prava, de- mokratskih nacela i vladavine prava ... pred- stavlja bitne elemente ovog sporazuma. PRIMER PAKTA ZA STABILNOST U JUGOISTOCNOJ EVROPI Pakt za stabilnost u jugoistocnoj Evropi, slube- no potpisan u Sarajevu 1999. godine, takode po- svecuje posebnu panju ljudskim pravima i pra- vima manjina. U tu svrhu njegov Task Force za ljudska prava i manjine, sa seditem u Ljublja- ni, razvija optu strategiju i povezuje brojne de- latnosti usmerene na poboljanje etnickih odno- sa i zatite manjina i ljudskih prava. Medu projektima u sklopu kojih se saraduje s Task Forceom za ljudska prava je i Mrea Cen- tara za ljudska prava u jugoistocnoj Europi (SEE HRC-Net). Ta mrea od devet centara smetenih vecinom na univerzitetima, kojima koordinira Evropski centar za obuku i istraivanje u ljudskim pravima i demokratiji iz Graca zajedno sa Centrom za ljudska prava iz Sarajeva, organizuje obuku za ljudska prava na nacionalnom i regionalnom nivou, letnje kole i istraivacke projekte, kao to je prirucnik Ljud- ska prava za nepravnike. Mrea nastoji da do- prinese razvoju kulture ljudskih prava u jugoi- stocnoj Evropi, podsticuci kod gradana razvoj svesti o pravima i ohrabrujuci ih da tim znanjem doprinesu preobraaju svojih drutava u pravcu vladavine prava, ljudskih prava i demokratije, to su tri glavna elementa evropskog identiteta. UVOD I. UNIVERZALNA JURISDIKCIJA J. MEUNARODNO I PROBLEM NEKANJIVOSTI KRIVICNO SUDSTVO Borba protiv nekanjivosti, a za odgovornost, lordova najzad odobreno, ali zbog loeg Prema Statutu Medunarodnog krivicnog su- zauzima globalne razmere. Najvanije je pri zdravstvenog stanja generala nije sprovedeno. da (ICC) usvojenog u Rimu 1998. godine, ko- tom spreciti dalje zlocine, koji obicno popri-Medunarodni krivicni sud potvrduje nacelo ji je stupio na snagu 2002. godine, Meduna- maju oblik tekih krenja ljudskih prava i hu-univerzalne jurisdikcije i trai njegovu prime-rodni krivicni sud uspostavlja se u Hagu kao manitarnog prava. U celom svetu postoji prak-nu na nacionalnom nivou. stalni sud. Njegova nadlenost obuhvata sa da se pociniocima tekih krenja ljudskih zlocin genocida, zlocine protiv covecnosti prava daje status nekanjivosti da bi se nede-Drugi oblici utvrdivanja odgovornosti koji pocinjene kao deo irokog sistematskog na- mokratski vladari, najcece generali, naveli da ne vode nuno kanjavanju pocinilaca su ko-pada usmerenog protiv civilnog stanovnitva, ustupe vlast demokratski izabranoj vladi. misije za istinu i pomirenje, uspostavljene u to, osim spomenutih krenja u slucaju silo- Nekanjivost se ne sme meati s pomilo-Junoj Africi i drugim zemljama kao oblik ne-vanja, ukljucuje i seksualno ropstvo, nasilnu vanjima koja se daju pociniocima manjih retributivne pravde. One rtvama omogucuju trudnocu ili bilo koji oblik tekog polnog na- prestupa na kraju rata ili usled promene da istina izade na videlo, a drutvu da nauci iz silja, zatim nasilni nestanak lica i slicne reima. Na nacionalnom i medunarodnom ni-pouka prolosti. necovecne postupke koji prouzrokuju veliku vou raste uverenje da je nekanjivost suprot-patnju, kao to su ozbiljne povrede tela, od- na nacelu odgovornosti, pa se stoga uspostav-nosno psihickog ili fizickog zdravlja. ljaju posebni i opti medunarodni krivicni tri-U slucaju Argentine, Interamericka komisija bunali i sudovi. za ljudska prava utvrdila je da se zakonima o Medunarodni krivicni tribunal za bivu Ju- pomilovanju kojima se doputa nekanjavanje goslaviju (ICTY) osnovao je Savet bezbedno- Radi sprecavanja krenja ljudskih prava ne-kri pravo na sudsku zatitu i pravicno suden-sti 1993. godine kao ad hoc sud koji se bavi kim medunarodnim konvencijama, poput je. Usledila je medunarodna kampanja protiv masovnim krenjima ljudskih prava i humani- Konvencije UN protiv mucenja iz 1984. godi-nekanjivosti, u kojoj su lokalne NVO odigrale tarnog prava pocinjenih na teritoriji bive Ju- ne, propisuje se obaveza univerzalnog sud-vanu ulogu. Konacno su 1998. godine zakoni goslavije. Shodno tome, u njegovu nadlenost skog gonjenja pocinilaca zlocina. U slucaju o pomilovanju ukinuti. spadaju teke povrede enevske konvencije iz biveg cileanskog diktatora generala Augusta 1949. godine o zatiti rtava oruanog suko- Pinocheta, panski sudija je 1998. godine za-ba, zlocini protiv covecnosti, kao to su ubi- traio njegovo izrucenje iz Velike Britanije, stva, mucenja, silovanja ili drugi necovecni koje je zahvaljujuci vanrednoj odluci Doma postupci pocinjeni u oruanom sukobu, kao i UVOD K. INICIJATIVE ZA LJUDSKA PRAVA genocid. Zatim, nakon genocida 1994. godine, u Arui je osnovan Medunarodni tribunal za ratne zlocine u Ruandi (ICTR), a posebni su- dovi osnovani su za Sijera Leone i Kam- bodu. Jednako kao i kod medunarodnih krivicnih sudova za bivu Jugoslaviju i Ruandu, nad- lenost Medunarodnog krivicnog suda kom- plementarna je krivicnopravnoj nadleno- sti nacionalnih sudova. Samo ako drava nije voljna ili nije sposobna da sudski goni pocini- oce zlocina, slucaj preuzima Medunarodni krivicni sud. Svi sudovi zasnivaju se na nacelu individualne odgovornosti, bez obzira na slubenu funkciju optuenika. Polumedunarodni Posebni sud za Sijera Leo- ne istraivace slucajeve ubistava, silovanja, seksualnog ropstva, istrebljenja, terora, poro- bljavanja, pljacke i paljenja. Gonice samo one pojedince koji snose najvecu odgovornost za patnje naroda drave Sijera Leone. Ocekuje se da ce putem sudskih mehanizama podstaci nacionalno pomirenje i tako doprineti traj- nom miru. GRADOVIMA Inicijative za jacanje ljudskih prava na grad- skom nivou predstavljaju nov pristup ko- ricenju okvira ljudskih prava kao smernica za drutveni i ekonomski razvoj. Na inicijati- vu Decenije naroda za vaspitanje i obrazo- vanje za ljudska prava (PDHRE) da se obra- zovanje za ljudska prava ucini strategijom drutvenog razvoja, gradovi Rosario (Argenti- na), Ties (Senegal), Nagpur (Indija), Kati (Mali), Dinapur (Banglade), starosedilacki narod Abre (Filipini) i grad Grac (Austrija) proglasili su se gradovima ljudskih prava ili zajednicama ljudskih prava. Drugu inicijativu preduzela je Barselona koja je, u saradnji sa Sen Denijem, 1998. godine sa- stavila Evropsku povelju za zatitu ljudskih prava u gradu. Povelju je do 2003. godine potpisalo vie od 300 gradova, uglavnom iz sredozemnog dela Evrope. Povelja sadri poli- ticke obaveze koje proizlaze iz medunarodno priznatih ljudskih prava, na primer, o pravima migranata i preporuke za uspostavljanje lo- kalnih ustanova i postupaka za ljudska prava, kao to su ombudsman, veca za ljudska prava ili izvetaji o primeni i potovanju prava. Gra- dovi i zajednice koji su potpisali Povelju raz- menjuju iskustva dobre prakse na redovnim sastancima. Prednost strategije irenja ljudskih prava u za- jednicama, pocevi od lokalnog nivoa, jeste u tome to omogucuje reavanje problema koji se odnose na ljudska prava u svakodnevnom ivotu. Metod koji se preporucuje i primenju- je u sklopu Decenije pocinje sa zajednickom izradom popisa zadataka koje treba izvriti, odnosno identifikovanjem ostvarenja i kren- ja ljudskih prava u odredenom gradu, to vo- di razradi strategije koja se prevodi u program delovanja. U tom procesu gradani proucavaju zakone i politike o koricenju gradskih resur- sa. Oni razvijaju planove za unapredenje pri- mene ljudskih prava i reavanje problema u zatiti ljudskih prava u njihovom gradu. Za- jedno s vlastima oni se obavezuju da ce sve odluke, politike i strategije donositi u skladu s nacelima ljudskih prava. U tu svrhu koristi se holisticki pristup ljud- skim pravima, pod kojim se podrazumeva da se sva ljudska prava: gradanska, politicka, ekonomska, socijalna i kulturna, ukljucujuci rodno gledite, razmatraju kao celina. Za upo- UVOD znavanje ljudi s njihovim ljudskim pravima izuzetno su vane aktivnosti ucenja i obuke, ukljucujuci programe obuke trenera na- menjene uciteljima, javnim slubenicima, policiji, zdravstvenim i socijalnim radnicima, lokalnim aktivistima i nevladinim organizaci- jama. Sistem pracenja preko posebnog nad- zornog odbora, koji obuhvata sve sektore drutva, nadgleda taj dugotrajni proces. Na medunarodnom nivou trenutno se formira udruenje gradova ljudskih prava, sa zadat- kom pracenja preko potrebnog samonadzora i ozbiljnosti nastojanja svojih clanova. PRIMER NAGPURA, GRADA LJUDSKIH PRAVA U INDIJI 1. faza (januar - jun 1999) Odredivanje problema i neposredno ukljucenih lica/organizacija 2. faza (jul 1999 - jun 2000) Utvrdivanje aktivnosti uz pomoc radnih grupa 3. faza (jul 2000 - decembar 2002) Aktivnosti za jacanje sposobnosti i obuku; mobilizacija zajednice itd. PRIMER KATIJA, GRADA LJUDSKIH PRAVA U MALIJU April 2000: Pocetak procesa Februar 2001: Opta skuptina stratekih aktera: uspostav - ljanje Odbora za orijentaciju i koordinaciju Operativne kancelarije Decembar 2001: Savetodavno vece istaknutih licnosti 2002/2003: Razvoj programa i seminari u obrazovanju za ljudska prava PRIMER GRACA, GRADA LJUDSKIH PRAVA U AUSTRIJI Septembar 2000: Najava austrijske ministarke spoljnih poslova, gospode Ferrero-Waldner na Milenijumskoj skuptini UN Februar 2001: Jednoglasna odluka Gradskog veca Graca Maj 2001: Slubena svecanost otvaranja na Univerzite - tu u Gracu u prisustvu gospode Shulamith Keonig Jun 2002: Predstavljanje popisa zadataka i nacrta pro- grama delovanja izradenih zahvaljujuci sarad - nji vie od 100 pojedinaca i organizacija gradskoj vecnici u Gracu Oktobar 2003: Konferencija o rezultatima prve faze primene Procesom koordinira Evropski centar za obu - ku i istraivanje o ljudskim pravima i demo - kratiji iz Graca, koji takode prua razne pro - grame obrazovanja i obuke za ljudska prava. UVOD L. GLOBALNI IZAZOVI I MOGUCNOSTI ZA LJUDSKA PRAVA Posle nekoliko decenija uspenog utvrdivanja standarda, najveci izazov za ljudska prava po- stala je primena preuzetih obaveza. U toku je razvoj nekoliko novih metoda kojima ce se oobezbediti bolja primena ljudskih prava na lokalnom, nacionalnom i medunarodnom ni- vou. Medu njima je i aktivniji pristup medunarodne zajednice, koji trenutno ukljucuje slanje komesara za ljudska prava u sklopu medunarodnih misija, cime se institu- cionalizuje razmatranje pitanja ljudskih prava u odredenoj oblasti. Ocekuje se da ce takav postupak imati vano preventivno delovanje. Potovanje ljudskih prava osnauje se na lokal- nom i nacionalnom nivou, takode, razvijanjem sposobnosti u oblasti ljudskih prava za lokalne institucije, recimo, putem gradova ljudskih pra- va, kao i uspostavljanjem nacionalnih institucija za irenje i pracenje ljudskih prava, pri cemu vo- decu ulogu imaju nevladine organizacije kao predstavnici gradanskog drutva. Jo uvek po- stoji potreba za utvrdivanjem standarda u obla- stima u kojima se u novije vreme pojavljuju pro- blemi, kao to je vidljivo iz dodatnog protokola za zatitu prava dece, ili pitanja vezanih uz bio- tehnologiju, genetski inenjering i trgovinu ljud- skim organima. Istovremeno, postojeca ljudska prava mogu se uciniti vidljivijim usredsredenjem na glavna prava, to je pristup karakteristican za Medunarodnu organizaciju rada. Novi izazovi javljaju se i u potrebi da se vie panje posveti medusobnoj povezanosti ljudskih prava i hu- manitarnog prava, kao osnovnih standarda covecnosti ( Modul Ljudska prava u oruanom sukobu). Isto vredi i za odnos izmedu ljudskih prava i izbeglickog prava, u kontekstu sprecavanja progona, kao i u kontek- stu povratka izbeglica. U oba slucaja presudno je stanje ljudskih prava u dravi porekla izbegli- ca. Zatim, sastavljena su osnovna nacela za zbrinjavanje prognanika. To proiruje problem ljudskih prava i sprecavanja sukoba, kao i problematiku obnove i izgradnje posle suko- ba, kojima treba pristupiti na osnovu ljudskih prava i vladavine prava. Odgovornost za krenja i potovanje ljudskih prava postala je globalno pitanje, a zahteva se ne samo od pojedinaca nego i od nedravnih aktera, poput transnacionalnih korporacija, kao i od meduvladinih organizacija, poput Svetske banke, Medunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije. U slucaju transnacionalnih korporacija, na predlog generalnog sekretara UN Kofija Anna- na u maju 2000. godine pokrenut je Globalni sporazum, kao novi, inventivni pristup proce- su globalizacije. Kompanije ucesnice prihvata- ju devet osnovnih nacela u oblasti ljudskih prava, standarda rada i okoline i ucestvuju u dijalogu usmerenom na ishod, posvecenom globalnim problemima, kao to je uloga poslo- vanja u zonama sukoba. Novi izazov ljudskoj bezbednosti i ljudskim pravima predstavljaju pojacane antiterori- sticke mere koje su razne drave uvele nakon 11. septembra, i time delimicno ogranicile osnovna ljudska prava. Dobro utvrdene medunarodne norme -pravo licnosti da ne bude proizvoljno uhapena ili zatvorena na neodredeno vreme; pravo na poten sudski postupak, nepristrasnu porotu i nepristrasnog sudiju, na zakonskog branioca, pravo da ne bude podvrgnuta neljudskim ili poniavajucim postupcima -te su norme danas ugroene. Moramo povuci crtu i braniti ih. To je takode ozbiljno pitanje bezbednosti. Jer kada se bezbednost definie preusko -na primer, samo kao dunost drave da titi svoje dravljane -onda tenja za bezbednocu moe dovesti do krenja ljudskih prava onih koji su van kruga zaticenih. SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003. UVOD M. REFERENCE Alfredson, Gundumur i dr. 1999. The Universal Declaration of Human Rights. Oslo: Scandinavian University Press. Alston, Philip i James Crawford (ur.). 2000. The Future of UN Human Rights Treaty Monitoring. Cambridge: Cambridge University Press Alston, Philip (ur.). 1999. The EU and Human Rights. Oxford: Oxford University Press. Andreopoulos, George J. i Richard Pierre Claude. 1997. Human Rights Education for the Twenty-First Century. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. An-Naim, Abdullahi Ahmed (ur.). 1992. Human Rights in Cross-cultural Perspectives, A Quest for Consensus. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. Asia-Europe Foundation (ASEF). 2000. The Third Informal ASEM Seminar on Human Rights. Singapore. Bankie, B. F., C. Marias i J. T. Namiseb (ur.). 1998. Towards Creating a Sustainable Cutlure of Human Rights: the Southern African human rights reader. Windhoek: Macmillan. Bayefsky, Anne F. 2002. How to Complain to the UN Human Rights Treaty System. Transnational Publishers. Baxi, Upendra. 1994. Inhuman Wrongs and Human Rights: Unconventional Essays. Delhi: Har-Anand Publications. Baxi, Upendra. 2002. The Future of Human Rights. Oxford University Press. Benedek, Wolfgang (ur.). 1999. Human Rights in Bosnia and Herzegovina, Theory and Practice. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers. Benedek, Wolfgang, Esther M. Kisaakye i Gerd Oberleitner (ur.). 2002. The Human Rights of Women: International Instruments and African experiences. London: Zed Books. Benedek, Wolfgang i Alice Yotopoulos-Marangopoulos (ur.). 2003. Anti-Terrorist Measures and Human Rights, Kluwer Law International (u tampi). Binder, Johannes. 2001. The Human Dimension of the OSCE: From Recommendation to Implementation. Vienna: Verlag sterreich. Bjekovic, Sinia, Vedrana Spajic-Vrkas i Neboja Vucinic (ur.). 2003. Human Rights for Non-Lawyers. Sarajevo: DD Stamparija Svjetlost Fojnica. Buergenthal, Thomas, Diana Shelton i David Stewart. 2002. International Human Rights in a Nutshell. St. Paul: West Group. Buergenthal, Thomas i Diana Shelton. 1995. Protecting Human Rights in the Americas Cases and Materials. 4. revi- dirano izdanje, Kehl: Engel. Caney, Simon i Peter Jones (ur.). 2001. Human Rights and Global Diversity. London: Frank Cass Publishers. Cassese, Antonio. 2001. International Criminal Law. A Commentary on the Rome Statute for an International Criminal Court. Oxford: Oxford University Press. Council of Europe (ur.). 2000 (2. izdanje). Human rights in International Law, Basic texts. Strasburg: Council of Europe Publishing. Council of the European Union. 2002. Annual Report on Human Rights. Brussels: European Communities. Davidson, Scott. J. 1997. The Inter-American Human Rights System. Aldershot: Ashate Publishing Company. de Mello, Sergio Vieira. 2003. Statement to the Opening of the Fifty-Ninth Session of the Commission on Human Rights of 17 March 2003; Report of the UN High Commissioner for Human Rights and Follow-Up to the World Conference on Human Rights, UN Doc. E/CN.4/2003/14 of 26 February 2003. Donnelly, Jack. 2003 (2. izdanje). Universal Human Rights in Theory and Practice. Ithaca etc: Cornell University Press. Drinan, Robert F. 2001. The Mobilization of Shame, A World View of Human Rights. New Haven: Yale University Press. Dunne, Tim. i Nicholas J. Wheeler (ur.). 1999. Human Rights in Global Politics. Cambridge: Cambridge University Press. Evans, D. Malcolm i Rachel Murray. 2002. The African Charter on Human and Peoples Rights. The System in Practice, 1986-2000. Cambridge: Cambridge University Press. Forsythe, David P. 2000. Human Rights in International Relations. Cambridge: Cambridge University Press. Freeman, Michael. 2002. Human Rights. Oxford: Polity. Galtung, Johan. 1994. Human Rights in Another Key. Polity Press. Garcia, Ramirez. 2001. El Futuro del Sistema Inter-americano de Proteccin de los Derechos Humanos, u: Garcia Ramirez, S., (ur.), La jurisprudencia de la Corte Interamericana de Derechos Humanos. Mxico D. F.: Universidad Nacional Autnoma de Mxico, 11181144. Ghai, Yash. 1999. Human Rights, Social Justice and Globalisation, u: Bell, D. i Bauer, J. (ur.), The East Asian Challenge to Human Rights. Cambridge: Cambridge University Press. Ghai, Yash. 1998. Human Rights and Asian Values. Public Law Review, Vol. 9/3, 168-182. Goldewijk, Berma K., Adalid C. Baspineiro i Paulo C. Carbonari (ur.). 2002. Dignity and Human Rights. The Implementation of Economic, Social and Cultural Rights. Antwerp: Intersentia. UVOD Gomien, Donna. 1998. Short Guide to the European Newman, Edward i Oliver P. Richmond (ur.). 2001. The Symonides, Janusz i Vladimir Volodin (ur.). 2001. A Guide Convention on Human Rights. Strasbourg: Council of Europe United Nations and Human Security. New York: Palgrave. to Human Rights, Institutions, Standards, Procedures. Paris: (2. izdanje) UNESCO. Nowak, Manfred. 1999. Human Rights Conditionality in Gomien, Donna, David Harris i Leo Zwaak. 1996. Law and Relation to Entry to, and Full Participation in, the EU, u: Symonides, Janusz i Vladimir Volodin. 1999. (2. izd). practice of the European Convention on Human Rights and the Alston, Ph. (ur.), The EU and Human Rights. Oxford: Oxford UNESCO and Human Rights, Standard-Setting Instruments, European Social Charter. Strasburg: Council of Europe University Press, 687ff. Major Meetings, Publications. Selection of documents and Publishing. introduction. Paris: UNESCO. Nowak, Manfred. 2003. International Human Rights Regime. Gutmann, Amy (ur.). 2001. Human Rights as Politics and Kluwer Law International. Symonides, Janusz (ur.). 2000. Human Rights: Concept and Idolatry. Princeton and Oxford: Princeton University Press. Standards. Ashgate: UNESCO. Office of the High Commissioner for Human Rights i dr. Hanski, Raija i Markku Suksi (ur.). 1999. An Introduction to 1997. Manual on Human Rights Reporting. Geneva: United Todorovic, Mirjana (ur.) 2003. Culture of Human Rights. the International Protection of Human Rights, A Textbook, Nations Publication. Belgrade Human Rights Centre. Turko/Abo: Institute for Human Rights. Abo Akademi University (2. izdanje). Office of the High Commissioner for Human Rights. 1998. Umozurike, U. Oji. 1997. The African Charter on Human and (3. izd). Basic Human Rights Instruments. Geneva. Peoples Rights. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers. Ishay, Micheline R. (ur.). 1997. The Human Rights Reader: Major Political Writings, Essays, Speeches and Documents OSCE. 2000. OSCE Handbook. Vienna. Weston, Burt H. i Stephen P. Marks. 1999. The Future of from the Bible to the Present. London, Routledge. International Human Rights. New York: Transnational. Ramcharan, Bertrand G. 2002. Human Rights and Human Jones, John R.W.D. 2000. The Practice of the International Security. The Hague itd.: Martinus Nijhoff Publishers. Willets, Peter (ur.). 1996. The Conscience of the World, The Criminal Tribunals for the Former Yugoslavia and Rwanda. Influence of Non-Governmental Organizations in the UN Irvington-on-Hudson, NY: Transnational Publishers (2. izdan-Robertson, Geoffrey. 2002. Crimes Against Humanity. The System. London: Hurst. je). Struggle for Global Justice. London: Penguin. Wilson, Richard A. 1997. Human Rights, Culture and Maddex, Robert. L. 2000. International Encyclopaedia of Sen, Amartya K. 1999. Culture and Human Rights. Context, Anthropological Perspectives. London: Pluto Press Human Rights. Washington: Congressional Quarterly Press. Development as Freedom. Oxford: Oxford University Press. McRae, Rob i Don Hubert (ur.). 2001. Human Security and Sicilianos, Linos-Alexander i Christiane Bourloyannis- the New Diplomacy, Protecting People, Promoting Peace. Vrailas (ur.). 2001. The Prevention of Human Rights Montreal: McGill-Queens University Press. Violations. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers. Smith, Rhona. 2003. Textbook on International Human Mernissi, Fatima. 1995. Arab Womens Rights and the Muslim Rights. Oxford: Oxford University Press. State in the Twenty-first Century: Reflections on Islam as Religion and State. Faith and Freedom: Womens Human Steiner, Henry J. i Philip Alston. 2000 (2. izdanje). Rights in the Muslim World. London, I. B. Tauris & Co. International Human Rights in Context, Law, Politics, Morals, Text and Materials. New York: Oxford University Press. II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA UNIVERZALNOST JEDNAKOST NEDELJIVOST I MEUZAVISNOST Medunarodna zajednica upravo je izala iz doba obavezivanja. Sada mora stupiti u doba primene, tokom koga treba pokrenuti volju i resurse potrebne za ispunjenje datih obecanja. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN, 2001. ZABRANA MUCENJA LJUDSKO DOSTOJANSTVO I CELOVITOST LICNOSTI NECOVECNI I PONIAVAJUCI POSTUPCI MUCENJE Niko se ne sme podvrgnuti mucenju ili okrutnom, necovecnom ili poniavajucem postupanju ili kanjavanju. CLAN 5 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA ZABRANA MUCENJA PRICA ZA ILUSTRACIJU Zaustavili su me na ulici 25. novembra 1991. godine oko 9 sati ujutro. U tom trenutku nije bilo nikakvih problema ... Zatim su me odveli u policijsku stanicu Bobinji. Odveli su me na prvi sprat, gde me je otprilike osmoro ljudi pocelo da tuce. Morao sam kleknuti. Jedan po- licajac me je podigao vukuci me za kosu. Dru- gi me je vie puta udarao po glavi predmetom nalik bejzbol palici. Treci me je nogama i ru- kama tukao po ledima. Ispitivanje je trajalo oko sat vremena bez prekida. 26. novembra 1991. godine opet me je ispitiva- lo nekoliko policajaca trojica ili cetvorica istovremeno ... Tom prilikom vukli su me za kosu, tukli i udarali tapom ... Fizicki su me maltretirali do 1 sat posle po- noci. Mislim da je taj put zlostavljanje pocelo oko 7 sati uvece. U jednom trenutku saterali su me u dugacki kancelarijski hodnik, gde me jedan policajac, pretpostavljam nadleni, zgrabio za kosu i naterao da trcim du hodni- ka, dok su mi ostali, postrojeni s obeju strana hodnika, podmetali noge ... Posle toga, odveli su me u neku kancelariju i pretili da ce mi naneti opekotine ako ne progo- vorim. Poto sam odbio da progovorim, upali- li su dve let-lampe koje su bile spojene s dvema malim plavim plinskim bocama. Naterali su me da sednem, skinuli mi cipele i postavili let- lampe otprilike metar od mojih stopala. Isto- vremeno su me tukli. Potom su mahali neka- kvim pricom, preteci da ce sadraj upricati u mene. Na to sam poderao rukav svoje koulje, rekavi: Samo napred, ako smete. Kao to sam predvideo, pretnju nisu ostvarili ... Policajci su me ostavili na miru petnaestak minuta, a onda je jedan od njih rekao: Vi Arapi volite da vas eve. Zgrabili su me, svu- kli i jedan on njih ugurao je mali crni pendrek u moj anus. N. B. Dok je govorio, gospodin Selmouni je briznuo u plac. Svestan sam ozbiljnosti ovoga to sam vam upravo ispricao, ali to je u potpunosti istina, stvarno sam pretrpeo ta zlostavljanja ... Utvrdivi cinjenice i dokaze u slucaju Selmo- uni protiv Francuske, Evropski sud za ljudska prava 28. jula 1999. godine jednoglasno je ustanovio da je prekren clan 3 Evropske kon- vencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih slo- boda. IZVOR: EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, SLUCAJ SELMOU- NI PROTIV FRANCUSKE, PRESUDA OD 28. JULA 1999, STRAZBUR, FRANCUSKA. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Kako biste okarakterisali postupke koje je pretrpeo gospodin Selmouni? Kakve misli je u vama pobudila njegova prica? 2. ta se, po vaem miljenju, moe uciniti ka- ko bi se sprecili slicni slucajevi? Jeste li upoznati s postojecim mehanizmima zati- te na lokalnom, regionalnom i medunarod- nom nivou? 3. Kako drutvo, po vaem miljenju, moe pomoci rtvama poput gospodina Selmou- nija? 4. Da li biste imali drugaciji stav kada biste znali da je gospodin Selmouni preprodavao drogu? Zato? ZABRANA MUCENJA POTREBNO JE ZNATI 1. SVET SLOBODAN OD MUCENJA Moda je upravo u ovom trenutku neko pod-mu mucenja i ostalih tekih oblika zlostav- vrgnut takvim postupcima. Oni se sprovode ljanja, pa se uspelo u skretanju panje svetske Zamislite da vas celo telo boli, a dua vam nad osobama koje su liene slobode, osobama javnosti na taj problem. Brojne vladine i ne- place, skamenjena od straha. Lieni ste slobo-koje pripadaju razlicitim etnickim, socijalnim vladine organizacije pocele su da se bave ne de i dostojanstva. Trpite bol, ponienje i bes-i kulturnim grupama, mladima i starima, samo posledicama nego i uzrocima razlicitih pomocnost rtva ste mucenja ... enama i mukarcima. Niko nije imun na oblika zlostavljanja. Dogovoreni su i iroko mucenje. rtva moe postati svako bilo ka-prihvaceni jasni standardi zatite i prevencije Cesto se smatra da se teki oblici zlostavljan-da! na medunarodnom nivou. Zatim, uspostav- ja dogadaju samo u drutvima i dravama gde ljen je niz tela za istragu, pracenje i nadzor na je krenje ljudskih prava svakodnevna pojava. Dugo se mislilo da mucenje, necovecni i po-nacionalnom i medunarodnom nivou radi Uprkos tome to se smatra da je mucenje ka-niavajuci postupci postoje iskljucivo u rat-ocuvanja standarda zatite i apsolutnog prava rakteristicno samo za siromana i necivilizo-nim sukobima i robovlasnickim drutvenim na slobodu od mucenja i drugih oblika okrut- vana drutva, ono je prisutno u dve trecine odnosima, pa se na njih nije obracala panja nih, necovecnih i poniavajucih postupanja i zemalja sveta, ukljucujuci visoko industrijali-u vreme mira. Ali, iscrpno istraivanje savre-kanjavanja. zovane i razvijene zemlje. Iako mucenja i dru-menih slucajeva mucenja, necovecnih i po- gih oblika zlostavljanja ima u celom svetu, u niavajucih postupaka otkriva da teki oblici razlicitim delovima sveta oni se sprovode na zlostavljanja nisu samo stvar prolosti. To- razlicite nacine i u razlicitim stepenima. kom vekova, s napretkom i razvojem covecan- stva brutalne metode Starog i Srednjeg veka Zabrana mucenja je apsolutna, to potvrduju zamenjene su sloenijim, ali podjednako mnogi medunarodni i regionalni ugovori. Pra-okrutnim metodama. Njihov ucinak i ishod vo na slobodu od mucenja pripada ljudskim nisu se promenili. Mucenje i drugi teki obli- pravima koja drave ne smeju derogirati, odno-ci zlostavljanja i dalje cine ozbiljnu pretnju sno koja vrede u svim okolnostima. Dravama ljudskoj bezbednosti i telesnoj i psihickoj ce- nije doputeno ogranicavanje tih prava ni iz bi-lovitosti ljudskog bica. Stoga su preko potreb- lo kog razloga. ni uskladeni napori ka njihovom sprecavanju. Mucenje i zlostavljanje takode su zabranjeni Zahvaljujuci razvoju medunarodnog prava, medunarodnim obicajnim pravom. No, upr-kao i brem i obuhvatnijem nacinu irenja in- kos tome, jo uvek se sprovode, i to cesto. formacija, u novije vreme raste svest o proble- ZABRANA MUCENJA Zabrana mucenja i ljudska bezbednost Mucenje i zlostavljanje su neposredna pretnja licnoj bezbednosti. Stoga su zatita ljudskog ivota i ocuvanje fizicke i psihicke celovitosti ljudskog bica postali sredinja nit pristupa ljudska bezbednost. Zatita nepovredivosti ljudskog ivota u tesnoj je vezi sa apsolut- nom zabranom mucenja i drugih oblika zlo- stavljanja. Puno ostvarenje prava na ivot i celovitost licnosti i apsolutna zabrana mucenja i drugih oblika okrutnih, necovecnih i poniavajucih postupanja ili kanjavanja nalaze se na prvom mestu u sva- kom obliku delovanja za ljudsku bezbednost. Nedvosmisleno, svest o ljudskim pravima ko- ja raste zahvaljujuci obrazovanju i ucenju za ljudska prava, uz poboljanu pravnu zatitu od mucenja i zlostavljanja i njihovo sprecavanje, postace temelj pojacane ljudske bezbednosti i blagostanja. U Statutu Meduna- rodnog krivicnog suda, cije osnivanje je Mrea za ljudsku bezbednost estoko za- stupala, mucenje se izricito odreduje kao zlocin protiv covecanstva i ratni zlocin, cime se dodatno istice vanost ocuvanja ljudskog ivota i ljudske bezbednosti. Covek koji muci drugog coveka neizrecivi je zlotvor. HENRY MILLER 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA ta je mucenje? Pojave kao to su mucenje i zlostavljanje vec due vreme su bez opteprihvacene definici- je, iako se njihova zabrana smatra normom medunarodnog obicajnog prava i vai za sve drave. Odredbe o apsolutnoj zabrani mucenja iz niza medunarodnih ugovora nisu se pokazale dovoljnim jemstvom protiv mucenja. Cini se da u samoj definiciji postoji odredeni manevarski prostor kojim se drav- nim vlastima ostavlja sloboda interpretacije kako bi se olakalo nacelno prihvatanje tih medunarodnih normi. Pravnu definiciju mucenja prihvatile su sve drave potpisnice Konvencije UN protiv mucenja i drugih okrutnih, necovecnih i po- niavajucih kazni ili postupaka (UNCAT) iz 1984. godine. Konvencija je usvojena i otvore- na za potpisivanje i ratifikaciju Rezolucijom br. 39/46 Generalne skuptine UN 10. decem- bra 1984. godine, a stupila je na snagu 26. ju- na 1987. godine. Definicija mucenja prema clanu 1. Konvencije glasi: ... svaki cin kojim se nekom licu namerno nanose velike patnje, fizicke ili duevne, sa ciljem da se od njega ili treceg lica dobiju oba- vetenja ili priznanja, da se kazni za neko de- lo koje je ono ili neko trece lice pocinilo ili se sumnja da je pocinilo, da se uplai ili da se na njega ili na neko trece lice izvri pritisak, ili iz bilo koje pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kad takav bol ili patnje nanosi slubeno lice ili neko drugo lice koje deluje po slubenoj dunosti ili na osnovu iz- ricitog naloga ili pristanka slubenog lica. Taj izraz ne odnosi se na bol ili patnje koje proiz- laze iskljucivo iz zakonitih kazni, neodvojivi su od njih ili njima izazvani. Vano je primetiti da ova definicija, iako obu- hvata i psihicku i fizicku dimenziju mucenja i zlostavljanja, nije sveobuhvatna i u njoj nisu iscrpno razradeni razliciti nivoi zlostavljanja. Zatim, ona ne sadri pravne sankcije propisa- ne nacionalnim zakonima, to u odredenim slucajevima ostavlja dvoumljenja u pogledu duha i ciljeva Konvencije. Medutim, definicija ipak podrava opte miljenje da se, recima Komisije za ljudska prava, nijedan oblik mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili po- niavajucih postupanja ili kanjavanja [...] ne moe opravdati nikada, ni u kojim okolnosti- ma. Posebni izvestilac za mucenje takode je potvrdio da je pravna i moralna osnova za- brane mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili poniavajucih postupanja ili kanjavanja apsolutna i neotklonjiva i ni pod kojim uslovi- ma se ne sme podrediti drugim interesima, politici ili praksi. Povodom uspostavljanja UN Medunarodnog dana podrke rtvama mucenja, 26. juna, Medunarodno vece za rehabilitaciju rtava mucenja istaklo je da je mucenje jedna od najstranijih stvari koju jedna osoba moe uciniti drugoj. Cilj mucenja je nanoenje naj- veceg moguceg bola, a da rtva pri tom osta- ne u ivotu... Namerno nanoenje bola i patnje, fizickog ili psihickog, karakteristika je ne samo mucenja nego i necovecnih i po- niavajucih postupaka. U pravnim termini- ma, razlika izmedu necovecnih i poniava- jucih postupaka, s jedne strane, i mucenja, s druge strane, iako tanana, odnosi se na pri- rodu pocinjenog dela, njegov cilj, stepen teine i okrutnost sredstava koja se koriste. Drugim recima, to je cin okrutniji, bolniji i to je jasnije voden namerom, to ga je sud spremniji da razmatri kao slucaj mucenja. Mucenje je krajnje krenje ljudskog dostojanstva. Ono dehumanizuje i rtvu i pocinioca. Bol i strahote koje jedno ljudsko bice namerno zadaje drugom ljudskom bicu ostavljaju trajne oiljke: kicme iskrivljene udarcima, lobanje otecene kundacima, nocne more koje se ponavljaju iz noci u noc, zbog cega rtva ivi u stalnom strahu. Sloboda od mucenja je osnovno ljudsko pravo koje mora biti zaticeno u svim okolnostima. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN Prema Konvenciji UN protiv mucenja, mucenje je oznaceno sledecim obelejima: namerni cin koji prouzrokuje veliku fi- zicku ili psihicku patnju; pocinjen sa odredenim ciljem; pocinio ga je dravni slubenik ili lice koje deluje u svojstvu predstavnika drave. Metode mucenja Kako se sprovodi mucenje? U nacelu, bilo koji predmet, od vode do ku- hinjskog pribora, moe se koristiti kao sred- stvo mucenja. U dananje vreme oruda i me- tode mucenja stalno se razvijaju, postajuci jo okrutnija i necovecnija. Niz tehnika mucenja koje se danas upotrebljavaju ne ostavljaju vi- ZABRANA MUCENJA dljive tragove na telu, nego otecuju unu- tranje organe i psihicki integritet rtve. Metode mucenja mogu se svrstati u dve gru- pe: fizicke i psihicke. Fizicko mucenje prouzrokuje neopisiv bol i ogromnu patnju rtve. U najokrutnijim oblici- ma ono moe dovesti do sakacenja, una- kaenja ili trajne ozlede. Najcece metode mucenja su bicevanje, udaranje metalnim predmetima, kamenjem, kablovima ili palica- ma, udaranje nogama i lupanje o zid. Metoda zvana falanka ili phalange (estoko udaranje rtve po tabanima) koristi se gotovo jednako cesto kao i metode elektrookova, davljenja, vezivanja i prenja cigaretama ili izlaganja ja- ko niskim ili visokim temperaturama. Psihicko mucenje obuhvata tehnike us- kracivanja ili iscrpljivanja, kao to su us- kracivanje hrane, vode, sna i upotrebe sanitar- nog cvora, tehnike uskracivanja komunikacije, poput zatvaranja u samicu i zabrane kontakta s drugim zatvorenicima ili spoljnim svetom, tehnike iznudivanja ili zastraivanja, poput pri- silnog gledanja mucenja drugih ljudi, pretnje smaknucem ili simulirano smaknuce, nepre- stano poniavanje i zastraivanje itd. Osim to- ga, kao sredstvo fizickog i psihickog onesposo- bljavanja rtava cesto se koristi seksualno na- silje. Sve metode mucenja ozbiljno ugroavaju dostojanstvo ljudskog bica i kre njegova/nje- ZABRANA MUCENJA na ljudska prava. Svet slobodan od mucenja bice svet u kom ljudi nece jedni drugima na- merno nanositi bol niti upotrebljavati okrutna sredstva. Motivi mucenja Zato se sprovodi mucenje? Postoji vie razlicitih motiva mucenja, ali u sri svakog od njih lee namera i cilj. Mucenje i teki oblici zlostavljanja cesto se sprovode kao posledica elje za iskazivanjem moci ili, jednostavno, za prikrivanjem slabosti. Tokom razlicitih perioda ljudske istorije mucenje se koristilo kao sredstvo kontrole primenom sile nad protivnicima ili ljudima cije su napredne ideje predstavljale pretnju vlastima i vladajucem sistemu. Mucenje se cesto koristilo kao sredstvo politickog priti- ska i tlacenja, kanjavanja i osvete, kao i ucutkivanja protivnika. Tradicionalno se mucenje i drugi oblici zlostavljanja koriste za dobijanje informacija i iznudivanje pri- znanja, iako je vrednost priznanja dobijenih prinudom i fizickom prisilom prilicno disku- tabilna. Okrutni i poniavajuci postupci takode se pri- menjuju u svrhu pretnji, zastraivanja, dehu- manizovanja, poniavanja, usadivanja osecaja beskorisnosti i inferiornosti, a u kraj- nosti radi zatiranja licnosti. Sva ta dela, koja mogu biti podstaknuta razlicitim motivima, ostavljaju dugotrajne posledice na licnost rtve. Fizicka rehabilitacija i oporavak cesto traju godinama, a rane ne mogu uvek u pot- punosti zaceliti. Psihicki oiljci prate rtvu do kraja ivota i cesto sprecavaju osecaj ivotne ispunjenosti. rtve i pocinioci mucenja, necovecnih i poniavajucih postupaka Svako moe postati rtva, narocito u drutvima gde ne postoji tradicija vladavine prava, ili se zakoni i preuzete obaveze slabo potuju i spro- vode. Zlostavljanje se najcece dogada u zatvo- rima, policijskim stanicama i drugim centrima za pritvor, ali nisu retki ni slucajevi zlostavljanja na privatnom prostoru ili u specijalizovanim medicinskim ustanovama za neizlecive bolesni- ke ili mentalno obolele osobe. Osumnjiceni u istranim zatvorima i osudenici posebno su osetljivi na zlostavljanje jer zadovoljavanje nji- hovih najosnovnijih potreba zavisi od vlasti. Mesta za pritvor po svojoj su definiciji zatvore- nog karaktera, pa se pritvorena lica nalaze van ociju javnosti koja za njih neretko i nema pre- vie saosecanja ni razumevanja. Manjine, bilo socijalne, verske ili etnicke, kao i izbeglice i azilanti takode su cesto rtve poniavajucih postupaka i ponovne traumatizacije. Starije ili mentalno retardirane osobe koje ive u speci- jalnim ustanovama i bolnicama, a cesto su za- nemarene ili cak zaboravljene, mogu postati rtve postupaka koji nalikuju mucenju zbog loih materijalnih uslova, odnosno nedostatka resursa za pristojan ivotni standard, lekarsku negu i dostojanstvenu starost. Deca, mukarci i ene, mladi i stari, svi mogu postati rtve mucenja. Niko nije imun na po- sledice tekih oblika zlostavljanja njihove posledice osecaju i sami pocinioci. Najcece su to policijski ili vojni slubenici koji deluju kao predstavnici svoje slube. U mnogim slucajevima pocinioci deluju po naredenju ili su deo specijalizovane grupe za koju su takvi postupci uobicajena pojava. Osim toga, medi- cinsko i tehnicko osoblje u ustanovama za osobe s posebnim potrebama mogu postati pocinioci zlostavljanja zbog nebrige, odsustva nadzora, nedostajucih resursa ili neznanja. 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Obicaji i shvatanja raz- licitih kultura bez sumnje uticu na razumevanje medunarodnih pravnih normi i standarda, uslovljavajuci njihovu in- terpretaciju kroz specificnu kulturnu prizmu. Na primer, telesno kanjavanje tapom ili ZABRANA MUCENJA bicem kao korektivna mera iroko je raspro- stranjen oblik zlostavljanja. U tradiciji islam- skog erijatskog zakona telesno kanjavanje, pa cak i odsecanje udova, nisu samo optepri- hvaceni u ivotnoj praksi, nego su i legalizo- vani. Brojni verski sudovi odlucuju ne samo o pitanjima porodicnog prava i nasledivanja, nego i o drugim pitanjima materijalnog i du- hovnog ivota muslimana. erijatski Krivicni zakon pokrajine Zamfara u Nigeriji, na pri- mer, kao kazne za odredene zlocine, osim smrtne i zatvorske kazne, od januara 2000. godine propisuje batinanje i odsecanje udova. Slicne kazne izricu i verski sudovi koji deluju po erijatskom zakonu u Saudijskoj Arabiji, Iranu, Libiji i Avganistanu. Izraelske slube javne bezbednosti, na pri- mer, neprekidno su izloene kritici zbog toga to u postupku ispitivanja primenuju umere- ni fizicki pritisak, koji cesto prerasta u mucenje. Preporuke Landau komisije o po- stupcima ispitivanja iz 1987. godine, gde se upotreba umerenog fizickog pritiska tokom istrage opravdava kao nunost, izazvale su ucne rasprave. Preporukama, medutim, nije pojanjeno gde prestaje umereni fizicki priti- sak i pocinje mucenje. Tek 1999. godine Vr- hovni sud Izraela je u slucaju Javni komitet protiv mucenja u Izraelu protiv drave Izra- el proglasio upotrebu umerenog fizickog pri- Stalno su molili da ih ubiju. Mucenje je gore od smrti. JOSE BARRERA tiska protivustavnom, buduci da se time kri ustavno pravo licnosti na dostojanstvo. Medutim, Komitet UN protiv mucenja u svo- jim zakljuccima i preporukama: Izrael: 23/11/2001. navodi: Komitet ostaje neuveren i jo jednom izraava svoju zabrinutost zbog toga to zabrana mucenja, kako je ono defini- sano u Konvenciji, jo nije postala deo do- maceg zakonodavstva. Ta dva primera pokazuju da se standardi za- brane mucenja, iako opteprihvaceni, tumace i primenjuju od zemlje do zemlje na razlicite nacine. Medutim, nije jasno doprinose li raz- like apsolutnoj zabrani mucenja u kulturno osetljivim kontekstima ili pak podrivaju cilje- ve i duh obicajnog i kodifikovanog meduna- rodnog prava. Niz drugih pitanja i kontroverzi s tim u vezi jo nema odgovora. Trenutno se narocito u SAD vodi estoka rasprava o tome treba li te- rorizam razluciti od ostalih zlocina i krenja ljudskih prava i treba li uspostaviti posebne standarde za sprecavanje i borbu protiv tero- rizma. Nekoliko zemalja, poput Irske, Turske i SAD, ima antiteroristicke zakone kojima se omogucuje znatno bri postupak od uobicaje- nog krivicnog postupka, to dovodi do ogra- nicenja nekih ljudskih prava i sloboda. Nakon 11. septembra 2001. godine iznova se ras- plamsala prastara rasprava o tome da li je do- pustivo muciti teroriste, odnosno zlocince, kako bi se spasili ivoti drugih ljudi. Pri tom se postavlja pitanje treba li prava rtava tititi bolje od prava zlocinaca i ima li ivot pocini- oca zlocina ili teroristickog napada jednaku vrednost kao ivot svakog drugog coveka. Iako te zamrene protivrecnosti i nereene moralne dileme nemaju ispravnih i pogrenih reenja, strucnjaci za medunarodno pravo do- sledno zastupaju stav da dvostruki standardi nisu dopustivi i da se norme medunarodnog prava ne smeju primenjivati selektivno. Mno- gi smatraju da je to jedini nacin da se ocuva duh i delotvornost medunarodnog prava u zatiti svetskog mira, ljudske bezbednosti i razumevanja medu dravama. ZABRANA MUCENJA 4. PRIMENA I PRACENJE Od 1948. godine do danas odredbe meduna- rodnog prava koje se odnose na zabranu mucenja i drugih oblika okrutnih, necovecnih i poniavajucih postupaka stalno se menjaju i unapreduju. Veliki broj drava potpisao je, ra- tifikovao i ukljucio u svoje zakonodavstvo i praksu te medunarodnopravne obaveze. Us- postavljeni su snani regionalni sistemi sprecavanja i zatite od mucenja (na primer evropski) i nacionalni mehanizmi nadzo- ra/inspekcije. Na medunarodnom nivou Komitet UN pro- tiv mucenja i Posebni izvestilac UN za mucenje, kao i brojne nevladine organizaci- je nadgledaju primenu dravnih obaveza u vezi sa zabranom mucenja i postupaka slicnih mucenju. Komitet Ujedinjenih nacija protiv mucenja (UNCAT), nadzorno telo obrazovano na osnovu clana 17. Konvencije UN protiv mucenja, poceo je s radom 1. januara 1988. godine. Komitet razmatra izvetaje koje drave strane ugovornice Konvencije moraju slati svake cetiri godine. Moe uputiti pitanja i zatraiti razjanjenja ili dodatne informacije u vezi sa cinjenicama iznesenim u izvetaji- ma. Uz to, drava moe potpisati izjavu ko- jom Komitetu doputa da prima i razmatra in- dividualne i medudravne predstavke i da se o njima izjanjava preko svojih zakljucaka i preporuka za delovanje. Komitet tesno sa- raduje s Posebnim izvestiocem za mucenje, ( Dobro je znati) Evropskim komite- tom za sprecavanje mucenja i Fondacijom UN za rtve mucenja. Sva dokumentacija o radu Komiteta objavljuje se i distribuira jednom go- dinje. Najnoviji dogadaji: na 57. zase- danju Generalne skuptine UN u Njujorku 2002. godine usvojen je Fakultativni proto- kol uz Konvenciju UN protiv mucenja i dru- gih oblika okrutnih, necovecnih i poniava- jucih kazni ili postupaka iz 1984. godine. Protokolom se uspostavlja sistem redovnih poseta medunarodnih i nacionalnih strucnih tela mestima za pritvaranje i zatvorima radi sprecavanja mucenja i drugih oblika zlostav- ljanja. U tu svrhu osniva se medunarodno strucno inspekcijsko telo kao Potkomitet Ko- miteta UN protiv mucenja. Osim toga, Proto- kolom se obavezuju drave na osnivanje naci- onalnih inspekcijskih tela. Medunarodna i na- cionalna tela posecivace redovno pritvore i za- tvore i davati preporuke kako bi se unapredili postupci prema ljudima lienim slobode. Usmerenost na prevenciju predstavlja inven- tivni razvojni korak u sistemu zatite ljudskih prava u okviru UN, buduci da vecina ranije uspostavljenih medunarodnih tela moe delo- vati tek po krenju prava. Posete pritvorima i zatvorima jedan su od najefikasnijih nacina poboljanja zatvorskih uslova i sprecavanja mucenja. Fakultativnim protokolom se prvi put nekim medunarodnim instrumentom us- postavljaju kriterijumi i daje jemstvo za pre- ventivne posete nacionalnih strucnih tela. Stoga se Protokol smatra velikim napretkom u ucvrcenju medunarodnih i nacionalnih me- hanizama sprecavanja mucenja i necovecnih ili poniavajucih postupaka. Medutim, iako na medunarodnom nivou po- stoji niz pravnih jemstava za sprecavanje mucenja, na nacionalnom nivou ona se ne sprovode u celosti. Preko je potrebno uskladi- ti nacionalne pravne norme s medunarodnim standardima i uspostaviti nacionalne sisteme pracenja i izvetavanja. Mucenje ce biti pot- puno iskorenjeno tek kad sistemi primene i pracenja na nacionalnom i lokalnom nivou u svim dravama clanicama UN budu delovali nepristrasno, na osnovu medunarodnih stan- darda. Zatim, nuan element pravednog i ZABRANA MUCENJA potenog nacionalnog zakonodavstva je omo- gucavanje rtvama mucenja, necovecnih ili poniavajucih postupaka rehabilitacije, prav- ne pomoci i odtete, kao i pomoci pri njiho- vom ukljucivanju u drutveni ivot. Delotvorno sprecavanje mucenja cine tri osnovna aspekta: 1. uspostaviti delotvoran pravni okvir, obez- bediti njegovu primenu i jemstva za sprecavanje mucenja - na primer, osnovna jemstva za lica koja se nalaze u pritvoru (pristup braniocima, lekarima, sudijama itd. i zabranu pritvaranja bez mogucnosti komunikacije); 2. uspostaviti nadzorne mehanizme, na- rocito nacionalne inspekcijske mehanizme za pritvore i zatvore i omoguciti nevladinim organizacijama nezavisno pracenje i iz- vetavanje; 3. kontinuirano sprovoditi obuku svih radni- ka u sistemu, poput policijskih slubenika, zatvorskih cuvara, advokata, sudija, lekara itd. Svako moe aktivno doprineti sprecavanju mucenja kampanjama, lobiranjem za ratifika- ciju medunarodnih dokumenata i njihovo sprovodenje na nacionalnom nivou, slanjem Otvorite li novine bilo koji dan u nedelji, procitacete da je u nekom delu sveta neko zatvoren, mucen ili pogubljen zato to vlada njegove zemlje njegovo miljenje ili veroispovest smatra neprihvatljivim ... Citaoca tada obuzima mucan osecaj nemoci. Kada bi se takvi osecaji gnuanja preveli u zajednicku akciju, to bi moglo imati ucinka. PETER BENENSON, OSNIVAC AMNESTY INTERNATIONAL pisama i apela. Preko nevladinih organizacija na dobrovoljnoj osnovi svi moemo delovati na podizanju svesti i obrazovanju u porodici, lokalnoj zajednici ili regionu. Na kraju, moemo pomoci rtvama mucenja da preva- zidu traumu prouzrokovanu mucenjem, tako to cemo ih uputiti u to kako i kome da prija- ve svoj slucaj i kako da podignu tubu protiv pocinioca. ZABRANA MUCENJA DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA U delu sveta gde se ivi relativno dobro teko je shvatiti da su milioni ljudi svake godine zbog svog identiteta, dela ili uverenja podvrg- nuti okrutnim, necovecnim ili poniavajucim postupcima. Danas irom sveta deluju mree inicijativa za mobilizaciju drutva protiv mucenja gde god se ono provodi sistemski, mree za obrazo- vanje o sprecavanju necovecnih postupaka i pravnu pomoc, kao i fizicku i psihicku reha- bilitaciju rtava mucenja. Mnoge od tih aktivnosti sprovode se u civil- nom sektoru radi podsticanja aktivizma; po- mocu drugih se nastoje izgradivati lokalne sposobnosti i znanja kao sredstvo sprecavanja i zatite. Na kraju, vanu ulogu u tom procesu, takode, ima razvoj institucionalnih kapaciteta i unapredenje zakonodavstva. Svi ti nivoi su neophodni i medusobno povezani i deluje se na svakom od njih. Dobra praksa za sprecavanje mucenja i zlo- stavljanja moe biti: gradanski aktivizam - kampanje, lobi- ranje, podizanje svesti, obrazovne aktiv- nosti na lokalnom nivou; Delatnosti medunarodnih organizacija Posebni izvestilac za mucenje -ciljevi, ovlacenja i delatnosti Komisija za ljudska prava UN je Rezolucijom 1985/33 ustanovila Posebnog izvestioca za pi- tanja mucenja, ciji je zadatak da istrai vero- dostojne i pouzdane informacije i efikasno odgovara na njih. Posebni izvestilac podnosi Komisiji obiman godinji izvetaj o svojim ak- tivnostima, u kojima razmatra slucajeve mucenja i njihov obim i donosi preporuke vladama radi iskorenjivanja mucenja. Posebni izvestilac deluje u svim dravama, bez obzira na to da li su ratifikovale Konvenciju protiv mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili po- niavajucih postupanja ili kanjavanja. Ovlacenja Posebnog izvestioca obuhvataju tri glavne grupe aktivnosti: saoptenja vlada- ma u obliku hitnih apela i pisama o navodnim slucajevima mucenja koje treba istraiti; misi- je radi utvrdivanja cinjenica u zemljama u ko- jima, prema postojecim informacijama, slucajevi mucenja nisu izolovani ili spora- razvijanje institucija i jacanje kapaciteta, delovanje na strukture i institucije kako bi se podstakle reforme postojecih ili uspo- stavile nove institucije, uz razvoj lokalnih kapaciteta za reavanje problema. dicni i godinje izvetaje Komisiji za ljudska prava i Generalnoj skuptini o aktivnostima, ovlacenjima i metodama rada Posebnog izve- stioca. Za razliku od nadzornih tela osnovanih medunarodnim ugovorima, Posebni izvestilac moe istraivati pojedinacne slucajeve kod kojih postoji opravdana sumnja da bi moglo doci do mucenja (hitni apeli) ili da se mucenje navodno vec dogodilo (pretpostav- ke), cak i kad domaci pravni lekovi nisu iscr- peni. Informacije Posebnom izvestiocu mogu se uputiti na adresu: Special Rapporteur on Torture Office of the High Commissioner for Human Rights 8-14 Avenue de la Paix 1211 Geneva 10, Switzerland IZVOR: PREGLED CINJENICA BR. 4: SUZBIJANJE MUCENJA IZ SERIJE PUBLIKACIJA PREGLED CINJENICA O LJUD- SKIM PRAVIMA KANCELARIJE VISOKOG PREDSTAVNI- KA ZA LJUDSKA PRAVA UN, 2002. ZABRANA MUCENJA Evropski komitet za sprecavanje mucenja pravo da razgovaraju nasamo s licima smete-... Zato to imam cetrnaest godina i necovecnih ili poniavajucih kazni ili nim u takvim ustanovama. Teko mi je da piem o mucenju zato to sada postupaka (CPT) imam tek cetrnaest godina. Ne elim misliti Metode na to, zato to imam tek cetrnaest godina. Mo- Osnivanje Komitet periodicno posecuje sve drave ugo-ram misliti o tome - moj grad i njegovi stanov- CPT je osnovan na osnovu Evropske konvenci-vornice, a, po potrebi, moe preduzeti i ad nici bili su muceni. Zbog toga smo postali po- je za sprecavanje mucenja i necovecnih ili po-hoc posete. Svoje nalaze i preporuke iznosi u znati u cijelom svijetu. Moj grad su mucili, ali niavajucih postupanja ili kanjavanja, usvo-poverljivim izvetajima koje upucuje vladi do-ne i ubili. Pokuali su ubiti Dunav i Vuku, ali jene 1987. godine, a zapoceo je s radom 1989. ticne drave. Poverljivost izvetaja vana je za nisu uspjeli. Kako bi i mogli ubiti srca mog godine, kada je Konvencija stupila na snagu. kredibilitet Komiteta, koji je trajnim, kon-grada? Dvije rijeke, kao sestre: jedna stara, struktivnim dijalogom s vladama povecao druga mlada. Mucili su ih bombama i meci- Clanstvo svoj medunarodni ugled. Ako doticna vlada ma. Ali one i dalje teku, njihova srca i dalje Drave clanice Saveta Evrope. Od marta 2002. pristane, izvetaj Komiteta i vladini komenta-kucaju. Pokuali su ubiti drvece i travu, ali ni- godine i drave koje nisu clanice Saveta Evro-ri mogu se objaviti. su mogli. Kako bi i mogli ubiti pluca moga pe takode mogu pristupiti Konvenciji na poziv grada? Mucili su ih vatrom i crnim dimom, ali Komiteta ministara. Moguce sankcije ona i dalje diu. Ponovno sam u Vukovaru na- CPT cine lekari, advokati i strucnjaci za pi-Ako doticna vlada odbije da saraduje ili da po-kon svih tih godina. Ponovno vidim izmucene tanja iz oblasti delovanja policije, zatvora i bolja stanje u skladu s preporukama Komite-ulice, kuce, kole, crkve... Osjecam slobodu i ljudskih prava. Broj clanova jednak je broju ta, on moe izjavom za javnost izvriti poli-mir, ali negdje duboko u srcu ne mogu opro- drava clanica Konvencije. Od marta 2002. ticki pritisak. Dosad je to ovlacenje primenio stiti zato to imam tek cetrnaest godina. godine predsednica Komiteta je britanski kri-tri puta: 1992. i 1996. godine u slucaju Turske minolog Silvia Casale. i 2001. godine u slucaju Cecenske Republike Ovaj sastav napisalo je jedno dete u Vukova- Ruske Federacije. ru, a prikazan je Centru za mentalno zdravlje Delokrug i ljudska prava u Zagrebu, Hrvatska, 26. juna Komitet nadzire postupanje prema ljudima Posete i izvetaji CPT 2001. godine. lienim slobode posecujuci policijske stanice, Od 7. aprila 2003. godine CPT je ostvario 152 zatvore, psihijatrijske bolnice i ostala mesta posete (100 periodicnih i 52 ad hoc posete) i gde se ljudi zadravaju, kao to su prihvatilita objavio 115 izvetaja. za azilante u tranzitnim delovima medunarod- nih vazdunih luka. Clanovi Komiteta imaju IZVOR: HTTP://WWW.CPT.COE.INT/EN/ABOUT.HTM ZABRANA MUCENJA Aktivnosti nevladinih organizacija Godine 1997. UN je proglasio 26. jun za Medunarodni dan podrke rtvama mucenja. Medunarodne mree za sprecavanje i zabra- nu mucenja iz celoga sveta, poput Koalicije medunarodnih nevladinih organizacija protiv mucenja (CINAT), od tada vode kampanju za potpuno iskorenjivanje mucenja. U tim aktiv- nostima ucestvuju i mnoge poznate licnosti. Aktivnosti Amnesty Internationala (AI) irom sveta primer su holistickog pristupa gradanskom aktivizmu i izgrad- nji institucija i kapaciteta. Dana 28. maja 1961. godine britanski advokat Peter Benenson objavio je clanak Zaboravlje- ni zatvorenici u britanskom casopisu The Observer, kojim je podstakao osnivanje Am- nesty Internationala. Danas Amnesty Inter- national ima medunarodni sekretarijat u Lon- donu i okuplja vie od milion clanova, pret- platnika i redovnih donatora u vie od 140 ze- malja. Pokret AI cini oko 7.800 lokalnih, omla- dinskih, specijalistickih i profesionalnih gru- pa u otprilike 100 drava i teritorija. Amnesty International je demokratski pokret kojim upravlja devetoclani Medunarodni izvrni od- bor (IEC) ciji se clanovi biraju svake dve godi- ne u Medunarodnom savetu koji cine pred- stavnici AI sekcija. Svake godine AI pokrece kampanje, izvetava o stanju ljudskih prava, lobira vlade u pogle- du odredenih problema ljudskih prava, itd. Godine 2001. AI je pokrenuo kampanju Ucinite korak ka iskorenjivanju mucenja protiv mucenja i zlostavljanja ena, dece, pripadnika et- nickih manjina, homoseksu- alnih i biseksualnih osoba, kao i osoba promenjenog po- la (LGBT). Do kraja godine vie od 35.000 ljudi iz 188 zemalja pristupilo je web-stranici kampanje protiv mucenja www.stoptortu- re.org, kako bi e-mailom poslali apel u hitnim slucajevima. U oktobru 2000. godine AI je usvojio Pro- gram za sprecavanje mucenja u 12 tacaka koji je postao platforma medunarodnog delo- vanja na sprecavanju mucenja i ucvrcenju mehanizama zatite protiv mucenja i njegove institucionalizacije. PROGRAM ZA SPRECAVANJE MUCENJA U 12 TACAKA Amnesty International poziva sve vlade da sprovedu Program za sprecavanje mucenja u 12 tacaka. 1. Zvanicna osuda mucenja Najvia vlast svake zemlje treba da pokae da se u potpunosti protivi mucenju. Svim izvriocima zakona treba dati na znanje da se mucenje nece tolerisati ni u kojim okol- nostima. 2. Ogranicavanje zatvaranja bez mogucnosti komunikacije Mucenje se cesto dogada kad se pritvore- nim i zatvorenim licima zabranjuje kontakt s licima na slobodi koja im mogu pomoci ili saznati ta se s njima dogada. Vlade treba da jemce da zatvaranje bez mogucnosti ko- munikacije nece postati prilika za mucenje. Izuzetno je vano da svi pritvoreni budu iz- vedeni pred istranog sudiju odmah nakon hapenja i da im se hitno obezbedi redovna komunikacija s rodbinom, advokatima i le- karima. ZABRANA MUCENJA 3. Zabrana tajnog zatvaranja 6. Nekoricenje izjava iznudenih 10. Odteta i rehabilitacija U nekim zemljama mucenje se sprovodi u mucenjem rtve mucenja i od njih zavisni clanovi po- tajnim centrima, cesto nakon to su rtve Vlasti u sudskom postupku treba da zabra-rodice treba da imaju pravo na novcanu nestale. Vlade treba da obezbede da se ne pozivanje na priznanja i druge dokaze odtetu. rtvama treba obezbediti prime- zatvorenici dre u mestima koja su pozna-iznudene mucenjem. renu lekarsku negu i rehabilitaciju. ta javnosti i da rodbini i advokatima budu dostupne pouzdane informacije o njiho-7. Zakonska zabrana mucenja 11. Odgovor medunarodne zajednice vom boravitu. Vlasti treba da uvrste mucenje medu kri-Vlade treba da, na sve raspoloive nacine, vicna dela uredena krivicnim zakondav-uticu na one vlade koje su optuene za 4. Zatita tokom ispitivanja i pritvora stvom. Prema medunarodnom pravu, za-mucenje. Treba uspostaviti meduvladine Vlade treba da omoguce redovan nadzor brana mucenja ne sme se ukidati ni pod ko-mehanizme za hitno istraivanje izvetaja nad postupcima pritvaranja i ispitivanja. jim okolnostima, cak ni u ratnom ili dru-o mucenju i preduzimanje efikasnih akci- Sve uhapene treba odmah upoznati s nji-gom vanrednom stanju. ja. Vlade treba da obezbede da se tokom hovim pravima, ukljucujuci pravo na albu vebi i drugih programa vojske, bezbed- u vezi s postupkom prema njima. Mesta za 8. Istraivanje navodnih mucenja nosnih slubi ili policije ne sprovodi pritvor treba redovno obilaziti. Vana zati-Lica odgovorna za mucenje treba izvesti mucenje. ta protiv mucenja je odvajanje nadlenih za pred lice pravde. To nacelo treba primenji- pritvaranje od onih koji su odgovorni za is-vati bez obzira na to gde se krivci nalaze, 12. Ratifikacija medunarodnih pitivanje. gde su pocinili zlocin i koje su nacionalno-instrumenata sti oni sami ili njihove rtve. Za mucitelje Sve vlade treba da ratifikuju medunarod- 5. Nezavisno razmatranje izvetaja o ne sme biti sigurnog utocita. ne instrumente koji sadre jemstva i prav- mucenju ne lekove protiv mucenja, ukljucujuci Vlade treba da obezbede nepristrasno i efi-9. Obuka Medunarodni pakt o gradanskim i poli- kasno razmatranje svih tubi i izvetaja o U obuci svih slubenika koji ucestvuju u tickim pravima i njegov Fakultativni proto- mucenju. Metode i rezultati takvih razma-procesu pritvora, ispitivanja ili zatvorske kol kojim su predvidene predstavke poje- tranja treba da budu javni. Tuioci i svedo-kazne treba jasno naglasiti da je mucenje dinaca. ci treba da budu zaticeni od pretnji. krivicno delo. Treba ih uputiti da su duni da odbiju izvrenje svakog naloga po kom bi trebalo bilo koga podvrgnuti mucenju. ZABRANA MUCENJA Eticki kodeks: Svetski lekar- ski savez (WMA) usvojio je 1975. godine u Tokiju Smer- nice za lekare o pitanjima mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili poniavajucih po- stupanja ili kanjavanja u pritvoru i zatvo- ru. WMA je jasno izrazila protivljenje lekar- ske profesije svakom mucenju i zlostavljanju: lekar ne sme podrati, odobriti ili ucestvova- ti u mucenju ili drugim oblicima okrutnih, necovecnih ili poniavajucih postupaka ni u kojoj situaciji, ukljucujuci oruani sukob ili gradanski rat, bez obzira na to za koji prestup je rtva tih postupaka osumnjicena, optuena ili kriva i bez obzira na uverenja ili pobude rtve. Brojne nacionalne lekarske organizaci- je razradile su eticke kodekse protiv uceca le- kara u mucenju i zlostavljanju. IZVOR: SVETSKI LEKARSKI SAVEZ ONLINE: HTTP://WWW.WMA.NET 2. TRENDOVI Trgovina spravama za mucenje poput la- naca, okova za noge, sprava za mucenje stezanjem palca, biceva i naprava za elek- trookove u poslednjih 20 godina drama- ticno je porasla. Prema izvetaju Amnesty Internationala Zaustaviti trgovinu mucenjem iz 2001. godine, broj zemalja za koje se zna da proizvode i prodaju apa- raturu za elektrookove porastao je od 1980. do 2000. godine s 30 na vie od 130. 3. HRONOLOGIJA Zabrana mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili poniavajucih postupanja ili kanjavanja osnovni elementi 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra- vima 1949: Cetiri enevske konvencije 1957: Standardna minimalna pravila UN za postupanje prema zatvorenicima 1966: Medunarodni pakt o gradanskim i poli- tickim pravima 1979: UN Kodeks ponaanja za zaposlene ko- ji rade na sprovodenju zakona 1982: Nacela lekarske etike u pogledu uloge zdravstvenog osoblja, posebno lekara, u Danas je broj zatvorenika u skoro svim de- lovima sveta u porastu. Broj zatocenih ena i maloletnika, takode, dramaticno ra- ste. U poslednjem Izvetaju o zatocenima u svetu Ministarstva unutranjih poslova Velike Britanije, u poslednjih 10 godina u 200 nezavisnih zemalja i teritorija broj za- tvorenika porastao je za 69%. Taj porast si- gurno predstavlja pritisak na zatvorsko osoblje i upravu i ukazuje na potrebu do- punske obuke, porasta svesti o ljudskim pravima i povecanja resursa. zatiti zatvorenika i uhapenika od mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili poniavajucih postupanja ili kanja- vanja 1984: Konvencija UN protiv mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili poniavajucih postupanja ili kanjavanja 1990: Pravila UN za zatitu maloletnika lienih slobode 1998: Statut Medunarodnog krivicnog suda 2002: Fakultativni protokol uz Konvenciju UN protiv mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili poniavajucih postupanja ili kanjavanja (jo nije stupio na snagu) ZABRANA MUCENJA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: MUCITI TERORISTE? DEO I: UVOD Posle 11. septembra 2001. terorizam i mucenje terorista i zlocinaca postali su predmet ucnih rasprava. Mnogi su na razlicite nacine iskazali svoje miljenje i zabrinutost. Ovde nastojimo da podstaknemo raspravu kojom se dolazi do argumenata i protivargumenata o tim pitanji- ma, a zatim da ih analiziramo u skladu s nacelima ljudskih prava i razgovaramo o srod- nim problemima. Tip aktivnosti: rasprava Pitanje za raspravu: Da li je dopustivo muciti pocinioce zlocina ili teroriste kako bi se spasli ivoti drugih ljudi? DEO II: OPTI INFORMACIJE ZA RASPRAVU Ciljevi i zadaci: oblikovati, razmenjivati i braniti miljenje sticati znanje i podizati svest o nacinima na koje se demokratsko drutvo moe no- siti s problemima mucenja pokazati da se zakonske odredbe i norme ljudskih prava i vladavine prava mogu ko- ristiti kao dobar okvir za razumevanje sloenih pitanja Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 10 -12 Vreme: 90 minuta Priprema: Prikupite novije clanke i fotografije iz na- cionalne i medunarodne tampe i pripre- mite i umnoite zbirku medunarodnih i regionalnih standarda ljudskih prava ko- jim se zabranjuje mucenje. Zamolite ucesnike da donesu neki pred- met, tekst i sl. koji se odnosi na temu. Materijal: kartice u boji, kopije pripremljenih materijala, ploca ili papir, markeri Potrebne vetine: vetine argumentacije i kritickog pristupa vetine komunikacije vetine reavanja sukoba Pravila rasprave: Pre rasprave zamolite ucesnike da sami odrede pravila rasprave i pazite da se cela grupa slae oko predloenih pravila i da ih prihvata. Izloite pravila na vidno mesto i pozovite se na njih jedino ako iskrsne neki problem. Moderator treba da pazi da sledeca dva pravi- la budu ukljucena u popis: 1. ucesnici govore jedan po jedan; 2. grupa treba da dogovori znak kojim ce sva- ko moci da iskae svoje neslaganje ili neza- dovoljstvo na uljudan nacin. DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI Uvod u temu: Kao uvod u temu ukratko prepricajte priprem- ljene novinske odlomke, medusobno kontra- diktorne izjave javnih slubenika, dokumente o ljudskim pravima i odredbe koje se odnose na terorizam i zabranu mucenja ili slicne te- me. Podelite ucesnike u dve manje grupe i za- traite da razrade argumente za ili protiv, gra- deci ih na nacelima optih ljudskih prava, mo- ralnim i etickim razlozima itd. Tok rasprave: Raspravu treba usmeravati sa uvaavanjem i osetljivocu. Nijedan ucesnik ne sme ni u jed- nom trenutku imati osecaj da je njen/njegov argument neprikladan ili glup. Zamolite ucesnike da izloe svoje zakljucke. Odredite vreme od 45 minuta za rad u manjim grupama i razradu argumenata. Za pocetak rasprave zatraite od ucesnika da iznesu argumente i zalepe ih na papirice s le- ve (protiv) ili desne (za) strane crte koja deli prostoriju. Pitajte slau li se svi s poloajem ZABRANA MUCENJA gde su postavljeni pojedini argumenti i po- kuajte ih navesti na raspravu o razlikama u pristupu, razumevanju problema i razlozima stavova. (planirajte 45 - 60 min.) Povratna informacija: Posle rasprave podelite svakom ucesniku cr- venu i zelenu karticu i zatraite da na njih na- pie svoje pozitivne i negativne reakcije na sa- draj i nacin odvijanja rasprave. Na kraju procitajte kartice naglas i ostavite vremena za razmiljanje. Ucesnici mogu pricvrstiti karti- ce na zid ili plocu. Metodoloki saveti: Uvek imajte na umu da, po potrebi, moete uvesti 5 minuta odmora (smiri- vanja) kad se rasprava uari i kad postoji opasnost da bi mogla izmaci kontroli. Odvojite vreme za tiho promiljanje u tre- nucima povecane zbunjenosti ili ljutnje. Nastojte saeti, pojasniti i ublaiti argu- mente i nemojte otvoreno stati ni na jednu stranu. Predlozi za varijacije: Ako elite strukturiraniju raspravu, moete ucesnicima da podelite letak pod nazivom Lestvice mucenja. Lestvice mucenja Neko je postavio bombu i priznaje da je to ucinio. Primena mucenja je neophodna kako bismo spasili ivote ljudi. Neko je osumnjicen da je postavio bombu. Primena mucenja je neophodna kako bi- smo doznali vie. Neko je blizak licu osumnjicenom za po- stavljanje bombe. Mucenje tog lica je neo- phodno kako bismo saznali planove osumnjicenog lica. Neko je prijavio lice koje deli politicko miljenje bombaa. Mucenje politickog is- tomiljenika je neophodno kako bismo preko njega doli do informacija o osum- njicenom licu. Neko je odbio reci policiji gde se nalazi osumnjiceni. To lice moramo podvrgnuti mucenju kako bismo demotivisali druga lica da postupe isto. Ovaj letak stavlja nas pred pitanje gde po- vuci crtu kada je i da li je uopte moguce opravdati mucenje? IZVOR: NANCY FLOWERS I DR. 2000. PRIRUCNIK O OBRAZO- VANJU ZA LJUDSKA PRAVA. EFIKASNA PRAKSA ZA UCENJE, DELOVANJE I PROMENU. MINESOTA: CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI. DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: pravo na ivot, smrtna kazna, ljudska bezbed- nost AKTIVNOST II: KAMPANJA PROTIV MUCENJA DEO I: UVOD Sprecavanje mucenja i drugih okrutnih, necovecnih ili poniavajucih postupaka i kazni, podizanje svesti o postupcima slicnim mucenju i njihova zabrana, kao i poboljanje domace za- konske regulative svuda u svetu, trae mnogo znanja, kreativnosti i razumevanja. Ovom aktivnocu ucesnici se podsticu da svo- je znanje prevedu u delovanje razvojem veti- na vodenja kampanje i uveravanja. DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: podizati svest razvijati kreativne i inventivne pristupe sloenim problemima stvarati reenja primenjiva u stvarnom ivotu i taktike i metode sprecavanja mucenja ZABRANA MUCENJA Ciljna grupa: mladi i odrasli DEO III: POSEBNE INFORMACIJE Poslednjih 45 minuta ostavite za prezentaciju Velicina grupe/organizacija: 10 do 20 O AKTIVNOSTI rezultata grupnog rada. ucesnika podeljenih u grupe od po cetiri ili pet Uvod u temu: Povratna informacija: Vreme: 150 minuta Za zagrevanje zamolite ucesnike da nadu to Zamolite ucesnike da jedan po jedan opiu vie antonima reci mucenje. Zapiite ih u blok svoj doivljaj ove vebe jednom recju ili Priprema: ili na plocu. Da li ih ima puno? Koliko ih se recenicom. Prikupite primere akcija usmerenih na moete setiti? U sledecem krugu moete ih pitati ta im se sprecavanje mucenja koje se sprovode na najvie svidelo, a ta im je smetalo. lokalnom, regionalnom i medunarodnom Odvijanje aktivnosti: Sastanak moete zakljuciti podsticuci ucesni- nivou. Pomocu oluje ideja odredite odlike Cetvrti ke na komunikaciju s najbliom kancelarijom Uvedite i pojasnite elemente moguce kam-mucenja i Cetvrti slobodne od mucenja (zavi-organizacije Amnesty International ili nekom panje. sno od grupe, moderator ce moda morati pri-drugom nevladinom organizacijom za ljudska Prikupite i umnoite relevantne meduna-premiti definicije unapred). Zatim, oznacite prava i sprovodenje svojih zamisli u delo. rodne i regionalne standarde ljudskih pra-dva suprotna ugla prostorije kao Cetvrt mucen- va za zabranu mucenja. ja i Cetvrt slobodnu od mucenja. Uglove Metodoloki savet: moete unapred ukrasiti plakatima, relevant- Omogucite ucesnicima da budu kreativni i Materijal: kartice u boji, primerci pripremlje-nim novinskim iseccima, fotografijama itd. izbegavajte komentare ili cenzuru ideja. nih materijala, veliki blok ili papir, markeri, Podelite ucesnike u manje grupe (najvie ceti- Nastojte da samete, pojasnite i ublaite potresne fotografije i price rtava mucenja i ri do pet clanova) i odaberite jednog pred-argumente i nikad ne zagovarajte nijednu sl. stavnika za svaku grupu. stranu. Cilj igre je pretvoriti Cetvrt mucenja u Cetvrt Potrebne vetine: slobodnu od mucenja, koristeci kampanju za Predlozi za varijacije: kreativno miljenje podizanje svesti protiv mucenja, plakate, pro-Zavisno od grupe s kojom radite, treba da vetine uveravanja i komunikacije teste, radijske programe, pozorita, lobiranje, budete veomao paljivi pri izlaganju potre- vetine reavanja sukoba sport itd. Grupe imaju 60 minuta za pripremu snih pojedinosti, fotografija ili izvetaja o strategije svoje kampanje. Predstavnici grupa mucenju! se krecu medu drugim grupama, pregovaraju s njihovim clanovima i pomau svojoj grupi da izbegne ponavljanje ideja i reenja. ZABRANA MUCENJA DEO IV: NASTAVAK Pozovite nekog iskusnog aktivistu iz lokalne kancelarije Amnesty Internationala ili neke druge slicne organizacije radi razmene isku- stava i pokretanja nove grupe/kampanje. Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: pravo na ivot, smrtna kazna, ljudska bezbed- nost REFERENCE Amnesty International News Service 102/99. 1999. Israel Su- preme Court to Rule on Torture and the Holding of Hostages. AI Index: MDE 15/39/99,25 May. Amnesty International. 2001. Creating a Torture Free World. London: Amnesty International. Dostupno na adresi: http://web.amnesty.org/ai.nsf/4e5be749f06b3e4880256af600 687348/0f211018993b3f2e80256b0a00 4c486e/$FI- LE/POL3200201.pdf Association for the Prevention of Torture (APT). August 2002. Torture under International Law Compilation of Stan- dards. Geneva: APT. Burgers, J. Herman i Hans Danelius. 1988. The United Nations Convention against Torture A Handbook on the Convention against Torture and Other Cruel, Inhuman and Degrading Treat- ment or Punishment. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Coyle, Andrew. 2002. A Human Rights Approach to Prison Ma- nagement A Handbook for Prison Staff. London: International Center for Prison Studies. Dostupno na adresi: http://www.kcl.ac.uk/depsta/rel/icps/human_rights- _prison_management.pdf European Court of Human Rights. Case of Selmouni v France from 28 July 1999. Dostupno na adresi: http://hudoc.ec- hr.coe.int/hudoc/default.asp?Cmd=Query Evans, Malcolm D. i Rod Morgan. 1998. Preventing Torture A Study of the European Convention for the Prevention of Torture and Inhuman and Degrading Treatment or Punishment. Ox- ford: Oxford University Press. Giffard, Camille. 2000. The Torture Reporting Handbook. Es- sex: Human Rights Center of the University of Essex. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 2002. Fact Sheet No. 4 Combating Torture of the Hu- man Rights Fact Sheet series. Geneva: OHCHR. OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights. 1999. Preventing Torture A Handbook for OSCE Field Staff. Warsaw: ODIHR. Dostupno na adresi: http://www.osce.org/odihr/documents/guidelines/pre- venting_torture/th_index.htm Popovic, Sabina. 1999. Torture, Consequences and Rehabilita- tion Bosnia and Herzegovina: Manual. Sarajevo: CTV. UN Doc. A/55/290 from 11 August 2000. Interim Report of the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture and other cruel, inhuman or degra- ding treatment or punishment. UN Doc. A/56/156 from 3 July 2001. Report of the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the que- stion of torture and other cruel, inhuman or degrading treat- ment or punishment. UN Doc. A/57/173 from 2 July 2002. Report of the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the que- stion of torture and other cruel, inhuman or degrading treat- ment or punishment. UN Doc. CAT/C/XXVII/Concl.5 (Sadri zakljucke/komenta- re) from 23. November 2001. Conclusions and Recommenda- tions of the Committee against Torture: Israel. United Nations Convention against Torture and Other Cru- el, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment, 1984. Walmsley, Roy. 2002. Findings 166: World Prison Population List. London: Home Office. Dostupno na adresi: http://www.homeoffice.gov.uk/rds/pdfs/r166.pdf Zamfara State of Nigeria Sharia Penal Code Law from Janu- ary 2000. Dostupno na adresi: http://www.zamfaraonli- ne.com/sharia/introduction.html ZABRANA MUCENJA DODATNE INFORMACIJE Amnesty International USA: http://www.amnestyusa.org/stoptorture/ Amnesty International: http://www.amnesty.org/ Association for the Prevention of Torture: http://www.apt.ch/ Canadian Centre for Victims of Torture: http://www.icomm.ca/~ccvt/about.html European Committee for the Prevention of Torture: http://www.cpt.coe.int/en/ International Rehabilitation Council for Torture Victims: http://www.irct.org Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture: http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mtor.htm United Nations Committee against Torture (UNCAT): http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/cat.htm World Organisation against Torture: www.omct.or SLOBODA OD SIROMATVA SMANJENJE NERAVNOPRAVNOSTI DOSTOJNO ZARAIVANJE ZA IVOT PRISTUP RESURSIMA UCECE PRISTOJAN IVOTNI STANDARD Svako . . . ima pravo da ostvaruje . . . ekonomska, socijalna i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo . . Svako ima pravo na rad . . Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeduje zdravlje blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljucujuci hranu, odecu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne slube . . Svako ima pravo na obrazovanje . . . CLANOVI 22, 23, 25 I 26 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA SLOBODA OD SIROMATVA PRICA ZA ILUSTRACIJU Umiranje od gladi u zemlji izobilja Kad im je etva propala i nije bilo posla, selja- ci iz Mundiara poceli su traiti hranu u dun- gli, ali nali su samo travu. I tako, skoro celo leto 60 seoskih domacinstava jelo je slamu ko- ja se daje stoci. Ali ljudi nisu stvoreni da jedu travu, pa su seljaci bivali sve slabiji, a obrazi su im upali. alili su se na zatvor i letargiju. Na kraju su poceli umirati. Jedan seljak, Murari, gledao je kako mu cela porodica polako umire. Najpre mu je umro otac, Ganpat, a nakon toga supruga, Bordi. Cetiri dana kasnije izgubio je kcer. irom tog zabacenog dela severne Indije - ne- kad prekrivenog gustom zelenom umom, a sada opustoenog suom stanje je isto. U po- slednja dva meseca vie od 40 pripadnika ple- menske zajednice Sahariya umrlo je od gladi. U vladinim silosima trenutno se nalazi oko 60 miliona tona itarica koje predstavljaju viak. Prema svim merilima, to je ogromna kolicina hrane. Naalost, nita od toga nije stiglo u Mundiar niti bilo koje drugo selo u unu- tranjosti jugoistocnog Rajastana. *** Prema slubenim podacima, u Indiji niko ne gladuje. U javnom sistemu raspodele seljaci koji padnu ispod granice siromatva imaju pravo na kupone za nabavku, koji im omo- gucuju kupovinu subvencionisanih itarica u dravnim prodavnicama. Medutim, u Bojalu i drugim mestima sistem ne funkcionie. Lokal- ni seoski stareina podelio je sve kupone svo- jim prijateljima i pripadnicima svoje kaste, kau seljaci. Osim toga, izbrisao je imena udovica koje su imale pravo na dravnu pen- ziju. Istovremeno, dravne prodavnice su od- bijajale da prodaju jeftine itarice pripadnici- ma plemena Sahariya, koje spada medu nedo- dirljive. Umesto toga, prodavale su itarice na crnom tritu. Kad su Sahariye poceli da umi- ru, vlasnici prodavnica ispunili su njihove obrasce za kupone ne bi li prikrili svoje ne- potenje. Stepen pothranjenosti u Indiji - zemlji s vie od milijardu stanovnika - najvii je u svetu. Ot- prilike polovina indijske dece je pothranjena, a skoro 50% ena u Indiji boluje od anemije. Uprkos tome, vecina itarica iz velikih indij- skih zaliha hrane biva bacena u smece ili ih pojedu pacovi. Najvie trpe oni s dna indijskog hijerarhijskog kastinskog sistema. Primera radi, plemenske zajednice, koje cine 30% stanovnitva okruga Baran, rtve su istorijske nepravde. Pre nego to je Indija stekla nezavisnost 1947. godine, Sahariye su jo nekako preivljavali zahvalju- juci lovu i gajenju nekih kultura. Nakon sti- canja nezavisnosti, vlasti su ih isterale iz dungle i konfiskovale njihovu zemlju. Saha- riye su bili prisiljeni da trae posao kao poljs- ki radnici. Kad je etva ovog leta propala, osta- li su bez posla i bez hrane. Mi nismo zanimljivi politicarima, rekla je pedesetogodinjakinja Nabbo, pripremajuci veceru - indijski hleb chapatti napravljen od same - semenki korova. IZVOR: ODLOMCI IZ KNJIGE UMIRANJE OD GLADI U ZEMLJI IZ- OBILJA. ZBOG KASTI I KORUPCIJE SIROMANI LJUDI IN- DIJE NEMAJU HRANE, LUKE HARDING U BARANU, RA- JASTAN, PETAK 15. NOVEMBRA 2002, THE GUARDIAN. PITANJA ZA RASPRAVU 1. ta je sve uskraceno siromanim ljudima okruga Baran i ta ih cini ranjivim? Izrazite to u obliku Krenja ljudskih prava na ... 2. ta ta situacija budi u vama i ta po vaem miljenju treba uciniti? 3. Uporedite poloaj siromanih u Baranu s poloajem siromanih u vaoj zemlji, odno- sno sredini. Kakve prizore siromatva ste susreli? 4. Vidite li povezanost izmedu pogoravanja siromatva i ljudske bezbednosti? Smatrate li da postupanje s ljudima na nacin prika- zan u prici moe uticati na ljudsku bezbed- nost? Kako? SLOBODA OD SIROMATVA POTREBNO JE ZNATI 1. UVOD Siromatvo oznacava nedostatak pristupa u mogucnosti uceca u ivotu zajednice i zbog svetu izobilja. Siromani nisu u stanju da pro-pretnji odrivoj i medugeneracijskoj praved- Iako se siromatvo smatra istorijskom poja-mene svoj poloaj poto nemaju sredstava za nosti. Uskracivanje ekonomske, socijalne i vom, oblici u kojima se ono pojavljuje danas to, zbog nedovoljnih politickih sloboda, ne-politicke moci i sredstava dri siromane u postaju sve sloeniji. Ta sloenost posledica mogucnosti uceca u procesima odlucivanja, mrei siromatva. je mnogih cinilaca, ukljucujuci promenjenu loe vlasti, nedostatka licne bezbednosti, ne- prirodu odnosa medu ljudima, odnos drutva prema ciniocima i postupcima proizvodnje, kao i pristupima vlada i medunarodnih insti- tucija, poput Svetske banke, Medunarodnog monetarnog fonda ili Ujedinjenih nacija, raz- licitim dimenzijama siromatva. Pojam siromatva razvijao se tokom vremena. Nekada se siromatvo merilo jedino prema Siromatvo i ljudska bezbednost ceptualna razjanjenja, kao i javne rasprave, uz licnim primanjima, a danas se smatra viedi-Siromatvo, koje vodi velikim prehrambenim i utvrdivanje konkretnih projekata za delovanje u menzionalnim fenomenom koji je utemeljen i drugim drutvenim neizvesnostima, neposred-smeru institucionalnih promena za promovisanje u tesnoj je vezi s politikom, geografijom, isto-no ugroava ljudsku bezbednost. Osim to pravicnosti i zatitu osnovne ljudske bezbednosti. rijom, kulturom i drutvenim specificnosti-ugroava egzistenciju velikog broja ljudi, ono ta-Bolje razumevanje sukoba i vrednosti treba ma. U zemljama u razvoju siromatvo je veo-kode doprinosi njihovoj izloenosti nasilju, zlo-udruiti sa istraivanjem zahteva za zdravljem i ma prisutno, a karakterie ga glad, nedostatak stavljanju, kao i socijalnoj, politickoj i ekonom-obrazovanjem, otklanjanjem siromatva, kao i zemlje i sredstava za ivot, neefikasna politi-skoj obespravljenosti. smanjenjem nejednakosti medu polovima i nebe- ka raspodele, nezaposlenost, nepismenost, Prema recima jedne siromane ene iz Belorusi-zbednosti. epidemije, kao i nedostatak zdravstvenih je, siromatvo je poniavajuce, ono ljude liava Stoga je siromatvo istovremeno stanje us- usluga i pitke vode. U razvijenim zemljama si-njihovog dostojanstva. kracenosti i stanje ranjivosti. Sve veca nejedna- romatvo se pojavljuje u obliku drutvene Naglaavajuci potrebu za razmatranjem izazova kost i diskriminacija medu narodima i u okviru iskljucenosti, porasta nezaposlenosti i niskih globalne pravicnosti i ljudske bezbednosti, profe-njih kri pravo siromanih na dostojanstven primanja. U obe grupe zemalja siromatvo sor Amartya Sen neto drukcijim recnikom tvr-ivot u bezbednosti. postoji zbog nedostatka pravde, jednakosti, dio je: Hitni zadaci pred nama obuhvataju kon- ljudske bezbednosti i mira. SLOBODA OD SIROMATVA 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Definisanje siromatva Postoje razlicite definicije siromatva i njego- vih pojavnih oblika: Iz perspektive prihoda, osoba je siro- mana ako, i samo ako su njeni prihodi is- pod odredene granice siromatva. Mnoge drave su usvojile granicu siromatva koja se meri prihodima, kako bi mogle pratiti napredak u smanjenju siromatva. Grani- ca siromatva definie se pomocu kolicine novca koji je potreban za odredenu ko- licinu hrane. Prema Izvetaju o ljudskom razvoju Programa za razvoj UNDP iz 1997. godine, siromatvo znaci us- kracivanje prilika i izbora koji su preko po- trebni za ljudski razvoj - za dug, zdrav, kre- ativan ivot i odgovarajuci ivotni stan- dard, slobodu, dostojanstvo, samopoto- vanje i potovanje drugih. Indeks ljudskog siromatva (UNDP, HDR 1997) kao indikatore koristi osnovne di- menzije uskracivanja - kratak ivotni vek, nedostatak osnovnog obrazovanja i nedo- statak pristupa javnim i privatnim resursi- ma, potvrdujuci time da se ljudsko siro- matvo ne odnosi samo na niske prihode. Iz perspektive ljudskih prava, Kancelarija Visokog predstavnika za ljudska prava smatra siromatvo ljudskim stanjem koje se odlikuje trajnim ili hronicnim us- kracivanjem resursa, sposobnosti, izbora, bezbednosti i moci neophodnih za uivan- je odgovarajuceg ivotnog standarda i dru- gih osnovnih gradanskih, kulturnih, eko- nomskih, politickih i socijalnih prava. U Nacrtu smernica: Pristup ljudskih prava u strategijama smanjenja siro- matva Kancelarije Visokog predstavnika za ljudska prava iz septembra 2002. godi- ne, siromatvo se opisuje kao krajnji ob- lik uskracivanja. U Izvetaju se iznosi da siromatvom treba smatrati samo one ne- dostatke koji se smatraju osnovnim u po- retku prioriteta. Iako se prioriteti razlikuju od drutva do drutva, zajednicki skup potreba koje se smatraju osnovnim u vec- ini drutava obuhvataju odgovarajucu pre- hranu, izbegavanje bolesti koje se mogu spreciti i prerane smrti, odgovarajuce sta- novanje, osnovno obrazovanje, licnu bez- bednost, jednak pristup pravdi, mo- gucnost pojavljivanja u javnosti bez sra- ma, mogucnost zaradivanja za ivot i uce- ce u ivotu zajednice. Rasprave o tome kako oznacavati i meriti siro- matvo neprestano traju, ali zbog sloenosti ljudskog ivota siromatvo ne moe dobiti ko- nacnu definiciju. Ranjivost i uskracivanje, ko- ji su po prirodi subjektivni, ne mogu se ogra- niciti na neki strogi okvir koji bi bio univerzal- no primenjiv. Dimenzije siromatva Pojava siromatva shvata se i izraava na raz- licite nacine, zavisno od specificnog ekonom- skog, socijalnog, kulturnog i politickog kon- teksta. Sada cemo poci korak napred i po- kuati da poveemo pojmove koji se upotre- bljavaju u definiciji siromatva (npr. pravda, ranjivost, dostojanstvo, bezbednost, prilike itd.) s problemima iz stvarnog ivota, to ce nam pomoci u tumacenju razlicitih dimenzija siromatva. Sredstva za ivot Uskracivanje pristupa zemlji, umama, vodi; na primer, zakonima o umama starosedeocima u ruralnim podrucji- ma nije doputeno skupljanje hrane i slame na koju oni imaju prirodno pravo. U urbanom kontekstu, gradovima su potrebni ruralni mi- granti radi njihovog rada, ali ne preuzimaju odgovornost za njihovo stanovanje, zdravlje i obrazovne potrebe, gurajuci ih jo dublje u ranjivost i nebezbednost. Zatim, diskrimina- cija zasnovana na kastinskoj, etnickoj ili ra- snoj pripadnosti takode je kljucni faktor pri SLOBODA OD SIROMATVA uskracivanju zajednicama i grupama pristupa prirodnim resursima od vitalne vanosti, a ti- me i njihovog ljudskog prava na ivot u dosto- janstvu. Osnovne potrebe Uskracivanje hrane, obra- zovanja, zdravlja i stanovanja; na primer, ko- mercijalizacija vode, elektricne energije, ko- la i bolnickih usluga dovodi do toga da cene najneophodnijih usluga porastu toliko da si- romanima postanu nedostupne, pa su oni prisiljeni da prodaju svoj bedni imetak i da ive ispod ljudskog minimuma, to ih najzad liava prava na ivot u dostojanstvu. Pravda Uskracivanje pravde kao takve ili us- kracivanje blagovremene pravde; na primer, siromani u mnogim zemljama nemaju pri- stup sudstvu zbog visokih trokova postupka. Mladi iz slamova, pripadnici etnickih, rasnih ili verskih manjina prvo se sumnjice za zlocine koje nisu ni pocinili, a enama koje trae intervenciju policije zbog porodicnog nasilja ne obezbeduje se zatita, pod izgovo- rom da je rec o problemu privatne prirode. Zbog pritiska od strane drave i drugih mocnih lobija, sudovi cesto odugovlace po- stupke u vezi s naknadom za radnike ili reha- bilitacijom prognanika, to siromane cesto kota citavog imetka. Organizovanje Uskracivanje prava na orga- nizovanje, osnaenje i suprostavljanje ne- pravdi; na primer, siromatvo ugroava slobo- du radnika da se organizovano bore za bolje radne uslove. Ucece Uskracivanje prava na ucece u do- noenju odluka i uticanja na odluke koje od- reduju na ivot; na primer, zbog sve tenjeg povezivanja politickih i poslovnih interesa suava se prostor koji gradanima stoji na ras- polaganju za efikasno ucece u odlucivanju o javnim pitanjima, kao to je pitanje pruanja osnovnih usluga. Nepismenost i neinformisa- nost zbog preseljenja uskracuje izbeglicama pravo da odreduju svoju buducnost. Zbog svoje nomadske prirode vecina Roma cesto nije ni upisana u biracke spiskove, pa ne mo- gu ni glasati. Ljudsko dostojanstvo Uskracivanje prava na ivot u potovanju i dostojanstvu; na primer, pripadnici kastinskih, etnickih, ra- snih i drugih manjinskih grupa u ruralnim podrucjima cine veliki deo onih koji ne po- seduju zemlju ili su sitni zemljoposednici, pa su prisiljeni da kompromituju svoje do- stojanstvo da bi zaradili bednu platu. Ume- sto da pohadaju kolu, deca su naterana na rad u kojem ih iskoricavaju, kao to je re- cikliranje otpada, tavljenje koe ili zemljo- radnja. Grupe podlone siromatvu Iako je siromatvo iroko rairena pojava i od- nosi se na ljude u celom svetu, ono narocito pogada ene i decu. Feminizacija siromatva postala je znacajan problem u zemljama u tranziciji zbog po- vecane migracije mukaraca, nezaposlenosti i porasta broja porodicnih preduzeca okrenu- tih izvozu koja su premalo placena za svoj rad. Vecina enskog rada nije prijavljena niti placena. U mnogim sektorima ekonomije ene imaju prednost nad mukarcima u za- poljavanju jer se ene smatraju poslunom radnom snagom. U mnogim zajednicama ene niti poseduju niti imaju kontrolu nad zemljitem, vodom, imanjem i drugim resur- sima, pa nailaze na drutvene i kulturne pre- preke u ostvarivanju svojih ljudskih prava. Modul Ljudska prava ena. Siromatvo liava decu prilika za ispunjenje njihovog ljudskog potencijala i cini ih ranji- vim za nasilje, trgovinu, iskoricavanje i zlo- stavljanje. Visoka smrtnost novorodencadi i dece cesto je prouzrokovana pothranjenocu. SLOBODA OD SIROMATVA Veliki broj dece je dodatni uzrok niskih pri- manja. Sa ubrzanom urbanizacijom raste broj dece koja ive na ulici. Oko 113 miliona dece iz celog sveta (od kojih je 97% u zemljama u razvoju) nikada nije pohadalo kolu i lako po- staju plen razlicitih oblika iskoricavanja ili decjeg rada. Zatim, sve veca komercijalizacija obrazovnih i zdravstvenih usluga liava decu njihovih osnovnih ustavnih prava u mnogim zemljama. Zato siromatvo i dalje traje? Vlade zemalja Severa (Evropa i Severna Ame- rika) kontroliu upravljanje svetskom ekono- mijom, toleriu i odravaju trgovinu i finansij- ske strukture koje koncentriu bogatstvo u in- dustrijalizovanom delu sveta i iskljucuju naj- siromanije zemlje i ljude iz udela u global- nom blagostanju, to dovodi do nejednakosti medu narodima Severa i Juga. Zanimljiv je podatak da se jaz izmedu bogatih i siro- manih proiruje ne samo u razvijenim nego i u zemljama u razvoju. Programi strukturnog prilagodavanja (SAPs) Svetske banke i stabilizacioni paketi Medunarodnog monetarnog fonda obecavali su da ce proiriti mogucnosti zaposlenja, sti- canja prihoda i bogatstva, kao i ekonomskog razvoja integrisanjem nacionalnih ekonomija u globalni ekonomski sistem. Programi struk- turnog prilagodavanja koji tee iskorenjivanju siromatva putem fiskalne discipline, a pri tom ne reavaju probleme nepravednosti u si- stemima raspodele, mogu povecati siro- matvo, buduci da drave troe novac na ot- platu dugova, a osnovne usluge, poput zdrav- stva, obrazovanja i stanovanja, ostaju zane- marene. Neoliberalna globalizacija stavlja naglasak na proizvodnju za izvoz i ne obazire se na osnov- na prava ljudi za ispunjenjem vlastitih potreba i dostojanstvenim zaradivanjem za ivot. Poto drava ne ispunjava svoje socijalne obaveze u oblasti zdravstva, obrazovanja, hrane i stano- vanja, a buduci da ne postoji mrea socijalne sigurnosti, siromani su izloeni pritisku. In- flacija, smanjenje broja radnih mesta i sniavanje plata, ciji su uzrok liberalizacija i privatizacija, takode, pogoravaju poloaj siro- manih. U Izvetaju o ljudskom razvoju Programa za razvoj UN iz 2002. godine istice se da je ubr- zani ekonomski razvoj u vec ionako bogatim zemljama Zapadne Evrope, Severne Amerike i Okeanije, u kombinaciji sa sporim rastom na indijskom potkontinentu i Africi, doprineo povecanju globalne nejednakosti u drugoj polovini 20. veka. Cak i u zemljama Organiza- cije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) profit odlazi u ruke najbogatijih, pa su priho- di 1% najimucnijih porodica porasli za 140%, to je trostruko vie od proseka, a posledica toga je dramatican porast nejednakosti priho- da i pojava nove sirotinje. Prihodi 5% najbogatijih ljudi sveta su 114 puta veci od prihoda 5% najsiromanijih. Prihodi 25 miliona najbogatijih Amerika- naca jednaki su prihodima gotovo dve mi- lijarde najsiromanijih ljudi sveta. Cetvrtina svetskog stanovnitva danas ivi u prilicno velikom siromatvu na marginama drutva. U Izvetaju o ljudskom razvoju Pro- grama za razvoj UN iz 2002. godine procenju- je se da 1,2 miliona ljudi preivljava s manje od jednog americkog dolara dnevno. Milijar- du ljudi je nepismeno. Svakog dana 30.000 dece irom sveta umire od bolesti koje je mo- guce spreciti, a do kraja 2000. godine skoro 22 miliona ljudi umrlo je od AIDS. Smatra se da trecina stanovnika najnerazvijenijih zemalja, vecinom iz Afrike juno od Sahare, nece doiveti cetrdesetu godinu ivota. SLOBODA OD SIROMATVA 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Relativno siromatvo i apsolutno siromatvo Relativno siromatvo znaci da je pojedinac ili grupa ljudi siromana u poredenju s drugima ili u odnosu na ono to se smatra primerenim ivotnim standardom/nivoom potronje u od- redenom drutvu. Apsolutno siromatvo ljude odreduje kao siromane u odnosu na opte- prihvaceni standard minimalnih potreba. Po- jedinac koji je, prema americkim standardi- ma, apsolutno siromaan, u africkom kontek- stu, na primer, moe biti tek relativno siro- maan. Jim Harvey, stanovnik mesta Posilpark u Uje- dinjenom Kraljevstvu, govori o svom iskustvu siromatva koje se moe nazvati relativnim si- romatvom: Siromatvo! ta siromatvo znaci za mene? Eto, meni je cetrdeset osam go- dina, oenjen sam i moja porodica ne zavisi od mene. ivim u mestu Posilpark koje se na- lazi severno od Glazgova. Jasno, poticem iz radnicke sredine. Dodue, o tome bi se dalo raspravljati, jer sam vec godinama nezaposlen i potpuno zavisim od socijalne pomoci. A siro- matvo? Meni to znaci biti vorc, ne moci po- boljati svoj nacin ivota zbog loe ishrane i ne moci ucestvovati u aktivnostima za razonodu. Isto tako, siromatvo znaci stigmatizaciju. A tu je i apaticna zamka osecaja nemoci, po- tlacenosti, bezvrednosti, iskljucenosti: Zato? Zato ba ja? ... IZVOR: LOTSKI SAVEZ PROTIV SIROMATVA, HTTP://WWW.LAPA.ORG.UK Iako su Jimove osnovne ekonomske potrebe podmirene, on se oseca iskljucenim kao onaj ko ne napreduje pa je nesrecan zbog svoje iz- dvojenosti i nemoci. Nemoc znaci da je Jim relativno siromaan u poredenju s drugima iz njegovog drutva koji su drutveno i politicki aktivni. Socijalna iskljucenost Socijalna iskljucenost cesto se koristi kao si- nonim za relativno siromatvo, ali ti pojmo- vi nisu istovetni. Socijalna iskljucenost moe voditi siromatvu, ili biti posledica siro- matva. Jimu je socijalna iskljucenost onemo- gucila politicko delovanje, a zajednicu Saha- riya u Rajastanu ekonomsko siromatvo i be- da doveli su do socijalne iskljucenosti. PITANJA ZA RASPRAVU Znaci li brojnije stanovnitvo automatski i vece siromatvo? Cesto se veruje da je uzrok velikog siromatva najnerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju visok prirodni prirataj stanovnitva. Taj argu- ment koriste vlade Juga i Severa kako bi skre- nule panju od centralnih problema i pravih uzroka siromatva na tim podrucjima. To su problemi kontinuiranog iscrpljivanja i isko- SLOBODA OD SIROMATVA ricavanja prirodnih resursa za komercijalne vode do efekta staklene bate, uvodenje stan-na iskorenjivanje siromatva u skladu s lo- potrebe razvijenih zemalja, zbog cega zajed-darda za efikasno koricenje energije i kalnim socijalnim potrebama. nice gube pravo na te resurse; uskracivanje placanje poreza na transakcije pri prenosu sredstava za zadovoljavanje osnovnih potre-kapitala preko granice, moci ce se ostvariti Procenjuje se da bi se trokovi dodatno ba, poput obrazovanja, zdravlja i vode, kojima odrivi razvoj, cime ce se znatno smanjiti si-smanjili kada bi spomenute drave pokrenu- bi se mogle znatno smanjiti stope smrtnosti i romatvo. le radikalne promene u raspodeli bogatstava bolesti ena i dece; sve ceci sukobi i ratovi i resursa i dale prednost izdvajanju za razvoj radi preuzimanja kontrole nad resursima, ko-Da li je moguce novcano pomoci iskorenjivanju nad izdvajanjem za odbranu. ji prouzrokuju politicku, drutvenu i ekonom-siromatva? sku nestabilnost. Da, moguce je. Trokovi osnovnih socijalnih 4. PRIMENA I PRACENJE usluga za sve u zemljama u razvoju procenju- Teza da drava koja ima veliki broj siro-ju se na 40 milijardi americkih dolara go-Globalizacija i njene kontroverzne implikacije manih ne moe napredovati, polazi od po-dinje, to je otprilike desetina budeta za od-stvaraju nove oblike siromatva. Novi oblici si- grenih premisa, jer je zapravo politika vlade branu SAD za period 20022003, ili osam mi-romatva javljaju se u drutvima koja su na odgovorna za pravednu raspodelu rezultata liona dolara manje od neto prihoda najbogati-razlicitim nivoima drutveno-politickog i eko- razvoja. Slicno tome, tvrdnja da su siromani jeg coveka u periodu 20012002. Veci deo tih nomskog razvoja, medu ljudima razlicitih ve- odgovorni za troenje prirodnih resursa i za-resursa moguce je namaknuti prestrukturi-ra, uverenja i kultura. Uticaj globalizacije, na gadenje okoline takode je sporna, jer bogati ranjem postojece potronje nacionalnih vla-primer, na plemena u Africi znatno se razliku- troe mnogo vie od siromanih. da, multilateralnih banaka (Svetska banka, je od uticaja globalizacije u Indiji, pre svega, Azijska banka za razvoj i druge) i drugih zbog razlicitih drutveno-politickih i ekonom- Hoce li odrivi razvoj dovesti do smanjenja agencija za pomoc. skih uslova Afrike i Indije. Velike razlike medu siromatva? kulturama i geografskim podrucjima uticu da Siromatvo tera siromane na izbor neo-Bilo bi mnogo lake novcano pomoci isko-ljudi razlicito vide pretnje koje proizlaze iz osi- drivog nacina ivota. Nepostojanje, na pri-renjivanje siromatva kada bi medunarodne romaenja i drutvene marginalizacije. mer, sanitarnih cvorova i sistema uklanjanja institucije, poput Svetske banke, Meduna- otpada, kao i nedostatak goriva, mogu nave-rodnog monetarnog fonda i vlada zemalja Stoga je od presudne vanosti unapredenje sti siromane na postupke koji doprinose za-Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju okvira za pracenje razlicitih oblika siro- gadenju okoline. Samo ako razvijene zemlje (OECD), otpisale postojece dugove zemlja-matva na globalnom i lokalnom nivou, a i pocnu da odlucno sprovode svoje obaveze, ma u razvoju, pod uslovom da se njihove vla-osnaenje ljudi za pruanje otpora i borbu kao to je smanjenje izduvnih gasova koji do-de cvrsto obaveu da ce usmeriti ta sredstva protiv iskoricavanja. SLOBODA OD SIROMATVA Povelja UN i Univerzalna deklaracija o ljud- skim pravima trebalo je da obezbede moralni okvir za uspostavljanje novog sistema prava i obaveza, uz naglasak na obezbedenju ljud- skog dostojanstva, mira i bezbednosti za sve ljude u periodu posle Drugog svetskog rata. Holisticki pristup ljudskim pravima daje od- govor na viedimenzionalnu prirodu siro- matva. Taj pristup prevazilazi dobrotvorstvo, jer polazi od ideje da je sloboda od siromatva moguca jedino ako su siromani osnaeni obrazovanjem za ljudska prava. Tim pristu- pom potvrduje se da siromani imaju prava po zakonu, a da drave i nedravni akteri ima- ju pravne obaveze koje moraju ispuniti. Od- govornost za ostvarivanje ljudskih prava poje- dinaca koji ive na teritoriji neke drave snosi ta drava, a ostale drave i nedravni akteri imaju obavezu da doprinose tom procesu i da ga podravaju. To je od najvece vanosti za ostvarenje nepristrasnog, pravednog i nepro- tekcionistickog sistema multilateralne trgovi- ne, odgovarajuceg protoka finansijske pomoci i uceca siromanih u procesu razvoja u glo- balizovanom svetu. Te vrednosti ogledale su se u politickim izja- vama, kao to su Deklaracija iz Rija, Agenda 21, Deklaracija iz Kopenhagena, Platforma za delovanje sa Cetvrte svetske konferencije o enama iz Pekinga i Habitat agenda. Meduna- rodna zajednica drava donela je te doku- mente kao medunarodni razvojni obrazac za iskorenjivanje siromatva i ostvarenje neop- hodnih preduslova za odrivi razvoj. Ugovorna tela za pracenje siromatva Tela za pracenje siromatva redovno razma- traju dravne izvetaje, mogu prihvatati pred- stavke i davati komentare i preporuke drava- ma, ekonomskim institucijama, telima UN i drugim organizacijama kako bi oni preduzeli mere ka poboljanju stanja ljudskih prava, ukljucujuci mere za smanjenje siromatva. Prema Zakljucnim zapaanjima Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava o izvetajima drava stranaka Medunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, cinioci koji ometaju ostvarenje prava jesu nejasan status Pakta u nacionalnim prav- nim sistemima, nesprovodenje zakona zasno- vanih na medunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava i neobavetenost o instrumen- tima Pakta. U razlicitim izvetajima se navodi da primenu strategija za smanjenje siro- matva ometaju: opterecenost dugovima, ne- dostatak detaljnih podataka, velika korumpi- ranost dravnih vlasti, nefunkcionisanje sud- stva zbog vojnih reima i zastarela, konzerva- tivna verska stanovita koja podsticu diskri- minaciju. Iako se broj zemalja koje su ratifikovale raz- licite konvencije za ljudska prava, od 1990. godine naglo povecava, postoji ogroman jaz izmedu obaveza, politickih namera i njihove primene. Najgore pretnje jesu nedostatak po- liticke volje vlada, medusobno suprotstavlje- ne medunarodne norme na osnovu kojih se drave obavezuju, poput onih Svetske trgo- vinske organizacije (npr. sporazumi o trgo- vinskim aspektima autorskih prava [TRIPS], koji mogu dovesti do povecanja cena lekova zbog pohlepe velikih kompanija, liavajuci ti- me pojedince osnovnoga ljudskog prava na zdrav i dostojanstven ivot), kao i neprimere- na raspodela resursa potrebnih za ispunjenje obaveza. Posebni izvestioci i nezavisni strucnjaci Komisija za ljudska prava imenovala je dva nezavisna strucnjaka: jedan izvetava poseb- nu radnu grupu o sprovodenju prava na raz- voj (Rezolucija 1998/72), a drugi ispituje i da- je preporuke u pogledu uticaja krajnjeg siro- SLOBODA OD SIROMATVA matva na ljudska prava (Rezolucija 1998/25). Nezavisni strucnjak za krajnje si- romatvo ocenjuje mere koje se na nacional- nom i medunarodnom nivou preduzimaju ra- di punog ostvarenja ljudskih prava krajnje si- romanih ljudi, razmatra prepreke na tom pu- tu i napredak koji su postigli ljudi koji ive u krajnjem siromatvu i daje preporuke i pred- loge u oblasti tehnicke pomoci i drugim obla- stima za smanjenje i konacno otklanjanje si- romatva. U Izvetaju Komisiji za ljudska prava [E/CN.4/2001/54, 16. februara 2001] nezavi- sni strucnjak iznosi predloge za poboljanje poloaja siromanih. Obrazovanje za ljudska prava ima veliku ulogu u osnaenju siro- manih kako bi im se pomoglo da promene svoju sudbinu. Obrazovanjem za ljudska pra- va podstice se kriticka analiza okolnosti i uslova ivota siromanih. Ono razvija znanja, vetine i sposobnosti koje siromanima omo- gucuju da se uhvate u kotac sa snagama koje ih dre u siromatvu. Ono, takode, promovie organizacije i mree za samopomoc, preko kojih siromani mogu traiti postupno ostva- renje svih svojih ljudskih prava i potpuno is- korenjivanje siromatva. ISKORENJIVANJE SIROMATVA I RAZVOJ CILJ: Do 2015. godine prepoloviti ukupan broj ljudi u svetu koji imaju prihod manji od jednog dolara dnevno i koji pate od gla- di. Strategije napredovanja SIROMATVO MERENO PRIHODIMA Obezbediti podrku nacionalnim eko- nomskim i socijalnim inicijativama za smanjenje siromatva; Razvijati kapacitete za pruanje osnovnih socijalnih usluga; Pomoci razvoj kapaciteta za procenu, pracenje i planiranje smanjenja siro- matva. GLAD Oceniti akcije preduzete od odravanja Svetskog sastanka na vrhu o hrani 1996. godine do danas i predloiti nove planove za smanjenje gladi na nacionalnom i medunarodnom nivou; Obezbediti da prehrambena, poljoprivred- na i optetrgovinska politika doprinose bezbednosti prehrane za sve putem pra- vednog svetskog trgovinskog sistema; Promovisati mala seoska imanja i po- dravati njihove napore na promovisanju jednostavnih, jeftinih tehnologija i svesti o okolini. IZVOR: PUTOKAZ ZA SPROVOENJE MILENIJUMSKIH CILJEVA UN, IZVETAJ GENERALNOG SEKRETARA, 6. SEPTEM- BRA 2001. SLOBODA OD SIROMATVA Zahvaljujuci iskustvima narodnih pokreta i radu nevladinih organizacija i agencija za po- moc, dolo je do opteg uverenja da siromani mogu uivati dobrobit razvoja jedino ako se preduzmu obimne reforme u oblasti zemljo- posednitva, opismenjavanja i obrazovanja, zdravstva, stanovanja i prehrane, kao i ako se ostvari vlasnitvo i kontrola siromanih nad prirodnim i drugim izvorima. Inicijative kao to je podela hibridnih krava umesto zemlje ljudima koji ne poseduju zem- lju, zajmovi za kupovinu poljoprivrednog zemljita bez reavanja infrastrukturnih pro- blema u podrucjima gde rod zavisi od navod- njavanja, fleksibilna nastava za decu koja ra- de umesto da redovno pohadaju kolu, poka- zale su se neuspenim! Takve inicijative samo podupiru siromatvo. Glavni problemi su po- liticka volja i preraspodela. Iskorenjivanje siromatva pokazalo se uspenim kada se sprovodilo decentralizova- no, na lokalnom nivou. Pravedan ljudski raz- voj moguc je samo kada siromani ucestvuju u procesu razvoja kao subjekti, a ne tek kao objekti. Opte i specificne pouke stecene lokalnim, nacionalnim i medunarodnim iskustvima u oblasti smanjenja siromatva: Siromatvo je socijalno, kulturno i poli- ticko, jednako kao i ekonomsko pitanje. Politicko i ekonomsko osnaenje siro- manih nacin je iskorenjivanja siromatva. Pristup informacijama i obrazovanje za ljudska prava omogucuju marginalizova- nima da postanu svesni svojih ljudskih prava i aktivno se zauzmu za promenu svog poloaja. Obezbedenje zaposlenja i naknada za rad koji omogucuju dostojanstven ivotni standard i obezbedenje pristupa sredstvi- ma za ivot, kljucni su za smanjenje siro- matva. Smanjenje siromatva treba da bude pra- ceno smanjenjem nejednakosti. Prednost treba dati ukidanju svih oblika diskrimina- cije ena i diskriminacije zasnovane na ka- sti, rasi i etnickom poreklu. Povecana izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo, stanovanje, vodu, sanitarije i hranu smanjuju siromatvo. Drava i njene agencije imaju vanu ulogu u smanjivanju siromatva, posebno u do- ba globalizacije. Povecana odgovornost medunarodne i do- mace razvojne pomoci i finansijskih insti- tucija moe voditi ravnomernom i praved- nom ekonomskom rastu. Mnoge zemlje nisu u stanju da brzo isko- rene siromatvo. Njihova nastojanja treba podrati i dopuniti putem medunarodne pomoci i saradnje. Otpisivanje dugova neposredno je poveza- no sa smanjivanjem siromatva. Kad bi ot- pisivanje dugova bilo povezano sa investi- ranjem u obrazovanje, zdravstvo i druge drutvene sektore, ono bi neposredno do- prinelo smanjenju siromatva. Rat i sukobi pogoravaju siromatvo. Na- stojanja na iskorenjivanju siromatva bez obezbedenja uslova za mir i ljudsku sigur- nost neminovno propadaju. DOBRO JE ZNATI SLOBODA OD SIROMATVA 1. DOBRA PRAKSA Siromane vredi kreditirati Grameen banka iz Bangladea osnovana je kao mala seoska kreditna zadruga u Jobri 1976. godine. Do 2002. godine skupila je 2,4 miliona klijenata, od kojih 95% cine ene. Sa svojih 1.175 ekspozitura banka danas prua usluge u 41.000 sela, odnosno u vie od 60% sela Bangladea. Grameen banka nastoji da mobilie siro- mane i da ih pokrene prvenstveno putem akumulacije lokalnog kapitala i stvaranjem imovine. Cilj joj je da prua bankarske usluge siromanom stanovnitvu ruralnog Bangla- dea, stane na kraj zelenatvu, stvara mo- gucnosti samozapoljavanja za neiskoricene ili nedovoljno iskoricene ljudske resurse, obezbedi siromanima organizacioni okvir koji razumeju i u kojem mogu delovati za ne- zavisni drutveno-ekonomski razvoj uz uza- jamnu podrku. Kreditiranjem ljudi koji se smatraju veoma kreditno rizicnim, banka je potvrdila da se si- romanima mogu davati krediti. Siromane ene s kojima banka posluje dvostruko su marginalizovane, svojim rodom i svojim siro- matvom. Grameen banka uspela je da pokre- ne znacajne promene u strukturi vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju i uslovima proizvodnje u ruralnim podrucjima. Rec je o znacajnim promenama zato to se uspelo ne samo u uzdizanju siromanih iznad granice siromatva nego je i veoma osetljivom po- drkom podstaknuta izuzetna kreativnost medu seoskim stanovnitvom. Primer Grame- en banke pokuavaju da slede u susednim zemljama. http://www.grameen-info.org/bank Inicijativa 20-20 u Maliju Nakon Svetskog socijalnog sastanka na vrhu odranog 1995. godine u Kopenhagenu, Mali je usvojio inicijativu 20-20, obavezavi se da ce 20% dravnog budeta i 20% medunarod- ne pomoci usmeriti na finansiranje osnovnih socijalnih usluga. Potom, 1995. godine mesec oktobar proglaen je Mesecom solidarnosti i borbe protiv iskljucenosti. Strategije za smanjenje siromatva (PRSPs) Godine 1999. u okviru pojacane Inicijative za prezaduene siromane zemlje (HIPC) dogo- voreno je da ce se svi koncesijski zajmovi Svet- ske banke i Medunarodnog monetarnog fonda, kao i pregovori oko otpisa dela dugova odvijati preko nacionalnih participativnih strategija za smanjenje siromatva. Na osnovu tog dogovora, vlade pojedinih drava razvile su strategije za smanjenje siromatva. Od januara 2003. godine 13 africkih drava (medu njima i Mali), cetiri la- tinoamericke, dve evropske i srednjoazijske, jedna azijska i jedna bliskoistocna drava pred- stavile su nacionalnu strategiju za smanjenje si- romatva odborima guvernera Svetske banke i Medunarodnog monetarnog fonda. Ti dokumenti izradeni su u skladu s pet osnovnih nacela izrade i sprovodenja strategi- ja za smanjenje siromatva: strategiju razraduje i sprovodi svaka poje- dina zemlja - ukljucujuci iroko ucece gradanskog drutva i privatnog sektora u svakoj fazi; usmerenost na rezultate strategija je usredsredena na rezultate koji ce koristiti siromanima; sveobuhvatnost - prihvatanje viedimenzi- onalnosti siromatva; usmerenost partnerstvu - koordinirano ucece razvojnih partnera (bilateralnih i multilateralnih i partnera iz nevladinog sektora); dugorocna perspektiva za smanjenje siro- matva. IZVOR: HTTP://WWW.WORLDBANK.ORG/POVERTY/STRATE- GIES/OVERVIEW.HTM SLOBODA OD SIROMATVA Gradanska udruenja upucuju kritike na nadske ivotne sredine od posledica velikog Holandija, cija se Vlada obavezala na postav- racun stratekih dokumenata za smanjenje si-izvoza vode i privatizacije izvora vode. Kam-ljanje specificnih, vremenski odredenih cilje- romatva zbog niza manjkavosti u njima, na panja se zasniva na uverenju da je voda javni va za smanjenje negativnog uticaja na okolinu primer, zavisnost finansijske strukture od resurs koji pripada svima i niko nema pravo i obavlja procene uticaja na okolinu u spoljne pomoci ili promovisanje direktnih da ga prisvoji i da na njemu zaraduje. Upozo-kljucnim sektorima kao to su energetika i stranih ulaganja. Ucece lokalnih aktera, po-rivi na materijalne interese korporacija i ula-poljoprivreda. Holandija redovno podnosi iz- sebno marginalizovanih grupa, ostaje pod gaca koji u kanadskim jezerima, rekama i iz-vetaje o napretku Komisiji za odrivi razvoj znakom pitanja, buduci da institucionalni vorima vide bogate rezervoare koje treba isko-UN i izvetaje o sprovodenju Agende 21. mehanizmi za njihovo sistemsko ukljucivanje ricavati, kampanja je pokrenula javnu ras- u proces na mnogim mestima nisu uspostav-pravu i akciju protiv komercijalizacije i priva-Sloboda od gladi ljeni, niti su savladane prepreke, kao to su tizacije tog neprocenjivo vrednog resursa. Organizacija Hrana na prvom mestu, sa se- prepreke jezicke prirode, jer se informacije i ditem u Kaliforniji, SAD, posvecuje se isprav- dokumenti ne prevode na lokalne jezike. Ta i Kako bi poduprli borbu protiv privatizacije, ljanju nepravdi koje su uzrok gladi. Ona sma- druga ogranicenja treba na vreme otklanjati. odnosno krade vode u svetu i ukljucili ta na-tra da svi ljudi imaju osnovno pravo na pre- stojanja u viziju buduceg sveta, Vece Ka-hranu i moraju imati demokratsku kontrolu Naa voda nije na prodaju nadana i niz drugih organizacija iz celog sve-nad resursima koji su im potrebni za samoo- Vece Kanadana je vodeca kanadska organiza-ta pokrenuli su inicijativu za Globalni ugovor dranje i odranje njihovih porodica. Organi- cija za zatitu gradana, s vie od 100.000 cla-o vodama na Svetskom socijalnom forumu zacija radi na osvecivanju ljudi o njihovoj nova i oko 70 podrunica irom zemlje. Delu-odranom u Porto Alegreu, Brazil, u februaru snazi i mogucnostima da pomocu istraivan- juci strogo nestranacki, Vece lobira medu po-2002. godine. Taj predlog predstavljen je na ja, analiza, obrazovanja i zagovaranja pokre- slanicima i sprovodi istraivanja i nacionalne Svetskom sastanku na vrhu o odrivom raz-nu drutvene promene, odnosno raspre mi- kampanje radi usmeravanja panje javnosti voju, u Junoj Africi, u avgustu 2002. godine. tove i razotkriju osnovne uzroke nepravdi, na najvece kanadske probleme: odrivost so-Delatnosti Veca postupno su se proirile na uoce prepreke na putu promena i nadu nacin cijalnih programa, promovisanje ekonomske druge javne slube, kao to su zdravstveni i za njihovo otklanjanje i procene i obelodane pravde, obnova demokratije, odbrana nacio-obrazovni sektor, kao i trgovina i ulaganja. uspene i obecavajuce alternative. nalnog suvereniteta, promovisanje alternativa http://www.canadians.org http://www.foodfirst.org korporativnoj trinoj ekonomiji i ocuvanje ivotne sredine. Odriva buducnost Ekonomska pravda Pocetkom 1999. godine Vece je pokrenulo Kao pozitivan primer u oblasti zatite okoline Koalicija za oslobodenje od dugova (FDC), uspenu kampanju za zatitu Kanadana i ka-u industrijalizovanoj zemlji moe se navesti sa seditem na Filipinima, deluje u oblasti SLOBODA OD SIROMATVA ljudskog razvoja, promoviuci ravnopravnost (ukljucujuci rodnu ravnopravnost); ekonom- ska prava i pravdu; pravedan i odrivi razvoj; odgovornost vlada; ekonomske odnose medu narodima na dobrobit svih. Koalicija ucestvu- je u svetskoj kampanji za otpis dugova najsi- romanijim zemljama. Osim toga, bavi se bez- bednocu prehrane, javnom potronjom i uti- cajem ekonomske politike na ene. Koalicija radi na javnom obrazovanju i informisanju, mobilizaciji masa, istraivanju i analizi politi- ka, razvijanju partnerstva i umreavanju lo- kalnih sredita. http://www.freedomfromdebtcoalition.org Sporazum iz Kotonua U Sporazumu o partnerstvu izmedu africkih, karipskih i pacifickih drava i Evropske unije, sklopljenom u Kotonuu 23. juna 2000. godine, posebno se istice bezbed- nost prehrane. Clan 54 Sporazuma odnosi se iskljucivo na bezbednost prehrane, po- tvrdujuci vanost prehrane za ljudsku bez- bednost i blagostanje. Sporazumom se, ta- kode, prikazuje mrea prioriteta u aktuelnoj politici razvojne pomoci Evropske unije u od- nosu na unapredenje ljudske bezbednosti. 2. TRENDOVI Tokom Milenijumske skuptine UN 2000. godine efovi drava i vlada potvrdili su svoju kolek- tivnu odgovornost za odranje nacela ljud- skog dostojanstva, ravnopravnosti i pravicno- sti na globalnom nivou. Pri tom su postavili osam ciljeva za iskorenjivanje siromatva i razvoj koje treba ostvariti do 2015. godine: is- korenjivanje krajnjeg siromatva i gladi, ostvarenje opteg osnovnog obrazovanja, pro- movisanje ravnopravnosti polova i osnaenje ena, smanjenje smrtnosti dece, poboljanje zdravlja majki, obezbedenje odrivosti okoli- ne i razvoj globalnog partnerstva za razvoj. NAPREDAK PREMA MILENIJUMSKIM CILJEVIMA RAZVOJA -KOLIKO ZEMALJA OSTVARUJE NAPREDAK? CILJ 3 Broj zemalja Promovisati CILJ 4 ravnopravnost Smanjiti polova i smrtnost CILJ 7 CILJ 1 osnaivati ene dece Obezbediti Iskoreniti CILJ 2 90 odrivost krajnje Ostvariti 85 okoline 81 siromatvo i glad opte osnovno obrazovanje 68 57 51 Ostvarile ili 44 Stanovnitvo Deca koja Upis enske Upis delimicno ostvarile {Stanovnitvo Upis u dosegnu dece u enske Smrtnost koje koristi sa odgovarajucom prvi prehranom peti razred prvi razred dece u dece mlade poboljane razred srednju kolu od 5 godina izvore vode 8 Zaostaju, 14 20 24 daleko { 25 43 ispod ili pogoranju 81 64 67 116 75 93 2 Bez podataka { 68 IZVOR: PROGRAM RAZVOJA UN, IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002. SLOBODA OD SIROMATVA Decenija od 1997. do 2006. proglaena je Pr- vom decenijom Ujedinjenih nacija za isko- renjivanje siromatva, a 17. oktobar Medunarodnim danom Ujedinjenih nacija za iskorenjivanje siromatva. Mnoge zemlje postigle su znacajan napredak, ali mnoge druge, uglavnom, one najsiro- manije, cini se da nece uspeti da ostvare za- date ciljeve. Iako je 55 zemalja s 23% svetskog stanovnitva na dobrom putu da ostvari ba- rem tri cetvrtine ciljeva, 33 zemlje s 26% svet- skog stanovnitva ne uspevaju da ostvare ni polovinu. Narocito je potrebno u podsahar- skoj Africi uloiti izuzetne napore. U 85 ze- malja s vie od 60% svetskog stanovnitva smrtnost dece se ne smanjuje. U zemljama za koje nedostaju podaci situacija je moda naj- gora, a zbog nedovoljnog broja podataka stice se lani utisak o broju zemalja koje na- preduju. 3. HRONOLOGIJA Sloboda od siromatva -kljucne odredbe medunarodnih instrumenata 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra- vima (cl. 22, 23, 25, 26). 1961: Evropska socijalna povelja; sprovodenje nadzire Evropski komitet za socijalna prava. 1965: Konvencija o ukidanju svih oblika ra- sne diskriminacije (clan 5; sprovodenje nadzire Komitet za ukidanje rasne dis- kriminacije). 1966: Medunarodni pakt o ekonomskim, so- cijalnim i kulturnim pravima (cl. 6, 7, 9, 11, 12, 13; sprovodenje nadzire Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna pra- va). 1979: Konvencija o ukidanju svih oblika dis- kriminacije ena (cl. 10, 11, 12, 13, 14; sprovodenje nadzire Komitet za ukidan- je diskriminacije ena). 1981: Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (cl. 14-17, 20-22; spro- vodenje nadzire Africka komisija za ljudska prava i prava naroda). 1988: Dodatni protokol o ekonomskim, soci- jalnim i kulturnim pravima iz San Sal- vadora uz Americku konvenciju o ljud- skim pravima; sprovodenje nadzire In- teramericka komisija za ljudska prava). 1989: Konvencija o pravima deteta (clan 27; sprovodenje nadzire Komitet za prava deteta). SLOBODA OD SIROMATVA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: SVET KAO SELO DEO I: UVOD U vebi se pomocu medunarodnih instrume- nata za ljudska prava razmatraju neravno- pravnost i nematina kojoj su izloeni siro- mani. Tip aktivnosti: veba DEO II: OPTA UPUTSTVA O VEBI Ciljevi i zadaci: podstaci osetljivost mladih za pitanja neravnopravne raspodele bogat- stava i resursa u svetu. Veba pomae mladi- ma da razmisle o vlastitom poloaju u odno- su na siromatvo u svetu i koliko se njihova ljudska prava ostvaruju. Veba omogucuje ucesnicima da saznaju koliko su neophodne i hitne promene u svetu radi ispravljanja ne- ravnopravnosti i nepravdi koje pogadaju si- romane, kao i koliko je nuno da se posta- ve prioriteti kako bi se obezbedio razvoj za sve. Ciljna grupa: deca i mladi Velicina grupe/organizacija: 20 - 25 ucesnika Vreme: 90 minuta Priprema: umnoite po jedan primerak rad- nog listica za svakog ucesnika Materijal: primerci radnog listica (u prilogu), flomasteri ili markeri Potrebne vetine: analiticke vetine, vetine raspravljanja i refleksije DEO III: POSEBNA UPUTSTVA O VEBI Ovo je prilagodena verzija vebe preuzete iz kurikuluma za medijsko obrazovanje, Abhi- vjakti, Indija. http://www.abhivyakti.org.in Opis aktivnosti/uputstva: Podelite radne listice. Zamolite ucesnike da slede uputstva s listica koje citate naglas. I. Dajte sledeca uputstva: Neka zamisle da je celi svet (est milijardi sta- novnika) predstavljen selom u kom ivi samo 10 seljaka. 1. U prvom redu zaokruite lik koji predstav- lja vas na skali od najbogatijeg (prvi lik) do najsiromanijeg coveka na svetu (deseti lik). 2. 50% svetskog stanovnitva (pet seljaka) pot- hranjeno je, gladno ili umire od gladi. Precr- tajte zadnjih pet cinija u drugom redu. 3. Osmoro seljaka ivi u supstandardnim na- seobinama (80% svetskog stanovnitva). Tu su ukljuceni stanovnici slamova, beskucni- ci, prognanici i izbeglice. Precrtajte zadnjih osam kucica. 4. Sedmoro seljaka ne zna citati, tj. 70% lju- di na svetu ne zna citati. Utisnite otisak palca na zadnjih sedam knjiga u cetvrtom redu. 5. Jedna osoba poseduje 60% ukupnog svet- skog bogatstva ostaloj devetorici ostaje 40%. Precrtajte prvih est svenjeva novca u petom redu i oznacite prvu osobu u pr- vom redu velikim brojem 6. 6. Samo 1% ljudi u svetu poseduje kompjuter (jedna desetina prvog kompjutora u estom redu). Obojite nos prvog coveka za kom- pjuterom crvenom bojom. 7. 1% svetskog stanovnitva ima pristup viso- kom obrazovanju. Zaokruite resu diplom- ca u sedmom redu, kao jednu desetinu cr- tea. 8. Jo jednom pogledajte ovaj listic i od- lucite elite li promeniti mesto koje ste dodelili sebi. Dvaput zaokruite svoje no- vo mesto. SLOBODA OD SIROMATVA II. Zamolite ucesnike da posluaju sledece tvrdnje: Ako kod kuce imate hrane za sledeci obrok, odecu, krov nad glavom i mesto za spavanje, ubrajate se medu tri najbogatija coveka. A ako vi (ili vai roditelji, ako ste malolet- ni) imate novca u banci, neto novca u novcaniku i neto sitnia u kasici kod kuce, moete se smatrati najbogatijom osobom na naoj skali. III. Iznesite najnovije statisticke podatke o obrazovanju, zdravlju, vodi, sanitarnom stanju, izdacima za vojsku itd. iz poslednjeg Izvetaja o ljudskom razvoju UNDP i/ili Iz- vetaja o svetskom razvoju Svetske banke, za jednu ili vie zemalja, zavisno od profila ucesnika. Povratna informacija: Podstaknite ucesnike da iznesu svoje reakcije na razlicite statisticke podatke koje ste im po- kazali. Moete posmatrati: suprotnosti koje podaci prikazuju; da li je ivot ucesnika u skladu sa stati- stickim podacima ili se razlikuje od njih; povezanost iznesenih podataka sa ostvari- vanjem ili krenjem ljudskih prava u po- gledu siromatva; ciljeve i prioritete razvoja koje ucesnici DEO IV: NASTAVAK ele postaviti i zato. Ucesnike treba podstaci na izradu plana aktiv- Prakticni saveti: Dok ucesnici rade vebu po-nosti u obrazovanju za ljudska prava po obra- jedinacno, navedite ih na razmenu stavova s scu gornje vebe radi senzibilisanja vrnjaka. drugima. Uloga voditelja je da stalno iznosi podatke i podstice raspravu. Radni listic za aktivnost I SLOBODA OD SIROMATVA AKTIVNOST II: AKCIJSKA KAMPANJA DEO I: UVOD U ovoj aktivnosti razraduje se akcijska kam- panja o nekom lokalnom problemu u vezi sa siromatvom. Cinjenica da je siromatvo toli- ko rasprostranjeno moe delovati obeshra- brujuce i ljudi moda misle da ne mogu do- prineti njegovu iskorenjivanju. II DEO: OPTA UPUTSTVA O CILJEVIMA I ZADACIMA AKTIVNOSTI Svest o siromatvu i osetljivost za siro- matvo u neposrednom kontekstu ucesni- ka. Uocavanje povezanosti izmedu pojavnih oblika siromatva i njegovih uzroka. Odluka o delovanju - ta ucesnici mogu uciniti u pogledu odredenog problema si- romatva. Ciljna grupa: odrasli/mladi Velicina grupe: 20 ucesnika ili manje radne grupe od cetiri do pet clanova Vreme: 150 minuta Priprema: veliki pano za pisanje, markeri, bo- je, votane boje, flomasteri, papir za slikanje, fotografije siromanih ljudi. Sa internet strani- ca preporucenih u delu Uspena praksa ovog modula skinite studije slucajeva koje ilu- struju razlicita krenja prava. Na primer, vlade koje multinacionalnim korporacijama dozvol- javaju da privatizacijom preuzmu osnovne usluge ili im ustupaju koncesije na ume ili je- zera u svrhu komercijalnog ribolova. Iz Glaso- va siromanih http://www.worldbank.org ili nekog drugog izvora odaberite navode u koji- ma siromani govore o svom poloaju. Potrebne vetine: analiza, vetine izraavanja, empatija hodanje u cipelama siromanih DEO III: POSEBNA UPUTSTVA O UVOENJU U TEMU Zapocnite citanjem odabranih navoda si- romanih u razlicitim situacijama. Podstaknite ucesnike da se prisete pojedi- naca/grupa/zajednica iz njihove sredine koji ive u apsolutnom ili relativnom siro- matvu ili su iskljuceni iz drutva. Neka grupa odluci koje slucajeve eli da obradi. Podelite ucesnike u manje grupe od cetiri do pet clanova. Dobrovoljac koji izvetava o odredenom slucaju siromatva preuzima ulogu siro- mane osobe, a ostali razgovaraju s njim/njom, istraujuci socijalne, politicke, ekonomske, kulturne, ekoloke i druge di- menzije ivota te osobe ili zajednice. Zatim, ucesnici nabrajaju probleme, odnosno dimenzije siromatva, njegove neposredne i strukturalne uzroke, istrauju ko i ta utice na to i, najzad, povezuju to sa clanovima ugovo- ra o ljudskim pravima. Sada uputite svaku grupu da razradi svoju kampanju u obrazovanju za ljudska prava po- svecenu problemima koje su uocili i predloi realne kratkorocne i dugorocne mere. Mogu pripremiti brouru, poster ili bilo koji drugi materijal za kampanju kako bi uverili ostale grupe da im se pridrue. Povratna informacija: Grupa koja predstavlja kampanju nastoji da uveri druge da joj se pridrue. Ostali ucesnici mogu zatraiti pojanjenja o tome zato je ta kampanja vana. Ova veba prua ivotni kontekst za raskrinkavanje mi- tova, zabluda i predrasuda. Voditelj moe da iznese cinjenice o siromatvu/globalizaciji, same uvide o mikro-makro odnosima koji uslovljavaju siromatvo i podstakne kreativne ideje za dalje aktivnosti. SLOBODA OD SIROMATVA DEO IV: NASTAVAK Pogledajte film o kampanji koja se bavi nekim aspektom siromatva ili organizujte posetu nekoj nevladinoj organizaciji koja radi s mar- ginalizovanim grupama. Podstaknite clanove da se ukljuce u nevladinu organizaciju ili lo- kalnu kampanju koja se bavi problemima iz njihovog ivota. SLOBODA OD SIROMATVA REFERENCE Focus on the Global South. 2001. Profiting from Poverty: The ADB, Private Sector and Development in Asia. Focus on the Global South, Thailand. Haq, Mahbub-ul. 1995. Reflections on Human Development. New York: Oxford University Press. Harris, John. 1994. Poverty and Anti- Poverty Policy: A Per- spective for SCF in the South Asian Region. Saro Briefing Paper No. 2. Save the Children. International Human Rights Internship Programme, Asian Forum for Human Rights and Development. 2000. Circle of Rights: Economic Social and Cultural Rights Activism: A Trai- ning Resource. Khan, Azizur Rahman i Carl Riskin, 2001. Inequality and Poverty in China in the Age of Globalization. New York: Oxford University Press. Nayyar, Rohini. 1992. Rural Poverty in India An Analysis of Inter-State Differences. Oxford University Press, India. Peoples Decade for Human Rights Education. 2002. Pas- sport to Dignity. Peoples Movement for Human Rights Education (PDHRE). A Call for Justice: Resource Packet. Pernia, Ernesto M. 1999. Urban Poverty in Asia: A Survey of Critical Issues. Oxford University Press, China. Subramanian, S. 1998. Measurement of Inequality and Po- verty. Oxford University Press, India. United Nations Development Programme. 1997. Human De- velopment Report 1997. Oxford University Press. United Nations Development Programme. 1998. Training Manual on Human Rights and Sustainable Human Develop- ment. UNDP, New York. United Nations Development Programme. 2002. Human De- velopment Report 2002: Deepening Democracy in a Fragmen- ted World. Oxford University Press. SAARC, 1992. Report of the Independent South Asian Commis- sion on Poverty Alleviation: Meeting the Challenge. Sainath, Palagummi. 1996. Everybody Loves A Good Drought. Penguin Books. Watkins , Kevin. 1995. The Oxfam Poverty Report. Oxfam UK & Ireland. World Bank. World Development Report 2000/2001. Attac- king Poverty. Yanus, Muhammad i dr. 1999. Banker to the Poor: Micro-Len- ding and the Battle against World Poverty. Public Affairs. DODATNE INFORMACIJE 50 Years Is Enough: http://www.50years.org Child Rights: http://www.unicef.org/crc Combat Poverty Agency: http://www.cpa.ie Commission on Human Rights: http://www.unhchr.ch Development Gateway: http://www.developmentgateway.org Division for the Advancement of Women: http://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/platform/po- verty ELDIS: http://www.ids.ac.uk/eldis/poverty Eliminating World Poverty and Making Globalization Work for the Poor: http://www.globalisation.gov.uk Focus on the Global South: http://www.focusweb.org Friends of River Narmada: http://www.narmada.org International Monetary Fund: http://www.imf.org Jubileesouth: http://www.jubileesouth.org Lothian Anti Poverty Alliance: http://www.lapa.org.uk OneWorld International: http://www.oneworld.net Our World is Not For Sale: http://www.ourworldisnotforsale.org PovertyNet: http://www.povnet.org Sub-Commission on the Promotion and Protection for Hu- man Rights: http://www.unchchr.ch/html/menu2/2/sc.htm United Nations Development Programme (UNDP): http://www.undp.org World Bank: http://www.worldbank.org/poverty NEDISKRIMINACIJA NACELO NEDISKRIMINACIJE RASIZAM I KSENOFOBIJA NETOLERANCIJA I PREDRASUDE Svakome pripadaju sva prava slobode proglaene u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politickog ili drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, rodenja ili drugih okolnosti ... CLAN 2 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA NEDISKRIMINACIJA PRICA ZA ILUSTRACIJU Jedne veceri gospodin S. silazio je niz stepeni- ce stambene zgrade vracajuci se iz posete pri- jatelju. U podnoju stepenica iznenada ga je neko udario u glavu s leve strane, potom jo dvaput s desne strane i posred lica. Prisilili su ga da legne na pod i pretraili ga. Tada je vi- deo da su ga napali osmorica do desetorica po- licajaca (u gradanskoj odeci, ali s policijskim prslucima i uperenim pitoljima). Na pitanje zato ga tuku i dre na podu, policajci nisu od- govarali. Udarili su ga u nos i zacepili mu nos i usta. Najzad su mu dopustili da ustane. Iz nosa i usta curila mu je krv. Ponovo je upitao to se dogada. Receno mu je da ucuti i pokae licne isprave, to je i ucinio. Policajci su izgledali iznenadeni to se ne radi o osobi koju su traili. Uprkos tome, nisu ga pustili, nego su ga naterali da pode s njima na gornji sprat gde su razvalili vrata jednog stana i uhapsili nekog crnca (koga gospodin S. nije poznavao). Tada su, slueci se svetiljkom s bi- cikla gospodina S., pretraili stan. U meduvre- menu su gospodinu S. rekli da sedne na stoli- cu i pretili mu pitoljem. Nakon pola sata traili su da im da svoju adresu i broj telefona, to im je on bez oklevanja dao. Dok je sve to trajalo, cesto su ga nazivali crncuga koji je doao iz dungle. Na kraju su ga pustili da ode. Poto je o svemu obavestio suprugu, gospodin S. otiao je u policijsku stanicu u blizini mesta stanovanja kako bi prijavio incident. Deurni policajac zapisao je njegovu izjavu, ali mu je savetovao da sutradan ode u glavnu policijsku stanicu. Potom su pozvali hitnu pomoc koja je gospodi- na S. odvezla u bolnicu. Sledeceg dana prija- vio je incident u glavnoj policijskoj stanici, ali mu nije urucen slubeni zapisnik o izjavi koju je dao. Kasnije je primio sumnjiv telefonski po- ziv iz policije, u kojem su rekli da se u njego- vom stanu krije neki covek, to nije bilo istina. (Slucaj je prijavljen nacionalnoj nevladinoj or- ganizaciji koja prua savetodavne, pravne i informacione usluge rtvama i svedocima ra- sizma. Gospodin S. nije na vreme uputio tubu o incidentu nezavisnom komitetu). IZVOR: HTTP://WWW.ZARA.OR.AT/DOWNLOAD/RASS_- REP_2001_E.PDF PITANJA ZA RASPRAVU 1. ta nam govori ovaj dogadaj? 2. Koja prava su prekrena? 3. ta je gospodin S. mogao uciniti kako bi zatitio svoja prava? 4. Zato su se policajci tako ponaali? 5. Zato gospodin S. nije podneo tubu? 6. Da li se tu radi o stereotipima ili predrasu- dama prema odredenoj grupi ljudi i, ako je ta- ko, prema kojoj grupi? 7. Da li ste culi za slicne slucajeve u vaoj zemlji? 8. Zato ljudi imaju rasisticke stavove? NEDISKRIMINACIJA POTREBNO JE ZNATI 1. NEDISKRIMINACIJA BESKONACNA I hickim nedostacima i osobe drugacije polne i 17. veku, prva je uvela moderni rasno ka- TRAJNA BORBA ZA JEDNAKOST orijentacije. Diskriminacija se ogleda cak i u stinski poredak u Novi svet (junoamericki jeziku, kojim se ponekad, svesno ili nesve-kontinent), pa je cistoca krvi onde postala Razmislite da li poznajete nekog ko nikad u sno, ogradujemo od drugih. Diskriminacija se najvie nacelo. rtve tog sistema bili su ame- ivotu nije bio izloen nijednom obliku dis-pojavljuje u toliko razlicitih oblika, da se ricki starosedeoci i robovi dovedeni iz Afri- kriminacije! Videcete da se necete setiti ni-moe pretpostaviti da je svaka osoba u vecoj ke. Kolonijalne sile postavile su te strukture koga! ili manjoj meri bila izloena diskriminaciji. kao osnovu drutvenog uredenja u kolonija- Stoga je svest o tom problemu izuzetno ma. Rec crnac je u Novom svetu bila si- Nacelo da sva ljudska bica imaju jednaka pra-vana, kako bi se s njime efikasno uhvatili u nonim za roba, pripadnika nie rase, nasu- va i da se prema njima mora postupati jedna-kotac. prot pripadnika bele, dominantne rase. Kra- ko je kamen temeljac ideje ljudskih prava, i jem 18. i pocetkom 19. veka ideologija rasi- proizlazi iz urodenog i jednakog ljudskog do-U ovom modulu istrauju se neki od najteih zma dobila je novu dimenziju. Nakon ame- stojanstva svakog pojedinca. Medutim, pri-i najopasnijih oblika diskriminacije na osnovu rickog gradanskog rata u dravama Konfede- rodno pravo na jednakost nije nikad bilo rase, boje koe ili etnickog porekla, kao to su racije dolo je do rasnih nereda i terorisanja stvarnost za sve ljude, u prolosti kao ni da-rasizam, rasna diskriminacija i drugi srodni crnaca koje je sprovodio Ku Klux Klan. nas. stavovi koje karakterie ksenofobija i netole-Evropski kolonizatori iskoristili su ideologiju Diskriminacija razlicitih vrsta problem je koji rancija. rasizma i socijalni darvinizam koji je u 19. postoji od samih pocetaka covecanstva. Staro-veku bio opteprihvacen, kako bi uspostavili sedelacki narodi i manjine diskriminisani su Tokom istorije, bioloke razlike su se dugo i odrali prevlast na africkom kontinentu. U svuda, od uma Ekvadora do japanskih ostrva zloupotrebljavale za opravdavanje posto-20. veku pojavili su se krajnji oblici rasizma: i rezervata June Dakote. Jevreji, australijski janja viih i niih rasa i podelu ljudi po rasisticka mrnja nacistickog reima u Evro- starosedeoci i evropski Romi takode su diskri-rasama. Pomocu teorija evolucije i preiv-pi, institucionalizovana rasna diskriminacija minisani. Diskriminaciji su izloeni radnici ljavanja najsposobnijih Charlesa Darwina, u sistemu apartheida u Junoj Africi i geno- migranti, izbeglice i traioci azila u Severnoj na primer, naucno se opravdavao pojam cid zbog etnicke i rasne netrpeljivosti u biv- Americi i Evropi. Ona postoji i medu raznim rasne nadmoci. Oblici diskriminacije i rasi-oj Jugoslaviji i Ruandi. plemenima u Africi. Predmet diskriminacije zma bili su prisutni u indijskom kastinskom su deca izloena nasilju i zlostavljanju, ene sistemu, kao i u shvatanju kulturne nadmoci Usled tih istorijskih iskustava, mnogi savre- prema kojima se postupa kao prema manje starih Grka i Kineza. Uz to, predistoriju rasi-meni medunarodni ugovori i nacionalni prav- vrednim ljudskim bicima, osobe zaraene vi-zma obeleio je progon Jevreja u celom sve-ni sistemi sadre zabranu diskriminacije. Upr- rusom HIV/AIDS, osobe s telesnim ili psi-tu. panska kolonijalna vlast, posebno u 16. kos tome, diskriminacija na osnovu rase, boje NEDISKRIMINACIJA koe, etnickog porekla, vere, pola, polne ori- jentacije itd., jo uvek predstavlja jedan od Diskriminacija i ljudska bezbednost najcecih oblika krenja ljudskih prava u sve-Jedan od glavnih ciljeva ljudske bezbednosti tu. je da se omoguci ljudima koricenje raznih Modul Ljudska prava ena i Modul prilika, izbora i sposobnosti u bezbednom Verske slobode. okruenju. Diskriminacija bilo koje vrste sprecava jednakost u pravima i mogucnosti- ma, vodi ekonomskoj i drutvenoj nebezbed- nosti i naruava samopotovanje, samoo- dredenje i dostojanstvo diskriminisane osobe. Rasna diskriminacija, krenje prava manjina, radnika migranata i osoba koje pripadaju ran- jivim grupama, takode vode do ozbiljnih su- koba koji prete medunarodnom miru i stabil- nosti. Kao to je navedeno u preambuli Uni- verzalne deklaracije o ljudskim pravima, pri- znanje urodenog dostojanstva i jednakih prava svih clanova ljudske porodice je temelj slobo- de, pravednosti i mira u svetu. U skladu s tim, ispravljanje stvarnih nejednakosti zasnovanih na rasi, polu, etnickom poreklu, veri, jeziku ili bilo kom drugom drutvenom obeleju, mora biti visoko na lestvici prioriteta ljudske bez- bednosti. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Za pocetak vano je da se razmotre i razliku- ju dva osnovna aspekta ove problematike: Stavovi ili postupci: Postoji velika razlika izmedu licnih stavova i uverenja, s jedne strane, i iskazivanja tih sta- vova i uverenja, odnosno delovanja na osno- vu njih, s druge strane. Licni stavovi i uveren- ja pripadaju privatnoj sferi pojedinca, dok njihovo iskazivanje, odnosno delovanje na osnovu njih utice na druge ljude. Ako stavovi i miljenja nisu iskazani, oni ne tete nikome i vecinom nisu kanjivi. Medutim, rasisticki i ksenofobicni stavovi i uverenja najcece vode postupcima koji negativno uticu na druge, kao to su uvrede, verbalni delikti, po- niavanja, pa cak i fizicki napadi. Takve po- stupke moemo smatrati diskriminacijom, koja je u odredenim uslovima zakonski kanjiva. NEDISKRIMINACIJA Akteri diskriminacije drava ili pojedinci: Sledece vano pitanje odnosi se na aktere dis- kriminacije. Medunarodni sistem zatite ljud- skih prava i pravni mehanizmi za zabranu dis- kriminacije tradicionalno se zasnivaju na ide- ji zatite pojedinca od drave. Stoga su glavni akteri diskriminacije (bilo u pozitivnom ili ne- gativnom smislu) oduvek bile drave, a dis- kriminacija medu pojedincima uglavnom nije bila pravno regulisana. To shvatanje pocelo se menjati tek nedavno, zahvaljujuci novijim uspesima u medunarodnoj borbi protiv rasi- zma i diskriminacije, to je rezultiralo celovi- tijim razumevanjem diskriminacije i uvaavanjem cinjenice da u mnogim slucaje- vima diskriminaciju sprovode privatna lica, a ne dravne institucije. PRIMER: Privatni kucevlasnici cesto ne ele da iznajme stanove migrantima, izbe- glicama ili osobama tamnije koe. Medutim, u pogledu uvodenja zakonske zabrane diskriminacije u privatnom sekto- ru jo uvek postoji mnotvo nedoumica, odnosno to podrucje uglavnom je siva zo- na bez jasnih pravila. Diskriminacija Definicija: Diskriminacija uopte, odnosno svako razlikovanje, iskljucivanje, ogranicenje ili favorizovanje koje ima za cilj da ospori ili porekne jednakost u pravima i zatitu prava, predstavlja osporavanje nacela jednakosti i napad na ljudsko dostojanstvo. Zavisno od razloga razlicitog postupanja, govorimo o diskriminaciji na osnovu rase, etnickog pore- kla, boje koe, pola, vere, polne orijentacije itd. Vano je znati da ne moemo svako raz- likovanje smatrati diskriminacijom kojom se kre ljudska prava. Razlikovanje se moe opravdati ako se zasniva na razumnim i nepri- strasnim kriterijumima. PRIMER: na poslovima u vojsci, policiji i drugim javnim slubama u skoro svim dravama mogu se zaposliti samo drav- ljani doticne drave. Problem je kako odrediti razumne kriteriju- me. ta oni zapravo znace i mogu li biti isti u razlicitim drutvima? Zbog tih nejasnoca nacelo jednakosti jedno je od najkontroverz- nijih nacela ljudskih prava, buduci da jedna- kost u zakonu ne znaci uvek i jednakost u stvarnosti. Tri elementa diskriminacije: Uopte uzevi, tri elementa su zajednicka svim oblicima dis- kriminacije: postupci koji se oznacavaju kao diskrimi- nacioni, poput razlikovanja, iskljucenja, ogranicenja i favorizovanja. uzroci diskriminacije su licne karakteristi- ke poput rase, boje koe, porekla, nacio- nalnog/etnickog porekla, pola, starosti, te- lesnog integriteta itd. svrha i/ili posledica diskriminacije - svrha ili posledica diskriminacije je sprecavanje rtava da ostvare svoja ljudska prava i osnovne slobode. U skladu s tim, treba razlikovati neposrednu diskriminaciju (ko- ja se sprovodi ciljno), u kojoj pocinilac ima nameru da izvri diskriminaciju oso- be ili grupe, i posrednu diskriminaciju (koja je posledica necega), u kojoj naoci- gled neutralna odredba ili mera de facto daje prednost nekoj osobi ili grupi u odno- su na druge. PRIMER posredne diskriminacije: neke prodavnice i fabrike ne zapoljavaju ljude koji nose duge suknje ili pokrivaju glavu. Te neutralne odredbe o odevanju u praksi mogu neravnomerno pogoditi pripadnike odredenih grupa. NEDISKRIMINACIJA Druge odlike diskriminacije: Obicno domi- nantna grupa sprovodi diskriminaciju slabije ili malobrojnije grupe. Dominacija se odnosi na brojnost (vecina naspram manjine) ili na moc (npr via klasa naspram nie klase). Dominantna grupa postupa prema nedomi- nantnoj grupi kao prema manje vanoj i cesto joj uskracuje osnovna ljudska prava. Prema Betty A. Reardon sa Univerziteta Kolumbija, diskriminacija je ugroavanje ljudskog dosto- janstva i jednakih prava onih koji su diskrimi- nisani. Sledeci zanimljiv aspekt je pozitivna diskri- minacija, koja se jo naziva afirmativna ak- cija. Pojam potice iz SAD i oznacava privre- mene posebne mere koje drava preduzima s ciljem postizanja de facto jednakosti i ukidan- ja institucionalnih oblika diskriminacije. In- stitucionalizovana diskriminacija odnosi se na zakone, politike i obicaje koji sistemski vo- de nejednakosti i diskriminaciji u drutvu, or- ganizaciji ili instituciji. Mere afirmativne akci- je uvek su veoma osetljivo pitanje zbog toga to se tim merama privremeno daje prednost odredenoj grupi u odnosu na druge, radi is- pravljanja nejednakosti iz prolosti. Time se ciljnoj grupi - npr. enama, etnickim manjina- ma daju jednake prilike u sadanjosti kako bi ostvarila sve svoje osnovne slobode, poseb- no u oblasti obrazovanja, zapoljavanja i po- slovanja. Treba primetiti da, s obzirom na to da se po- zitivna diskriminacija sprovodi samo u ogra- nicenom periodu, ne treba je smatrati diskri- minacijom, nego merom borbe protiv diskri- minacije. ta mislite o ovim merama? * Da li zabrana diskriminacije oznacava samo jednako postupanje? * to mislite o pojmu jednakih mogucnosti, pod kojima se moe podrazumevati nejed- nak odnos prema jednakim ljudima u jedna- kim situacijama, kako bi se ispravila nejed- nakost iz prolosti? Da li je afirmativna ak- cija opravdana? * Kakvo je delovanje opravdano ono kojim se neto sprecava ili ono kojim se necemu daje prednost? Rasizam Rasizam izoluje i povreduje ljude i unosi po- dele u zajednicu. Aktivni rasizam jednako kao i pasivno prihvatanje povlastica na osno- vu rase naruavaju mentalno i psihicko zdrav- lje rtava kao i pocinilaca nepravde. Uzroci rasizma i rasne netolerancije i nacini njihovog odravanja sloeni su, a obuhvataju zakonsku nezaticenost i diskriminaciju, ekonomsku i obrazovnu deprivilegovanost, drutvenu i po- liticku marginalizaciju i psiholoku viktimiza- ciju. Zanimljivo je da ne postoji opteprihvacena definicija rasizma, buduci da ima niz medusobno oprecnih gledita o znacenju i obimu tog pojma. Rasizam se moe odrediti kao svesno ili nesvesno uverenje o urodenoj nadmoci jedne rase nad drugom, ili kao si- stem stavova i postupaka kojima se nastoji uspostaviti rasno uredenje, trajna hijerarhija medu grupama, za koju se veruje da odraava Boji zakon. Ta definicija nalazi se izmedu razumevanja rasizma kao moderne pojave iz- rasle iz naucnih teorija o rasi i razumevanja rasizma kao iskazivanja drevnih plemenskih podela. U svakom slucaju, o pojmu rasizma vodi se mnogo rasprava, buduci da se pod njim pod- razumeva postojanje razlicitih rasa, to je na- uka osporila. Danas se rasa odrava kao drutvena konstrukcija, pa se vie panje po- svecuje kulturnim razlikama nego biolokim odlikama, zbog cega je skovan pojam kultur- ni rasizam, koji verovatno bolje opisuje sa- vremene rasisticke stavove. Rasizam kao nacin miljenja moe biti tetan, ali ako se ne iskazuje, ne moe se ni kanjavati. Drugim recima, rasisticke ideje ne mogu se smatrati krenjem ljudskih prava, zbog toga to slobo- da miljenja i uverenja sama po sebi jeste vano ljudsko pravo. O krivicnom delu rasne diskriminacije moemo govoriti jedino ako predrasude i ideje dovedu do diskriminacio- nih politika ili drutvenih obicaja, odnosno do razdvajanja grupa na osnovu kulture. Dis- kriminaciju moe sprovoditi bilo dominant- na rasa stvaranjem hijerarhijskog poretka, bi- lo pojedinci kontrolom drugih osoba. Rasizam postoji na razlicitim nivoima, zavi- sno od sile koja se koristi i o odnosu izmedu rtve i pocinioca: licni nivo (stavovi, vrednosti, uverenja) meduljudski nivo (ponaanje prema dru- gima) kulturni nivo (vrednosti i pravila socijalne interakcije) Kad se osoba koja je godinama bila sputana lancima nade na slobodi, ne moete je samo dovesti na startnu liniju i reci: Slobodna si da se takmici sa svima drugima, u uverenju da ste potpuno pravedni. Dakle, nije dovoljno samo otvoriti vrata prilikama. Svi nai gradani moraju biti sposobni da produ kroz ta vrata ... Ne traimo ... samo jednakost kao pravo i teoriju, nego jednakost kao cinjenicu i jednakost kao ishod. LYNDON B. JOHNSON, PREDSEDNIK SJEDINJENIH AMERICKIH DRAVA, 1965. institucionalni nivo (zakoni, obicaji, tradi- cije i prakse) Prethodni sistem apartheida u Junoj Africi pravi je primer institucionalizovanog rasizma i rasne diskriminacije, u kom su crnci zakoni- ma bili strukturalno odeljeni od belaca. Dobro je znati. NEDISKRIMINACIJA Rasna diskriminacija: Kon- vencija UN o ukidanju svih oblika rasne dis- kriminacije (CERD) iz 1965. godine sadri sveobuhvatnu pravnu definiciju rasne diskri- minacije, koja je bila osnov mnogim drugim definicijama i instrumentima protiv diskrimi- nacije: U clanu 1 pie: u ovoj konvenciji, izraz rasna diskriminacija odnosi se na svako razliko- vanje, iskljucivanje, ogranicavanje ili davanje prvenstva koje se zasniva na rasi, boji, preci- ma, nacionalnom ili etnickom poreklu i koje ima za cilj ili za posledicu da narui ili da ugrozi priznavanje, uivanje ili vrenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u politickoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog ivota. Ta konvencija ( Medunarodni standar- di i Primena i pracenje) nastala je kao odgo- vor Generalne skuptine UN na antisemitske izgrede, narocito one u Nemackoj, buduci da je medunarodna zajednica bila okirana za- prepacujucim slikama sinagoga u plamenu iz nekih nemackih gradova. NEDISKRIMINACIJA Rasisticko nasilje je narocito teka posledi- ca rasizma, a odnosi se na specificna dela nasilja ili zlostavljanja pojedinca ili grupe zbog njihove rase, boje koe, porekla ili na- cionalnog ili etnickog porekla. Konstrukcija kojom se stvara utisak da odredena grupa predstavlja pretnju nezaobilazni je deo drutvenog i politickog ambijenta u kom se dogadaju dela nasilja izrasla iz mrnje. Rasizam i rasisticko nasilje vidno su prisutni u vestima irom sveta, na primer, u SAD u ve- stima o neredima u Los Andelesu izazvanim presudom u slucaju Rodneya Kinga i, kasni- je, u vestima o kontroverznom sudenju O. J. Simpsonu. Tokom poslednjih decenija borbe protiv ra- sizma i rasne diskriminacije pojam rasizma shvata se u irem znacenju i raste svest o to- me da rasizam ugroava sva drutva u svetu. Medunarodna zajednica nastoji da odredi osnovne uzroke rasizma i poziva na reform- e radi sprecavanja sukoba kojima koren lei u rasizmu ili rasnoj diskriminaciji. Naalost, uprkos svim pokuajima ukidanja rasi- stickih politika i postupaka, oni jo uvek po- stoje, ili se cak ire i dobijaju nove oblike, kao to je okrutna, zlocinacka politika et- Ne volim Kineze, pa sam ga prebio na mrtvo ime. POLICIJSKI VIDEO-ZAPIS ISPITIVANJA UBICE VOZACA TAKSIJA, PERT, AUSTRALIJA nickog cicenja, na primer, u sukobima u bivoj Jugoslaviji i Ruandi. Ksenofobija Ksenofobija, kao bolesni strah od stranaca i stranih zemalja, takode oznacava stavove, predrasude i ponaanje kojima se ljudi odba- cuju, iskljucuju ili okrivljuju jer se smatraju autsajderima, odnosno strancima u zajednici, drutvu ili naciji. Drugim recima, radi se o osecaju zasnovanom na iracionalnim predsta- vama i idejama, koji vodi pojednostavljenom scenariju o dobru i zlu. Premda je u pravne i naucne svrhe vano raz- likovati rasizam od ksenofobije, ucinak rasi- stickog ili ksenofobicnog ponaanja i delo- vanja na rtvu uvek je isti. Ono ljude liava njihovog potencijala i mogucnosti da ostvare svoje planove i snove, strahovito naruava nji- hovo samopotovanje i sliku o sebi, a milioni ljudi zbog toga su cak izgubili ivot. Rasizam i rasna diskriminacija posebno pogubno uticu na decu, jer rasizam izaziva osecaje velikog straha i pomutnje u detetu. Tokom panel-rasprave UN u Njujorku, gde se govorilo o uticaju rasizma na decu, jedna ena iz Konga ispricala je da je rasizam prvi put doivela vec pri rodenju u bolnici, kad je bolnicarka, buduci da majka te ene nije bila iz istog dela zemlje kao bolnicarka, odbila da pomogne pri tekom porodaju. Kad je odra- sla, brzo je uvidela da je sredina iz koje dola- zi, pleme kome pripada, jezik koji govori i podrucje u kojem ivi, uticalo na sve to se dogadalo u svakom vidu njenog ivota i zato ju je od najranijeg detinjstva pratio osecaj bes- korisnosti, nesigurnosti i nesposobnosti. Srodne pojave - netolerancija i predrasude Netolerancija: Dravni univerzitet u Pensilva- niji u svojoj politici netoleranciju definie kao stav, osecaj ili uverenje kojim pojedinac po- kazuje prezir prema drugim pojedincima ili grupama na osnovu osobina poput rase, boje koe, nacionalnog porekla, pola, polne orijen- tacije ili politickog ili verskog uverenja. Predrasude: Klasicna definicija potice od po- znatog psihologa s Harvarda, Gordona Allpor- ta: predrasuda je netrpeljivost zasnovana na pogrenoj i krutoj generalizaciji; moe biti na nivou osecaja ili pak izraena; moe biti usmerena na grupu ili nekog clana grupe. Predrasude i netolerancija mogu lako pod- staci diskriminaciju bilo koje vrste. Uopteno govoreci, netolerancija i predrasude cesto se smatraju osnovom i polazitem drugih, od- redenijih oblika ponaanja, kao to su rasi- zam i ksenofobija. Pojam etnicke predrasude nastao je nedav- no, a oznacava netrpeljivost zasnovanu na na- vodnoj kulturnoj nadmoci odredene grupe nad nekom drugom grupom. U evropskom kontekstu primer za to su predrasude prema Turcima, Poljacima ili Rusima. Buduci da se predrasude obicno odnose na kulturna/ver- ska (stvarna ili izmiljena) obeleja odredene grupe, to je blisko novijem shvatanju rasizma kao kulturnog rasizma. Obicno je veoma teko boriti se protiv tih dve- ju pojava, predrasuda i netolerancije. S jedne strane, to su licne osobine koje cine coveka i stoga zalaze duboko u oblast privat- nosti. Iako se licna miljenja mogu menjati Kad bismo se jednog jutra probudili i videli da su svi ljudi iste rase, vere i boje koe, do podneva bismo vec nali neke druge povode za predrasude. GEORGE AITKEN (pomocu obrazovanja, prosvecivanja, dijalo- ga), treba paljivo razgraniciti gde prestaje obrazovanje, a gde pocinje indoktrinacija! S druge strane, vano je znati gde treba po- vuci crtu izmedu tolerancije i netolerancije, odnosno kada i u pogledu cega ne smemo bi- ti tolerantni, a kada i u pogledu cega je po- trebna tolerancija. Zatim, ne zaboravimo da u vezi sa izrazom tolerancija postoje po- tekoce, buduci da se pod njim u izvesnom smislu podrazumeva neprihvatljiv osecaj nad- moci zbog podnoenja postojanja drugih, a ne prihvatanje ili potovanje drugih. NEDISKRIMINACIJA * Ko odlucuje o tim stvari- ma? * Postoje li gotova pravila ili standardi za raz- likovanje tolerancije i netolerancije, a ako ne postoje, da li ih moemo doneti? * Postoje li regionalne, odnosno kulturne raz- like u razumevanju tih pravila? Ogranicenja i standardi koji cine medunarod- no pravo ljudskih prava predstavljaju mini- malni stepen. Ako ne potuju taj nivo, drut- va i pojedinci kre ljudska prava i moemo ih smatrati netolerantnim. Opte je prihvaceno da se ljudi ne radaju kao rasisti, nego postaju takvi, pa je zbog toga glavni uzrok rasizma neznanje. Generalni se- kretar UN Kofi Annan prilikom obeleavanja Medunarodnog dana ukidanja rasne diskrimi- nacije, 21. marta 1999. godine, rekao je: Ne- znanje i predrasude su glavni pomagaci pro- pagande ... Naa misija stoga je usprotiviti se neznanju znanjem, zadrtosti tolerancijom, a izolaciji ispruenom rukom plemenitosti. Ra- sizam moe, hoce i mora biti pobeden. NEDISKRIMINACIJA Medunarodni standardi Zahvaljujuci poukama stecenim iz istorijskih iskustava ropstva, kolonijalizma i prvenstve- no Drugog svetskog rata, nacelo nediskrimi- nacije ukljuceno je u mnoge nacionalne usta- ve i medunarodne ugovore. Najvaniji medunarodni ugovor o rasnoj diskriminaciji je Konvencija o ukidanju svih oblika rasne dis- kriminacije, na snazi od 7. marta 1966. godi- ne. Konvencija se zasniva na nacelu dostojan- stva i jednakosti, osuduje svaki oblik rasne diskriminacije i upucuje drave da svim odgo- varajucim sredstvima rade na ukidanju rasne diskriminacije. Dosad ju je ratifikovalo 165 drava i pokazala se veoma korisnim sred- stvom u borbi protiv rasne diskriminacije. Nacelo nediskriminacije trai razlicite nivoe obaveza od drava, privatnog sektora i, u iz- vesnoj meri, od pojedinaca. Obaveza potovanja: U tom kontekstu dravama je zabranjeno delovati u suprot- nosti s priznatim pravima i osnovnim slo- bodama. Drugim recima, rec je o obavezi drave da ne deluje, osim ako je o od- redenom pitanju uloila rezervu. Obaveza zatite: Ovaj element zahteva da drava titi pojedince od krenja njihovih prava. U vezi s diskriminacijom, to takode ukljucuje rasizam izmedu privatnih lica, tako da drava mora aktivno suzbijati ra- snu diskriminaciju koju sprovode pojedin- ci u drutvu. Medutim, ta obaveza jo uvek izaziva kontroverze, buduci da zadi- re u oblast privatnosti pojedinca. Jo nije postignut dogovor o tome koliko daleko ta obaveza sme da see. Obaveza ispunjavanja: Ova obaveza zahte- va od drave da obezbedi najdelotvornije ostvarenje zajemcenih prava odgovara- jucim zakonskim, upravnim, sudskim ili fizickim merama. Clan 5 CERD obavezuje drave ugovornice Konvencije da predu- zmu mere za zabranu i ukidanje rasne dis- kriminacije i svima zajemce slobodu od diskriminacije. Obaveze u privatnom sektoru (nevladine organizacije, mediji, i dr.): Osim vlada, pri- vatni sektor, takode, raspolae ogromnom snagom za borbu protiv diskriminacije i rasi- zma. Njegovi akteri predstavljaju najiri deo drutva, a najsnaniji otpor diskriminaciji i ra- sistickim stavovima u civilnom drutvu obicno krece od dna navie. Dobra praksa. Programi obrazovanja i obucavanja: Rasizam, ksenofobija i slicni stavovi mogu dobiti veo- ma tanane i podmukle oblike, koje je cesto teko uociti i prepoznati, ali uprkos tome ugroavaju pojedince i zajednice. To moe dovesti do opasnog shvatanja da rasizam sprovodi jedino neko drugi, i da on nije naa odgovornost. Kako bi se uspeno suprotstavi- li takvim miljenjima i uverenjima, rasizam treba posmatrati kao izazov s kojim se treba suociti jacanjem kulture ljudskih prava na svim nivoima drutva. To ukljucuje sistemsko uvodenje vrednosti interkulturalizma, poto- vanja i razumevanja rasne, etnicke i kulturne raznolikosti u obrazovanju mladih. Tokom priprema za Svetsku konferenciju protiv rasizma pojavilo se mnotvo zanim- ljivih ideja i inicijativa. Na primer, u vie africkih zemalja radi se na suzbijanju rasnih predrasuda u udbenicima i obrazovnim pro- gramima, a u Evropi je predloena inicijativa, prema kojoj mree kola treba da sastave svoj kodeks ponaanja, jasno uvodeci nacelo nedi- skriminacije u obrazovne ciljeve. U mnogim zemljama postoje kolski programi razmene, koji podsticu ucenike razlicitih zemalja na ucece u kulturnoj razmeni i ucenje stranih je- zika. Mnoge vlade i nevladine organizacije ukljucuju programe obuke o kulturnoj razno- likosti i osetljivosti u materijale u obrazovanju NEDISKRIMINACIJA za ljudska prava, kojim se neguje razume- vanje doprinosa svake kulture i nacije. Presudna uloga medija: Naalost, preko mno- gih radijskih i televizijskih stanica u celom svetu podstice se etnicka i rasna diskriminaci- ja i mrnja. Moc medija vidljiva je na primeru Radija Mille Collines u Ruandi, preko koga su Hutui bili podsticani na masakr Tutsija u gradanskom ratu 1994. godine. Takode, treba pomenuti Internet, koji u poslednje vreme do- bija sve vaniju ulogu jer olakava irenje in- formacija i miljenja. Trendovi i Modul Sloboda izraavanja. 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Rasizam i rasna diskriminacija su globalni problemi koji se manifestuju na razlicite naci- ne. Iako se rec rasizam spontano povezuje s diskriminacijom nebelaca od strane belaca, ne postoji drutvo koje je u potpunosti slobodno od rasizma. Antisemitizam, rasna diskrimina- cija ili konstruisana nadmoc nedvosmisleno se najvie pojavljuju u zapadnom svetu, ali to ne znaci da rasizam ne postoji u Aziji, Africi i La- tinskoj Americi. Korejanci u Japanu, na primer, samo zato to su korejanskog etnickog porekla nemaju pra- vo da obavljaju javne dunosti. Sve donedav- no kineska etnicka manjina u Indoneziji ni- je mogla javno slaviti tradicionalnu kinesku Novu godinu, a u kastinskom sistemu u In- diji, iako se cesto opisuje kao rezultat speci- ficnih istorijskih procesa, nedodirljivi su teko diskriminisani, to ukljucuje masovno silovanje i organizovane masakre od strane viih kasti. Zatim, poznato je da kineska Han vecina manjine, poput Tibetanaca i Mongola, smatra prljavim, primitivnim i zaostalim varvarima. Africke zemlje ne stoje nita bolje -okrut- nom rasistickom politikom hiljade Azijata proterano je iz istocne i centralne Afrike. Za- kon o trgovini Kenije, Ugande i Zambije, na primer, dodelio je odredene poslovne zone iskljucivo dravljanima tih zemalja africkog porekla, dok je Azijatima bilo doputeno po- slovanje samo ako su imali licence koje su morali obnavljati svake godine. Najzad, ne za- boravimo diskriminaciju medu razlicitim ple- menima - naime, clanovi manjinskih pleme- na, koja ne pripadaju vecinskom vladajucem plemenu, u svakodnevnom ivotu izloeni su rasistickom zlostavljanju, diskriminaciji i po ivot opasnim situacijama. U Evropi diskriminacija Roma -pretpostavlja se da na evropskom kontinentu ivi osam mi- liona Roma - predstavlja jedan od najozbiljni- jih, iako najzanemarenijih i najbolje prikrive- nih problema ljudskih prava u Evropi. Romi, najvecim delom svoje istorije nomadi, obicno su bili prisiljeni na asimilaciju, u nekim zem- ljama njihov jezik je zabranjivan, a deca odva- jana od roditelja. Danas su romske zajednice jo uvek diskriminisane u mnogim oblastima ivota, poput zapoljavanja, stanovanja, obra- zovanja, pristupa pravosudu ili pristupa zdravstvenim uslugama. Jo jedan zanimljiv i vaan aspekt, koji je izi- ao na videlo tokom Trece svetske konferen- cije protiv rasizma u Durbanu 2001. godine, tice se razlicitog konceptualnog razumevanja pojma rasizam u Africi, s jedne strane, i Evropi i Severnoj Americi, s druge strane. Po- kuaj evropskih zemalja da iz Nacrta uklone rec rasa, buduci da se pokazala naucno ne- istinitom, otro su kritikovale africka i karip- ska delegacija, navodeci da se taj dokaz o ko- lonijalnom potlacivanju eli odbaciti tek sada kad zapadne zemlje vie ne nalaze prednost u tim kategorijama nadmoci. NEDISKRIMINACIJA Sledeci veoma emocionalni trenutak to- kom Svetske konferencije bilo je nesla- ganje medu razlicitim grupama u pogle- du toga treba li antisemitizam definisati kao oblik rasizma, zavisno od toga definie li se jevrejska zajednica kao verska ili etnicka gru- pa. Ta dilema (izmedu ostalih) ostala je ne- reena i o njoj se jo uvek ivo raspravlja na razlicitim medunarodnim skupovima. Antisemitizam je iroko prisutan u savreme- noj evropskoj istoriji sve do danas. Mrnja, koja ponekad prelazi u otvoreno nasilje pre- ma Jevrejima kao zasebnoj verskoj ili manjin- skoj etnickoj grupi, danas je podjednako pri- sutna, samo je pokatkad bolje skrivena i iz- raava se na prikriven nacin. Pojavom faizma pocetkom 20. veka, antisemitizam je postao deo faisticke ideologije. Tokom holokausta, nacisticki reim sistematski je poubijao oko est miliona Jevreja, samo zato to su bili Je- vreji. Naalost, napadi na jevrejske zajednice i naslede ni danas nisu retkost i brojne neona- cisticke grupe otvoreno izraavaju svoje anti- semitske poglede. tavie, sve veci broj inter- net stranica i literature koja sadri nacisticku propagandu doprinose zabrinjavajucem raz- voju situacije u svetu. 4. PRIMENA I PRACENJE Cinjenica da diskriminacija predstavlja jedno od najcecih krenja ljudskih prava pokazuje koliko toga tek treba da se ucini u toj oblasti. U nacelu, primena medunarodnih instrume- nata ljudskih prava odgovornost je drava, pa stoga drave treba da ratifikuju i primenjuju instrumente za suzbijanje rasne diskriminaci- je. Efikasna primena medunarodnih standar- da moe se garantovati jedino ako postoje de- lotvorni sistemi pracenja i snani mehanizmi sprovodenja. Konvencijom o ukidanju rasne diskriminacije, osim to su odredene obaveze drava ugovornica, takode je osnovan Komi- tet za ukidanje rasne diskriminacije (CERD), koji je bio prvo ugovorno telo UN za nadzor i pracenje sprovodenja Konvencije i podsticanje njene dosledne primene. Sistem se sastoji od tri postupka: postupka izveta- vanja obaveznog za sve drave ugovornice, postupka medudravnih predstavki koji je na raspolaganju svim dravama ugovornica- ma, i prava na predstavku - izjavu - kojom se pojedinci ili grupe pod jurisdikcijom drave ugovornice obracaju Komitetu ako su im pre- krena prava. Buduci da se rasizam i ksenofobija u proteklih nekoliko decenija sve vie iskazuju, meduna- rodna zajednica je obnovila napore na njiho- vom suzbijanju. Komisija za ljudska prava imenovala je Posebnog izvestioca za savre- mene oblike rasizma (tu dunost trenutno obavlja Doudou Dine iz Senegala) sa zadat- kom da istrauje slucajeve savremenih oblika rasizma i rasne diskriminacije. Sledeci vaan instrument pracenja su antidi- skriminacijski ili antirasisticki ombudsma- ni. Obicno se postavljaju na nacionalnom ni- vou i imaju vanu ulogu u dokumentovanju slucajeva diskriminacije, informisanju o naci- onalnim i medunarodnim propisima i izna- laenju mogucih reenja. Proteklih decenija sve vie se koriste meduna- rodni mehanizmi i instrumenti za pracenje i sprovodenje antidiskriminacijskih nacela. Medutim, vanost preventivnih strategija, poput sistema za rano upozoravanje, pre- ventivnih inspekcijskih mehanizama, hit- nih postupaka, kao i informisanja i obrazo- vanja gradana, dugo je bila potcenjena, cime se proputala mogucnost efikasnog suprot- stavljanja diskriminaciji i rasizmu, buduci da navedene strategije zaustavljaju te pojave u samom korenu. NEDISKRIMINACIJA FBI je 2001. godine u SAD primio ukupno 9.721 prijavu izvrenja krivicnih dela motivi- sanih predrasudama: a. 44,9 % motivisanih rasnim predrasudama b. 21,6 % motivisanih etnickim/nacionalnim poreklom c. 18,6 % motivisanih verskom netolerancijom d. 14,3 % motivisanih predrasudama o polnoj orijentaciji e. 0,4 % motivisanih predrasudom o invalid- nosti IZVOR: KONSOLIDOVANI IZVETAJ O KRIMINALU, STATISTIKA O ZLOCINU MRNJE, FEDERALNI ISTRANI BIRO (FBI), 2001. Jaz izmedu slova zakona i zakona u praksi: Ratifikovane konvencije, deklaracije i planovi delovanja samo su korak u susret pravoj strategiji borbe protiv rasizma i diskri- minacije. Ako nisu potpuno primenjene i sprovedene u praksi, uticaj im je ogranicen. Efikasna primena trai cvrstu politicku volju, koja naalost u stvarnosti cesto mora ustuk- nuti pred drugim politickim interesima. U tom kontekstu ne sme se potceniti velika ulo- ga nevladinih organizacija i ogranizacija u Cesto je lake sablazniti se nad nepravdom na drugom kraju sveta nego nad ugnjetavanjem i diskriminacijom u sopstvenoj ulici. CARL T. ROWAN zajednici, koje sprovode dalekosene kam- panje i projekte, lobiraju i vre pritisak na vla- de kako bi ispunile svoje nacionalne i medunarodne obaveze. ta MI moemo uciniti? Pravi izazov nije zatita od diskriminacije ili nje- no kanjavanje, nego sprecavanje diskriminaci- je, to znaci odvracanje dela diskriminacije pre nego to se dogode. Stoga je neophodno raditi na stavovima i uverenjima, kao i na postupcima i ponaanju koje iz njih proizlazi. Taj teak zada- tak moe se izvriti samo putem institucionali- zovanog obrazovanja za ljudska prava, lokalnog informisanja odozdo prema gore i punog uceca nacionalnih vlasti u saradnji sa svim relevantnim nedravnim akterima. Nadgledanje diskriminacionog ili rasistickog delovanja: Vano je razviti moralnu hrabrost, umeati se ako je moguce, prijaviti primecene slucajeve ili incidente nadlenim institucija- ma i obratiti se postojecim nacionalnim i medunarodnim telima, poput CERD UN ili na- cionalnih ombudsmana. Uopte, svaki pojedinac moe naci nacine na koje organizacije u zajednici mogu saradivati na promovisanju pozitivnih medurasnih od- nosa i podsticanju dijaloga o rasizmu i ljud- skim pravima u svojoj sredini. NEDISKRIMINACIJA DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Dobrovoljni kodeks ponaanja u privatnom sektoru Mnoge multinacionalne kompanije (npr. Ni- ke, Reebok, Daimler Chrysler, Volkswagen, Hennes & Mauritz) uspostavile su samooba- vezujuce kodekse ponaanja za sebe i svoje partnere, uz ostalo, radi sprecavanja rasne diskriminacije. Suzbijanje rasizma u evropskoj fudbalskoj ligi Unija evropskih fudbalskih saveza (UEFA) izdala je plan delovanja u deset tacaka, gde daje razlicite mere kojima podstice klubove na antirasisticke kampanje medu navijacima, igracima i zvanicnicima. Plan obuhvata mere poput pokretanja disciplinskog postupka pro- tiv igraca koji ucestvuju u rasnom zlostavljan- ju, ili javnih izjava kojima se osuduje rasi- sticko pevanje na utakmicama. Zatim, UEFA novcano pomae Mreu za fud- bal protiv rasizma u Evropi (FARE), koja po- drava i koordinira akcije na lokalnom i naci- onalnom nivou za suzbijanje rasizma i kseno- fobije u fudbalu irom Evrope. Ukidanje apartheida U slucaju AZAPO protiv predsednika Juno- africke Republike Komisije za istinu i pomi- renje June Afrike, sudija Mahomed, ta- danji zamenik predsednika Ustavnog suda, izjavio je: Decenijama je istorijom June Afrike dominirao duboki sukob izmedu be- lacke manjine koja je drala potpunu kontro- lu nad dravnim politickim instrumentima i crnacke vecine koja se nastojala odupreti toj dominaciji. Najveca rtva tog sukoba bila su osnovna ljudska prava, buduci da je otpor onih kojima su ona bila uskracivana, nad- vladavan zakonima skrojenim upravo radi slamanja otpora (. . .). Ubrzo nakon dola- sku na vlast 1948. godine, Nacionalna stranka pocela je donositi zakone koji su imali za cilj da odele rase u Junoj Africi, od cega i dolazi rec apartheid (engl. apart - odeljeno). Belci su uivali povlastice u svim oblastima ivota. Najzad je svima postalo jasno da Juna Afri- ka srlja u ponor, pa su ubrzo nakon ukidanja zabrane delovanja Africkog nacionalnog kon- gresa i drugih oslobodilackih pokreta i putanja iz zatvora Nelsona Mandele, cuve- nog vode Africkog nacionalnog kongresa i ka- snijeg predsednika June Afrike, u februaru 1990. godine otpoceti pregovori za demokra- tizaciju zemlje. Rasizam poniava i onoga na koga je mrnja usmerena i onoga koji mrzi, zato to rasisti, osporavajuci potpunu ljudskost drugima, izdaju ljudskost u sebi samima. Kao i plemenske podele, fundamentalizam, homofobija i svaki drugi plitki odnos prema drugima, rasizam se usredsreduje na ono TO vi jeste, a zanemaruje ono KO vi jeste. Rasizam vidi samo etiketu ne i osobu koja je nosi. Rasizam voli nas, a mrzi njih , a da nikada ne otkriva pravi identitet njih. TIMOTHY FINDLEY Prvi demokratski izbori odrani su u aprilu 1994. godine, nakon vie od tri veka kolonija- lizma i ugnjetavanja. Ocigledno je da su posledice diskriminacije jo uvek vidno izraene i bice potrebno vero- vatno mnogo generacija da potpuno iceznu, ali Ustavom i Poveljom prava postavljen je te- melj jasnoj zabrani nepravedne diskriminaci- je. NEDISKRIMINACIJA 2. TRENDOVI Odnos izmedu siromatva i rasizma/ksenofobije Moguci odnos izmedu siromatva, s jedne strane, i rasizma i ksenofobije, s druge strane, moe se posmatrati na razlicite nacine. Da li rasizam i ksenofobija izazivaju siromatvo? Da li siromatvo vodi do aktivnih ili pasivnih oblika rasizma ili ksenofobije? Na ta pitanja nema nedvosmislenih odgovora; interpretaci- je razlicitih studija i istraivanja medusobno se veoma razlikuju. Medutim, sve vie strucnjaka potvrduje da postoji povezanost. U mnogim delovima sveta siromatvo proizla- zi iz etnickog porekla. Prema Ministarstvu poljoprivrede SAD, problem nebezbednosti ishrane i stopa gladi cak su tri puta vii u afro- americkim i hispanoamerickim nego u be- lackim domacinstvima. Manjinske imigrant- ske zajednice suocavaju se s nematinom irom sveta. Cesto je tome uzrok rasizam (na primer, prepreke ravnopravnom ucecu na tritu rada). Izuzetno je sporno pitanje, oko kojeg se vode rasprave, jesu li siromani drutveni slojevi skloniji rasizmu nego ostali. Neki strucnjaci isticu da je siromano stanovnitvo u proseku slabije obrazovano. Iz toga izvode zakljucak da, iako rasizam sigurno postoji i medu viim klasama visoko obrazovanih, veca verovat- noca je postojanje rasistickih stavova medu si- romanim stanovnitvom koje je slabije obra- zovano. Medutim, njihov rasizam moe se od- rediti kao stav iskljucivosti kome je glavna mo- tivacija borba za vlastiti opstanak, a ne rasi- sticka ideologija. Rasizam na Internetu Internet je postao forum za vie od 300 milio- na potencijalnih korisnika irom sveta. To je vaan medij za sve drutvene aktere. Medutin, mogucnosti koje nudi taj takozvani super-autoput za informisanje i zabavu na globalnom nivou imaju i svoju tamnu stranu. Rasisticke, nasilnicke i ekstremisticke organi- zacije i grupe brzo su naucile koristiti i zlou- potrebljavati taj medij. Rasizam na Internetu predstavlja sve veci problem. Prema go- dinjem izvetaju Evropskog centra za pracenje rasizma i ksenofobije (EUMC) iz 1999. godine, 1995. godine postojala je samo jedna internet stranica koja je podsticala na rasnu mrnju. Do novembra 1997. godine po- brojano je vec 600 stranica, a u januaru 1999. godine 1.429. Pretpostavlja se da mnoge stranice jo nisu ni otkrivene. Suzbijanje ekstremizma na Internetu nailazi na ogromne tehnoloke i pravne tekoce. Ra- sisticki materijal na Internetu postace protiv- zakonit u Evropi, buduci da je Savet Evrope izglasao Dodatni protokol uz Konvenciju o sajber-kriminalu. U Protokolu se dela rasi- sticke i ksenofobicne prirode pocinjena putem kompjuterskih sistema proglaavaju kri- vicnim delima. Pretpostavlja se da ce Protokol posluiti kao uzor za dalji razvoj u toj oblasti. Antiislamizam: Posledice 11. septembra 2001. U nedelji dana posle napada 11. septembra 2001. godine na teritoriji SAD zabeleeno je 540 napada na Amerikance arapskog porekla i najmanje 200 napada na sike (indijskog po- rekla), dok je, poredenja radi, od pocetka 2001. godine do 11. septembra zabeleeno ukupno 600 napada na Amerikance arapskog porekla (prema Vodicu za ponaanje u kri- znim situacijama, Amnesty International, 2001). Modul Verske slobode. U Evropi su statistike slicne. U sledecem clan- ku naveden je licni primer koji ilustruje izne- sene podatke i moe posluiti kao polazite za raspravu: NEDISKRIMINACIJA (Delovi intervjua americkog novinara s mla- dom americkom dravljankom poreklom iz Bangladea): (. . .) Seema ima 18 godina, upravo je zavri- la srednju kolu. Rodena je u Bangladeu, a skoro polovinu ivota provela je u Sjedinjenim Americkim Dravama, u Wudsajdu, Kvins, u Njujorku. Najstarija od troje dece u porodici doseljenika, sitna, ozbiljna, i, kako sama za sebe kae, sklona neprestanoj zabrinutosti. Brine je, rekla je, kako ce svaki njen postupak uticati na njenu porodicu (. . .). Seema govori engleski sa izgovorom karakteristicnim za Kvins, uz blago bengalski naglasak. Drav- ljanka je SAD. No, istini za volju, rekla je, ne moe se smatrati Amerikankom. Prvo Ben- galka, rekla je, s prizvukom zbunjenosti oko pitanja to coveka cini Amerikancem (. . .) Ta- kva pitanja uvek su pratila devojke poput nje, a zbog 11. septembra ona su jasno izbila na svetlo dana. Nedeljama posle napada musli- manske devojke koje je poznavala nisu nosile maramu na glavi. (Seema je muslimanka, ali ne pokriva glavu). Mladici su brijali bradu. Neki mladici koji su nosili turbane bili su pre- tuceni, iako nisu bili muslimani. Njen otac, radnik u restoranu, bojao se da ce izgubiti po- sao. Njena majka bojala se da hoda u svojim irokim haljinama od podzemne eleznice do kuce. A najgore je bilo u koli. Jednom prili- kom kad je uciteljica klicanjem izrazila zado- voljstvo zbog bombardovanja Avganistana, Seema je, seca se, dignula ruku da spomene avganistanske civile, ali su je kolski drugovi ismejali. Neka druga uciteljica rekla je neto o tome kako je John Walker Lindh, navodni simpatizer Talibana iz Kalifornije, potpao pod cari islama. Seema se zgrcila. Rekla je: Islam nije veticiji, niti nekakva magija (. . .). IZVOR: ODLOMCI IZ CLANKA OBJAVLJENOG U NEW YORK TI- MESU 7. JULA 2002. NOSITI TERET SVETA, NA TAKO USKIM RAMENIMA, SOMINI SENGUPTA (NYT), IZVOR- NO 831 REC PITANJA ZA RASPRAVU Koja prava su prekrena u ovoj prici? ta rtve mogu uciniti kako bi ponovo ostvarile svoja prava? Koja pitanja ste sebi postavljali posle 11. septembra? Smatrate li da dogadaji od 11. septembra treba da promene ljudska prava? Ko odlucuje o tome koja se prava odnose na pojedine ljude? 3. HRONOLOGIJA Najvaniji koraci u istoriji suzbijanja rasne diskriminacije: 1945: Povelja Ujedinjenih nacija (clan 1, stav 3) 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra- vima (cl. 1 i 2) 1963: Deklaracija UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije 1965: Medunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) 1973: Medunarodna konvencija o sprecavanju i kanjavanju zlocina apartheida (clan 1, stav 1) 1978: Deklaracija UNESCO o rasi i rasnim predrasudama 1978: Prva svetska konferencija u enevi o su- zbijanju rasizma i rasne diskriminacije 1983: Druga svetska konferencija u enevi o suzbijanju rasizma i rasne diskrimina- cije 1998: Statut Medunarodnog krivicnog suda 2002: Treca svetska konferencija protiv rasi- zma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodnih oblika netolerancije (Deklara- cija i program delovanja) NEDISKRIMINACIJA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I. SVA LJUDSKA BICA RAAJU SE JEDNAKA DEO I: UVOD Razgovorom o diskriminaciji ljudi se mogu upoznati s njenim uzrocima i mehanizmima, ali razgovor nikad ne deluje na coveka tako snano kako na njega deluju osecaji koje proivljava kao rtva diskriminacije. Stoga ova aktivnost omogucuje ucesnicima da pre- poznaju i licno doive diskriminaciju. DEO II: OPTE INFORMACIJE O VEBI Tip aktivnosti: jednokratna aktivnost Ciljevi i zadaci: omoguciti ucesnicima da in- telektualno i emocionalno upoznaju diskrimi- naciju Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 15 - 20 Vreme: 30 - 60 minuta Materijal: nasumice odabrani predmeti, kre- da, veliki blok i hemijske olovke Potrebne vetine: razmatranje svih aspekata empatija DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEBI Opis aktivnosti/uputstva: Podelite ucesnike u manje grupe. Od neke grupe zatraite da navedu pet prednosti i pet nedostataka pripadanja enskom po- lu/etnickoj manjini/seksualnoj manjini, a druge da ucine to isto za pripadanje mu- kom polu/etnickoj vecini/heteroseksual- cima. Upiite rezultate na veliki blok i zatraite od ucesnika da brojkama od 1 do 5 ocene koliko je svako od navedenih svojstava vano u ivotu pojedinca (5 oznacava vr- lo vano, 1 oznacava nevano) Na podu nacrtajte pocetnu crtu i zatraite od ucesnika da stanu iza nje. Recite im da su tek rodene bebe, rodene slobodne i jednake. Potom neka svaki ucesnik izradi karticu na kojoj ce napisati da li je muko ili ensko, pripadnik vecinske grupe ili pripadnik manjinske grupe. Tada po redu citajte prednosti i nedostatke svake grupe i ocene koje su im dodeljene. Clanovi doticne grupe treba da stupe na- pred ili nazad, zavisno od ocena (npr. prednost sa ocenom 5 znaci da ce clanovi te grupe stupiti pet koraka napred, nedo- statak sa ocenom 3 znaci da stupaju tri ko- raka nazad). Ucesnici ne smeju razgovara- ti za vreme aktivnosti. Kada se grupe udalje jedne od drugih, pre- stanite sa citanjem i zamolite ucesnike da se okrenu i pogledaju jedni druge. Pitajte nekoliko ucesnika iz svake grupe: Kako se osecate u svom poloaju? elite li neto reci osobama iz drugih grupa? Kako biste se osecali da ste u nekoj drugoj grupi? Povratna informacija: Okupite se u krugu i zamolite ucesnike da ukratko izraze osecaje i misli koje su im se javljale tokom aktivnosti. Metodoloki saveti: Ako ucesnici sami ne spomenu, ne zaboravite da naglasite kumulativni i proizvoljni aspekt diskriminacije. Predlozi za varijacije: Ova aktivnost moe se prilagoditi za bilo koju temu ili ciljnu grupu, zavisno od pitanja koja se obraduju. DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: ljudska prava uopte, prava ena, prava manjina IZVOR: PRILAGOENO IZ KNJIGE METODOLOGIJE OBRAZO- VANJA ZA LJUDSKA PRAVA, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA, UNIVERZITET U MINESOTI. NEDISKRIMINACIJA AKTIVNOST II. POGODI KO DOLAZI NA VECERU DEO I: UVOD Mali broj ljudi sebe smatra rasistima, ali kad je porodica u pitanju ... ta bi rekli vai rodi- telji da im predstavite svog mladica ili devoj- ku drukcije boje koe od vae (ili druge vere, ili polne orijentacije, ili sa invaliditetom ...)? Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: naglaavanje uloge porodice u izgradnji i prenoenju vrednosti analiziranje poruka koje mladi dobijaju u porodici analiziranje vrednosti koje stoje iza tih po- ruka Ciljna grupa: mladi Velicina grupe/organizacija: 8 - 30 Vreme: 45 - 60 minuta Priprema: kartice sa ulogama (ako ih ne pri- preme ucesnici) Materijal: papir i olovke za posebne posma- trace Potrebne vetine: socijalne vetine: sluanje drugih, postavljanje pitanja, reavanje proble- ma; vetine kritickog miljenja: logicko raz- miljanje, kriticko analiziranje. DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uputstva (jedna od mogucih varijacija: be- lacka porodica - roditelji i dvoje dece, kci od 25 godina, njen mladic iz neke africke zem- lje). Objasnite grupi da treba da pripreme i odigra- ju porodicni razgovor: devojka saoptava roditeljima da odlazi da ivi sa svojim mla- dicem. Zatraite od ucesnika da zamisle raz- govor izmedu devojke i njenih roditelja, sestre ili brata i mladica. Podelite ucesnike u onoli- ko grupa koliko ima uloga. Svaka grupa treba da osmisli ulogu jednog clana porodice i oda- bere osobu koja ce odigrati tu ulogu. Izvodenje uloga: Zatraite dobrovoljce za ulogu posebnih po- smatraca, po jednog za svaku ulogu, sa zadat- kom da zapisuje sve argumente koje izvodac uloge koristi. Ostali ucesnici su opti posma- traci. U sredinu prostorije postavite onoliko stolica koliko ima izvodaca uloga. Prostorija predstavlja dnevnu sobu, mesto odvijanja po- rodicnog razgovora. Dajte znak za pocetak igre uloga. Kad prode 15 minuta, zavisno od razvoja radnje, dajte znak za kraj. Povratna informacija: Najpre svim izvodacima uloga omogucite da kau kako su se osecali. Tada zamolite poseb- ne posmatrace da procitaju argumente koje su izvodaci koristili. Potom moete poceti optu raspravu. Tokom rasprave moete na- glasiti pitanja razlicitih drutvenih i kulturnih sredina, rodnog identiteta, homoseksualnosti (ta ako je kci predstavila svoju devojku, a sin svog mladica?) itd. Metodoloki saveti: Ako je grupa od ranije upoznata sa igranjem uloga, dalja uputstva nisu potrebna. Ako nije, vano je naglasiti da igranje uloga nije isto to i gluma. Dok predstavlja odredenu ulogu ili stav, izvodac uloge ostaje ono to jeste, a glu- mac tumaci lik koji se razlikuje od njega sa- mog ili nje same. NEDISKRIMINACIJA REFERENCE Predlozi za varijacije: Ako nema puno vremena za aktivnost, vodi- telj moe pripremiti kartice sa ulogama. Pre- porucuje se prilagodavanje aktivnosti drutvenoj i kulturnoj stvarnosti ucesnika. Porodici ne treba predstaviti egzoticnu oso- bu, nego nekoga koga mogu susresti svaki dan na ulici - ukljucujuci pripadnike razlicitih manjina, odnosno razlicitih drutvenih i kul- turnih sredina. DEO IV: NASTAVAK Ako uspete da nabavite snimak, bilo bi dobro pogledati stari film s Katherine Hepburn i Spencerom Tracyjem Pogodi ko dolazi na veceru, kao vecernju razonodu. Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: prava manjina, imigracija, sukob civilizacija IZVOR: PRILAGOENO IZ KNJIGE SVI RAZLICITI SVI JEDNA- KI: OBRAZOVNI PAKET: IDEJE, IZVORI, METODE I AK- TIVNOSTI ZA NEFORMALNO INTERKULTURNO OBRA- ZOVANJE MLADIH I ODRASLIH. EVROPSKI CENTAR ZA MLADE, 1995. Allport, Gordon. [1954.] 1988. The Nature of Prejudice. Cam- bridge: Perseus Publishing. Amnesty International USA, 2001. September 11th Crisis Re- sponse Guide, Human Rights Education Program. New York: Amnesty International. Anti-Defamation League. 1999. Poisoning the Web: Hatred Online, An ADL Report on Internet Bigotry, Extremism and Vi- olence. New York: Anti-Defamation League. BBC News. 2001. Europes Neglected Race. Dostupno na adre- si: http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1525617.stm. Burgmer, Christoph, ( ur.). 1999. Rassismus in der Diskussi- on. Berlin: Elefanten Press Berlin. Capitanchik, David i Michael Whine. 1996. The Governance of Cyberspace: Racism on the Internet. Dostupno na adresi: http://www.media-awareness.ca/eng/issues/internet/resour- ce/jpr.htm. Cervenakova, Anna. 2001. Institutionalised Racism and Ro- ma. Speech held at panel discussion, Institutionalised Ra- cism/Castism. NGO Forum of the World Conference on Ra- cism. Constitutional Court of South Africa. Case AZAPO v. Presi- dent of the Republic of South Africa. Dostupno na adresi: www.concourt.gov.za/idex.html. Council of Europe. 2002. COMPASS, A Manual on Human Rights Education with Young People. Council of Europe, Stras- bourg: Council of Europe. Danckwortt, Barbara, Thorsten Querg i Claudia Schningh, ( ur.). 1995. Historische Rassismusforschung. Ideologien-Tter- Opfer. Hamburg: Argument Vlg. European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia (EUMC). 2001. Statement on Behalf of EUMC at Public Hearing of the EC Regarding Computer-Related Crime. Brussels. Dostup- no na adresi: http://europa.eu.int/ISPO/eif/InternetPoliciesSi- te/Crime/PublicHearingPresentations/EUMC.html. Flinterman, Cees i Catherine Henderson. 1999. Special Hu- man Rights Treaties. Uredili Raija Hanski i Markku Suksi. An Introduction to the International Protection of Human Rights. Turku/Abo: Institute for Human Rights, Abo Akademi Univer- sity. Geiss, Imanuel. 1988. Geschichte des Rassismus. Frankfurt: Suhrkamp. Hagendoorn, Louk. 1999. Introduction: A Model of the Effects of Education on Prejudice and Racism. Uredili Louk Hagendo- orn i Shervin Nekuee. Education and Racism. Aldershot: Ashga- te Publishing Ltd. Heckmann, Friedrich. 2001. Racism, Xenophobia, Anti-Semi- tism: Conceptual Issues in the Raxen Project. Paper read at Ra- xen Workshop, 5 6 November in Vienna, ustria. Jackson, Andrew. 2001. Poverty and Racism. Article based on a presentation made to the Canadian Human Rights Commis- sions Forum on Racism, 21 March. Dostupno na adresi: http://www.ccsd.ca/perception/244/racism.htm. Jusuf, Ester I. 2000. About Racism. Preuzeto iz: Jennie S. Bev. 2000. Human Rights Law and Issues. Dostupno na adresi: http://www.suite101.com/article.cfm/human_rights/43265. Kongidou, Dimitri, Evangelia Tressou-Mylona i Georgios Tsiakalos. 1994. Rassismus und Soziale Ausgrenzung unter Bedingungen von Armut. UredioSiegfried Jger. Aus der Werk- statt: Antirassistische Praxen. Konzepte Erfahrungen For- schung. Duisburg: DISS. NEDISKRIMINACIJA Lodenius, Anna-Lea for Save the Children Sweden. 2000. How to Fight Racism on the Internet. Dostupno na adresi: http://www.rb.se/pdf/HowToFightRacismOnTheInter- net.PDF. Maddex, Robert L. 2000. International Encyclopedia of Hu- man Rights, Freedoms, Abuses, and Remedies. Washington: CQ Press. Marschik, Nikolaus. 1999. Die UN-Rassendiskri-minierung- skonvention im sterreichischen Recht. Wien: Verlag sterre- ich. Morawa, Alexander H. E. 2002. The Concept of Non-Discrimi- nation: An Introductory Comment. Journal on Ethnopolitics and Minority Issues in Europe (Flensburg), no. 3/2002. Nowak Manfred. 2000. Civil and Political rights. Uredio Ja- nusz Symonides. Human Rights: Concept and Standards. Pa- ris: UNESCO Publishing. Nowak Manfred. 2002. Einfhrung in das Internationale Menschenrechtssystem. Wien: NWV. Oxford Advanced Learners Dictionary. 2000. Dostupno na adresi: http://www1.oup.co.uk/elt/oald/. Reardon, Betty A. 1995. Educating for Human Dignity, Lear- ning about Rights and Responsibilities. Philadelphia: niversity of Pennsylvania Press. Reardon, Betty A. 1997. Tolerance the Threshold of Peace. vol.1. Paris: UNESCO Publishing. Taran, Patrick A. 2001. Foundations of Dignity, Current Dyna- mics of Migration and the Response of International Standards. Speech held at parallel event of World Conference on Racism and Xenophobia in Durban 2001. Dostupno na adresi: http://www.december18.net/UNWConfNGO16.htm. UNESCO & Office of High Commissioner of Human Rights. 2001. United To Combat Racism, Selected Articles and Stan- dard-setting Instruments. Paris: UNESCOPublishing. Zivilcourage i Anti-Rassismus-Arbeit (ZARA). 2001. Racism Report: Case Reports on Racist Excesses and Structures in Austria. Vienna: Manz Crossmedia. Kok, Anton. Human Rights Centre of University of Pretoria, November 2002. Special contribution to the Module on Apartheid in South Africa. DODATNE INFORMACIJE Anti Racism Network: http://www.antiracismnet.org Commission for Racial Equality: http://www.cre.gov.uk. Convention on the Elimination of All Forms of Racial Di- scrimination: http://193.194.138.190/html/menu3/b/d_icerd.htm Committee on the Elimination of Racial Discrimination: http://193.194.138.190/html/menu2/6/cerd.htm ECRI European Commission against Racism and Intolerance: http://www.ecir.coe.int ENAR European Network against Racism: http://www.enar-eu.org European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia: http://www.eumc.at European Roma Rights Centre: http://www.errc.org Focus on the Global South: http://www.focusweb.org Football Against Racism in Europe: http://www.farenet.org/ International Movement Against All Forms of Discriminati- on and Racism: http://www.imadr.org South African Human Rights Commission: http://www.sahrc.org.za The Asia Foundation: http://www.asiafoundation.org Third World Network: http://www.twnside.org.sg United Nations High Commissioner on Human Rights: http://www.unhchr.ch United Nations World Conference against Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Related Intolerance: http://www.unhchr.ch/html/racism/program.htm PRAVO NA ZDRAVLJE DRUTVENE IMPLIKACIJE NAPREDAK NAUKE DOSTUPNOST I KVALITET Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeduje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljucujuci ishranu, odecu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne slube. CLAN 25 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA PRAVO NA ZDRAVLJE PRICA ZA ILUSTRACIJU Maryam ima 36 godina i majka je estoro de-vremena da ode u ambulantu, osim kad su joj je pritekao u pomoc. ena je vlasnitvo mua. ce. Odrasla je na selu, daleko od urbanih sre-deca bila bolesna, ali se nije usudivala da raz-Buduci da nije mogla otici na pijacu i neto dita. Napustila je kolu posle drugog razreda. govara s bolnicarkom o kontracepciji. Iako je prodati, niti je mogla obradivati vrt, ona i de- Roditelji su joj bili siromani, a kola je bila razumela Maryamino lokalno narecje, bol-ca gotovo su umrli od gladi. udaljena cetiri sata hoda od njihovog sela. nicarka je govorila dominantnim jezikom koji Njen otac je smatrao da je kolovanje enskog se govori u glavnom gradu i medu kolovani-Maryam je osecala da ce se nasilje nastaviti. deteta gubitak vremena i truda, buduci da su ma. Maryam se bojala bolnicarke. Strahovala je za svoj ivot i ivot dece. Sanjala devojke predodredene za udaju, a ne za za-je vlastitu smrt i znala je da mora otici. Cim je radivanje za ivot. Maryamin ivot bio je duga saga o nasilju, si-ponovo mogla hodati, uzela je dvoje najmlade romatvu i oskudici. Borila se da odri telo i dece i napustila selo. Sada ivi u drugom selu, Kada joj je bilo 12 godina, Maryam je obre-duu, uz nekoliko trudnoca i brigu o deci. Ob-izbeglica u vlastitoj zemlji, u strahu da ce je zana u skladu s lokalnim obicajem. U esna-radivala je komadic zemlje kako bi prehranila mu pronaci i vratiti kuci. estoj godini udali su je za mukarca koji je decu, buduci da joj mu nije davao dovoljno bio u ranim pedesetim godinama. Mla-novca. Obratila se svojim roditeljima, pa cak i (Prilagodeno iz nastavnog programa za obuku doenja je njenom ocu platio dosta veliku su-misionaru koji je bio u poseti. Svi su joj govo-Svetske zdravstvene organizacije Rod i prava u mu novca. Vec sledece godine rodila je sina. rili da bude posluna muu i podsecali je na to reproduktivnom zdravlju) Dete je rodeno mrtvo. Lokalna bolnica bila je da je njeno mesto uz njega i porodicu. udaljena od sela 10 km i nije obavljala po- rodaje. Maryam je verovala da je dete rodeno Jednoga dana mu je optuio Maryam da mrtvo zbog toga to ju je mu tokom trud-pravi drutvo drugom mukarcu. Tvrdio je noce cesto tukao. Medutim, njena porodica i da ju je na pijacni dan video kako se smeje i mnogi seljani krivili su nju za mrtvorodence. razgovara s nekim mukarcem iz sela. Kada se usprotivila, nekoliko puta ju je udario, sruivi Maryam nije imala elju za snoaj s muem. je na zemlju, nazivajuci je droljom i zaklinjuci Bojala se i njega i trudnoce. On je smatrao svo-se da ce osvetiti sramotu koju mu je nanela. jim pravom da ima snoaj s njom i redovno ju Maryam je bila teko povredena; mislila je da je na to prisiljavao. Nije elela da ponovo za-su joj slomljena rebra. Nedeljama nije mogla trudni, ali nije imala izbora. Posecivala je lo-izaci iz kuce. Nije imala novca da plati pregled kalnog travara, pila biljne napitke i nosila u ambulanti, niti prevoz do tamo. Iako su ne- amajlije, ali bez rezultata. Malo kad je imala ki iz sela mislili da je mu preterao, niko joj ni- PRAVO NA ZDRAVLJE PITANJA ZA RASPRAVU Razmotrite dole navedena pitanja s gledita definicije zdravlja iz Ustava Svetske zdrav- stvene organizacije (WHO) od 1946. godine: stanje potpunog fizickog, psihickog i drutve- nog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti. 1. Kada su poceli Maryamini problemi? 6. Iako u njenom podrucju postoji ambulanta, da li je Maryam imala kakve koristi od nje? Objasnite. 7. Pogledajte donji grafikon: U njemu se pri- kazuju veze izmedu zdravlja i ljudskih pra- va. Koje od tih veza se neposredno odnose na probleme izloene u Maryaminoj prici? Primeri veza izmedu zdravlja i ljudskih prava Mucenje Mucenje 2. Kako su se prema njoj odnosili ljudi koji su bili na poziciji moci (otac, suprug, bol-tetni tradicionalni Nasilje nad enama i decom nicarka, misionar)? Zato? postupci 3. Kako je siromatvo uticalo na ivot Maryam i njene dece? ta mislite, jesu li Krenja ljudskih prava koja Maryam i njen suprug bili podjednako siro-vode loem zdravlju mani? 4. Kako biste poredali pojedine grupe Pravo na Pravo na zdravlje ucece Sloboda od diskriminacije Pravo na informisanje Pravo na privatnost (mukarce, ene i decu) u Maryaminoj za- jednici prema poloaju i moci koju su ima- le u zajednici? Objasnite. 5. ta bi Maryam trebalo da zna kako bi pro- Promovisanje ili Smanjivanje Zdravlje i ljudska prava Pravo na obrazovanje menila okolnosti svog ivota i ivota svoje krenje ljudskih podlonosti Pravo na hranu prava putem bolestima putem dece? i ishranjenost unapredenja zdravlja ljudskih prava Sloboda od diskriminacije PRAVO NA ZDRAVLJE POTREBNO JE ZNATI 1. PRAVO NA ZDRAVLJE U IREM KONTEKSTU Ljudsko pravo na zdravlje predstavlja veliki, sloeni sklop medusobno prepletenih pitanja, zato to su zdravlje i blagostanje povezani sa svim stadijumima i aspektima ivota. Poseb- na prava koja se odnose na zdravlje navode se u medunarodnim dokumentima za ljudska prava. U sutini, sva ljudska prava su meduza- visna i medusobno povezana. Zato se ostva- renje ljudskih prava, isto kao i njihovo zane- marivanje ili krenje, uvek odnosi na veci broj ljudskih prava, a ne samo na jedno pravo. Nji- hova medupovezanost postaje ocigledna ako se uzme u obzir da ljudsko blagostanje (tj. zdravlje) zahteva zadovoljenje svih ljudskih potreba, bilo fiziolokih, poput potrebe za va- zduhom, vodom, hranom i polnim odnosom, bilo drutvenih i psihickih, poput potrebe za ljubavlju i pripadanjem prijateljima, porodici i zajednici. Pod ljudskim pravima podrazumevaju se oba- veze drava da doprinose ispunjenju navedenih potreba i omoguce grupama i pojedincima ivot u dostojanstvu. Nakon zavretka Drugog svetskog rata u Povelji Ujedinjenih nacija propi- sano je da drave clanice imaju obaveze u po- gledu ljudskih prava. Ljudsko pravo na zdravlje Kao iva bica, svi elimo da ostvarimo srecu i izbegnemo patnju. Naa elja za zdravljem, za potpunim fizickim i psihickim blagostanjem, izraz je te tenje, jer svako eli da bude dobro, niko ne eli da bude bolestan. U skladu s tim, zdravlje nije tek licna stvar, nego briga svih, odgovornost sviju nas. DALAI LAMA izricito se pominje u clanu 25 Univerzalne de- klaracije o ljudskim pravima iz 1948: Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeduje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodi- ce, ukljucujuci ishranu, odecu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne slube U preambuli Ustava Svetske zdravstvene orga- nizacije izloena je iroka, vizionarska defini- cija zdravlja: stanje potpunog fizickog, psi- hickog i drutvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti. U takvom, holi- stickom pristupu zdravlju naglaava se da na zdravlje uticu brojni drutveni cinioci i politi- ke van zdravstvenog sektora. LJUDSKA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE Zbog sve cecih oruanih sukoba i vanrednih stanja, kao i ogromnog broja izbeglica koje trae zatitu od rata i elementarnih nepogo- da, pravo na ivot postaje kljucna odrednica prava na zdravlje. Organizacije poput Medunarodnog komiteta Crvenog krsta, Le- kari za ljudska prava, Lekari bez granica i Le- kari sveta podsticu zdravstvene radnike na primenu standarda ljudskih prava kako bi obezbedili pravo na zdravlje u vanrednim stanjima i drugim situacijama u kojima je ugroena ljudska bezbednost. Nasilje najpogubnije deluje na javno zdravlje i ozbiljna je prepreka ostvarenju prava na zdravlje. Svake godine milioni ljudi umiru od posledica povreda izazvanih nasiljem. Drugi preive, ali ostaju telesni i psihicki invalidi. Nasilje se moe spreciti. Ono je rezultat sloenih cinilaca drutva i okoline. U izveta- jima se navodi da su u zemljama u kojima se dogodilo masovno nasilje, gradanski ili medunarodni sukob, nasilna dela ceca nego u ostalim zemljama. PRAVO NA ZDRAVLJE 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Zdravlje i ljudska prava Zdravlje i ljudska prava tesno su povezani. Njihove dodirne tacke odnose se na nasilje, mucenje, ropstvo, diskriminaciju, vodu, hra- nu, stanovanje, tradicionalne postupke i dru- go. Obaveza potovanja ljudskog prava na zdrav- lje, koja je, prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, deo prava na odgovarajuci ivotni standard, jo je jasnije izraena u cla- nu 12 Medunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR). Taj pakt usvojen je istovremeno kad i Meduna- rodni pakt o gradanskim i politickim pravima (ICCPR). Podela ljudskih prava u dve katego- rije, izraena preko dva pakta, odslikava na- petosti koje su karakterisale period hladnog rata, kada su istocne zemlje davale prvenstvo ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, a zapadne zemlje zagovarale gradanska i poli- ticka prava kao okosnicu ljudskih prava. Do danas je Pakt o gradanskim i politickim pravi- ma ratifikovalo 149 zemalja, a Pakt o ekonom- skim, socijalnim i kulturnim pravima 146 ze- malja; Sjedinjene Drave potpisale su oba pakta, ali ratifikovale samo Pakt o gradanskim i politickim pravima, a Kina je takode potpisa- Jako elim da zdravlje vie ne bude blagoslov za kojim ljudi ceznu, nego ljudsko pravo za koje se bore. KOFI ANNAN la oba pakta, ali ratifikovala samo Pakt o eko- nomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Clan 12 Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je osnovni tekst o pravu na zdravlje: 1. Drave ugovornice ovog pakta priznaju pravo svakog lica da uiva najbolje stanje fizickog i duevnog zdravlja koje moe po- stici. 2. Mere koje ce drave ugovornice ovoga pak- ta preduzeti radi postizanja ovog prava mo- raju obuhvatati mere neophodne za: a. smanjenje broja mrtvorodencadi i decje smrtnosti, kao i zdrav razvoj deteta; b. poboljanje svih vidova higijene okoline i industrijske higijene; c. sprecavanje i lecenje zaraznih, endemskih, profesionalnih i drugih oboljenja, kao i bor- be protiv tih bolesti; d. stvaranje pogodnih uslova za obezbedenje svima lekarskih usluga i nege u slucaju bo- lesti. Postoji niz regionalnih ugovora o ljudskim pravima u kojima se iscrpnije definie pravo na zdravlje, kao to su clan 11 Evropske soci- jalne povelje iz 1961. godine i revidirane Evropske socijalne povelje iz 1996. godine, clan 10 Dodatnog protokola uz Americku kon- venciju o ljudskim pravima u oblasti ekonom- skih, socijalnih i kulturnih prava iz 1988. go- dine, kao i clan 16 Africke povelje o ljudskim pravima i pravima naroda iz 1981. godine. Vlade pristupaju na razlicite nacine svojim obavezama koje proizlaze iz clana 12 Medunarodnog pakta o ekonomskim, socijal- nim i kulturnim pravima, pa je stoga telo ko- je prati primenu Pakta, radi pojanjenja dravnih obaveza, u maju 2000. godine usvo- jilo tumacenje teksta Pakta pod nazivom Opti komentar br. 14. U Optem komentaru navodi se da ostvarenje ljudskog prava na zdravlje zavisi od ostvarenja drugih ljudskih prava, kao to su pravo na ivot, hranu, stano- vanje, rad, obrazovanje, ucece, uivanje u pogodnostima naucnog napretka i njegovih primena, sloboda traenja, primanja i irenja svih vrsta informacija, nediskriminacija, za- brana mucenja i sloboda udruivanja, oku- pljanja i kretanja. PRAVO NA ZDRAVLJE Dostupnost, pristupacnost, prihvatljivost i kvalitet U optem komentaru iznose se cetiri kriteriju- ma prema kojima se vrednuje ostvarivanje prava na zdravlje: Dostupnost ukljucuje efikasnu infrastruktu- ru, dobra, usluge i programe javnog zdravstva i zdravstvene zatite koji moraju biti dostupni u odgovarajucoj kolicini. Pod pristupacnocu zdravstvene infrastruktu- re, dobara i usluga podrazumeva se nediskri- minacija, fizicka pristupacnost, pristupacne cene i odgovarajuce informacije. Prihvatljivost znaci da se u sveukupnoj zdravstvenoj infrastrukturi, dobrima i usluga- ma potuju nacela lekarske etike, kulturne osetljivosti, rodne osetljivosti i osetljivosti za razlicita ivotna doba, kao i da svojom struk- turom zdravstvene institucije omogucuju po- verljivost i poboljavaju zdravlje i zdravstveno stanje svih korisnika. Kvalitet znaci da zdravstvena infrastruktura, dobra i usluge treba da budu naucno, odno- sno medicinski primerene i kvalitetne. Covek je coveku lek. NARODNA POSLOVICA WOLOFA Kad su ga upitali: Kada ce u Atini zavladati pravednost?, Tukidid je odgovorio: Pravednost ce u Atini zavladati kada oni kojima nije nanesena nepravda budu podjednako gnevni kao i oni kojima jeste. Nediskriminacija Diskriminacija na osnovu pola, etnicke pri- padnosti, starosti, drutvenog porekla, vere, telesnog ili duevnog nedostatka, zdravstve- nog stanja, polne orijentacije, nacionalnosti, gradanskog, politickog ili drugog poloaja moe ugroziti ostvarenje prava na zdravlje. U tom kontekstu posebno su vani Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Medunarod- na konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) iz 1965. godine i Medunarodna konvencija o ukidanju svih ob- lika diskriminacije ena (CEDAW) iz 1979. go- dine, u kojima se spominje pristup zdravstve- noj i lekarskoj nezi bez diskriminacije. U cl. 10, 12 i 14 CEDAW potvrduje se jednako pra- vo ena na pristup zdravstvenoj zatiti, to ukljucuje planiranje porodice, odgovarajuce usluge u oblasti reproduktivne zdravstvene zatite i trudnoce, kao i usluge zdravstvene zatite porodice. U Pekinkoj deklaraciji i Platformi za delovanje (1995) podrava se holisticki pristup zdravlju i istice potreba za punim ucecem ena u drutvu: Zdravlje ena obuhvata njihovo emocional- no, socijalno i telesno blagostanje i odredeno je drutvenim, politickim i ekonomskim kon- tekstom u kojem ene ive i biologijom. Neop- hodni uslovi za postizanje optimalnog zdrav- lja su jednakost, ukljucujuci podelu poro- dicnih odgovornosti, razvoj i mir. Ta nacela dolaze u prvi plan u celom sistemu UN, kao i u naporima nevladinih organizacija. ene, de- ca, osobe s posebnim potrebama i starosede- lacki i plemenski narodi neke su od ranjivih, marginalizovanih grupa koje su zdravstveno ugroene zbog diskriminacije. Nacin na koji je pravo na zdravlje razradeno u Pekinkoj de- klaraciji primer je koji svedoci o potrebi da vlade pojacaju svoja nastojanja na punom ostvarenju prava na zdravlje. PRAVO NA ZDRAVLJE Pravo na uivanje pogodnosti predstavlja vanredno stanje koje ugroava op-vecanog protoka robe, novca, usluga, ljudi, naucnog napretka stanak naroda ili drugo vanredno stanje (koje kultura i znanja preko dravnih granica nije Pandemija AIDS upozorila je na potrebu da se opravdava izuzetke u zatiti patenata), pri se pokazala takvom da odri korak s tim tren- lekovi i naucna otkrica brzo ucine dostupnim cemu se podrazumeva da krize javnog zdrav-dom. Istovremeno, multinacionalne kompa- stanovnitvu zemalja u razvoju. Zbog ogra-lja, ukljucujuci krize izazvane HIV/AIDS, tu-nije uspeno izbegavaju odgovornost. Radna nicenja u pristupu protivretroviralnim terapi-berkulozom, malarijom i drugim epidemija-grupa za zdravlje i privredu pri Svetskoj jama porasla je svest o tome da ljudi irom ma, mogu predstavljati vanredno stanje koje zdravstvenoj organizaciji, na primer, napo- sveta, radi ostvarenja najvieg moguceg stan-ugroava opstanak naroda ili drugo vanredno minje da se tetnim stvarima, poput duvana, darda zdravlja, treba da imaju mogucnost da stanje. slobodno trguje, a pri tom se ne obezbeduje koriste otkrica medicinske nauke i slobodno odgovarajuca zatita zdravlja stanovnitva. sprovode naucna istraivanja. Vlade su jo u Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje clanu 15 Medunarodnog pakta o ekonom-Od 1970. godine globalizacija duboko menja Protivljenje trgovinskim zakonima i postupci- skim, socijalnim i kulturnim pravima prizna-svetsku ekonomiju, to posredno i neposred-ma na osnovu prava ljudskih prava bilo je ve- le pravo uivanja pogodnosti naucnog na-no utice na zdravlje. Globalizacija je dovela likim delom podstaknuto zatitom prava na pretka i njegove primene i svoju obavezu do pozitivnih promena, kao to su porast mo-zdravlje. Svest o neophodnosti bolje zakonske ocuvanja, razvoja i nauke i naucnih gucnosti zapoljavanja, razmena naucnih ot-regulative porasla je zbog problema u vezi s istraivanja. Pravo koricenja lekova koji mo-krica, povecanje potencijala za obezbedenje farmaceutskim licencama. Deklaracijom u gu spasiti ivot sputano je autorskim pravima visokih zdravstvenih standarda u celom svetu Dohi (2001) clanice Svetske trgovinske orga- farmaceutskih preduzeca koja tite svoje pa-zahvaljujuci saradnji vlada, gradanskog nizacije potvrdile su da vlade mogu izdavati tente. U zemljama poput June Afrike, Indije, drutva i preduzeca. Medutim, globalizacija obavezujuce licence za proizvodnju lekova u Brazila i Tajlanda politickim merama izbeg-ima i ozbiljne negativne posledice. Bilo zbog slucaju vanrednog stanja (clan 5), da zemlja- nuta je zatita patenata. Svetska trgovinska propusta vlada ili zbog nedovoljne zakonske ma koje nemaju vlastitu farmaceutsku proiz- organizacija (WTO) tokom ministarske konfe-regulative, liberalizacija trgovine, ulaganja u vodnju treba obezbediti pomoc za nabavku rencije u Dohi 2001. godine sloila se da pra-zemljama gde vladaju niski standardi zatite lekova (clan 6), kao i da razvijene zemlje tre- vila koja tite takve patente treba tumaciti i radnika i trgovina novim proizvodima irom ba da pomognu zemljama u razvoju u preno- primenjivati tako da se podre prava clanica sveta, u nekim slucajevima nejednako dopri-su tehnologije i otkrica u oblasti farmacije Svetske trgovinske organizacije na zatitu jav-nose razlicitim zemljama i razlicitim grupa-(clan 7). nog zdravlja i, posebno, na promovisanje pri-ma u pojedinim zemaljama, to pak negativ- stupa lekovima za sve, uz posebnu napome-no utice na zdravlje. Sposobnost vlada da nu da svaka drava ima pravo da odredi ta ublae moguce negativne posledice po- PRAVO NA ZDRAVLJE Zdravlje i okolina Prema rezoluciji 45/94 Generalne skuptine UN od 14. decembra 1990. godine, pravo na zdravu okolinu znaci da ljudi imaju pravo da ive u okolini koja odgovara njihovom zdrav- lju i blagostanju. To pravo sadre ustavi 90 drava, ukljucujuci vecinu drava ciji su usta- vi doneseni posle Konferencije o okolini i raz- voju u Rio de aneiru (1992). Sastanak na vr- hu o Zemlji u Rio de aneiru i plan Agenda 21 (1992) jedinstven su politicki okvir koji obje- dinjuje drutvena, ekonomska i ekoloka pi- tanja kao medupovezane stubove odrivog razvoja. Zdrava, cista voda i vazduh i dovoljne zalihe hrane visoke prehrambene vrednosti vezani su za zdravu okolinu i ostvarenje pra- va na zdravlje. Medutim, deset godina nakon donoenja Agende 21, statistike pokazuju da se ne ulae dovoljno napora u postizanje el- jenih ciljeva: 800 miliona ljudi gladuje; 1,5 milijarda ljudi nema pristup pitkoj vo- di; 2,5 milijarde ljudi nema odgovarajuce sa- nitarne usluge; 5 miliona ljudi, vecinom ena i dece, umi- re svake godine od bolesti vezanih za kva- litet vode. Ljudi su u sreditu nastojanja za odrivi razvoj. DEKLARACIJA IZ RIA, 1992. U tubi upucenoj Africkoj komisiji za ljudska prava i prava naroda 1996. godine, nekoliko nevladinih organizacija optuilo je vojni reim u Nigeriji za neposrednu ukljucenost u posao proizvodnje nafte preko dravne naftne kompanije i Shell Petroleuma, koji je doveo do zagadenja okoline, to je izazvalo zdrav- stvene probleme medu ljudima naroda Ogoni. U oktobru 2001. godine Africka komisija je zakljucila da je Nigerija prekrila sedam cla- nova Africke povelje o ljudskim pravima i pra- vima naroda, ukljucujuci pravo na zdravlje. Taj slucaj predstavlja vaan presedan u pogle- du odgovornosti drave za zatitu okoline i zdravlja lokalnog stanovnitva od posledica delatnosti kao to je proizvodnja nafte. Na Svetskom sastanku na vrhu o odrivom razvoju (WSSD) u Johanesburgu 2002. godi- ne razmotrena je primena Agende 21. U Planu primene iz Johanesburga izraava se snana opredeljenost za poboljanje zdravstvenih in- formacionih sistema i zdravstvene informisa- nosti irom sveta, smanjenje ucestalosti HIV, smanjenje otrovnih elemenata u vazduhu i vodi, kao i objedinjavanje napora na brizi za zdravlje i napora na iskorenjivanju siro- matva. Tokom poslednjih desetak godina razvija se novo nacelo kojim se ljudske delatnosti usme- ravaju ka ekolokoj svesti i ocuvanju ljudskog zdravlja: nacelo preventivnog delovanja, tj. nacelo prevencije. Definisala ga je meduna- rodna grupa naucnika, dravnih zvanicnika, pravnika, sindikalista i ekolokih aktivista 1998. godine u Viskonsinu, SAD. Njime se od svih koji ele uvesti nove tehnologije trai da, pre nego to ih daju u javnost i pre nego to one uticu na okolinu, dokau da je rec o bez- bednim tehnologijama. Najzad, ali ne naj- manje vano, sve odluke u kojima se potuje nacelo prevencije moraju biti otvorene, za- snovane na informacijama i demokratske i moraju ukljuciti strane na koje se odnose. PRAVO NA ZDRAVLJE 3. INTERKULTURNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA U Beckoj deklaraciji iz 1993. jasno se govori da razlike treba potovati, ali one ne smeju ugroziti univerzalnost ljudskih prava. U Optem komentaru br. 14 o pravu na zdravlje trai se da zdravstvena infrastruktura, dobra i usluge budu primerene kulturi. Jedan od kul- turolokih aspekata ljudskog prava na zdrav- lje jeste veliko isticanje biomedicinskog siste- ma zdravstvene zatite i njegovih postupaka u ostvarenju ljudskog prava na zdravlje. Medutim, u mnogim delovima sveta u zdrav- stvenoj zatiti prevladava tradicionalna me- dicina (TM). U Africi cak 80% stanovnitva primenjuje postupke tradicionalne medicine u svrhu zdravstvene nege. U Aziji (posebno u Kini), Latinskoj Americi i medu starosede- lackim stanovnitvom Australije, Severne i June Amerike, naveliko se koristi tradicio- nalna medicina (vie od 40%). Svetska zdrav- stvena organizacija definie tradicionalnu medicinu kao nacine lecenja u kojima se kori- ste biljni medikamenti, ivotinjski delovi, minerali, lecenje bez lekova, rucno lecenje i duhovno lecenje. Praktikovanje tradicionalne medicine u bliskoj je vezi s kulturnim pravi- ma, zakonom o autorskima pravima, pravom na zemljite i pravom na odrivi razvoj. Sve- sna rairenosti i blagodeti tradicionalne medi- cine, kao i vanosti ekonomski i kulturoloki primerenih nacina lecenja, Svetska zdravstve- na organizacija razvila je Strategiju tradicio- nalne medicine (20022005) kako bi pomo- gla obezbedenje racionalne upotrebe tradici- onalne medicine u svim zemljama u razvoju. U drugim slucajevima, pravo na zdravlje za- nemaruje se ili kri zbog nejednakosti uslov- ljene odnosima moci koji vladaju u grupama u vezi s rodom, uzrastom, rasom, verom, et- nickom pripadnocu itd., a koje se smatra kulturolokim obelejima. I tu treba primenji- vati nacelo nediskriminacije. Sakacenje en- skih genitalija iroko je rasprostranjeno u ve- likom delu Afrike, delovima Sredozemlja i Bli- skog istoka. Istorija te prakse, koja se cesto lano opravdava verskim razlozima, see vie od 2000 godina unazad. Njome se moe ozbiljno ugroziti telesno i psihicko blagostan- je devojcica i ena. U zajednickoj izjavi Svet- ske zdravstvene organizacije, UNICEF i Fon- dacije za stanovnitvo UN iz februara 1996. godine navodi se: Neprihvatljivo je da medunarodna zajednica ostane pasivna u ime izopacenog videnja multikulturalizma. Ljud- ski postupci i kulturne vrednosti, ma kako be- smisleno i razorno izgledali s licnog i kultur- nog gledita drugih, za one koji ih sprovode imaju smisla i ispunjavaju funkciju. Medutim, kultura nije staticna, nego je u ne- prestanom pokretu, prilagodavanju i prome- ni. 4. PRIMENA I PRACENJE Potovanje, zatita i ostvarenje ljudskog prava na zdravlje Zadatak vlada da gradanima obezbedi najvii moguci standard zdravlja obuhvata niz obave- za. Obaveza potovanja ljudskog prava na zdravlje znaci da drava ne sme ometati niti onemogucavati ostvarenje tog prava. Nedopu- stivo je, na primer, uskracivati zdravstvenu brigu odredenim grupama, recimo, etnickim manjinama i zatvorenicima, ili proizvoljno us- kracivati enama zdravstvenu negu lekara mukog roda, a da se pri tom ne obezbede ene lekari. Obaveza zatite prava na zdrav- lje znaci da drava mora da spreci nedravne aktere da na bilo koji nacin ometaju uivanje tog ljudskog prava. Drava, na primer, treba da spreci kompanije da odlau otrovni otpad u vodozatitno podrucje. Ako se prekraj do- godi, drava mora otecenim ljudima obez- bediti naknadu u nekom obliku. To, takode, PRAVO NA ZDRAVLJE znaci da je drava duna da donese odgova-berkuloze. S takvim merama se ponekad pre-Mehanizmi pracenja rajuce zakone koijima ce se regulisati odla-tera. Kako bi se sprecile zloupotrebe ljudskih Kako bi se obezbedilo da vlade izvravaju ganje i nadzor otrovnog otpada. Obaveza is-prava u ime javnog zdravlja, vladama je do-svoje obaveze potovanja, zatite i ispunja- punjavanja prava znaci da drava mora biti puteno da uvode restriktivne mere jedino vanja prava na zdravlje, potrebni su mehani- proaktivna u obezbedenju pristupa zdrav-ako se sve drugo pokazalo neuspenim. zmi na nacionalnom i medunarodnom nivou. stvenoj zatiti. Treba, na primer, osnovati Nacelima iz Sirakuze odreduje se uski okvir Kad zemlja ratifikuje neki od ugovora koji sa- dovoljan broj ambulanti za zdravstvene uslu-u kome je doputeno nametnuti ogranicenja: dre pravo na zdravlje, vladine komisije, om- ge stanovnitvu, koje ce biti dostupne s obzi-budsmani i nevladine organizacije mogu rom na mogucnosti doticnog stanovnitva. ucestvati u formalnom procesu ocenjivanja na Drava treba da informie javnost o seditu, ogranicenje je predvideno zakonom i nacionalnom nivou. Svaka drava koja je stra- uslugama i propisima ambulante. To se ne sprovedeno u skladu sa zakonom; na ugovornica ugovora o ljudskim pravima moe obezbediti onde gde je zdravstvena ogranicenje je u interesu legitimnog cilja mora podnositi izvetaje telu koje prati njego- zatita preputena iskljucivo privatnom sek-od opteg interesa; vo sprovodenje. U vreme ocenjivanja nevladi- toru. ogranicenje je apsolutno neophodno u de-ne organizacije, takode, podnose izvetaje ko- mokratskom drutvu za postizanje cilja; ji se cesto nazivaju izvetajima u senci. One Ogranicenja ljudskog prava na zdravlje ne postoje manje teke i manje ogra-iznose miljenja gradanskog drutva koja se Neka ljudska prava su tako bitna da se nikada nicavajuce mere za postizanje istog cilja; ne moraju slagati s miljenjima iznesenim u ne smeju ogranicavati. To su sloboda od ogranicenje nije odredeno i nametnuto vladinim izvetajima. Ugovorno telo prilikom mucenja, sloboda od ropstva, pravo na pote-proizvoljno, tj. na nerazuman ili drukcije priprema zavrnih primedbi i zapaanja uzi- no sudenje i sloboda miljenja. Druga ljudska diskriminacioni nacin. ma u obzir sve iznesene podatke. Iako ne po- prava mogu se ograniciti ako je to neophodno stoji nacin da se drava prisili na saradnju, iz- radi vanijeg javnog dobra. Zbog zatite prava vetaji postaju javni dokumenti, a nijedna na zdravlje, odnosno zbog javnog zdravlja drava ne eli biti optuena za krenja ljud- drave su ogranicavale druga ljudska prava. U skih prava, izmedu ostalog, i zato to takve nastojanju da se spreci irenje neke zarazne optube mogu neposredno uticati na njene bolesti, cesto se ogranicavaju druge slobode. odnose s drugim dravama. Mere kao to su zabrana slobode kretanja, us- postavljanje karantina i izolacija ljudi predu- zimaju se radi sprecavanja irenja opasnih za- raznih bolesti poput ebole, AIDS, tifusa i tu- PRAVO NA ZDRAVLJE DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Kada su prijateljske biljke cule da su ivotinje odlucile da poalju poast na ljude, odlucile su da pomognu ljudima. Svako stablo, grm, travka i mahovina pristali su da ponude lek za jednu od bolesti koje su smislile ivotinje i insekti. Posle toga, kada su Ciroki bili ranjeni, bolesni ili imali loe snove, nji- hovi vracevi bi se posavetovali s biljkama i uvek bi pronali lek. To je bio pocetak lecenja u plemenu Ciroki u davna, davna vremena. LEGENDA CIROKI INDIJANACA O POSTANKU MEDICINE Prevencija HIV/AIDS Primeri uspenog preventivnog delovanja u Kambodi, Ugandi, Senegalu, Tajlandu, urba- nom delu Zambije i razvijenim zemljama po- kazuju efikasnost sveobuhvatnog pristupa prevenciji. Dokazi potvrduju sledece: Promene u ponaanju trae usmereno in- formisanje koje odgovara lokalnoj zajedni- ci, obuku u vetinama pregovaranja i od- lucivanja, socijalnu i pravnu podrku, pri- stup metodama prevencije (kondomi i ciste igle), kao i motivisanost za promenu. Nijedan pristup prevenciji, sam po sebi, bez upotrebe drugih pristupa, ne dovodi do promena u ponaanju veceg dela sta- novnitva. Programi prevencije na nacio- nalnom nivou treba da se usredsrede na vie razlicitih dimenzija i razvijaju u te- snoj saradnji sa ciljnom populacijom. Programi prevencije za gradanstvo treba da se posebno usredsrede na mlade. Za uspeh je neophodna saradnja. U sloenim programima, koji su namenjeni razlicitim slojevima populacije, treba da ucestvuje mnogo partnera, ukljucujuci osobe zaraene virusom HIV/AIDS. Politicko vodstvo mora se nuno ukljuciti ako se eli da se stanovnitvo odazove u znatnom broju. Porote gradana i politika javnog zdravstva Porote gradana (CJ) predstavljaju model od- lucivanja o politici javnog zdravstva. U mode- lima koji se koriste u Ujedinjenom Kraljev- stvu, Nemackoj, skandinavskim zemljama i SAD, porota gradana sastoji se od 12 do 16 prosecnih gradana, koji predstavljaju narod. Njihov zadatak je da pomno ispitaju podatke koji su im predoceni, ispitaju strucne svedoke i posle rasprave donesu presudu i obelodane svoje nalaze. Vlasti na njih moraju odgovoriti u utvrdenom roku. U obimnim pilot istraivanjima sprovedenim u Ujedinjenom Kraljevstvu iznosi se da porote gradana bolje reavaju sloene probleme i donose jasne za- kljucke, nego to se do reenja i zakljucaka stie pomocu anketa, fokus-grupa i javnih skupova. Ocigledno je da su obicni gradani voljni da se neposredno ukljuce u odlucivanje i imaju cvrste i dosledne poglede o tome ka- kvo javno zdravlje ele za sebe i svoje porodi- ce. Zavet Malikounde Jedna nevladina organizacija iz Senegala je 1980-ih godina izradila je nastavni program za reavanje problema, u sklopu koga je celo selo ucilo o ljudskim pravima i primenilo to znanje u svakodnevnom ivotu. Program je ucesnicima pruio priliku da se bave proble- mima, kao to su zdravlje, higijena, okolina, vetine finansijskog i materijalnog upravljan- ja. TOSTAN je poceo da sprovodi taj program u Malikoundiju, selu od 3.000 stanovnika, jednom od brojnih Bambara sela, gde se jo PRAVO NA ZDRAVLJE uvek praktikuje infibulacija, jedan od najobu- hvatnijih i najbrutalnijih oblika obrezivanja ena. Nakon mnogih javnih rasprava, ukljucujuci ulicnu predstavu u kojoj su prika- zani problemi infekcije, riskantnog porodaja i bola pri snoaju uzrokovanih infibulacijom, celo selo poloilo je zavet da prekida s prak- som obrezivanja ena. To se proculo pod na- zivom Zavet Malikoundi. Dve seoske sta- reine su se tada uputile u ostala sela da pre- nesu poruku da tu praksu treba ukinuti. Do februara 1998. godine trinaest sela je dalo ta- kav zavet. U junu iste godine praksu je preki- nulo sledecih petnaest sela. Pokret je pridobio medunarodnu panju. Dana 13. januara 1999. godine Nacionalna skuptina Senegala donela je zakon kojim se zabranjuje genitalno sa- kacenje ena. Pravno delovanje, samo po se- bi, ne bi dovelo do ukidanja prakse. Moc je leala u drutvenoj kontroli koju su odredila sela i volji seljaka koju su izrazili zavetom. TOSTAN program naglaava povezanost pra- va na zdravlje i drugih ljudskih prava. Knjige secanja U mnogim zemljama knjige secanja postale su vaan nacin pokretanja komunikacije u poro- dici o HIV, a posebno su pomogle HIV-pozitiv- nim majkama da svojoj deci saopte o bolesti. Da bi se uspelo ukinuti genitalno sakacenje ena, potrebne su korenite promene stavova o ljudskim pravima ena u drutvu. EFUA DORKENOO Smrtno bolesne osobe i njihova deca rade za- jedno na sastavljanju knjige secanja, koja po- staje album u koji se stavljaju fotografije, anegdote i ostale porodicne uspomene. U Ugandi je koricenje knjiga secanja prva pocela promovisati Organizacija podrke obo- lelima od AIDS (TASO) ranih 1990-ih. Od 1998. godine Nacionalno udruenje ena koje ive sa AIDS proirilo je taj pristup uz pomoc PLAN Ugande. Udruenje je uvidelo da je maj- kama zaraenim HIV veoma teko da razgova- raju sa svojom decom o toj bolesti, pa su knji- ge secanja bile dobar nacin da te ene svojoj deci objasne pojam HIV i razgovaraju o njego- vim posledicama. Knjiga slui kao podsetnik deci o njihovim korenima kako ne bi izgubila osecaj pripadnosti. Knjiga, takode, promovie prevenciju HIV, zato to deca gledaju i razu- meju patnje kroz koje roditelj prolazi i tako iz- graduju stav da ne ele da i sama doive istu sudbinu. 2. TRENDOVI Strategije povezivanja ljudskih prava i razvoja zdravlja: Pristup zdravlju s gledita ljudskih prava je okvir kojim se drave i medunarodna zajedni- ca mogu pozvati na odgovornost za ono to cine i to tek treba da ucine za zdravlje ljudi. Stepen ukljucivanja ljudskih prava u izradu politika, analizu uslova drutvenog i telesnog zdravlja i zdravstvenu negu pokazuje pozitiv- ne pomake prema ostvarenju ljudskog prava na zdravlje. Sledeci popis pokazuje sadanje trendove: PRAVO NA ZDRAVLJE Oblasti u kojima postoje primeri povezi- vanja zdravlja i ljudskih prava u postupci- ma vlada i njihovih partnera i u naucnoj literaturi: Reproduktivna i seksualna prava HIV/AIDS Mucenje (prevencija i lecenje rtava) Nasilje nad enama Zarazne bolesti Oblasti u kojima se svest o vrednosti pove- zivanja zdravlja i ljudskih prava pocinje ogledati u politikama i programima: Prava starosedelackih naroda Bioeticke i ljudskopravne implikacije gene- ticke modifikacije Zdravlje majki i dece Prava osoba s posebnim potrebama Oblasti u kojima se zdravlje i ljudska prava povezuju tek u malom broju istraivanja i primera u praksi. Jaz je narocito primetan u sledecim oblastima: Medicina rada Hronicne bolesti Ishrana Okolina (vazduh, voda, ribolovna podrucja, itd.) Informacije i statistika su mocno sredstvo za stvaranje kulture odgovornosti i ostvarenje ljudskih prava. IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000. Statistika: Statisticki podaci koji se navode u nastavku teksta samo su deo dostupnih podataka koji ukazuju na neophodnost pojacanih napora na usvajanju pristupa zdravlju s gledita ljudskih prava: Predvideno povecanje broja dece ciji su roditelji umrli od AIDS 20012010. Region 2001. 2010. Globalno 14 miliona 25 miliona Afrika 9 miliona 20 miliona Azija 1,8 miliona 4,3 miliona Latinska Amerika/ Karibi 578.000 898.000 Danas je svaka drava strana ugovornica barem jednog ugovora o ljudskim pravima koji sadri pravo na zdravlje i srodna pra- va, kao i mnoga prava vezana za uslove neophodne za zdravlje. IZVOR: SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA, 25 PITANJA I ODGOVORA O ZDRAVLJU I LJUDSKIM PRAVIMA, 2002. Nasilje predstavlja jedan od glavnih uzro- ka smrti ljudi starosti od 15 do 44 godine u celom svetu. Ono prouzrokuje 14% smrtnih slucajeva medu mukarcima i 7% smrtnih slucajeva medu enama. IZVOR: IZVETAJ SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE O NASILJU, 2001. ene fizicki napadnute od strane intimnog partnera po zemljama i procenat ena ko- je su bile napadnute barem jednom prika- zan je u sledecoj tabeli: IZVOR: IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP. Drava % Banglade 47 Novi Zeland 35 Barbados 30 Nikaragva 28 vajcarska 21 Kolumbija 19 Filipini 10 PRAVO NA ZDRAVLJE Diskriminacija prema prihodima najsiro- maniji primaju najmanji udeo javne po- tronje i popusta u javnom zdravstvu: skala od 1 do 50; 1 predstavlja najniu vrednost IZVOR: IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP. Drava Najbogatiji Najsiromaniji Gvineja 45 5 Gana 33 11 Obala Slonovace 31 10 Nacionalni prosek ocekivane duine zdra- vog ivota pocevi od rodenja: Drava Ukupno Mukarci ene stanovnitvo Avganistan 33,4 31,1 35,7 Zimbabve 31,3 31,6 31,0 Mali 35,7 33,7 37,7 Burkina Faso 35,1 33,9 36,3 Australija 71,6 70,1 73,2 vedska 71,8 70,5 73,2 SAD 67,6 66,4 68,8 Kuba 66,6 64,7 68,5 Gruzija 59,8 57,5 62,2 Kina 63,2 62,0 64,3 Indija 51,4 51,5 51,3 Smrtnost porodilja: Drava Rizik od smrti porodilja 1 na: Avganistan 15 Zimbabve 33 Mali 19 Burkina Faso 7 Australija 7.700 vedska 5.800 SAD 3.500 Kuba 2.200 Gruzija 1.900 Kina 710 Indija 55 IZVOR: IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP. 3. HRONOLOGIJA 1946: Osnivanje Svetske zdravstvene organi- zacije 1966: Usvajanje Medunarodnog pakta o eko- nomskim, socijalnim i kulturnim pravi- ma 1975: Deklaracija o upotrebi naucnog i teh- nickog napretka u interesu mira i za do- brobit covecanstva 1975: Deklaracija o pravima osoba s poseb- nim potrebama 1978: Deklaracija iz Alma Ate 1991: Nacela za zatitu mentalno bolesnih osoba i poboljanje zatite mentalnog zdravlja 1991: Nacela UN o starijim osobama 1992: Konferencija UN o okolini i razvoju (UNCED) 1993: Deklaracija o ukidanju nasilja nad enama 1994: Medunarodna konferencija o stanov- nitvu i razvoju (ICPD) 1995: Cetvrta svetska konferencija o enama (FWCW) 1997: Opta deklaracija o ljudskom genomu i ljudskim pravima 1998: Deklaracija o pravima i odgovornosti- ma pojedinaca, grupa i drutvenih tela u promovisanju i zatiti optepriznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda 1998: Smernice o premetanju lica u dravi 2002: Svetski sastanak na vrhu o odrivom razvoju 2002: Imenovanje Posebnog izvestioca o pra- vu na zdravlje PRAVO NA ZDRAVLJE ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: PROMENA PREDSTAVE O STANJU POTPUNOG FIZICKOG, PSIHICKOG I DRUTVENOG BLAGOSTANJA DEO I: UVOD Mnogi ljudi ne shvataju zdravlje kao pojam koji obuhvata iroke potrebe drutva kao i stanje pojedinca. Ova aktivnost omogucuje ucesnicima da prepoznaju razlicite elemente optimalnog zdravlja i razmene svoje ideje s drugim clanovima grupe kako bi razvili zajed- nicko videnje zdravlja. Tip aktivnosti: oluja ideja i grupna refleksija Pitanje za raspravu: U preambuli Statuta Svetske zdravstvene or- ganizacije zdravlje se definie kao stanje pot- punog fizickog, psihickog i drutvenog blago- stanja, a ne samo odsustvo bolesti. Koji su elementi i uslovi potrebni za ostvarenje ta- kvog iroko shvacenog stanja zdravlja u vaoj zajednici? DEO II: OPTE INFORMACIJE ZA RASPRAVU Ciljevi i zadaci: razvijati svest o irokom obimu pojma zdravlje, koji nadilazi odsustvo bolesti razvijati samosvest ucesnika u vezi s ljud- skim pravom na zdravlje stvarati veze izmedu zdravlja i drugih osnovnih potreba povezivati osnovne potrebe i ljudska prava Ciljne grupe: mladi i odrasli Velicina grupe: 10 - 30 Vreme: dva sata Materijal: veliki listovi papira, markeri i le- pljiva traka za pricvrcivanje papira na zid. Primerci Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ili nekog drugog izvora koji sadri popis ljudskih prava po tematskim podrucji- ma, na primer Poziv na pravednost: Paket ak- tivnosti o opredeljenjima i obavezama vlada u pogledu ljudskih prava, Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava, 2002. godine. Potrebne vetine: verbalna komunikacija participativna analiza Pravila oluje ideja: Svi ucesnici, ukljucujuci voditelja, sede na stolicama poredanim ukrug ili sede u krugu na podu. Tako se neguje osecaj jednakosti svih. Aktivnost ukljucuje brzo razmiljanje, jer prilozi ucesnika podsticu ideje i misaone procese u grupi. Voditelj treba da odrava red pomocu sledecih pravila: 1. Svi ucesnici glasno izricu svoje ideje, ali tre- ba da pomognu zapisnicaru da ih zapie tako kako su izrecene; 2. Za vreme faze prepisivanja, ucesnici mora- ju pomno sluati dok izvestioci pojedinih gru- pa predstavljaju novi popis koristeci se jezi- kom ljudskih prava. Uvod u temu: Voditelj procita definiciju pojma zdravlje Svetske zdravstvene organizacije i postavlja pitanje. Pri tom vodi racuna da svako razume definiciju i pitanje. Ako se ucesnici u pocetku sporije ukljucuju, voditelj im moe zatraiti brze odgovore po redu sedenja u krugu. Sve ideje zapisuju se na velike papire, dovoljno velike da svi jasno citaju s njih. Nijedna ideja ne sme biti izostavljena. Kad grupa iscrpi sve ideje, neka ih neko procita onako kako su za- pisane. Papiri se zatim pricvrcuju na zid ka- ko bi ih svi videli. Potom voditelj zatrai od ucesnika da pojasne ta su mislili pod pojedi- nim idejama. Ucesnici mogu jedni druge pita- ti o zapisanim idejama (taj deo moe trajati otprilike sat vremena). PRAVO NA ZDRAVLJE Drugi korak: Voditelj deli primerke Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ili nekog drugog izvora te- matski organizovanog sadraja i pojanjava da sve zdravstvene potrebe navedene na papi- rima predstavljaju ljudska prava. Na primer, pravo na ivot iz clana 3 Univerzalne deklara- cije o ljudskim pravima, shvaceno u najirem smislu, podrava ljudsko pravo na zdravlje. Treci korak: Voditelj upucuje ucesnike da se podele u gru- pe od 4 do 6 clanova. U grupama treba, prema popisima koje su nacinili, potraiti odgovara- juca ljudska prava. Svaka grupa imenuje izve- stioca koji ce zakljucke grupe prikazati svim ucesnicima. Tokom rada u manjim grupama, voditelj ih obilazi, posmatra i pomae im, ako ga zamole za pomoc (obezbediti 30 minuta). Cetvrti korak: Voditelj ponovo saziva veliku grupu. Izvestio- ci prikazuju zakljucke svojih grupa. Na ciste papire, pricvrcene na zid da ih svi vide, neko zapisuje novi niz ljudskih prava koja po- dravaju i obezbeduju pravo na zdravlje. Gru- pa moe celo vreme da postavlja pitanja. Po- pisi ostaju na zidu za buducu upotrebu (obez- bediti 30 minuta). Peti korak: Radi vrednovanja sprovedene aktivnosti, vo- ditelj trai od ucesnika da kau ta su naucili tokom aktivnosti i da iznesu predloge za nje- no poboljanje. Metodoloki saveti: Ovo je veba osnaivanja. Voditelj treba da podstice ucesnike na koricenje vlasti- tih ideja, kriticko miljenje i vlastito istraivanje. Voditelj ne sme biti u ulozi strucnjaka koji ima odgovor na sve. Svi ucesnici treba da govore, kako tokom oluje ideja, tako i u refleksivnom delu ak- tivnosti. Ako jedna osoba ili nekoliko njih dominira raspravom, voditelj moe pred- loiti pravilo da svako sme govoriti samo jednom, a ponovo dobija rec tek kad su svi ostali doli do reci. Kako biste naglasili zdravorazumsku pri- rodu ljudskih prava, recite ucesnicima da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pra- vima protkana idejama ljudskog dostojan- stva, koje svi narodi smatraju istinitima. AKTIVNOST II: IZRADA ATLASA OSTVARIVANJA LJUDSKOG PRAVA NA ZDRAVLJE DEO I: UVOD Za ostvarivanje prava na zdravlje na svim ni- voima drutva neophodna je svest o instituci- jama koje obezbeduju promovisanje tog ljud- skog prava. Za obezbedenje prava na zdravlje podjednako su vani odgovornost vlada, kao i svest gradana o snagama i slabostima nacio- nalne zdravstvene infrastrukture i stepenu odgovornosti koji pociva na svakom nivou si- stema. Uz to, izuzetno je vana spremnost gradana da ucestvuju u odredivanju zdrav- stvenih potreba i procesima reavanja proble- ma. Tip aktivnosti: rasprava, reavanje problema i izrada atlasa DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: odrediti institucije u zajednici koje imaju obavezu da postupno ostvaruju pravo na zdravlje povecati svest o razlicitim nivoima odgo- vornosti za zdravlje u zajednici, ukljucu- juci nivo lokalnih vlasti, regionalni, nacio- nalni i medunarodni nivo PRAVO NA ZDRAVLJE razvijati analiticke vetine u podrucju pro-Uvod u temu: Drugi korak: blematike zdravlja Okvirno predstavite Opti komentar br. 14 o Na zaseban papir ucesnici zapisuju u kojoj pravu na zdravlje, u kom se tumaci clan 12 meri institucija ispunjava ocekivanja zajedni- Ciljna grupa: mladi i odrasli Medunarodnog pakta o ekonomskim, socijal-ce (20 minuta). nim i kulturnim pravima. Dopustite speci- Velicina grupe: 10 - 50 u grupama 5 - 10 ficna pitanja kako biste razjasnili pojmove i Treci korak: slicno, ali nemojte podsticati optu raspravu o Ucesnici se okupe u veliku grupu. Izvestioci Vreme: 180 - 240 minuta temi. Zatraite od svake grupe koju cine od 5 manjih grupa pomocu atlasa i popisa oceki- do 10 ucesnika da navedu institucije koje su vanja prikazuju zakljucke svoje grupe. Materijal: odgovorne za ispunjenje prava na zdravlje (20 Primerci teksta clana 12 Medunarodnog pakta minuta). Cetvrti korak: o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravi-Cela grupa nastoji saeti sve zakljucke u je- ma i Opteg komentara br. 14. Prvi korak: dan atlas i sastaviti popis ocekivanja. Veliki papiri, markeri, lepljiva traka. Grupe sede u krugu oko velikog papira na kom zapisnicar crta atlas institucija koje NASTAVAK: Potrebne vetine: pruaju, nadgledaju i prate usluge potrebne Potom svi odlucuju koje je hipoteticke ili komunikacione vetine za ostvarenje prava na zdravlje. Atlas ce obu-stvarne akcije moguce preduzeti kako bi se apstraktno miljenje hvatiti i podrucja koja prevazilaze pocetne unapredilo ostvarenje ljudskog prava na kriticka analiza tacke od kojih grupa krene. U atlas se, na pri-zdravlje u zajednici. mer, mogu ukljuciti vladine institucije, DEO III: POSEBNE INFORMACIJE medunarodne agencije i organizacije, itd. Za-Metodoloki saveti: O AKTIVNOSTI visno od grupe, analiza se moe usredsrediti Pri tumacenju clana 12 i Opteg komenta- Opta pravila: na razlicite strukturalne nivoe. Homogena ra koristite pojmove i jezik koji su razum- Pre podele u manje grupe ucesnici treba da grupa koja pripada istoj zajednici, na primer, ljivi svim ucesnicima. odluce na koji nacin ce sprovesti podelu u verovatno ce poceti od gradskog ili seoskog Neka se rasprava po manjim grupama od- grupe. Treba im objasniti opti tok aktivnosti, nivoa. Grupa zdravstvenih radnika koji pripa-vija ujednaceno. a svi zajedno treba da odluce o tome koliko je daju istom regionu moda ce poceti od regio- Pomozite ucesnicima u planiranju daljih priblino vremena potrebno za svaki pojedini nalnog nivoa. Tokom cele vebe voditelj ce se delatnosti, buduci da je ova veba pripre- deo aktivnosti: raspravu u manjim grupama, kretati od grupe do grupe kako bi im pomo-ma za aktivno delovanje u zajednici. opte predstavljanje, nastavak i vrednovanje. gao (60 minuta). Ucesnicima, takode, treba reci da svaka man- ja grupa izabere svog zapisnicara i izvestioca. PRAVO NA ZDRAVLJE REFERENCE Farmer, Paul. 1999. Infections and Inequalities. Berkeley: Uni- versity of California Press and 2003. Pathologies of Power. Uni- versity of California Press. Fourth World Conference on Women, Beijing. 1995. Beijing Declaration and Platform for Action, and its follow-up, Beijing Plus 5. Jackson, Helen. 2002. Aids in Africa. Harare, Zimbabwe: SA- FAIDS. Mann, Jonathan, Sofia Gruskin, Michael A. Grodin i Geor- ge J. Annas (ur.). 1999. Health and Human Rights. New York: Routledge. Marks, Stephen (ur.). 2002. Health and Human Rights: The Educational Challenge. Boston: Franois- Xavier Bagnoud Center for Health and Human Rights. Harvard School of Public Health. PDHRE. 2002. A Call for Justice. New York: PDHRE; i 2002. Passport to Dignity: Working With the Beijing Platform for Ac- tion for the Human Rights of Women. New York: PDHRE. Second United Nations Conference on Human Settlements (Habitat II), Istanbul (1996): Istanbul Declaration on Human Settlements. Second World Assembly on Ageing. 2002. Political Declara- tion. Stott, Robin. 2000. The Ecology of Health. Devon, U.K:Green Books Ltd. UNAIDS. 2002. Report on the Global HIV/AIDS Epidemic. UNDP. 2002. Human Development Report 2000. New York/London: Oxford University Press. United Nations Conference on Environment and Develop- ment, Rio de Janeiro. 1992. Rio Declaration on Environment and Development and Agenda 21. United Nations General Assembly Special Session (UN- GASS) on AIDS. 2001. Declaration of Commitment on HIV/AIDS Global Crisis-Global Action. UNU. 2002. Report on Sustainable Development. United Nati- ons University. World Conference Against Racism, Racial Discrimination Xenophobia and Related Intolerance, Durban. 2001. Durban Declaration and Programme of Action. World Conference on Human Rights, Vienna. 1993. Vienna Declaration and Programme of Action. World Food Summit, Rome. 1996. Rome Declaration on World Food Security and World Food Summit Plan of Action, and its follow-up, Declaration of the World Food Summit: Five Years Later, International Alliance Against Hunger (2002). World Health Organization. 2001. Report on Violence and Health. International Conference on Population and Deve- lopment, Cairo, 1994: Programme of Action. World Summit for Children, New York. 1990. World Declarati- on on the Survival, Protection and Development of Children and Plan of Action for Implementing the World Declaration, and its follow-up, the United Nations General Assembly Special Session (UNGASS) on Children (2002): A World Fit for Children. World Summit for Social Development, Copenhagen. 1995. Copenhagen Declaration on Social Development; Develop- ment and Programme of Action of the World Summit for Soci- al Development, and its follow-up, Copenhagen Plus 5. DODATNE INFORMACIJE Data compiled in UNAIDS Report on the Global HIV/AIDS Epidemic, 2002: www.unaids.org Franois-Xavier Bagnoud Center for Health and Human Rights: www.hsph.harvard.edu/fxbcenter/ Health and Human Rights: www.who.int/hhr/readings/en/ Health Statistics: www.who.int//whosis/menu.cfm World Report on Violence and Health: www5.who.int/violence_in jur y_pr e v ention/ma- in.cfm?p=0000000714 Traditional Medicine: www.who.int/dsa/cat98/trad8.htm-41k www.who.int/medicines/organization/trm/orgtrmma- in.shtml LJUDSKA PRAVA ENA RODNO OSETLJIV POGLED NA LJUDSKA PRAVA OSNAIVANJE ENA Unapredenje ena i ostvarenje jednakosti ena i mukaraca sastavni su deo ljudskih prava i uslov socijalne pravednosti, i ne bi se smela izdvajati kao ensko pitanje. PEKINKA DEKLARACIJA I PLATFORMA ZA DELOVANJE LJUDSKA PRAVA ENA PRICA ZA ILUSTRACIJU Slucaj iz ivota: Prica Marie da Penha Maria Fernandes Na Mariu da Penha Maia Fernandes 29. maja 1983. godine pucao je njen suprug Marco An- tonio Heredia Viveiros, dok je spavala. Srecom preivela je, ali je zadobila teke ozlede i razne telesne i psihicke traume, ukljucujuci neiz- lecivu paraplegiju. Samo dve nedelje nakon njenog povratku iz bolnice, suprug, koji je pr- vi napad zatakao izjavom da se radilo o pljacki, pokuao ju je usmrtiti elektricnim udarom dok se kupala. Nakon tog napada, Dravno tuilatvo podnelo je krivicnu prijavu protiv gospodina Viveirosa. Sudski postupak na Prvostepenom optinskom sudu u Fortalesi trajao je osam godina. Cetvrtog maja 1991. go- dine porota je gospodina Viveirosa proglasila krivim za napad i pokuaj ubistva i osuden je na 10 godina zatvora. Poto je okrivljeni uloio albu, u drugostepenom postupku koji je poceo 1996. godine osuden je na kaznu zatvo- ra u trajanju 10 godina i 6 meseci. Medutim, odbrana je ulagala nove albe, tako da ko- nacna presuda zbog sporog delovanja pravo- sudnih organa nije ni donesena. Dvadesetog avgusta 1998. godine Maria da Penha Maia Fernandes, Centar za pravdu i medunarodno pravo (CEJIL), kao i Latinoamericki i karipski odbor za zatitu prava ena (CLADEM) pod- neli su tubu Interamerickoj komisiji za ljud- ska prava, navodeci da Brazil u 15 godina ni- je uspeo da okonca krivicni postupak protiv gospodina Viveirosa. Osim to su izneli da su prekreni clan 1, stav 1 (obaveza potovanja prava), clan 8 (pravo na pravedan sudski po- stupak), clan 23 (pravo na jednaku zatitu) i clan 25 (pravo na sudsku zatitu) Americke konvencije o ljudskim pravima, u vezi sa cl. 2 i 18 Americke deklaracije o pravima i duno- stima coveka, podnosioci zahteva naveli su i krenje cl. 3, 4, 5 i 7 Interamericke konvencije o sprecavanju, kanjavanju i iskorenjivanju nasilja nad enama, izuzetno vanog doku- menta koji je sacinjen 1994. godine u gradu Belem do Para u Brazilu. Kao i u mnogim dru- gim predmetima, Brazil nije komentarisao tubu. U izvetaju od 16. aprila 2001. godine Interamericka komisija utvrdila je da je Brazil prekrio prava Marie da Penha Maia Fernan- des na pravedan sudski postupak i sudsku zatitu. tavie, utvrdeno je da je Brazil pre- krio i clan 7 Konvencije iz Belem do Para. Na osnovu izvetaja Interamericke komisije go- spodin Viveiros uhapen je i priveden u zatvor 2002. godine, skoro 20 godina posle prvog po- kuaja da ubije suprugu. IZVOR: INTERAMERICKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA ORGANI- ZACIJA AMERICKIH DRAVA. 2001. IZVETAJ BR. 54/01, PREDMET 12.051, MARIA DA PENHA MAIA FERNANDES BRAZIL, 16. APRILA 2001, DOSTUPNO NA INTERNET STRA- NICI: HTTP://WWW.CIDH.OAS.ORG/ANNUALREP/2000NG /CHAPTERIII/MERITS/BRAZIL12.051.HTM PITANJA ZA RASPRAVU 1. Na koje osnovne probleme ukazuje opisani slucaj? 2. Kako se pravda moe izvriti ako pristup sudovima i tok sudskog postupka zavise od pola rtve? 3. Da li su li zakoni i propisi dovoljno jemstvo obezbedenja jednakih mogucnosti za sve ljude? ta jo obezbeduje jednako postu- panje prema enama i mukarcima? 4. Da li je moguce spreciti slicne situacije? Na- vedite mehanizme na lokalnom, regional- nom i medunarodnom nivou koji mogu posluiti u tu svrhu. LJUDSKA PRAVA ENA POTREBNO JE ZNATI 1. LJUDSKA PRAVA ENA ene se vec dugo bore da budu priznate kao punopravna ljudska bica i da im se zajemce osnovna ljudska prava. Naalost, ta borba jo uvek traje. Iako je poloaj ena na globalnom nivou umnogome poboljan, drutvene struk- ture i predrasude jo uvek sprecavaju potpu- no i neodlono sprovodenje ljudskih prava ena irom sveta. Dvadeseti vek doneo je mnoga poboljanja, ali i mnoga nazadovanja, pa se cak ni u doba mira i napretka nije po- sebno obracala panju na ene i njihova ljud- ska prava. No, ipak, u svim istorijskim perio- dima bilo je junakinja koje su se borile za svo- ja prava, bilo orujem ili recima. Na primer, 1948. godine, prilikom izrade nacrta Univer- zalne deklaracije o ljudskim pravima, Eleanor Roosevelt insistirala je na tome da se u clanu 1 umesto izraza svi su ljudi braca upotre- bljava izraz sva su ljudska bica jednaka. Ta formulacija jasno je posvedocila da ljudska prava pripadaju svakom ljudskom bicu, bez obzira na to da li je ono ensko ili muko i potvrdila jednakost kao jedno od osnovnih nacela ljudskih prava. Pod nacelom jednakosti u formalno prav- nom znacenju, u kom se ne pravi razlika izmedu ena i mukaraca, cesto se podrazu- meva skrivena diskriminacija ena. Zbog raz- licitih poloaja i uloga ena i mukaraca u drutvu, jednakost de iure cesto vodi diskri- minaciji de facto. Stoga su aktivistkinje za ljudska prava ena primorane da upozoravaju na razlike izmedu formalne i stvarne jednako- sti. Formalno shvatanje jednakosti koje se zasni- va na pretpostavci jednakosti svih ljudi u mnogim situacijama nije pomoglo ljudima ko- ji se nalaze u nepovoljnom poloaju. Pojam jednakosti treba pomaci prema pravoj defini- ciji jednakosti koja uzima u obzir pluralnost, razlike, nepovoljan poloaj i diskriminaciju. Kao to naglaava Dairian Shanti u clanku Jednakost i strukture diskriminacije: Neu- tralnost ne doputa osetljivost za nepovoljan poloaj odredenih ljudi, zbog koga se prema njima ne postupa jednako kao prema drugi- ma. Zato panju treba usmeriti na jednake is- hode ili jednake dobrobiti. Istinska jedna- kost ena i mukaraca bice postignuta samo ako se i formalna i stvarna jednakost u potpu- nosti realizuju. Preneti snagu brojnosti u snagu delovanja za ene, od ena, i u partnerstvu s mukarcima, bice smisao sledeceg milenijuma. AZZA KARAM Rod i raireno pogreno shvatanje ljudskih prava ena Pojam rod je sloen pojam koji obuhvata ne samo ene i njihova ljudska prava nego i mukarce. Pocinje se upotrebljavati 1970-ih godina, a Susan Moller Okin, autorka knjige Jednakost i strukture diskriminacije, defi- nie ga kao duboko ukorenjenu instituciona- lizaciju polnih razlika koja proima nae drutvo. Pojam rod dalje se razvijao pod uticajem dinamicnih politickih, drutvenih i ekonomskih transformacija irom sveta. To- kom izrade nacrta Rimskog statuta Meduna- rodnog krivicnog suda, dravni predstavnici intenzivno su raspravljali o sadrini pojma rod, a neki medu njima protivili su se proirenju tog pojma na polnu orijentaciju, pa je 1998. godine u clanu 7 Rimskog statuta rod definisan kao: dva pola, muki i enski, u drutvenom kontekstu . Uprkos tome, ene se cesto definiu kao po- sebna grupa, umesto da se prihvati cinjenica da ene cine polovinu stanovnitva sveta i po- LJUDSKA PRAVA ENA lovinu stanovnitva svake zemlje, svakog sta- rosedelackog naroda i zajednice. Takvo raz- miljanje srecemo u dokumentima u kojima se ene spominju u stavu ili poglavlju po- svecenom ranjivim grupama, kao to su staro- sedelacki narodi, starije osobe, osobe s raz- licitim sposobnostima i deca. Sve te ranjive grupe povezuje cinjenica da su bile i jo uvek su rtve diskriminacije, a i dalje nisu u mo- gucnosti da u potpunosti uivaju svoja osnov- na prava. Medutim, rod je korisna kategorija za analizu koja pomae da se razumeju kako ene i mukarci preuzimaju razlicite odgovornosti, uloge i poloaje u drutvu. Uvodenje rodne analize u teoriju i praksu ljudskih prava senzi- bilie nas za razlike izmedu ena i mukaraca u drutvu i za specificne nacine na koje se kre ljudska prava ena. Ocigledno je da treba podsticati rodno osetlji- vo razmiljanje kako bi svi mogli uivati ista prava, bez obzira na svoj pol, boju koe, rasu i religiju. Ljudska bezbednost i ene Ljudska bezbednost i poloaj ena tesno su povezani, buduci da se tokom sukoba rodna nejednakost i razlike medu rodovima po- goravaju. Izbeglicama i prognanicima, od ko- jih vecinu cine ene, starije osobe i deca, mo- ra se posvetiti posebna panja i obezbediti po- sebna zatita. Osim toga, ljudska bezbednost obuhvata obezbedenje jednakog pristupa obrazovanju, socijalnim slubama i zaposlenju svima u mirnodopsko vreme. enama se cesto us- kracuje puni pristup tim podrucjima. Dakle, ljudskopravni pristup ljudskoj bezbednosti, prema kome se ljudska bezbednost ne moe postici ako se u potpunosti ne potuju ljudska prava, moe narocito koristiti enama i deci. U skladu s tim, iskorenjivanje svih oblika dis- kriminacije, posebno diskriminacije ena i dece, treba da bude prioritet ako se eli po- stici bezbednost za covecanstvo. Od posebne vanosti za ljudsku bezbednost je poloaj ena u oruanom sukobu, o cemu ce biti reci kasnije. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Ako se eli bolje razumeti zato ene danas trae ljudska prava, korisno je razmotriti isto- riju pokreta za prava ena. Pogled u prolost Francuska revolucija vaan je istorijski do- gadaj koji oznacava pocetak nastojanja ena da im se prizna jednakost u mukom svetu. U to vreme nije samo zapoceo pokret za gradan- ska i politicka prava, nego je tada, takode, utrt put prvom enskom pokretu za slobodu i jed- nakost. Jedna od najpoznatijih zagovornica enskog pokreta bila je Olympe de Gouges, autorica Deklaracije o pravima ene i gradan- ke. Ona i mnoge njene saradnice platile su na giljotini cenu za svoju posvecenost. ena se rada slobodna i u svakom smislu ima jednaka prava kao mukarac. Clan 1 Deklaracije o pravima ene i gradanke, 1789. LJUDSKA PRAVA ENA Velika Britanija takode ima dugu i snanu tra- diciju borbe ena za jednakost u pravima, pa se cesto naziva kolevkom feminizma. Bri- tanke su vec 1830-ih godina pocele da zahte- vaju pravo glasa. Borile su se razlicitim meto- dama vie od 70 godina, pa su 1918. godine ene od 30 godina navie konacno dobile pra- vo glasa. Takode su se zauzimale za pristup obrazovanju, pravo udatih ena na vlasnitvo i pravo ena na obavljanje javnih dunosti. ene su, posebno u Velikoj Britaniji i SAD, cesto pribegavale radikalnim merama, ukljucujuci trajk gladu. Cuvena sufraetkinja Emily Davison svesno je odabrala smrt, ba- civi se pod konja kralja Georgea V tokom jed- ne trke 1913. godine. Medunarodno vece ena osnovano je davne 1888. godine, a postoji jo i danas. Sedite mu je u Parizu i aktivno deluje na promovisanju prava ena putem medunarodnih susreta, re- gionalnih, subregionalnih i nacionalnih semi- nara i radionica, intenzivnih razvojnih proje- kata u saradnji s medunarodnim agencijama, rezolucija Generalne skuptine Ujedinjenih nacija, saradnje s drugim nevladinim organi- zacijama na svim nivoima i trogodinjih pla- nova delovanja koje sastavlja pet stalnih od- bora Veca. Prvo meduvladino telo posveceno ljudskim pravima ena bila je Interamericka komisija za ene (CIM), osnovana 1928. godine za re- gion Latinske Amerike. Interamericka komisi- ja za ene bila je zaduena za izradu nacrta Interamericke konvencije o dravljanstvu ena, koju je usvojila Organizacija americkih drava (OAS) 1933. godine. Taj dokument podstaknuo je raspravu o razradi pravnog okvira za zatitu ljudskih prava u Latinskoj Americi. Od samog pocetka osnivanja Ujedinjenih na- cija 1945. godine ene su stremile ucecu u strukturama Ujedinjenih nacija i skretanju panje na enska pitanja u sadraju instrume- nata i mehanizama za ljudska prava, kao i u njihovom sprovodenju. Komisija za poloaj ena (CSW) osnovana je 1946. godine sa zadatkom promovisanja pra- va ena irom sveta. Prva predsedavajuca Ko- misije bila je Bodil Boegstrup iz Belgije. Tre- nutno tu dunost obavlja Kyung-wha Kang. Komisija se zalagala da se prava ena izricito ukljuce u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Premda su ene od samih pocetaka jednako doprinosile razvoju medunarodnih politickih, ekonomskih i drutvenih sistema, enskim pi- tanjima posvecivana je minimalna panja. Bu- duci da se u dokumentima o ljudskim pravi- ma decenijama ogledala neosetljivost za pi- tanja rodne ravnopravnosti, mnogi ljudi ta- kode su bili neosetljivi za ta pitanja. Osnovna prava vie od polovine covecanstva bila su za- nemarena, to neizbeno navodi na zakljucak da, s obzirom na to da mnoga drutva irom sveta jo uvek nisu rodno neutralna i u njima su ene i dalje diskriminisane, medunarodni i nacionalni zakoni ne mogu biti rodno neutral- ni. LJUDSKA PRAVA ENA Tek 1970-ih godina, usled nejednakosti u mnogim podrucjima svakodnevnog ivota, si- romatva ena i diskriminacije devojcica, Uje- dinjene nacije proglaavaju UN Deceniju ena: jednakost, razvoj i mir od 1976. do U svrhu ove konvencije izraz diskrimi- nacija ena oznacava bilo koju razliku, iskljucenje ili ogranicenje u pogledu po- la, to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemoguci priznanje, ostvarenje ili vrenje od strane ena, ljudskih prava i osnovnih slo- boda enama, na politickom, ekonomskom, drutvenom, kulturnom, gradanskom ili dru- gom polju, bez obzira na njihovo bracno stan- je, na osnovu ravnopravnosti mukaraca i ena. CLAN 1 CEDAW Osim toga, CEDAW obavezuje drave ugovor- nice da: uvrste nacelo jednakosti mukaraca i ena u svoj ustav i druge odgovarajuce zakone; obezbede primenu nacela jednakosti u praksi; usvoje odgovarajuce zakonske i druge me- re, ukljucujuci sankcije gde je to neophod- 1985. godine. Decenija je kulminirala 1979. godine usvajanjem Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW). To je najvaniji instrument u oblasti ljudskih prava za zatitu i promovisanje prava ena. no, kojima ce zabraniti svaku diskriminaci- ju ena; uspostave pravnu zatitu prava ena na jed- nakoj osnovi kao to se tite prava mukara- ca; uzdre se od ukljucivanja u bilo koje delo ili praksu diskriminacije ena i da se pobrinu da vlasti i institucije deluju u skladu s tom obavezom; preduzmu sve potrebne mere da se iskoreni diskriminacija ena od strane bilo koje oso- be, organizacije ili preduzeca; povuku sve odredbe nacionalnih krivicnih zakona kojima se diskriminiu ene; obezbede potpuni razvoj i napredak ena u cilju njihovog uivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda na osnovu jednakosti s mukarcima; promene drutvene i kulturne obrasce po- naanja mukaraca i ena; iskorene predrasude, obicajne i druge prak- Njime su ene prvi put priznate kao puno- pravna ljudska bica. CEDAW sadri gradanska i politicka, kao i ekonomska, socijalna i kul- turna prava, ujedinjujuci ljudska prava koja su dotad bila podeljena u dve kategorije. se koje se zasnivaju na ideji inferiornosti ili superiornosti jednog od polova ili na stereo- tipnoj ulozi mukarca i ene; obezbede da porodicno vaspitanje obuhva- ti ispravno razumevanje majcinstva kao so- cijalne funkcije i prepoznavanje zajed- nicke odgovornosti mukaraca i ena za podizanje i razvoj njihove dece, uz razu- mevanje da su interesi deteta od najvece vanosti u svim slucajevima; preduzmu sve potrebne mere za suzbijanje svih oblika trgovanja enama i isko- ricavanja prostitucije ena; obezbede enama pravo glasa na svim izbo- rima i javnim referendumima, kao i pravo da budu birane na svim izborima; zajemce enama jednakost u pravima s mukarcima u pogledu sticanja, promene ili zadravanja dravljanstva; obezbede enama jednakost u pravima s mukarcima u oblasti obrazovanja. LJUDSKA PRAVA ENA Konvencijom se uredujuju pitanja javnog i privatnog ivota ena. U nekoliko clanova Konvencije ureduje se uloga ene u porodici i drutvu, potreba za podelom odgovornosti u porodici i neophodnost promene drutvenih i kulturnih sistema u kojima su ene u pod- redenom poloaju. Jedino takve korenite pro- mene dovece do ostvarenja ljudskih prava ena na globalnom nivou. Kada ratifikuje CE- DAW, drava se obavezuje da svim odgovara- jucim sredstvima i bez odlaganja sprovodi po- litiku ukidanja diskriminacije ena, kao i sva- kog drugog oblika diskriminacije. Generalna skuptina UN donela je 6. oktobra 1999. godine istorijsku odluku i usvojila kon- senzusom Fakultativni protokol uz Konven- ciju o ukidanju svih oblika diskriminacije ena, koji se sastoji od 21 clana, pozivajuci sve drave strane ugovornice Konvencije da ga to je pre moguce ratifikuju. U Protokolu se predvida mogucnost upucivanja individu- alnih predstavki Komisiji osnovanoj CEDAW. Fakultativni protokol potpisalo je 75 drava, a vec su ga ratifikovale 62 drave (do 18. juna 2004). IZVOR: HTTP://WWW.UN.ORG/WOMENWATCH/DAW/CEDAW/SI- GOP.HTM Svetska konferencija o ljud- skim pravima odrana u junu 1993. godine u Becu okupila je hiljade aktivista i strucnjaka za ljudska prava. U Beckoj deklaraciji i Programu delovanja, koji su usvojeni na Konferenciji, naglaava se promovisanje i zatita ljudskih prava ena i devojcica, kao i sprecavanje nasilja nad ena- ma. Beckom deklaracijom potvrduje se da su ljudska prava ena i devojcica neotudiv, sa- stavni i nedeljivi deo optih ljudskih prava. Takode se iznosi da potpuno i jednako ucece ena u politickom, gradanskom, ekonom- skom, drutvenom i kulturnom ivotu na na- cionalnom, regionalnom i medunarodnom ni- vou i iskorenjivanje svih oblika diskriminacije na osnovu pola, predstavljaju prioritetne cilje- ve medunarodne zajednice. U okviru svog mandata Komisija za poloaj ena organizovala je cetiri globalne konfe- rencije sa ciljem da prava ena ucini sastav- nim delom ljudskih prava: Meksiko, 1975. Kopenhagen, 1980. Najrobi, 1985. Peking, 1995. Zatim, 2000. godine odrana je 23. vanredna sednica Generalne skuptine UN na temu: ene 2000: jednakost polova, razvoj i mir za 21. vek u Njujorku sa ciljem procene napret- ka u ispunjavanju obaveza koje su vlade pre- uzele na Svetskoj konferenciji o enama u Pe- kingu 1995. godine. Stoga je skup u Njujorku nazvan Peking + 5. Plan delovanja, instrument koji se donosi na- kon konferencije, sadri niz politika i mera koje drave treba da sprovode radi postizanja jednakosti ena i mukaraca. Platforma za delovanje iz Pekinga, usvojena na Cetvrtoj svetskoj konferen- ciji UN o enama 1995. godine, posebno je vana. Preambula i 12 poglavlja Platforme su najpotpuniji program ljudskih prava ena, sa- dre globalnu analizu poloaja ena i pregled politika, strategija i mera za promovisanje prava ena irom sveta. Posebna panja usmerena je na sledecih 12 kriticnih oblasti: siromatvo, obrazovanje, zdravlje, nasilje, oruani sukob, privreda, odlucivanje, institu- cionalni mehanizmi, ljudska prava, mediji, ivotna sredina, devojcice i institucionalni i fi- nansijski sporazumi. LJUDSKA PRAVA ENA ene i siromatvo Da bi se razumelo kako siromatvo razlicito utice na ene i mukarce, neophodno je raz- motriti rodnu podeljenost koja karakterie vecinu svetskih trita rada. ene veoma cesto rade u domacinstvu, brinu se o deci, bo- lesnim i starijim licima, obavljaju poslove za koje nisu placene i skoro nikad nemaju odgo- varajuce osiguranje, uprkos tome to je dopri- nos ena drutveno i ekonomski nuan i tre- balo bi ga visoko ceniti. Podela rada zasnovana na rodu jedna je od strukturalnih dimenzija siromatva koja po- gada ene. Pod biolokom funkcijom materin- stva, koja je takode strukturalna dimenzija, podrazumeva se drutvena funkcija rodi- teljstva i drutvene odgovornosti. Modul Rad i Modul Sloboda od si- romatva. Iako siromatvo pogada domacinstvo u celini, zbog rodne podele rada i odgovornosti za domacinstvo, ono nesrazmerno pogada ene, koje nastoje da upravljaju potronjom domacinstva i proizvodnjom u uslovima sve vece nematine. PLATFORMA ZA DELOVANJE IZ PEKINGA Siromatvo, takode, nastaje zbog nejednakih naknada za jednaki rad i zbog uskracivanja ili ogranicavanja pristupa obrazovanju, javnim i socijalnim slubama, pravima nasledivanja i vlasnitvu nad zemljom. Politicka dimenzija siromatva ukazuje na ne- jednakost u pravima pojedinih clanova drut- va, koja je karakteristicna za naa drutva, a predstavlja i znacajnu prepreku u ostvarenju pristupa gradanskim, politickim, ekonom- skim, socijalnim i kulturnim ljudskim pravi- ma. Osim toga, siromatvo smanjuje pristup informacijama i mogucnosti uceca gradana u odlucivanju pri javnim institucijama. U kon- tekstu migracija siromatvo vodi irenju trgo- vine enama, to je narocito karakteristicno za Latinsku Ameriku, Aziju i istocnu Evropu. ene i zdravlje Zdravlje ene obuhvata emocionalno, socijal- no i telesno blagostanje ene. Odreduju ga socijalni, politicki i ekonomski kontekst u ko- jem ene ive, kao i biologija. Reproduktivno Prema statistikama iz Cilea za 1996. godinu, zastupljenost mukaraca u komercijalnoj pro- izvodnji iznosi 65% i ne obavljaju nikakve po- slove u domacinstvu, dok zastupljenost ena u komercijalnoj proizvodnji iznosi 37% i obavljaju 100% poslova u domacinstvu. Ne- placeni rad takvog obima odrava postojece drutvene odnose i predstavlja strukturalnu osnovu siromatva ena. ROSA BRAVO (1998) zdravlje je stanje potpunog telesnog, mental- nog i socijalnog blagostanja i polnog zdravlja, cija je svrha unapredenje ivota i meduljud- skih odnosa. Odnosi jednakosti izmedu mukaraca i ena u pitanjima seksualnih ve- za i reprodukcije zahtevaju obostrano poto- vanje, pristanak i deljenje odgovornosti. Stvarnost je, medutim, drugacija, to se moe videti iz sledeceg primera s Filipina: Najveci uzrok smrtnosti ena u reproduk- tivnoj dobi povezan je s trudnocom i po- rodajem. Krvarenje posle porodaja na samom je vrhu lestvice, za njim slede poremecaji s vi- sokim pritiskom u trudnoci (predeklampsija i eklampsija). Na Filipinima svaka esta trud- LJUDSKA PRAVA ENA noca zavri ilegalnim pobacajem, bilo zato to Policija je oslobodila 24 ene iz Poljske, Ru-silja nad enama, koju je Generalna skupti- je neplanirana ili pak zato to je neeljena. sije, Italije, Albanije i Turske prilikom upada u na Ujedinjenih nacija usvojila konsenzusom Procenjuje se da se godinje izvede izmedu nemacku javnu kucu gde su bile drane kao 1993. godine, ima veliku vanost kao orude 300.000 i 400.000 ilegalnih pobacaja, od kojih ropkinje i prostitutke. Dve ene bile su za-za sprecavanje nasilja nad enama. Dalje, mnogi zavre komplikacijama, kao to su sep-kljucane sedam meseci bez dnevne svetlosti. 1994. godine ustanovljena je institucija Speci- sa ili smrt. Najmanje dva miliona udatih ena Uhapena je banda od esnaestoro kriminala-jalnog predstavnika za nasilje nad enama. u reproduktivnoj dobi eli da sprovodi plani-ca iz Tuske, Italije i Albanije, a za estoricom Sprovodenje i pracenje. ranje porodice, ali to im nije omoguceno zbog se jo traga. Navodno je troje policijskih razlicitih razloga, ukljucujuci nedostatak pri-slubenika iz Ledensajda radilo s mreom tr- stupa slubama za planiranje porodice. govaca ljudima. To je bila jedna od najvecih Nasilje nad enama obuhvata, ali nije ogra- Procenjuje se da je sedam miliona ena u re-operacija protiv organizovanog kriminala u niceno na sledece: produktivnoj dobi izloeno visokom riziku u Nemackoj. a) fizicko, seksualno i psihicko nasilje u poro- trudnoci, zbog nekog od sledecih razloga: ERICH REIMANN (1996) dici, ukljucujuci batine, seksualno zlostav- ena je premlada (mlada od 18 godina); rodi-ljanje enske dece u domacinstvu, nasilje la je vec cetiri ili vie puta; trudnoce su sledi-vezano uz miraz, silovanje u braku, sa- le vremenski preblizu jedna iza druge; ena je ene i nasilje kacenje enskih genitalija i druge tradicio- istovremeno bolesna. Uprkos navedenim rizi-U mnogim drutvima ene i devojke, bez obzi-nalne prakse koje su tetne za ene, nasilje cima, ocekuje se da ce 2,6 miliona tih ena ra na imovno stanje, klasu i kulturu kojoj pri-u vanbracnim zajednicama i nasilje vezano svake godine, ipak, ostati u drugom stanju. padaju, izloene su fizickom, seksualnom i uz iskoricavanje; Stopa smrtnost majki od 172 na 100.000 psihickom nasilju, kako u javnom tako i u pri-b) fizicko, seksualno i psihicko nasilje u za- rodene ive dece, i stopa smrtnosti dece od 36 vatnom ivotu. ene su cesto rtve silovanja, jednici, ukljucujuci silovanje, seksualno na 1.000 rodene ive dece spadaju medu seksualnog zlostavljanja, seksualnog uznemi-zlostavljanje, seksualno uznemiravanje i najvie stope u svetu. ravanja ili zastraivanja. Seksualno ropstvo, zastraivanje na poslu, u obrazovnim usta- DOMINI M. TORREVILLAS (2002) prisiljavanje na trudnocu, prisiljavanje na pro-novama i drugde, trgovanje enama i pri- stituciju, sterilizacija, prisiljavanje na pobacaj, siljavanje na prostituciju; prenatalni izbor pola i ubistvo enske dece, ta-c) fizicko, seksualno i psihicko nasilje koje Modul Zdravlje. kode, predstavljaju nasilje nad enama. drava pocini ili pak propusti da kazni, gde Sva ta nasilna dela kre ljudska prava i osnov-god da se dogodi. ne slobode ena ili onemogucuju njihovo ostvarenje. Stoga Deklaracija o ukidanju na-Clan 2 Deklaracije o ukidanju nasilja nad enama LJUDSKA PRAVA ENA Osim medunarodnog sistema, sprecavanju ili iskorenjivanju nasilja nad enama posvecene su i neke regionalne organizacije. U Interame- rickom sistemu ljudskih prava, na primer, po- stoji Interamericka konvencija o sprecavan- ju, kanjavanju i iskorenjivanju nasilja nad enama, nastala 1995. godine u Belem do Pa- ra. Dobra praksa. ene i oruani sukob ene cesto postaju prve rtve nasilja tokom rata i oruanog sukoba. U eseju Drugi front: logika seksualnog nasilja Ruth Seifert poka- zuje da vojna strategija u mnogim slucajevi- ma radi unitenja neprijatelja kao metu uzi- ma ene. Silovanje, koje je tokom oruanih sukoba cesta pojava, predstavlja krivicno de- lo, a moe predstavljati cak i genocid kad se cini s namerom da se u celosti ili delimicno uniti grupa ljudi, kako se izjasnio Meduna- rodni krivicni sud za Ruandu u presudi Jean- Paul Akayesuu. Etnicko cicenje kao ratna strategija i silovanje kao jedna od metoda mo- raju se krivicno goniti i ne smeju se vie skri- vati iza nekanjivosti. U Statutu Medunarod- nog krivicnog suda iz 1998. prvi put u istoriji izricito se navode krivicna dela kao to su si- lovanje, prisiljavanje na trudnocu, prisilja- vanje na prostituciju itd. i omogucuje sistem Vecina dokumentovanih slucajeva dogodila se od jeseni 1991. do kraja 1993. godine, s naj- vecom koncentracijom slucajeva izmedu apri- la i novembra 1992. godine Potom, iako su prijavljeni slucajevi silovanja Muslimanki, Hr- vatica i Srpkinja, vecina slucajeva odnosi se na silovanje Muslimanki iz Bosne i Hercegovi- ne koje su pocinili Srbi. Pocinioci su bili voj- nici, paravojne formacije, lokalna policija i ci- vili. Broj silovanja nije utvrden. Delegacija Evropske zajednice iznela je brojku od 20.000; Ministarstvo unutranjih poslova Bo- sne govori o broju od 50.000; Strucna misija odbila je pekulisanje o brojevima. CATHERINE N. NIARCHOS (1995) ciji je cilj pravda za rtve i kazna za pocinioce takvih zlodela koja su pod njegovom jurisdik- cijom. ene retko kada imaju aktivnu ulogu u od- lucivanju koje dovodi do oruanih sukoba. Umesto toga, one rade na ocuvanju drutve- nog poretka tokom sukoba i trude se da obez- bede to normalniji ivot. Osim toga, ene cesto snose nesrazmeran udeo posledica ra- ta, kako se navodi u informacionom glasilu o posleratnoj obnovi Medunarodnog centra za istraivanje ena. Mnoge ene ostaju udovice i suocavaju se s nesagledivim teretom iz- dravanja porodice, dok se istovremeno i sa- me moraju nositi s traumama prouzrokova- nim nasiljem tokom sukoba, narocito seksual- nim nasiljem. Sve su to cinioci na koje treba da se obrati vie panje, narocito u buducim mirovnim misijama, kako bi se enama to vie pomoglo u skladu s njihovim posebnim potrebama. ene i prirodni resursi U delu Monokulture, monopoli, mitovi i ma- skulinizacija poljoprivrede autorka Vandana Shiva pokazuje da u Indiji ene imaju vanu ulogu u ocuvanju znanja o prirodnim resursi- ma i okolini. Prema autorki, ene poljopri- vrednici vec milenijumima cuvaju semena i gaje semenske kulture. To nije slucaj samo u Indiji, vec u celom svetu. Zahvaljujuci uprav- ljanju prirodnim resursima i njihovoj upotre- bi, ene obezbeduju hranu svojoj porodici i zajednici. Propadanje prirodnih resursa negativno utice na zdravlje, dobrobit i kvalitet ivota celog stanovnitva, ali posebno negativno utice na ene. Uz to, donosioci odluka, vecinom mukarci, retko uzimaju u obzir znanje, veti- ne i iskustvo ena. LJUDSKA PRAVA ENA enska deca U mnogim zemljama enska deca su diskrimi- nisana od najranijeg ivotnog doba, tokom detinjstva, sve do odraslog doba. Zbog tetnih stavova i obicaja, kao to su osakacivanje en- skih genitalija, davanje prednosti sinovima, rano stupanje u brak, seksualno iskoricavan- je i obicaji vezani uz zdravlje i podelu hrane, u nekim delovima sveta manji broj devojcica nego decaka doivi odraslo doba. U drutvi- ma koja daju prednost sinu nad kcerkom cedomorstvo enske dece je rairena praksa. Zbog nedostatka zakona kojim bi bili zaticeni ili nesprovodenja postojecih zakona, devojcice su izloenije svim vrstama nasilja, narocito seksualnom nasilju. U mnogim delo- vima sveta devojcice se suocavaju s diskrimi- nacijom u pristupu obrazovanju i specijalizo- vanim obukama. Fenomen biopiratstva, odnosno pojava da zapadne korporacije kradu vekovima skuplja- no kolektivno znanje i inovacije ena treceg sveta, dosegao je razmere epidemije. Biopi- ratstvo se danas opravdava kao novo part- nerstvo izmedu poljoprivrednih kompanija i ena treceg sveta. Za nas krada ne moe biti temelj partnerstva. VANDANA SHIVA (1998) Novinski clanak iz Indije U jo jednom nedavnom slucaju cedomorstva enskog deteta, roditelji, baka i deda otrovom su usmrtili novorodenu devojcicu u jednom se- lu u okrugu. Roditelji, baka i deda uhapeni su i protiv njih je pokrenut postupak prema clanu 302 indijskog krivicnog zakonika (koji se odnosi na ubistvo), izjavio je okruni nacel- nik policije M. N. Manjunatha novinarima u subotu. Rekao je da je administrativni nacel- nik sela Molahali Pudur podneo prijavu protiv porodice Kavitha koja je prole nedelje otrova- la svoju novorodenu trecu devojcicu. IZVOR: HTTP://NEWSARCHIVES.INDIA- INFO.COM/2000/12/17/17FEMALE.HTML 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Ideja univerzalnosti izuzetno je vana za ljud- ska prava, a narocito za prava ena. Kulturne razlike precesto se koriste kao izgovor, odno- sno prepreka za punu primenu ljudskih prava ena. Dokument usvojen na Svetskoj konfe- renciji o ljudskim pravima u Becu 1993. godi- ne od kljucne je vanosti za ene, jer se u nje- mu navodi: Sva ljudska prava su univerzalna, nedeljiva, i medusobno zavisna i povezana ... Iako se moraju imati u vidu znacaj nacionalnih i regi- onalnih posebnosti i razlicito istorijsko, kul- turno i religijsko naslede, drave su dune, bez obzira na njihove politicke, ekonomske i kulturne sisteme, da promoviu i tite sva ljudska prava i osnovne slobode. Uprkos irokoj prihvacenosti koncepta uni- verzalnosti, u mnogim delovima sveta u po- gledu svakodnevnog ivota ena jo uvek po- stoji mnotvo nereenih pitanja. U nekim reli- gijama prema enama se ne postupa jednako LJUDSKA PRAVA ENA kao prema mukarcima. Uskracivanje ena- ma jednakog pristupa obrazovanju i mo- gucnostima zaposlenja i otvoreno iskljucivan- je ena iz politickog odlucivanja smatra se normalnim. U nekim ekstremnim slucajevi- ma takve politike i shvatanja cak predstavlja- ju pretnju za licnu bezbednost ena i njihovo pravo na ivot. Godine 2002. erijatski sud osudio je jednu mladu Nigerijku na smrt kamenovanjem. Pre- ma australijskom ogranku organizacije Am- nesty International, jedini navodni zlocin Amine Lawal bio je rodenje vanbracnog dete- ta. Presuda je izazvala veliko negodovanje u medunarodnoj zajednici i dovela u pitanje us- kladenost nekih kulturolokih i religijskih obicaja sa univerzalnocu ljudskih prava. Jedan drugi religijski obicaj koji pogada ivot ena karakteristican je za Indiju. Rec je o hin- duistickoj tradiciji spaljivanja udovice s pre- minulim suprugom, tzv. sati. Iako su ga bri- tanske vlasti zabranile 1829. godine sati jo uvek postoji, to pokazuje poslednji doku- mentovani slucaj iz 2002. godine. Ucece ena u politickom ivotu danas se smatra vanijim nego ikad jer ene na taj nacin najbolje mogu unapredivati svoj po- Ucece ena u politickom ivotu ne moe se vie shvatati kao usluga koju enama omogucuju ustanove u kojima jo uvek dominiraju mukarci, nego kao odgovornost i obaveza za stva- ranje sveta u kom ce biti vie jednakosti i demokratije. BENGT SVE-SDERBERGH, GENERALNI SEKRETAR MEUNARODNE IDEA loaj. U poslednjih 50 godina sve veci broj ena ostvaruje pravo glasa, kandidovanja za javne funkcije i njihovo obavljanje. Ocekuje se da ce to dovesti do politike osetljivije na rodna pitanja irom sveta. Modul Demokratija. Od vremena pada komunizma, ene u postko- munistickim zemljama zaraduju otprilike za trecinu manje od svojih mukih kolega na istom radnom mestu, sa istim kvalifikacija- ma. U Evropskoj uniji clanom 141 Ugovora o Evropskoj zajednici zahteva se ista plata za isti posao za mukarce i ene sa istim kvalifi- kacijama. Medutim, praksa u mnogim zemlja- ma clanicama EU jo uvek je daleko od iste naknade za isti posao za mukarce i ene. Modul Rad. Obicaji i tradicije, takode, predstavljaju izvor opasnosti za devojcice i tinejderke. Sa- kacenje enskih genitalija (FGM) izvedeno je, prema nekim procenama, na 135 miliona devojaka i ena u svetu. tavie, prema orga- nizaciji Amnesty International, dva miliona devojaka godinje izloeno je opasnosti od sa- kacenja, to znaci da se svakoga dana s tom opasnocu suocava priblino 6.000 devojaka. Glavna podrucja gde se sprovodi ovaj obicaj su delovi Afrike i neke zemlje Bliskog istoka. Iseljenicke zajednice prenele su obicaj sa- kacenja enskih genitalija u neke delove Azi- je i Pacifika, Severne i Latinske Amerike i Evrope. Tradicija sklapanja brakova medu decom, ta- kode, dovodi do mnogih zdravstvenih proble- ma enske dece. Obicaj je uglavnom uvreen u Aziji. Brak u ranom dobu neizbeno rezul- tira ranim materinstvom i prouzrokuje stopu smrtnosti majki koja je pet puta veca medu de- vojcicama starosti od 10 do 14 godina nego medu enama starosti od 20 do 24 godine, navodi se u dokumentu Odbora nevladinih organizacija pri UNICEF, posvecenom zdrav- stvenim problemima enske dece. Odbor ne- vladinih organizacija pri UNICEF, takode, iz- nosi podatke o virusu HIV/AIDS, koji pokazu- ju da su enska deca izloena vecem riziku od zaraze tim virusom, bilo preko majki ili zbog seksualnog nasilja kao to je silovanje. LJUDSKA PRAVA ENA 4. PRIMENA I PRACENJE Da bi se ljudska prava ena u potpunosti ostvarila, potrebno je uloiti velike napore u reinterpretaciju mnogih medunarodnih in- strumenata za ljudska prava i u razvoj novih mehanizama koji ce obezbediti ravnoprav- nost polova. U primeni ljudskih prava ena postoje raz- liciti pristupi, koje mogu koristiti ne samo vla- de nego i civilno drutvo. Primarno je irenje znanja o instrumentima i mehanizmima za ljudska prava ena pu- tem obrazovanja za ljudska prava u form- alnom i neformalnom obrazovnom sistemu. Nema nacina da ene ostvare svoja prava ako ne znaju koja im prava pripadaju. Sledeci korak je da se podstaknu ene da nadziru svoju dravu kako bi pratile da li ona ispunjava dunosti propisane instru- mentima za ljudska prava koje je ratifikova- la. Ako drava ne ispunjava ispravno svoje obaveze, nevladine organizacije mogu pri- premiti alternativne izvetaje, tj. tzv. iz- vetaje u senci i podneti ih posebnom ko- mitetu. ene treba podstaci da izraduju al- ternativne izvetaje za Komitet CEDAW i druga ugovorna tela. Izvetaji u senci omo- gucuju clanovima civilnog drutva da pozo- vu na odgovornost svoje vlade u pogledu dunosti i obaveza koje su preuzele na medunarodnom planu. Takode, oni dopri- nose podizanju svesti o postupcima izveta- vanja o sprovodenju CEDAW u pojedinim zemljama. U zemljama koje jo nisu ratifikovale Fakul- tativni protokol uz CEDAW potrebno je or- ganizovati kampanje radi lobiranja za brzu ratifikaciju Protokola. Ratifikacijom Fakul- tativnog protokola drava doputa Komitetu za ukidanje diskriminacije ena da prima i razmatra predstavke pojedinaca ili grupa pod jurisdikcijom te drave. Komitet takode prati da li drave strane ugovornice deluju u skladu sa obavezama CEDAW. Vaan korak ka potpunom sprovodenju in- strumenata za prava ena jeste da se ene obuce da se zalau za upotrebu mehani- zama za ljudska prava. Trenutno je veoma malo ena upoznato s medunarodnim in- strumentima za ljudska prava, a jo ih man- je poznaje pravilan postupak upotrebe tih instrumenata. Svetska konferencija o ljud- skim pravima odrana u Becu 1993. godine podrala je uspo- stavljanje novog mehanizma, Posebnog izve- stioca o nasilju nad enama. Gospoda Rad- hika Coomaraswamy iz ri Lanke obavljala je tu dunost od 1994. do 2003. godine, kada ju je nasledila Yakin Ertrk iz Turske. U sklopu svog mandata ona posecuje razlicite zemlje gde istrauje nasilje nad enama i daje prepo- ruke o tome kako uskladiti nacionalne zakon- ske norme s medunarodnim zakonskim normama u oblasti ljudskih prava ena. Uprkos znatnim poboljanjima u oblasti ljud- skih prava ena tokom poslednjih 30 godina, jacanje ultrakonzervativne misli i fundamen- talizma u mnogim drutvima dovelo je do ogromnog nazadovanja u pogledu ostvarenja ljudskih prava ena. Stoga je krajnje vano is- trajno i po svaku cenu naglaavati neophod- nost punog sprovodenja ljudskih prava ena. LJUDSKA PRAVA ENA DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Poslednjih godina vlade i nevladine organiza- cije upustile su se u teak proces razrade pravno obavezujucih normi za obezbedenje prava ena i u projekte velike prakticne vred- nosti za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Postupak tumacenja medunarodnih instru- menata ljudskih prava na rodno osetljivi nacin vec je zapoceo. Kao jedan od najboljih primera u prilog tome jeste Opti komentar br. 28 koji je Komitet za ljudska prava UN usvojio u martu 2000. godine. Komitet je u tom komentaru na osnovu clana 3. Meduna- rodnog pakta o gradanskim i politickim pravi- ma, kojim se propisuju jednaka prava muka- raca i ena na uivanje svih gradanskih i poli- tickih prava, protumacio sve clanove Pakta kroz rodno osetljivu prizmu. Godine 1992. CLADEM, Latinoamericki i ka- ripski odbor za odbranu prava ena, pokre- nuo je kampanju u kojoj su ucestvovale orga- nizacije iz celog sveta, radi izrade nacrta Opte deklaracije o ljudskim pravima s gle- dita roda. Danas se ta deklaracija koristi kao deklaracija u senci u svrhu obucavanja. Cilj je podstaci ene ne samo da uce o ljudskim pravima nego i da u taj okvir unesu vlastita is- kustva, potrebe i elje izraene na vlastitom jeziku. Usvajanje Interamericke konvencije za sprecavanje, kanjavanje i ukidanje nasilja nad enama 1995. u Belem do Para u Brazilu predstavlja jedan od najznacajnijih dogadaja u istoriji borbe za prava ena u okviru sistema ljudskih prava. Konvenciju je izradila Intera- mericka komisija za ene. Proces izrade tra- jao je pet godina. Ratifikovale su je gotovo sve drave regiona. Ona predstavlja politicki i pravni okvir za sistemsko reavanje problema nasilja, koji obavezuje drave na sprovodenje politike sprecavanja nasilja i pomoci rtvama nasilja. U pogledu Africke povelje za ljudska prava i prava naroda pozitivan korak ka vecoj rodnoj osetljivosti u tumacenju Povelje predstavlja Dodatni protokol o pravima ena, koji je Africka unija (AU) usvojila 11. jula 2003. godine. Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava (PDHRE) znatno je doprineo una- predenju prava ena svojim Pasoem za do- stojanstvo i serijom video - filmova pod na- slovom ene dre nebo. U Pasou za dosto- janstvo, globalnom pregledu 12 kljucnih pro- blemskih oblasti Platforme za delovanje iz Pekinga, razmatraju se pravne obaveze u od- nosu na stvarni poloaj ena u nizu zemalja, na osnovu strucnih izvetaja i iskustava ena. Jedan drugi prirucnik, Izmedu njiho- vih prica i naih stvarnosti, nastao je uz po- drku Beckog instituta za razvoj i saradnju i Odeljenja za razvojnu saradnju Ministarstva spoljnih poslova Austrije 1999. godine povo- dom 20. godinjice CEDAW. Prirucnik se ko- risti uz pomenutu seriju videofilmova ene dre nebo. Svojim dragocenim doprinosom organizacija Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava dala je vredan materijal za obrazovanje buducih generacija aktivista za prava ena. Godine 2002. nemacka nevladina organizaci- ja Terre des Femmes organizovala je kam- panju protiv trgovanja enama i dala podrku projektu Malinowka iz Minska u Belorusiji, kojim se ene informiu i upozoravaju na opasnost trgovanja enama radi seksualnog zlostavljanja i prisiljavanja na prostituciju. Nova kampanja te organizacije usredsredena je na zaustavljanje prisilnog sklapanja brako- va i borbu protiv nasilja nad enama. 2. TRENDOVI Tokom poslednje decenije enske nevladine organizacije aktivno su se ukljucile u raspra- vu o brojnim pitanjima ljudskih prava i huma- nitarnog prava. Godine 1998. grupa ena ucestvovala je na konferenciji za izradu Nacr- ta statuta Medunarodnog krivicnog suda u Ri- mu, kako bi obezbedile punu zastupljenost i ukljucenost ljudskih prava ena. ene su shvatile da bez organizovanog uceca ena, enska pitanja nece biti primereno zastupana i promovisana. Sudeci prema Rimskom statu- tu, koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godi- ne, u tome su uspele. Medunarodno humanitarno pravo nalo se na prekretnici zahvaljujuci Statutu Medunarod- nog krivicnog suda iz 1998. godine. Zbivanja na teritoriji bive Jugoslavije i Ruande poka- zala su da zatita ena i njihovih ljudskih pra- va mora biti deo mandata Medunarodnog kri- vicnog suda. Do 10. aprila 2003. Rimski statut potpisalo je 139, a ratifikovalo vec 89 drava. U Rimskom statutu se prvi put u istoriji iz- ricito navode i sankcioniu razlicita krivicna dela cije rtve su najcece ene. U clanu 7 (1), na primer, pie da silovanje, seksualno rop- stvo, prisiljavanje na prostituciju, prisiljavanje Na ovoj tacki bih volela da odam priznanje enama u enskom pokretu za rodnu pravdu koje su iskusile poloaj ena u ratu, identifikovale strategije za suocavanje s krenjima i, prevazilaeci snanu opoziciju mnogih predstavnika u pregovorima oko Medunarodnog krivicnog suda, uspele da obezbede da silovanje, seksualno ropstvo, prisilna trudnoca i drugi oblici seksualnog i nasilja zasnovanog na rodu budu ukljuceni u statut ICC. MERY ROBINSON, BIVI VISOKI KOMESAR UN ZA LJUDSKA PRAVA na trudnocu, prisiljavanje na sterilizaciju ili bilo koji drugi slican oblik seksualnog nasilja, predstavljaju zlocin protiv covecnosti. Zatim, posebna panja posvecuje se rtvama i svedo- cima. U clanu 68 Statuta pie da ce se paziti na bezbednost, fizicko i psihicko blagostanje, dostojanstvo i privatnost rtava i svedoka i da sudsko vece moe dati nalog za sprovodenje bilo kog dela postupka in camera ili dopustiti iznoenje dokaza putem elektronskih ili dru- gih posebnih sredstava. Takve mere primenji- vace se posebno kada se radi o rtvama sek- LJUDSKA PRAVA ENA sualnog nasilja ili kada je rtva ili svedok de- te Te zatitne mere preduzete su, uz osta- lo, zahvaljujuci iskustvima stecenim tokom sudskih postupaka sprovedenih na Meduna- rodnom sudu za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bive Jugoslavije i Medunarodnom sudu za zlocine pocinjene u Ruandi. IZVOR: HTTP://WWW.ICCNOW.ORG Osim toga, enski pokreti na nacionalnom ni- vou, takode, uspeno promoviu ljudska pra- va ena. U Ugandi su pravnici koji se bave enskim pitanjima lobirali za donoenje no- vog Zakona o vlasnitvu nad zemljom, koji enama omogucuje nasledivanje zemljita od njihovih pokojnih supruga. To su obicaji dugo zabranjivali. Na kraju je lobiranje imalo uspe- ha, pa danas mnoge ene znaju da imaju pra- vo na zemljite koje im je potrebno za samoi- zdravanje. Uspeh je ohrabrio pravnike da se pozabave i drugim za ene vanim pitanjima, kao to je Zakon o porodicnim odnosima, ciji je cilj da se proglase nezakonitim prakse, po- put poligamije i fizickog zlostavljanja supru- ge. IZVOR: HTTP://WWW.ONEWORLD.ORG/IPS2/SEPT9817_03_046.H TML. LJUDSKA PRAVA ENA 3. HRONOLOGIJA 1789: Deklaracija o pravima ene i gradanke, Olympe de Gouges 1888: Uspostavljanje Medunarodnog veca ena 1921: Medunarodna konvencija o suzbijanju trgovine enama i decom i Dodatni pro- tokol 1933: Medunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim enama 1950: Konvencija o suzbijanju trgovine ljudi- ma i iskoricavanja prostitucije drugih 1953: Konvencija o politickim pravima ena 1957: Konvencija o dravljanstvu udatih ena 1962: Konvencija o pristanku na brak, mini- malnoj starosti za sklapanje braka i re- gistraciji brakova 1967: Deklaracija o ukidanju svih oblika dis- kriminacije ena 1975: Prva svetska konferencija UN o enama (Meksiko Siti) 1976: Pocetak Decenije UN za ene: jedna- kost, razvoj i mir 1979: Konvencija o ukidanju svih oblika dis- kriminacije ena (CEDAW) 1980: Druga svetska konferencija UN o ena- ma (Kopenhagen) 1985: Treca svetska konferencija UN o ena- ma (Najrobi) 1985: Usvajanje naprednih strategija iz Najro- bija za promovisanje ena do 2000. go- dine 1995: Cetvrta svetska konferencija UN o ena- ma (Peking) 1995: Konvencija o sprecavanju, kanjavanju i ukidanju nasilja nad enama (Belem do Para) 1998: Rimski statut Medunarodnog krivicnog suda 1999: Fakultativni protokol uz Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije ena 2000: Protokol za sprecavanje, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudima, posebno enama i decom, koji dopunjuje Kon- venciju UN protiv organizovanog medunarodnog kriminala 2000: 23. posebna sednica Generalne skupti- ne UN na temu ene 2000: rodna rav- nopravnost, razvoj i mir za 21. vek LJUDSKA PRAVA ENA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: PARAFRAZIRANJE CEDAW DEO I: UVOD Cilj ove aktivnosti je da unapredi razume- vanje CEDAW i namenjena je narocito licima koja nisu pravnici, odnosno nisu upoznata s pravnom terminologijom. Tip aktivnosti: veba DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: povecati svest o pravima ena upoznati ucesnike s pravnom terminologi- jom razmotriti razlicite poglede na prava ena razgovarati o pravnim instrumentima za zatitu prava ena Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 20 - 25; rad u malim grupama i rasprava cele grupe Vreme: priblino 60 minuta Materijal: kopije CEDAW, papir, olovke Potrebne vetine: citanje i parafraziranje pravnih izraza, komu- nikacija, saradnja, procena razlicitih stavova DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva: Voditelj daje uvod u CEDAW i potom zamoli ucesnike da se podele u grupe od cetiri ili pet clanova. Svaka grupa dobija odredeni deo CE- DAW, koji treba da prevedu na NE-PRAV- NICKI, svakodnevni jezik. Takode, sve grupe mogu dobiti isti clanak ili clanke, to omo- gucuje iscrpniju i zanimljiviju raspravu jer razliciti ljudi razlicito shvataju pojedine form- ulacije. Nakon predstavljanja svog prevoda, grupa razmatra neku situaciju iz svoje zemlje. Ras- prava o sledecim pitanjima moe doprineti proceni potrebnih promena: Da li se u vaem drutvu prava ena odvaja- ju od ljudskih prava? Ako se odvajaju, kako se to sprovodi, zakonom ili obicajima? Da li je to odvajanje neskriveno? Da li je to ivotna cinjenica o kojoj zapravo niko ni ne govori? Utice li na sve ene? Ako ne utice, na koje ene najvie utice? Opii primere odvajanja rodova. Kako ene reaguju na odvajanje? Postoje li neka ljudska prava koja mukarci uivaju kao neto normalno, dok ene da bi im se ta prava priznala moraju uloiti pose- ban napor? Postoje li podrucja ivota gde se od ena ocekuje da deluju putem mukog posredni- ka? Koje su prepreke nezavisnosti ena? to pie u ustavu vae zemlje o pravima ena? Postoji li nesrazmera izmedu stvarno- sti i ustava? Znate li za neki sudski postupak koji se tre- nutno vodi u vezi s ljudskim pravima ena? Na to se odnosi? Koja prava su pogodena? Da li su pravnici uglavnom upoznati sa CE- DAW i ostalim pravnim instrumentima koji se bave pravima ena? Prakticni saveti: Rad u malim grupama od cetiri do pet clano- va omogucuje intenzivniju raspravu i daje cutljivim ili povucenim ucesnicima vie prili- ka da se ukljuce. Medutim, rezultate grupnog rada uvek treba predstaviti i raspraviti pred svima kako bi se obezbedio isti nivo znanja za sve ucesnike. Predlozi za varijacije: Aktivnost se moe izvesti s bilo kojim prav- nim dokumentom, zavisno od interesa ucesnika i tema tecaja. LJUDSKA PRAVA ENA DEO IV: NASTAVAK Prikladan nastavak rada moe biti organizaci- ja kampanje za prava ena. Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: ljudska prava, prava manjina AKTIVNOST II: GOVOR TELA ENA I MUKARACA DEO I: UVOD Ono to kae cini 10% poruke kako to kae cini 90%. Vecina ljudi nije svesna u ko- joj meri govor tela utice na spoljni utisak i ko- munikaciju, a jo manje je svesna da se komu- nikacija ena i mukaraca razlikuje ne samo u recima nego i u pokretima i gestovima. Tip aktivnosti: jedna veba/igranje uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: produbljivati osetljivost u komunikaciji razvijati empatiju razumeti uloge rodova Ciljna grupa: mladi i odrasli, odnosno mla- dici i devojke od 12 godina navie Velicina grupe/organizacija: 20 - 25; rad u malim grupama i parovima i svi zajedno Vreme: priblino 60 minuta Priprema: obezbedite ucesnicima dovoljno mesta za kretanje Potrebne vetine: kreativne vetine, gluma DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva: Najpre ucesnice razmatraju govor tela karak- teristican za ene, a ucesnici govor tela karak- teristican za mukarce. To obuhvata karakte- risticne poloaje tela pri hodanju, sedenju ili razgovoru s drugima u raznim situacijama. Ucesnici treba ne samo da razgovaraju o go- voru tela, nego i da isprobaju razlicite gestove i poloaje tela. Potom voditelj pokazuje rodno specificno po- naanje i govor tela u razlicitim situacijama (npr. pomocu slika ili fotografija). Ucesnici treba da pokuaju oponaati poloaje koje vi- de na slikama i osvestiti svoje osecaje u poje- dinim situacijama. Nakon te uvodne vebe grupu treba podeliti u parove, po mogucnosti meovite. Svaki par ima zadatak da pripremi jednu od sledecih si- tuacija kao skec koji ce izvesti pred ostalima: Otac se naljutio na kcer zato to je kasno dola kuci. Mladic se pokuava udvarati eni na ulici. Nova koleginica moli kolegu za pomoc jer ne zna mnogo o preduzecu. Par vecera u restoranu. Placaju i odlaze. Skeceve treba odglumiti pred publikom. Na- kon toga moe se razgovarati o ucinku neste- reotipnog govora tela, npr. kako drutvo rea- guje kad se mukarac ponaa kao ena i obr- nuto. Prakticni saveti: Ucesnicima moe biti zanimljivo da doive sebe u ulozi drugog pola, ali to moe biti teko onima koji poticu iz kultura u kojima su polne uloge strogo podeljene i uveliko se raz- likuju. Stoga neka voditelj odluci u kom ce smeru krenuti bez izlaganja opasnosti od po- bune. DEO IV: NASTAVAK Analiza interakcija ena i mukaraca, na pri- mer, tokom rasprave ili na filmu. Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: opta ljudska prava, prava manjina LJUDSKA PRAVA ENA REFERENCE Abiella, Rosalie. 1987. The Evolutionary Nature of Equality. Emily Davison. Dostupno na adresi: NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issu- in: Mahoney, Kathleen i Sheilah Martin. Equality and Judicial http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/Wdavison.htm es. Dostupno na adresi: Neutrality. Toronto: Carswell. http://www.girlsrights.org/factsheets/hivfactsheet.pdf Falcn ONeill, Lidia. 1999. Historia de los Derechos de las Achieng, Judith. 1998. RIGHTS-UGANDA: Women benefit Mujeres. La construccinn del Sujeto Politico. Seminario Inter-Niarchos, Catherine M. 1995. Women, War, and Rape: Chal- from new Land Legislation. Dostupno na adresi: nacional de Derechos Humanos. Movimiento Manuela Ramos. lenges Facing The International Tribunal for the Former Yugo- http://www.oneworld.org/ips2/sept98/17_03_046.html Lima. slavia. Human Rights Quarterly 17.4 (1995) 649-690. Dostup- no na adresi: http://muse.jhu.edu/demo/human_rights_qu- Amnesty International Australia. Defending womens rights. Inter-American Commission on Human Rights Organiza-arterly/17.4niarchos.html#Rape Nigeria: Condemnation of the death penalty. Concerns on the tion of American States. Report N54/01, Case 12.051, Maria implementation of new Sharia-based penal codes. Dostupno da Penha Maia Fernandes Brazil, 16 April 2001. Dostupno na Pandjiarjian, Valeria. 2003. Investigating and Analyzing a na adresi: adresi: Strategy, in: Women, Law and Development International. Sao http://www.amnesty.org.au/women/action-letter09.html http://www.cidh.oas.org/annualrep/2000eng/ChapterIII/Me-Paulo: Cladem Brazil. rits/Brazil12.051.htm Amnesty International. Female Gender Mutilation A Hu-Peoples Decade for Human Rights Education. 2002. man Rights Information Pack. Dostupno na adresi: International Center for Research on Women. 1998. Inform-Passport to Dignity. New York. http://www.amnesty.org/ailib/intcam/femgen/fgm1.htm ation Bulletin: After the Peace: Women in Post-Conflict Recon- struction. Dostupno na adresi: Peoples Decade for Human Rights Education. 2002. Another girl child killed in Tamil Nadu. Dostupno na adresi: http://www.icrw.org/docs/postconflictinfobulletin.pdf Women hold up the Sky. New York. http://newsarchives.indiainfo.com/2000/12/17/17fema- le.html Kamat, Jyostna. The tradition of Sati in India. Dostupno na Peoples Decade for Human Rights Education. 1999. adresi: Between their Stories and our Realities. New York. Benedek, Wolfgang, Gerd Oberleitner i Esther Kisaakye http://www.kamat.com/kalranga/hindu/sati.htm (ur.). 2002. Human Rights of Women: International Instru-Power, Carla. 2002. The Shackles of Freedom. The end of com- ments and African Experiences. London: Zed Books. Karam, Azza. 1998. Beyond Token Representation, in: Women munism was supposed to make life better for women. Has it? in Parliament: Beyond Numbers. Dostupno na adresi: Newsweek International, 18 March 2002. Dostupno na adresi: Boletn Red Feminista Latinoamericana y del Caribe contra http://www.idea.int/women/parl/toc.htm http://www.cdi.org/russia/johnson/6142-2.cfm la violencia domstica y sexual. Isis, Br. 20. July/September 1998. Koenig, Shulamith. 1998. Embracing Women as Full Owners Reimann, Erich. 1996. Germany Breaks Up Sex Slave Ring, of Human Rights, in: Haxton, Eva i Claes Olsson (ur.), Gender Associated Press, 13 December 1996. Dostupno na adresi: Bravo, Rosa. 1998. Pobreza por razones de gnero. Precisando Focus on the WTO. Uppsala: ICDA. http://www.catwinternational.org/fb/Germany.html conceptos. En Gnero y Pobreza, Nuevas dimensiones. Santia- go de Chile: Editores Isis. Moller Okin, Susan. 1998. Justice, Gender and the family, Resolution A/Res/48/104, 20 December 1993. Declaration New York: Basic Books. on the Elimination of Violence against Women. Cook, Rebecca. 1994. State Accountability under the Wo- men`s Convention. In: Human Rights of Women. University Neuhold, Brita i Birgit Henkl. 2000. Womens Rights Hu-Seifert, Ruth. 1996. The Second Front: The Logic of Sexual Vi- of Pennsylvania. man Rights: From Dream to Reality. Vienna: Austria Service olence in Wars in: Womens Studies International Forum 19 for Development Co-Operation. (1/2) 1996, 35-43. ECLAC Women and Development Unit. 2000. The challenge of gender equity and human rights on the threshold of the NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issu-Shanti, Dairian. 1998. Equality and the Structures of Discrimi- twenty-first century. Santiago. es. Dostupno na adresi: nation. in: Yaeli, Danieli i Elsa Stamatopoulou, Clarence Dias http://www.girlsrights.org/factsheets/health.pdf (ur.). New York. LJUDSKA PRAVA ENA Shiva, Vandana. 1998. Monocultures, Monopolies, Myths and Terre des Femmes Menschenrechte fr die Frau e.V.: The Masculinisation of Agriculture. http://gos.sbc.edu/s/shi-http://www.terredesfemmes.de va2.html Organization of American States: http://www.oas.org The Prosecutor vs. Jean-Paul Akayesu. ICTR-96-4, 2 Septem- ber 1998. Peoples Movement for Human Rights Education: http://www.pdhre.org The Vienna Declaration and Programme of Action. 1993. RSMLAC Latin American Womens Health Network: Torrevillas, Domini M. 2002. Why I am for House Bill 4110, http://www.rsmlac.org The Philippine Star, August 29, 2002. Dostupno na adresi: http://www.remedios.com.ph/fhtml/mk4q2002_wiaf.htm United Nations: Commission on the Status of Women: http://www.undp.org/fwcw/csw United Nations. 2001. Multilateral Treaty Framework: An In- vitation to Universal Participation, Focus 2001: Right of Wo-United Nations: Committee on the Elimination of men and Children. Discrimination against women: http://www.un.org/DPCSD/daw/cedaw United Nations. 2000. Women, Peace and Security, Study sub- mitted by the Secretary-General pursuant to Security Council United Nations: Division for the Advancement of resolution 1325 (2000). Women: http://www.un.org/DPCSD/daw DODATNE INFORMACIJE Campaign for a Latin American and Caribbean Convention on Sexual Rights and Reproductive Rights: www.convencion.org.uy CLADEM Latin American and Caribbean Committee for the Defense of Women Rights: www.cladem.org (na engleskom, portugalskom i panskom). Economic Commission for Latin America and the Caribbean: http://www.eclac.org Equality Now: http://www.equalitynow.org International Council of Women: http://www.icwcif.org VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE VLADAVINA PRAVA U DEMOKRATSKIM DRUTVIMA PRAVICAN SUDSKI POSTUPAK KLJUCNI ELEMENT VLADAVINE PRAVA ELEMENTI VLADAVINE PRAVA Vladavina prava nije samo formalna primena pravnih instrumenata, nego takode vladavina pravde i zatita svih clanova drutva od preterane moci onih koji vladaju. MEUNARODNA KOMISIJA PRAVNIKA VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE PRICA ZA ILUSTRACIJU Rano ujutro 16. decembra 1988. godine gospo- din A uhapen je u svom domu na osnovu odeljka 12 britanskog Zakona o sprecavanju terorizma iz 1984. godine, zbog povezanosti s pokuajem bombakog napada na vojno oso- blje. Odveden je u policijsku stanicu Kastere- ha. Izjavio je da je odmah nakon dolaska za- traio kontakt sa svojim advokatom. Taj zah- tev je bio odbijen. Zadran je u skladu sa Uredbom o dokazima u krivicnom postupku iz 1988. godine. Buduci da mu je taj novi propis bio nepoznat, A je ponovo zatraio konsultaci- je sa advokatom, ali je i taj zahtev odbijen. Istog dana dva tima istraitelja pet puta su is- pitivala A. Poslednje ispitivanje odvijalo se oko ponoci. Gospodin A se 17. decembra 1988. godine poalio na zlostavljanje kom je bio podvrgnut tokom dva ispitivanja prethodnog dana leka- ru. Lekar je u zabelekama zapisao kako je A izjavio da su ga tokom drugog i treceg ispiti- vanja amarali i povremeno udarali u potiljak i nekoliko puta u stomak. Istog datuma sprovedeno je esto, sedmo i osmo ispitivanje. Tokom estog ispitivanja A je prekinuo cutanje i dao detaljne odgovo- re na brojna pitanja, priznajuci da je ucestvovao u izradi i postavljanju bombe. Tokom sedmog ispitivanja A je potpisao duu izjavu, u kojoj se dosta detaljno opisu- je njegovo ucece u zaveri montae i postav- ljanja bombe. Doputeno mu je 18. decembra 1988. godine da se konsultuje sa svojim advokatom, koji je zabeleio navode A o zlostavljanjima kojima je bio podvrgnut. Advokat je odlucio da te pri- govore ne prosledi policiji. Na sudu u Belfastu 19. decembra 1988. godine podignuta je optunica protiv A i drugih za za- veru kojom su planirane eksplozije, svesno po- sedovanje eksploziva, zaveru radi ubistva i pripadnost Irskoj republikanskoj armiji. Na Kraljevskom sudu u Belfastu 17. septembra 1990. godine pocelo je sudenje A i saoptueni- ma pred jednim sudijom i bez porote. Tuitatvo se pozvalo na priznanje dobijeno tokom ispitivanja A i, posebno, na pisanu iz- javu koju je A potpisao. A je izjavio da se ne oseca krivim. Posle toga A vie nije svedocio tokom sudenja. Osuden je na dvadeset godina zatvora. (Evropski sud za ljudska prava doneo je presu- du o tom slucaju 6. juna 2000. godine utvrdeno je da je bilo prekreno pravo na pra- vicno sudenje iz clana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima.) IZVOR: PREUZETO IZ SLUCAJA MAGEE PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA, EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, 6. JU- NA 2000.; DOSTUPNO NA: HTTP://HUDOC.ECHR.COE.INT/HUDOC2DOC2/HE- JUD/200 207/MAGEE.BATJ.DOC PITANJA ZA RASPRAVU 1. ta su razlozi ovakvog postupka prema A po vaem miljenju? Koja su prava bila ugroena? 2. ta mislite, ta se moe preduzeti kako bi se sprecila takva dogadanja u buducnosti? 3. Da li su vam poznati sistemi zatite koji su vec uspostavljeni u tu svrhu? VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE POTREBNO JE ZNATI 1. UVOD Zamislite da sedite u sudnici i nemate pojma zato ste tu. Jo vie ste zbunjeni kad sudija pocne da cita optunicu zlocin za koji ste optueni nikad ranije nije smatran protivza- konitim delom, a nije ni utvrden kao krivicno delo u vaecim zakonima. Niko vam ne odgo- vara na pitanja, osecate se apsolutno nemocni da se odbranite, a advokat vam nije dostupan. tavie, kad zapocne ispitivanje svedoka, shvatite da neki od njih ne govore jezikom ko- ji vi razumete, a nemate prevodioca. Tokom sudenja iz izlaganja sudije doznajete da je to druga rasprava, dok je prva bila odrana u vaem odsustvu. to sudski postupak tece SVRHA OVOG SUENJA JE DA TE U POSTUPKU PRAVICNOG SUENJA OSUDIMO NA SMRT! dalje, postaje vam jasnije da su svi uvereni u vau krivicu i da je jedino stvarno pitanje ka- kva kazna ce biti izrecena Navedeni primer pokazuje ta se dogada kad je prekreno jemstvo pravicnog sudskog po- stupka. Pravo na pravicno sudenje, koje se jo zove i pravicno deljenje pravde jedan je od kamena temeljaca demokratskog drutva koje je verno vladavini prava. Vladavina prava Vladavina prava zadire u mnoga podrucja po- litike i obuhvata politicka, ustavna i zakonska pitanja, kao i pitanja ljudskih prava. Svako de- mokratsko drutvo koje tei usvajanju i pro- movisanju ljudskih prava mora prihvatiti pr- venstvo prava kao osnovno nacelo. Modul Demokratija. Iako je vladavina prava kamen temeljac de- mokratskog drutva, ne postoji pravi konsen- zus o svim njenim elementima. Medutim, ne- ma sumnje da su gradani zaticeni od samo- voljnog delovanja javne vlasti samo ako su nji- hova prava regulisana zakonom. Zakon se mora javno objaviti, na sve jednako primenji- vati i efikasno sprovoditi. Stoga je ocigledno da se dravna vlast mora zasnivati na zakoni- ma koji su u skladu sa ustavom, a cilj im je ocuvanje slobode, pravde i pravne bezbedno- sti. Na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima UN odranoj 1993. godine u Becu, potvrdena je nerazdvojna povezanost izmedu nacela vla- davine prava i zatite i promovisanja ljudskih prava. Na konferenciji je istaknuto da je odsu- stvo vladavine prava jedna od najvecih pre- preka primeni ljudskih prava. Vladavina prava obezbeduje podlogu za pravicno upravljanje odnosima medu ljudima i time podstice ra- znovrsnost. Vladavina prava, takode, obez- beduje odgovornost onih koji vladaju i za- konski nadzor nad njima. Moj izbor vladavine prava kao vrhovne teme u mom vlastitom radu nije podstaknut samo njenom univerzalnocu. Vladavina prava takode je najcvrci temelj bezbednosti. SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Istorijski razvoj vladavine prava Nacelo vladavine prava ima korene u srednjo- vekovnoj Engleskoj. Jo 1066. godine William Osvajac uspostavio je centralnu vlast. Iako je kralj bio olicenje centralne zakonodavne, iz- vrne i sudske vlasti, on sam nije bio iznad za- kona njegova kraljevska cast proizlazila je iz zakona. Zahvaljujuci tome, sudovi i parla- ment, u saradnji s plemstvom, osnaili su svoj uticaj u nacionalnom sistemu, gradeci prvu parlamentarnu monarhiju u Evropi. Kameni temeljci u razvoju vladavine prava bili su Magna Charta (1215), koja je obezbedila izve- sna gradanska i politicka prava plemstvu i za- kon Habeas Corpus (1679), koji je ljudima u pritvoru dao neotudivo pravo da budu oba- veteni o razlozima zbog kojih su lieni slobo- de. Na evropskom kontinentu nacelo vladavi- ne prava dobija na vanosti zahvaljujuci gradanskim revolucijama tokom sedamnae- stog i osamnaestog veka. Danas je vladavina prava centralno nacelo nacionalnih i regional- nih institucija gotovo u celom svetu. Pravicno sudenje kao centralni element vladavine prava Vladavina prava znaci, pre svega, da postoje javno objavljeni zakoni u kojima nema diskri- minacije. Sama cinjenica da zakoni postoje ne znaci nita ako nije obezbedeno njihovo efi- kasno sprovodenje. Stoga drava mora usta- noviti institucije koje ce tititi pravni sistem, ukljucujuci sudove, tuilatvo i policiju. Te institucije i same su obavezane jemstvima ljudskih prava, utvrdenim u optim i regional- nim sporazumima za zatitu ljudskih prava, kao to je Medunarodni pakt o gradanskim i politickim pravima, Evropska konvencija o ljudskim pravima, Americka konvencija o ljudskim pravima i Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda. Vano je napomenuti da se u Medunarodnom paktu o gradanskim i politickim pravima po- sebno naglaava problem maloletnika. Pre- ma Paktu, u upravnom ili sudskom postupku u slucaju maloletnih prestupnika mora se uzeti u obzir njihova starost i poeljnost pro- movisanja njihove rehabilitacije. To znaci da drave treba da propiu: najniu starost malo- letnika protiv koga se moe podici optunica za krivicno delo, granicu punoletstva, uspo- stavljanje posebnih sudova i postupaka, zako- ne kojima se ureduje postupak protiv malolet- nika, kao i na koje nacine se svim tim poseb- nim reenjima za maloletnike obezbeduje poeljnost promovisanja njihove rehabilitaci- je . Tokom leta i jeseni 2002. godine serija ubista- va pogodila je Waington DC. Desetoro ljudi ustrelio je snajperista tokom mesec dana du- gog perioda okrutnog ubijanja, a jo troje je bilo ozbiljno ranjeno. Policija je 24. oktobra uhapsila dva mukarca: cetrdesetdvogo- dinjeg Johna Allena Muhamada i njegovog sedamnaestogodinjeg saradnika Johna Leea Malva. Ovaj drugi, iako je bio maloletnik, naao se pred sudom u Virdiniji, gde moe biti osuden na smrt. To je podstaklo javnu raspravu u SAD o tome moe li uopte smrtna kazna biti izrecena sedamnaestogodinjaku. Smrtna kazna moguca je sankcija u ame- rickim dravama Marilend i Louiziana za ubi- stva pocinjena na njihovoj teritoriji. Jo veca pometnja izbila je u martu 2004. godine zbog moguce smrtne kazne nad dvoje ubica koji su u vreme kad su pocinili zlocin imali 12 godi- na. Vrhovni sud SAD trenutno reava pitanje smrtne kazne nad maloletnicima. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Vladavina prava, pravicno sudenje i ljudska bezbednost Bezbednost ljudi ne moe se ostvariti bez vla- davine prava i pravicnog sudenja. Nacela vla- davine prava i pravicnog sudenja doprinose licnoj bezbednosti pojedinca jer jemce da ni- ko nece biti samovoljno optuen i uhapen, da svako ima pravo na pravicno sudenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom. Pra- vicnost sudskog postupka obezbeduje pravdu i poverenje gradana u pogledu jasno odredene sudske nadlenosti. Zatim, snaan pravosudni sistem pomae u odravanju niske stope kriminala i korupcije, pa time doprinosi slobodi od straha. U post- konfliktnim situacijama, na primer u Bosni i Hercegovini, posebno je vano obnoviti vla- davinu prava i pravo na pravicno sudenje, ra- di povecanja ljudske bezbednosti putem prav- ne sigurnosti, vrenja pravde i dobre vladavi- ne. To su sredstva pomocu kojih ce gradani ponovno steci poverenje i veru u dravu i nje- nu vlast. to se tice ekonomske pouzdanosti i razvoja, bezbednost ulaganja, takode, umnogome za- visi od funkcionisanja upravnog i pravosud- nog sistema. Dakle, ekonomski rast i socijalno blagostanje, koji vode slobodi od siromatva, tj. socijalnoj i ekonomskoj sigurnosti, takode, zavise od vladavine prava i pravicnog sudenja. 2. DEFINICIJA I OPIS PRAVICNOG SUENJA ta je pravicno sudenje? Pravo na pravicno sudenje odnosi se na sporove i u gradanskom i krivicnom kon- tekstu. Pre svega, vano je razumeti da pra- Minimalni standardi prava optuenog: 1. Sva lica moraju biti jednaka pred sudovima i uivati minimalna jemstva pravicnog sud- skog postupka u punoj jednakosti; 2. Svako ima pravo na slobodan pristup efika- snom i pravicnom pravnom leku; 3. Sud mora biti nadlean, nezavisan, nepri- stran i zasnovan na zakonu; 4. Svako ima pravo na pravicnu i javnu sud- sku raspravu; u skladu s tim, javnost ce se iskljuciti jedino u jasno odredenim slucaje- vima; 5. Svako ko je optuen za krivicno delo ima pravo da se smatra nevinim sve dok se ne dokae krivica u skladu sa zakonom; 6. Svako ima pravo da mu se sudi bez neo- pravdanog odlaganja; 7. Svako ima pravo da mu se sudi u prisustvu. Optueni ima pravo da se brani sam ili uz pomoc branioca po svom licnom izboru; ako nema branioca, optuenom se mora vicnost sudskog postupka ima dva aspekta: institucionalni (npr. nezavisnost i nepristra- snost suda) i proceduralni (npr. pravicnost to- kom rasprave). Nacelo pravicnog sudenja po- drava niz pojedinacnih prava, kojima se obezbeduje ispravnost postupka od osum- njicenja lica do izvrenja presude. saoptiti da ima pravo na branioca; op- tueni ima pravo da mu se uvek kad to na- lau interesi pravicnosti po slubenoj dunosti dodeli besplatni branilac, ako on nema dovoljno sredstava da plati branioca; 8. Optueni ima pravo da ispituje svedoke op- tube i da se obezbedi prisustvo i ispitivan- je svedoka odbrane. Optueni se ne sme prisiljavati na svedocenje protiv sebe ili na priznavanje krivice; 9. Optueni ima pravo na besplatnu pomoc tumaca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu; 10. Niko ne sme biti proglaen krivim za kri- vicno delo ucinjeno cinom ili propustom koji, po nacionalnim zakonima ili medunarodnom pravu, u casu cinjenja ni- je bio utvrden kao krivicno delo. Ne sme se odrediti ni tea kazna od kazne koja je bila primenjiva u casu kad je krivicno de- lo ucinjeno. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Medunarodni propisi, npr. clan 14 Meduna- rodnog pakta o gradanskim i politickim pravi- ma, o pravu na pravicno sudenje, vae za sve sudove bez obzira na to da li su redovni ili po- sebni. U mnogim zemljama postoje vojni i posebni sudovi koji vode postupke protiv ci- vila. Cesto se takvi sudovi osnivaju kako bi se omogucila primena vanrednog postupka koji se ne odvija prema redovnim pravosudnim standardima. Iako Paktom nisu zabranjene ta- kve kategorije sudova, uslovi koji su odredeni Paktom, medutim, jasno upucuju da se na ta- kvim sudovima moe suditi civilima jedino u vanrednim slucajevima, a tokom sudenja mo- raju se ispuniti uslovi kojima se u potpunosti obezbeduje sprovodenje odredaba utvrdenih clanom 14. Dokumenti i instrumenti koji sadre odredbe o pravicnom sudskom postupku 1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, clan 11 1950. Evropska konvencija o ljudskim pravi- ma , clan 6 1966. Medunarodni pakt o gradanskim i po- litickim pravima, clan14 1969. Americka konvencija o ljudskim pra- Jednakost pred zakonom i sudom Jemstvo jednakosti jedno je od optih nacela vladavine prava. Ono sadri zabranu diskri- minacionih zakona i obuhvata pravo na jed- nak pristup sudovima i jednak sudski postu- pak. Najvaniji prakticni aspekt jednakosti pred zakonom i sudom je jednakost sredstava, od- nosno pravilo da svaka strana u postupku mo- ra imati jednaku mogucnost da predstavi svo- je videnje spora i da nijedna strana ne moe uivati nikakvu prednost pred suprotnom stranom. vima, clan 8 1985. Osnovna nacela UN o nezavisnosti sudstva 1985. Standardna minimalna pravila UN za postupke protiv maloletnika 1986. Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda, clan 7 1990. Osnovna nacela UN o ulozi advokata 1990. Smernice UN o ulozi tuilaca Drugi aspekt jednakosti pred sudom odnosi se na pravo svakog optuenog da se prema njemu postupa jednako kao prema ostalim optuenima u slicnom poloaju, bez diskrimi- nacije po bilo kojoj osnovi. Medutim, u tom kontekstu treba imati na umu da jednako po- stupanje ne znaci identicno postupanje. Jed- nako postupanje znaci da u slucajevima gde su objektivne cinjenice slicne, upravni i pra- vosudni organi moraju postupati slicno, a gde se cinjenice razlikuju, nacelo jednakosti trai razlicito postupanje. Pristup delotvornom, pravicnom pravnom leku Norme pravicnog sudskog postupka sadre niz elemenata koji zajedno obezbeduju pra- vicno deljenje pravde. U izvesnom smislu moe se reci da su ti elementi opte osobi- ne pravosudnih institucija i iroki parametri prema kojima se moe proceniti pravicnost sudskog postupka. Medutim, pre nego to se uopte moe vriti bilo kakvo procenji- vanje, pojedincu se mora obezbediti mo- gucnost da bude sasluan na sudskoj ras- pravi. Vano nacelo u vezi s krenjem prava na pri- stup sudu jeste da drava, u odredenim obla- stima i za odredene kategorije pojedinaca, ne VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE moe ograniciti niti ukinuti pravo na albu i albeni postupak. Jemstvo slobodnog pristupa sudu ne sme se ograniciti na gradanske parnice. Ono je jedna- ko vano za pravilni tok krivicnog postupka, buduci da obezbeduje zatitu od presude sud- skog tela koje ne zadovoljava kriterijume pra- vicnog sudskog postupka. Nezavisnost i nepristrasnost Jedan od osnovnih elemenata efikasne vlada- vine prava je nezavisnost i nepristrasnost su- dova u pravnom sistemu. Prema nacelu pode- le vlasti, sudska vlast mora biti potpuno odvo- jena od zakonodavne i izvrne vlasti. Godine 2001. organizacija Amnesty Internati- onal izvestila je o slucaju 94 civila koji su iz- vedeni pred vojni sud u Egiptu zbog navodne povezanosti s naoruanom islamistickom grupom. Bili su izloeni mucenju i zadrani u pritvoru bez mogucnosti komunikacije. Nji- hovo pravo na pravicno sudenje bilo je pre- kreno, takode, zbog toga to nije bila obez- bedena nepristrasnost i nezavisnost vojnog suda od izvrne vlasti. Nezavisnost sudija jedan je od stubova neza- visnog pravosuda. Ako vlada ili drugi dravni organi mogu u bilo koje vreme da smene su- diju, institucionalna nezavisnost sudstva je dovedena u pitanje. Zatim, ako nepravosudni organi vre nadzor ili uticaj na sudove ili sa- me sudije, ne moe se obezbediti pravican sudski postupak. Takav nadzor, recimo, moe se odnositi na uslove placanja sudija, mo- gucnost ostalih delova vlasti da daju uputstva sudovima ili pretnje premetajem na drugo radno mesto ako odluke sudija ne budu sagla- sne sa ocekivanjima i uputstvima. Nepravosudni organi ne smeju menjati sud- ske presude, osim u slucajevima amnestija koje su u skladu sa ustavom, a obicno ih do- deljuje ef drave. U normama pravicnog sudskog postupka ne propisuje se neki odredeni sastav sudija, nai- me, sudije mogu biti ili samo profesionalne sudije, ili moe biti kombinovani sastav pro- fesionalnih sudija i sudija laika ili moe po- stojati neka druga kombinacija. Medutim, po- stoje medunarodni standardi nezavisnog sud- stva koji ukljucuju odredbe o imenovanju su- dija. Nijednim medunarodnim instrumentom ljudskih prava ne zahteva se sudenje pred po- rotom. Ali, ako je u dravi uspostavljen sistem porota, zahtevi nezavisnosti i nepristrasnosti odnose se i na porote. Javno sasluanje Da bi se podstaklo poverenje u pravosudne organe i obezbedilo pravicno sasluanje svih stranaka, sudske rasprave moraju biti otvore- ne za javnost. Prema maksimi da pravda mo- ra ne samo biti izvrena nego njeno izvrenje treba da bude javno objavljeno, javnost ima pravo da zna kako se pravda izvrava i koje su presude donesene. Pod javnim sasluanjem podrazumeva se usmeno sasluanje o cinjeni- cama slucaja, koje treba da bude otvoreno za javnost i mogu mu prisustvovati gradani i predstavnici medija. Sudovi moraju obavestiti javnost o vremenu i mestu odravanja usme- nog sasluanja. Nacelo javnosti mora se u pot- punosti potovati, osim ako postoje opravdani razlozi za izuzece javnosti. Opravdani razlozi za ogranicenje prava na javno sasluanje navedeni su u medunarod- nim instrumentima: moral (npr. sasluanje koje se odnosi na seksualni delikt), javni red (uglavnom u sudnici), nacionalna bezbed- nost u demokratskom drutvu, interesi privat- nosti stranaka i posebne okolnosti kada jav- nost moe ugroziti izricanje pravicne i prime- rene presude. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Medutim, cak i u slucajevima kad je jav- nost iskljucena iz rasprave, presuda mora biti javno objavljena, osim u izvesnim strogo definisanim izuzetnim slucajevima kad treba zatititi interes maloletnika ili porodice. Pravo na pretpostavku nevinosti Pravo na pretpostavku nevinosti znaci da sva- ko ko je optuen za krivicno delo ima pravo da se smatra nevinim i da se prema njemu po- stupa kao prema nevinom licu sve dok mu se u pravicnom sudskom postupku ne dokae krivica u skladu sa zakonom. To nacelo pri- menjuje se od trenutka kada se lice stavlja pod sumnju do trenutka kada je krivica po- tvrdena u najvioj instanci. Stoga u krivicnim sporovima tuilac mora dokazati krivicu op- tuenog, a ako postoji razumna nedoumica u pogledu krivice, optueni se mora proglasiti nevinim. Pod pravom na pretpostavku nevinosti podra- zumeva se da se sudije i porota moraju su- zdrati od svakog prejudiciranja. To se takode odnosi i na druge javne slubenike koji ucestvuju u postupku. Medutim, treba uzeti u obzir da to pravo nije prekreno kada vlasti obavetavaju javnost o istragama krivicnih dela i pri tom imenuju osumnjicene, osim ako pri tom ne tvrde da je kriv. Pravo na cutanje i pravo da se ne svedoci protiv sebe, kao i pravo da se ne prizna kri- vica takode su deo nacela pretpostavke ne- vinosti. Pravo na cutanje zahteva, takode, da tuilatvo pre istrage ne uzima u obzir cutanje pri utvrdivanju krivice ili nevinosti. Pod pravom da se ne svedoci protiv sebe i pod pravom da se ne prizna krivica podra- zumevaju se zabrana svakog oblika priti- ska. Pravo na sudenje bez neopravdanog odlaganja Odredbe o pravu na sudenje bez neopravda- nog odlaganja odnose se ne samo na vreme do pocetka sudenja nego i na ukupno trajanje postupka, ukljucujuci mogucu albu viem sudu, sve do vrhovnog suda ili drugih sudskih organa koji imaju ovlacenje da donesu ko- nacnu presudu. Koliko je dugo potrebno vreme, zavisi od pri- rode predmeta oko kog se vodi spor. Pri pro- cenjivanju da li je u nekom postupku bilo neopravdanog odlaganja, uzimaju se u obzir okolnosti predmeta, kao to su njegova sloenost, ponaanje stranaka u sporu, posle- dice za podnosioca i stav organa pred kojim se spor vodi. Zatim, treba uzeti u obzir da pravo na pra- vicno sudenje bez neopravdanog odlaganja u krivicnom postupku, takode, ima rtva. Osnovno nacelo na kome se zasniva to pravo dobro je definisano izrekom Odloiti pravdu znaci uskratiti pravdu. Pravo optuenog da se brani sam ili uz pomoc branioca i pravo na sudenje u prisustvu Svako ko je optuen za krivicno delo ima pra- vo da se brani sam ili uz pomoc branioca. Pra- vo na branioca u fazama koje prethode suden- ju u krivicnom pravu jasno je povezano s pra- vom na odbranu tokom sudenja. U Meduna- rodnom paktu o o gradanskim i politickim pravima navodi se da pri utvrdivanju oprav- danosti optube za krivicno delo optueni ima pravo na to da mu se sudi u njegovom prisustvu i da se brani sam ili uz pomoc slubenog branioca po svom licnom izboru; da se, ako nema svog branioca, uputi u pravo na izbor i da mu se uvek kad to nalau intere- si pravicnosti po slubenoj dunosti dodeli besplatni branilac, svaki put kad on nema do- voljno sredstava da plati branioca clan 14 (3d). VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Sadraj prava da se optueni brani sam ili uz pomoc branioca i prava na sudenje u prisustvu pravo na sudenje u prisustvu pravo da se optueni brani sam pravo na slobodan izbor branioca pravo da se bude obaveten o pravu na branioca i pravo na besplatnu pravnu pomoc Zavisno od teine moguce kazne, drava nije obavezna da dodeli branioca u svakom pred- metu. Komitet za ljudska prava UN, na pri- mer, smatra da licu optuenom za krivicno delo za koje je moguca smrtna kazna, mora biti dodeljen branilac. Medutim, lice op- tueno za prebrzu vonju ne mora nuno imati pravo na branioca o troku drave. Pre- ma Interamerickom sudu za ljudska prava, branilac mora biti na raspolaganju ako je to neophodan uslov za pravicno sudenje. Prilikom dodele branioca, treba uzeti u obzir da optueni ima pravo na iskusnog, kompe- tentnog i efikasnog branioca. Optueni, ta- kode, ima pravo na poverljivu komunikaciju sa svojim advokatom. Iako postoji pravo na sudenje u prisustvu, mogu se odravati i sudenja u odsustvu, u iz- uzetnim slucajevima i kada za to postoje opravdani razlozi, ali tada je jo vanije stro- go potovati pravo na odbranu. Pravo na pozivanje i na neposredno ili posredno ispitivanje svedoka Cilj ove odredbe je da optuenom garantuje istu pravnu mogucnost pozivanja svedoka, is- pitivanja i unakrsnog ispitivanja svakog sve- doka koji je na raspolaganju tuiocu. Njome se obezbeduje da odbrana ima mogucnost da ispituje svedoke koji mogu navesti dokaze u korist optuenog i dovesti u pitanje dokaze protiv optuenog. Postoje izvesna ogranicenja u ispitivanju sve- doka optube. Ona zavise od ponaanja op- tuenog, u slucaju kada svedok opravdano strahuje od odmazde ili kada svedok vie nije dostupan. Pravo na besplatnu pomoc tumaca Ako lice ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu, ima pravo na besplatnu pomoc tumaca, to ukljucuje i prevod doku- menata. Pravo na tumaca odnosi se jednako na domace stanovnike i strance koji ne pozna- ju dovoljno jezik koji se upotrebljava na sudu. Osumnjiceni ili optueni moe zatraiti tu- maca tokom ispitivanja od strane policije ili istranog sudije, ili pak tokom sudenja. To- kom rasprave tumac usmeno prevodi op- tuenom i sudu. Nacelo Nulla Poena Sine Lege Latinska izreka nulla poena sine lege znaci da niko ne moe biti osuden za delo koje u vreme kad je pocinjeno nije bilo zakonom za- branjeno, cak i ako je zakon naknadno izmen- jen. Isto tako, ne moe se odrediti tea kazna od kazne koja je bila propisana u vreme kada je krivicno delo pocinjeno. To je takozvana neretroaktivnost zakona, kojom se obez- beduje da lice koje ivi potujuci zakone, nije izloeno riziku da iznenada bude kanjeno za neko delo koje u vreme kad ga je ucinilo nije bilo protivzakonito. Stoga je primena nacela neretroaktivnosti nuan sastavni deo pravne bezbednosti. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Nacelo vladavine prava je opteprihvaceno. Medutim, kad se uporede tumacenja sadraja vladavine prava u razlicitim zemljama, uocavaju se znacajne kulturne razlike. Naj- vie se medusobno razlikuju americko i azij- sko shvatanje vladavine prava. Americki prav- nici skloni su da vladavinu prava gledaju kroz prizmu americkog pravnog sistema, pa sma- traju da vladavinu prava karakteriu porot- nicka sudenja, prava koja obuhvataju prava optuenog i jasna podela vlasti, dok azijski pravnici naglaavaju vanost sistematske i efi- kasne primene zakona, ali ne insistiraju da se izvrna vlast nuno povinuje zakonu. To ue Neki od problema s kojima se suocavaju zem- lje u tranziciji ka demokratiji ne mogu se pri- pisati kulturnim razlikama. U mnogim slucajevima gradani ne mare za vladu i pravni sistem koji su skloni proteiranju i korupciji, to vodi povecanju ulicnog kriminala i gradanskog nasilja. Naime, za uspostavljanje efikasnog reima vladavine prava treba vre- mena i finansijskih sredstava. Zatim, tamo gde vodeci politicari ne potuju demokratske vrednosti i gradanske slobode, teko se moe postici nezavisnost pravosuda. Medutim, u svetu ekonomske globalizacije irom sveta ra- ste potreba za stabilnocu, odgovornocu i transparentnocu, koje moe jemciti jedino reim vladavine prava. Buduci da je ideja vladavine prava tesno pove- zana sa idejom demokratije, obuhvata gradanske i politicke slobode i neophodna je za razvoj trine ekonomije, primena vladavi- ne prava zavisi od ostvarivanja tih vrednosti. Mnoge studije slucaja iz tranzicionih zemalja pokazuju da se vladavina prava ne moe us- postaviti ako politicko vodstvo nije spremno da se pridrava osnovnih demokratskih nacela, pa svojim ponaanjem otvara put po- stojanju korupcije i zlocinackim organizacio- nim strukturama. tumacenje vladavine prava, koje je bolje opi- sati kao vladavinu pomocu prava nego vlada- 4. PRIMENA I PRACENJE vinu prava, tesno je vezano za pojam demo- kratije azijskog tipa. U nekim zemljama erijatsko pravo kodifi- kovano islamsko pravo ogranicava prava ena na pravicno sudenje, jer ene nemaju pravo pristupa sudu na jednakoj osnovi kao mukarci. Medutim, razlike na osnovu pola zabranjenje su cl. 2 i 3 Medunarodnog pakta o gradanskim i politickim pravima. Modul Verske slobode. Primena Zatita ljudskih prava pocinje na nacional- nom nivou. Stoga primena vladavine prava zavisi od spremnosti drave da uspostavi si- stem koji jemci vladavinu prava i pravican sudski postupak. Drava mora ustanoviti i odravati institucionalnu infrastrukturu po- trebnu za ispravno delovanje pravosuda i do- nositi i sprovoditi zakone i propise koji jemce pravicnost sudskog postupka. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Postoje posebna savetodavna tela, kao to je vora. Komitet za ljudska prava UN, na primer, Slucaj Albanije: Burni tranzicioni proces s Venecijanska komisija Saveta Evrope, usta-daje komentare u pogledu toga kako pojedina planske dravne ekonomije na trinu iza-novljena radi jacanja vladavine prava, ili pro-drava izvrava svoje ugovorne obaveze iz zvao je ogromne probleme. Iako je prva faza fesionalna udruenja sudija, koja pomau i Pakta, a takode moe da donosi predloge i politickih i ekonomskih promena dala razloga prate delovanje vlasti. preporuke radi unapredenja sprovodenja oba- za optimizam, zbog slabog sistema izvrne i veza. Osim toga, Komitet daje opte komen- sudske vlasti domace i medunarodne Pracenje tare s tumacenjima Pakta, kao to su Opti zlocinacke organizacije dobile su veliki uticaj. U vecini zemalja osnovne odredbe o ljudskim komentari br. 13 iz 1984. godine o clanu 14 Te organizacije su uspostavile takozvanu fi-pravima nalaze se u ustavu. U slucaju povre-Pakta. nansijsku piramidu, kojom su opljacale de ljudskih prava u ustavu su obicno date mo- utedevinu preko 75% stanovnitva i time gucnosti pozivanja na te odredbe pred sudovi-Neki ugovori o ljudskim pravima predvidaju i zemlju dovele pred skoro potpuni kolaps ma doticne drave. Na medunarodnom nivou mehanizam predstavke. Nakon to iscrpi sve 1997. godine. radi zatite ljudskih prava zakljucuju se ugo-domace pravne lekove, pojedinac moe pod- vori o ljudskim pravima. Kada drava postane neti predstavku o navodnom krenju ljud- strana ugovornica takvog ugovora, obavezna skih prava koja se ugovorom jemci. Na pri- Po pravilu, jacanje vladavine prava je jedini je da jemci i sprovodi njegove odredbe na ni-mer, takva mogucnost postoji u Fakultativ- nacin borbe protiv korupcije, sprecavanja po-vou zemlje. Medunarodnim pravom nije pro-nom protokolu Medunarodnog pakta o jave autoritarnih crta kod novoizabranih pisano kako da drave sprovode te odredbe. gradanskim i politickim pravima, Evropskoj voda, kao i osnaivanja potovanja ljudskih To zavisi od strukture pravnog poretka svake konvenciji o ljudskim pravima (clan 34), prava putem sistema podele vlasti. Ali kako pojedine drave. Americkoj konvenciji o ljudskim pravima sve to sprovesti u stvarnosti? U sutini, po-(clan 44), Africkoj povelji o ljudskim pravima trebno je uciniti tri koraka. Prvo, postojece za-Radi nadzora primene odredbi o ljudskim i pravima naroda (clan 55). Prema tim spora- kone treba analizirati i ako to vec nije pravima i njihovog jemcenja, neki ugovori o zumima, pojedinac moe svoju predstavku iz- uradeno kodifikovati ih. Drugo, treba ojacati ljudskim pravima, kao to je Medunarodni neti pred Komitet za ljudska prava UN, Evrop- institucije koje jemce ispravno delovanje pra-pakt o gradanskim i politickim pravima, sa-ski sud za ljudska prava, Interamericku komi- vosudnih organa, npr. obukom sudija. Naj-dre mehanizam pracenja. Taj mehanizam siju za ljudska prava ili Africku komisiju za zad, a to je verovatno najtei korak, treba po-cini sistem izvetavanja, po kome su drave ljudska prava i prava naroda. Ta ugovorna te- boljati potovanje zakona od strane samih strane ugovornice obavezne da, u redovnim la mogu ispitati tubu, a ako ustanove da ima vlasti prvenstveno radi obezbedenja nezavi-razmacima, izvetavaju medunarodno telo za krenja ljudskih prava, preporucuju doticnoj snosti sudstva. pracenje o tome kako sprovode odredbe ugo-dravi da preduzme potrebne mere za prome- VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE nu prakse ili zakona, kao i da ispravi neprav- du nanesenu rtvi. U sklopu svojih tematskih postupaka, Komitet za ljudska prava UN imenovao je posebnog izvestioca o vansudskim i samovoljnim po- gubljenjima (1982) i o nezavisnosti sudova i advokata (1994), kao i Radnu grupu za sa- movoljno liavanje slobode (1991). Izgradnja kulture potovanja vladavine prava na Kosovu Posle mnogih godina oruanog sukoba, situa- cija na Kosovu pokazuje jasne znake napretka u susret demokratskom drutvu koje ce potovati vladavinu prava. Vanu ulogu u tom procesu ima OSCE, koji pomae obnovu osnovnih struktura pravosudnog sistema. Taj zadatak oteava cinjenica da sama izgradnja institucija nije dovoljna, jer ne postoji pove- renje u pravosudni sistem, pa treba uspostavi- ti kulturu potovanja zakona i kulturu ljud- skih prava uopte. Osim podrke nevladinim organizacijama, profesionalnim organizacija- ma pravnika i slicnim institucijama, OSCE je dao podrku pri uspostavljanju sledecih insti- tucija: Pravosudni institut Kosova Institut je osno- van radi unapredenja pravnog obrazovanja sudija i tuilaca. Vecina seminara obuke po- svecena je aspektima krivicnog i gradanskog prava u vezi s medunarodnim standardima ljudskih prava, sa ciljem da se obnove stara i donesu nova pravna znanja. Programi prav- nog obrazovanja, takode, ukljucuju i posete zemljama u regionu kako bi se podstakle ras- prave o izazovima koji stoje pred pravosud- nim sistemima u zemljama u tranziciji, kao i kako bi se pronala reenja za poboljanje tre- nutne sudske prakse na Kosovu. I dalje se panja usmerava na obuku domacih strucnja- ka u tom podrucju, pa mnogi sudski slubeni- ci s Kosova rade kao nastavnici u Institutu. Centar za krivicno pravo Najmlada institu- cija koju je osnovao OSCE usmerena je na osposobljavanje advokata koji deluju kao branioci u krivicnim sporovima, kako bi mo- gli na odgovarajuci nacin zastupati optuene. Centar prua neposrednu pomoc u sudskim sporovima i sprovodi istraivanja i obuku. Na taj nacin Centar svojim delatnostima obez- beduje advokatima podrku, sredstva i strucno znanje koje druge institucije obez- beduju sudijama i tuiocima. Kosovski pravni centar Kosovski pravni centar deluje na razvijanju profesionalnih vetina lokalnih pravnika. Aktivno pomae Pravnom fakultetu Univerziteta u Pritini u razlicitim oblastima, ukljucujuci reformu ku- rikuluma, uspostavljanje programa stipendi- ranja i razmene, obogacivanje knjinog fonda biblioteke, kao i pravne klinike. Jedan od naj- vanijih projekata Centra je sastavljanje zbir- ki zakona koji se sprovode na Kosovu, na- menjenih pravnicima. Dosad su objavljenje tri zbirke: Zbirka zakona krivicnog prava, Zbirka zakona porodicnog prava i Zbirka za- kona imovinskog prava. IZVOR: HTTP://WWW.OSCE.ORG/KOSOVO/LAW VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Razvojna pomoc za uspostavljanje efikasnog pravosudnog sistema Vecina zapadnih zemalja podrava reforme u smeru vladavine prava u sklopu svoje politike razvojne pomoci. Rusija je, na primer, dobila zajam od Svetske banke u iznosu od 58 milio- na americkih dolara; projekte pomoci usme- rene na razvoj finansiraju i SAD, Nemacka, Holandija, Danska, Evropska unija i Evropska banka za obnovu i razvoj. Neke azijske i lati- noamericke zemlje takode su dobile znatnu finansijsku pomoc, to se ne moe reci za zemlje Bliskog istoka i Afrike. Podrku dobija- ju i projekti usmereni ka jacanju vladavine prava u obnovi drutava posle sukoba, na pri- mer u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Nezavisna pravosudna komisija (IJC) u Bosni i Hercegovini Visoki predstavnik je 2001. godine uspostavio pravosudnu komisiju za Bosnu i Hercegovi- nu. Njen zadatak je da promovie vladavinu prava i reformu pravosuda pomocu vredno- vanja sudstva, tuilatva i vladinih institucija, koordinira reforme, pomae domacim telima za obuku sudija i obavlja savetodavnu funkci- ju za sve aktere, ukljucujuci civilno drutvo i samog Visokog predstavnika. Rezolucija o potovanju i jacanju nezavisnosti sudstva (Afrika) Africka komisija za ljudska prava i prava naroda izradila je 1996. godine nacrt Rezolu- cije o potovanju i jacanju nezavisnosti sud- stva, kojom je potvrdila vanost nezavisnosti sudstva, ne samo za odravanje drutvene ravnotee, nego i za privredni razvoj. U Rezo- luciji se pozivaju africke zemlje da preduzmu zakonske mere kako bi podrale nezavisnost sudstva i obezbedile pravosudu dovoljna sredstva za delovanje. Izuzetno je vano, na primer, da sudije imaju dostojan ivotni stan- dard i prihvatljive uslove rada koji im obez- beduju nezavisnost. tavie, drave treba da se suzdravaju od preduzimanja mera koje bi mogle posredno ili neposredno ugroziti neza- visnost sudija. 2. TRENDOVI Medunarodni sudovi Posle zverstava pocinjenih u Ruandi i bivoj Jugoslaviji, medunarodna zajednica morala je da reaguje uspostavila je dva ad hoc suda za procesuiranje najteih zlocina pocinjenih to- kom ratova i oruanih sukoba. Iako ti sudovi zasad prilicno uspeno obavljaju svoje zadat- ke, istovremeno su predmet kritika zbog broj- nih razloga, kao to su: navodna nelegalnost sudova, neizvesnosti u pogledu pravila po- stupka (buduci da sudije mogu menjati pravi- la prema potrebama), nepostojanje naknade za ljude koji su bili pogreno optueni i opti stav kojim se na optuene gleda kao na krajnje zlo pred sudom. Uceci iz tih nedosta- taka, medunarodna zajednica pristupila je osnivanju Medunarodnog krivicnog suda na drugaciji nacin. Vie je nadlenosti ostavljeno dravama ugovornicama Rimskog statuta, a uloeni su i napori na jacanju vladavine pra- va. Medijacija i arbitraa Drave aktivnije ucestvuju u alternativnim postupcima reavanja sporova (medijacija i arbitraa) kako bi se rasteretili sudovi i skrati- li sudski postupci, ali i radi dolaenja do VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE reenja koja su prihvatljiva za sve, odnosno kobljenim stranama tako uskracuje pristup 3. HRONOLOGIJA kojima svaka strana dobija. Sudovi, posebno sudu, jer sama cinjenica da jedina alternativa u Sjedinjenim Americkim Dravama, sve se jesu skupi i dugotrajni sudski postupci moe tee nose sa sve vecim brojem tubi u razum-predstavljati pritisak na sukobljene strane da 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra- nim rokovima, dok u kontinentalnoj Evropi pronadu reenje. vima situacija jo uvek nije tako kriticna. 1950: Evropska konvencija o ljudskim pravi- Unapredenje javnosti sudenja ma Dok sudski postupci imaju za cilj izvravanje Tokom poslednjih nekoliko godina reality te-1966: Medunarodni pakt o gradanskim i poli- pravnih zahteva, medijacija osim toga uzima levizija postaje sve popularnija. Na TV se tickim pravima u obzir potrebe i interese pojedinaca i stoga moe naci skoro sve, od policijskih gonjenja 1969: Americka konvencija o ljudskim pravi- daje bolje rezultate u sporovima poslovne, po-do prikazivanja opstanka i svakodnevnog ma rodicne ili meduljudske prirode. ivota ljudi koji dele ivotni prostor. U tom ve-1982: Posebni izvestilac UN o vansudskim i likom spektru i programi iz sudnica nali su samovoljnim presudama Medijacija je metoda reavanja sporova u ko-svoje, prilicno mnogobrojne, poklonike. Bez 1984: Opti komentar br. 13 o clanu 14 joj sukobljene strane trae reenje, a treca obzira na to da li je rec o prenosu sudenja ili Medunarodnog pakta o gradanskim i strana deluje kao moderator i daje smernice. televizijskoj drami, deljenje pravde danas se politickim pravima Arbitraa je reavanje spora odlukom arbitra, moe pratiti s kauca, uz hladno pivo i cips. 1985: Osnovni principi UN o nezavisnosti koja je za sukobljene strane obavezujuca. Naravno, time se otvaraju neka eticka pitanja. pravosudnih organa S jedne strane, nacelo javne rasprave pred-1985: Standardna minimalna pravila UN za U mnogim zemljama zakonski je propisana stavlja centralni element prava na pravicno sudske postupke protiv maloletnika obaveza medijacije pre sudskog postupka. sudenje. S druge strane, taj oblik prezentacije 1986: Africka povelja o ljudskim pravima i Sudski postupak je jedino neophodan ako se nema puno veze s prikazivanjem pravde na pravima naroda medijacijom ne dode do reenja. U SAD i Au-odgovarajuci nacin pre je rec o potrazi za 1990: Opta nacela UN o ulozi advokata straliji, na primer, periodicno se odrava tako-senzacijama i poigravanjem s prolaznim emo-1990: Smernice UN o ulozi tuilaca zvana nedelja poravnanja, kada se u svim cijama gledalaca. Najprikladnija protivstrate-1991: Radna grupa UN o samovoljnom pritvo- predmetima koji cekaju pocetak sudenja pri-gija verovatno je u tome da advokatska i sudij-ru menjuje metoda medijacije. U velikom broju ska udruenja izrade eticke smernice o ovom 1994: Posebni izvestilac UN o nezavisnosti sporova na taj nacin zaista se dolazi do pitanju. sudija i advokata uspenog reenja (na primer, u 70% sporova u 1998: Rimski statut Medunarodnog krivicnog dravi Ohajo). Ipak, moglo bi se reci da se su-suda VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: BITI SASLUAN ILI NE BITI SASLUAN? DEO I: UVOD Ova aktivnost je igra uloga koja pomae pri- kazivanje pravila i postupaka sudenja. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: doiveti situaciju u sudnici definisati pojam pravicnog i javnog sudskog postupka razvijati analiticke vetine Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 15 20 Vreme: oko 90 minuta Priprema: Uredite ucionicu da lici na sudnicu. Postavite sto za sudiju napred, a dva druga stola pod pravim uglom prema prvom, ali tako da su je- dan naspram drugog, jedan za optuenog i odbranu, a drugi za tuilacki tim. Potrebne vetine: kriticko miljenje i analiticke vetine, komu- nikacione vetine, izgradivanje stavova, spo- sobnost saosecanja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod: Objasnite da ce se odglumiti situacija u sudni- ci s dva razlicita scenarija, u jednom nece biti odbrane, a u drugom ce postojati mehanizam odbrane. Objasnite uloge i dopustite da ucesnici sami odaberu uloge koje ce igrati. Jedna osoba lano optuena za krivicno de- lo (npr. kradu ili skitnju) Tim od dvoje ili troje ljudi koji predstavljaju tuilatvo Grupa od troje ili cetvoro ljudi koji iznose optube i ispisuju ih na ploci Sudija Tuioci i grupa koja iznosi optubu imaju de- set minuta da pripreme optubu. Izvodenje igre uloga: U prvom scenariju ne postoji branilac, a op- tueni ne moe sam da se brani. Ostali ucesnici su publika u sudnici. Nikome u sudnici nije doputeno da izrekne svoje miljenje. Tuilatvo iznosi argumente pred sudiju, koji jedino na osnovu toga mora do- neti odluku. Potom za drugi scenario izaberite novog sudi- ju da donese presudu o krivici ili nevinosti. Zatim, imenujte tim branilaca sastavljen od dvoje ili troje ucesnika. Optuenom i timu branilaca doputeno je da govore. Publika ta- kode sme da izrazi svoje miljenje. Tek na osnovu toga novi sudija moe doneti presudu. Povratna informacija: Okupite ucesnike. Najpre pitate one koji su igrali neku ulogu: Koliko ste mogli uticati na odluku sudije? Koliko je cela simulacija izgledala stvarno? Nakon toga, podstaknite celu grupu da razmi- sli o procesu i svrsi dveju igara. Koja je razlika izmedu dva scenarija i zato? Da li su se ucesnici osecali neugodno u pr- vom scenariju? Mislite li da se scenariji kao to je onaj prvi mogu dogoditi u stvarnom ivotu? Prakticni saveti: Nastojte da ne objasnite u potpunosti svrhu igrokaza pre pocetka izvodenja. Vrednost iz- VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE nenadenja moe imati veci efekat na ucesni- ke, a nece omesti samo izvodenje igre. Budite paljivi sa izvodenjem, posebno kod prvog scenarija i prekinite ako se optueni pocne osecati uznemireno ili uplaeno. To ne znaci da igra uloga nije uspela, nego pokazuje koli- ko simulacija moe biti stvarna. Predlozi za varijacije: Za drugi scenario moete imenovati nepristra- snu porotu od tri ili cetiri clana umesto sudi- je. Kad budete pitali ucesnike za povratnu in- formaciju, razgovarajte o razlici izmedu poro- te i sudije. DEO IV: NASTAVAK Procitajte clan 10 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Svako ima potpuno jednako pravo na pra- vicno javno sudenje pred nezavisnim i nepri- strasnim sudom koji ce odluciti o njegovim pravima i obavezama i o osnovanosti svake krivicne optube protiv njega. Objasnite da to znaci sledece: ako vam se su- di, sudenje mora biti javno. Javno sasluanje je ono na kojem je optueni prisutan i dokazi se iznose pred njim ili njom i pred njegovom ili njenom porodicom ili zajednicom. Ljudi koji sude optuenom ne smeju sami bi- ti pod uticajem drugih. Na osnovu izvedene igre razgovarajte o pravilu da svako mora ima- ti priliku da iznese svoje argumente. To vai za krivicne, kao i za gradanske sporove, kada jedna osoba tui drugu. Dajte ucesnicima definiciju nezavisnog i ne- pristrasnog suda koju upotrebljava UN: ne- zavisnost i nepristrasnost znaci da sud tre- ba u svakom sporu da odluci na osnovu doka- za, a vladavina prava sprecava stavljanje bilo koje strane u sporu u povoljniji poloaj zbog politickih razloga. Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: pretpostavka nevinosti, pravo optuenog da se prizna kao licnost pred sudom, pravo na kompetentnu odbranu, elementi demokratije IZVOR: PRILAGOENO PREMA: UNITED NATIONS CYBERSCHOOL - BUS; DOSTUPNO NA INTERNETU NA ADRESI: HTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMAN - RIGHTS/ DECLARATION/10.ASP, FEBRUARY 2003. AKTIVNOST II: KAKO ODBRANITI OVE LJUDE? DEO I: UVOD Ova aktivnost je rasprava koja polazi od slucajeva iz stvarnog ivota kako bi se uocile predrasude i stavovi o pravicnom sudskom postupku. Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPTE INFORMACIJE O RASPRAVI Ciljevi i zadaci: uociti predrasude i granice neutralnog po- smatranja razvijati analiticke vetine Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 15 20 Vreme: oko 60 minuta Materijal: listici (vidi dalje) Priprema: Pripremite listice s govorom advokata Gerryja Spencea (vidi dalje). Potrebne vetine: kriticko miljenje i analiticke vetine, iz- gradivanje stavova, komunikacione vetine, izraavanje razlicitih miljenja i gledita o ne- kom pitanju. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI: Predstavite temu tako to cete od ucesnika za- traiti da zamisle pocinioce zlocina za koje su culi (ili im pokaite video-snimak nekog od njih). Moete popisati imena na ploci ako elite. Sada neka ucesnici zamisle sebe kao branioce klijenata optuenih za teke zlocine. Dajte im izjavu advokata Gerryja Spencea, u kojoj odgovara na pitanje koje mu cesto po- stavljaju: Kako moete da branite te ljude?. Potom na osnovu Spenceove izjave, zapocnite razgovor o pravima pocinilaca zlocina. Da li treba svakoga smatrati nevinim dok mu se ne dokae krivica? Ako ste optueni za zlocin, treba li uvek da imate pravo na odbranu? Da li treba svima omoguciti da trae pravnu pomoc i da je dobiju besplatno ako je ne mogu platiti? Da li treba svi da budu jednaki pred zako- nom? Ako elite, moete zapisati neke od argume- nata na plocu kao saetak rasprave. Povratna informacija: Da biste dobili povratnu informaciju, za- traite od ucesnika samo da ukratko samu raspravu: Zato, po vaem miljenju, advokati brane zlocince? Smatrate li da se na advokate isto gleda kao na zlocince koje brane i zato? Prakticni saveti: Uvedite ucesnike u aktivnost prikazivanjem video-zapisa ili citanjem clanaka o poznatim zlocincima, kao to su bili nacisti u Ne- mackoj, pripadnici Ku Klux Klana u SAD ili diktatori u Latinskoj Americi i Aziji. Takode se moete pozvati na aktuelne lokalne okol- nosti ili svedocenja ljudi koji su osudeni u javnoj raspravi poto su pocinili teki zlocin. Postupite li tako, budite svesni da takve teme mogu izazvati emocije. Ne prosudujte stavo- ve ucesnika, ali jasno izjavite da su ljudska prava za sve, kao i da se nikad ne mogu sa- movoljno derogirati. Predlozi za varijacije: Razgovarajte o clanu 11 Univerzalne deklara- cije o ljudskim pravima. Napiite ga na ploci i objasnite njegovo znacenje i smisao. Treba smatrati da ste nevini dok se ne dokae da ste krivi. Ako ste optueni za zlocin uvek morate imati pravo na odbranu. Niko nema pravo da vas osudi i kazni za neto to niste ucinili. Pretpostavka nevinosti i pravo na odbranu dva su vana nacela odredena clanom 11. To moe biti nastavak aktivnosti Biti sasluan ili ne biti sasluan?. DEO IV: NASTAVAK Procitajte cl. 6 i 8 Univerzalne deklaracije ljudskim pravima. Clan 6: Svako ima pravo da svuda bude pri - znat kao pravni subjekt. Objasnite da to znaci da mora svugde biti jednako zakonski zaticen, kao svako drugi. Definicija: Licnost pred zakonom je svako ko- me se priznaje da je subjekt zatite koju prua pravni sistem i subjekt odgovornosti koju taj sistem zahteva od njega. Clan 8: Svako ima pravo da ga nadleni naci - onalni sudovi efikasno tite od dela krenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima. To znaci da svakome treba biti moguce da zatrai pravnu pomoc kad njegova ljudska prava nisu potovana. IZVOR: PRILAGOENO PREMA CORRESPONDENCE BIAS IN EVERYDAY LIFE, CARLETON COLLEGE, MINNESOTA, USA, DOSTUPNO NA INTERNETU NA: HTTP://CARLE- TON.EDU/CURRICULAR/. VLADAVINA PRAVA I PRAVICNO SUENJE Tekst na listicu: Kako moete braniti te ljude? Gerry Spence, advokat: Dakle, mislite li da optueni ima pravo na sudenje pre nego to ga obesimo? Ako ima, da li bi to sudenje trebalo da bude pravicno? Ako sudenje treba da bude pravicno, da li optueni treba da dobije branioca? Ako optueni treba da dobije branioca, da li taj branilac treba da bude sposoban? Dakle, ako branilac zna da je optueni kriv, da li treba da nastoji da izgubi spor? Ako ne treba, treba li da ucini sve to je u njegovoj moci kako bi tuilatvu pomogao da dokae da nema nikakve razumne sumnje u krivicu optuenika? Ako branilac ucini sve to je u njegovoj moci, a tuilatvo svejedno ne uspe da dokae da nema nikakve razumne sumnje, pa porota oslobodi optuenog krivice, koga cete okriviti? Hocete li okriviti branioca koji je svoj posao obavio ili tuioca koji nije obavio svoj posao? IZVOR: PRILAGOENO PREMA CASOPISU HARPERS, JUL 1997. REFERENCE Amnesty International. 2001. Egypat Trials of Civilians Befo- re Military Courts Volate Human Right Standards. Dostupno na adresi: http:// www.amnestyusa.org/news/2001/egypt11192001. html Becker, Michael, Hans-Joachim Lauth i Gert Pickel. 2001. Rechtsstaat und Demokratie. Theoretische und empirische Stu- dien zum Recht in der Demokratie. Wiesbaden: Westdeutscher Verlag. Bell, Ryan Brett i Paula Odysseos. 2002. Sex, Drugs and Co- urt TV? How Americas Increasing Interest in Trial Publicity Im- pacts Our Lawyers and the Legal System. 15 Georgetown Jour- nal of Legal Ethics 653. Carothers, Thomas. 1998. The Rule of Law Revival. Foreign Affairs, Vol. 77, Issue 2. Cotran, Eugene i Mai Yamani. 2000. The Rule of Law in the Middle East and the Islamic World, Human Rights and the Ju- dicial Process. New York: Palgrave. Goldfarb, Ronald. 1998. TV or not TV: Television, Justice, and the Courts. New York: New York University Press. Hofmann Rainer, Joseph Marko i Franz Merli. 1996. Rechtsstaatlichkeit in Europa. Heidelberg: C.F. Mller. Lawyers Committee for Human Rights. 2000. What is a fair trial? A basic Guide to Legal Standards and Practice. Dostupno na adresi: http://www.lchr.org/pubs/descriptions/fair_trial.pdf Huber, Martina. 2002. Monitoring the Rule of Law, Consolida- ted Framework and Report, The Hague: Netherlands Institute of International Relations. Robinson, Mary. 1998. Opening Speech, Building Justice: A Conference on Establishing the Rule of Law in Post-Conflict Si- tuations. Vienna 26-27 June 1998. Office of the High Commissioner for Human Rights. 1985. Basic Principles on the Independence of the Judiciary. Adopted by the Seventh United NationsCongress on the Prevention of Crime and the Treatment of Offenders held at Milan from 26 August to 6 September 1985 and endorsed by General As- sembly resolutions 40/32 of 29 November 1985 and 40/146 of 13 December 1985. Dostupno na adresi: http://193.194.138.190/html/menu3/b/h_comp50.htm Ramen, Frank. 2001. The Rights of the Accused (Individual Rights and Civic Responsibility). New York: The Rosen Publis- hing Group. Weissbrodt, David A. 2001. The Right to a Fair Trial under the Universal Declaration of Human Rights and the International Covenant on Civil and Political Rights, Articles 8, 10 and 11 of the Universal Declaration of Human Rights. The Hague: Klu- wer Academic Publishers. Weissbrodt, David i Rdiger Wolfrum. 1997. The Right to a Fair Trial. Berlin: Springer Verlag. DODATNE INFORMACIJE The International Commission of Jurists Center for the Independence of Judges and Lawyers: http://www.icj.org/rubrique.php3?id_rubrique=40&lang=en The COE Venice Commission: http://www.venice.coe.int/site/interface/english.htm Inter-African Network for Human Rights and Development: http://www.oneworld.org/afronet/afronet.htm The RIGHTS Consortium: http://www.rightsconsortium.org/ The Asia Foundation: http://www.asiafoundation.org/programs/legal-reform.html Shah, Nasim Hasan. 1994. Judgement on the Consti-tution, Rule of Law, and Martial Law in Pakistan. Pakistan: OUP All Africa Com: http://allafrica.com Centre of Islamic and Middle East Law (CIMEL): http://www.soas.ac.uk/Centres/IslamicLaw/ VERSKE SLOBODE SLOBODA MILJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI SLOBODA DA SE USVOJI I MENJA VEROISPOVEST ILI UBEENJE SLOBODA DA SE TA PRAVA ISKAZUJU Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljucuje slobodu promene veroispovesti ili ubedenja i slobodu da covek sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili ubedenje putem nastave, ispovedanjem vere i obavljanjem obreda. CLAN 18 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA VERSKE SLOBODE PRICA ZA ILUSTRACIJU Shalgeldy Atakov, 38-godinji turkmenski hrircanin, zatvorenik u radnom logoru Seydy u severnoistocnom Turkmenistanu, oprostio se od svoje supruge Artygul kada su joj dopu- stili da ga poseti. Rekao joj je kako se ne nada da ce preiveti brutalno fizicko zlostavljanje kojem je bio podvrgnut. U vreme njene posete bio je sav u modricama i pretucen, bubrezi i jetra bili su mu oteceni i bolovao je od utice. Jedva je hodao i cesto je gubio svest. Pre nego to je bio uhapen u svom domu 18. decembra 1998. godine, Atakovu su u dva na- vrata pretila slubena lica, traeci da prestane s propovedima i delovanjem u svojoj crkvi, ne- registrovanoj evangelistickoj hricansko-bapti- stickoj kongregaciji. Posle upozorenja od strane tajne policije mesec dana ranije, nedelju dana pre hapenja pose- tio ga je u njegovoj kuci i jedan vii musliman- ski voda u pratnji predstavnika mesnog odbo- ra za verske poslove da bi ponovio kako mu, bude li uporan, prete i zakonske mere. Tri meseca posle hapenja, u martu 1999. go- dine Atakov je osuden na zatvorsku kaznu u trajanju od dve godine, ali tuilatvo je uloilo albu protiv te odluke smatrajuci je prebla- gom. U vreme ponovnog sudenja nekoliko meseci kasnije, bio je tako okrutno prebijen da je molio svoju decu da ga ne dodiruju, jer je bio u velikim bolovima. Njegova supruga i petoro dece u februaru su prisilno deportovani iz svog doma u Mariju u izgnanstvo u mesto Kaka, gde borave u seo- skom pritvoru. Nalozi tajne policije izdati su poto je njegova supruga odbila da dopusti deci da se klanjaju pred slikom predsednika u svakodnevnom ob- redu u javnim kolama. (Ovaj incident prijavljen je jednoj evropskoj nevladinoj organizaciji, koja deluje na promo- visanju demokratije, vladavine prava i prava pojedinca u celom svetu. Daljih izvetaja o tom slucaju jo nema.) Prilagodeno prema izvetaju organizacije Hu- man Rights Without Frontiers (Ljudska prava bez granica), dostupno na http://www.hrwf.net/newhrwf/html/tur- key2001.html, oktobar 2002. PITANJA ZA RASPRAVU: 1. ta mislite, koji su bili razlozi takvog postu- panja prema gospodina Atakovu? ta ste osecali dok ste citali ovu pricu? 2. ta se po vaem miljenju moe uciniti ka- ko bi se sprecili takvi dogadaji? Poznajete li postojece sisteme zatite? 3. Da li ste culi za slicne slucajeve u vaoj zemlji? Niko nije prirodom vezan za neku crkvu ili sektu, vec se svako svojom voljom prikljucuje onom udruenju u kom po svom verovanju nalazi zavet i slubu koji su istinski bliski Bogu. Nada u spasenje, kao jedini razlog necijeg ulaska u to, neka bude i jedini razlog da u njemu ostane ... Crkva je, stoga, udruenje clanova koji su se dobrovoljno ujedinili radi tog cilja. JOHN LOCKE, PISMO O TOLERANCIJI, 1689. VERSKE SLOBODE POTREBNO JE ZNATI 1. VERSKE SLOBODE: DUGI PUT PRED NAMA Milioni ljudi veruju da postoji neto iznad covecanstva to nam prua duhovno vodstvo. Medutim, zbog onoga u ta verujete moete biti prisiljeni da se odreknete svog uverenja, napustite svoju porodicu, biti progonjeni, za- toceni, cak ubijeni. U trecem veku budisti u Indiji bili su pro- gonjeni jer su sledili Budino ucenje. Pocevi od devetog veka posle Hrista u mracnom dobu Evrope muslimani i drugi ne- hricanski vernici bili su progonjeni u ime Boga. Nakon toga, Evropu je poharao rat za proirenje Otomanskog carstva i islama. Je- vreje su zatvarali u geta ne samo hricani nego, pre njih, i muslimani. Pokrtavanje In- dijanaca u Latinskoj Americi odvijalo se ukorak s njihovim istrebljenjem. U prolim vremenima, pa i danas, ne samo vernici nego i oni koji ne veruju bili su i osta- ju ugroeni zbog onoga u ta veruju ili pak ne veruju. Mogucnost verovanja u neto i iskazi- vanja svog verovanja naziva se verska slobo- da. Verska sloboda nije samo pravno, nego i eticko pitanje. Religijska uverenja uveliko se preplicu s privatnom sferom pojedinca jer se doticu licnih stavova i razumevanja sveta. Vera je jedan od najvanijih elemenata u iz- raavanju kulturnog identiteta pojedinca, pa verske slobode zato i jesu tako osetljiva tema i izazivaju vie potekoca nego druga ljudska prava. Jedan drugi problem omeo je regulaciju ver- skih sloboda u medunarodnom pravu ljud- skih prava. irom sveta vera i uverenje su kljucni element u politici i za politicare. Ver- ska uverenja i slobode cesto se zloupotreblja- vaju radi politickih ciljeva, u borbi za vlast, a povezivanje vere i politike cesto rada proble- maticne argumente. Odgovarajuca zatita postala je proteklih go- dina sve neophodnija jer su verska netrpelji- vost i progoni u korenu mnogih tragicnih su- koba irom sveta, koji izviru iz etnickih ili ra- snih problema ili kolektivne mrnje. Progon na verskoj osnovi moe se videti u aktuelnim sukobima izmedu vernika i nevernika, izmedu tradicionalnih i novih religija u multureligijskim dravama, ili sukobima u zemljama koje imaju slubenu ili dominant- nu religiju, a u njima ive pojedinci i zajedni- ce koje toj religiji ne pripadaju. Krenja verskih sloboda danas imaju raspon od suzbijanja razlicitih verovanja u Kini, et- nickog cicenja muslimana i hricana u Bo- sni i Hercegovini i na Kosovu, napetosti u Se- vernoj Irskoj, pa sve do verski motivisanih razgranicenja u supsaharskom podrucju od Etiopije do Nigerije i verski motivisanih ubi- stava. Krenja obuhvataju pojave kao to su porast vanosti religije u sukobima izmedu Indije i Pakistana, odnosno izmedu hinduista i muslimana, koji su zaotreni pretnjama nu- klearnog oruja, bujanje verskog ekstremi- zma u islamu i, u jo novije vreme, rastuci protivislamski stavovi u Sjedinjenim Ame- rickim Dravama i Evropi. Naalost, postoje mnogi drugi primeri koji go- vore o hitnosti potrebe da se bavimo verskim slobodama posebno kada su one povezane sa ekstremizmom. Taj fenomen treba razmatrati odvojeno. Potrebno je znati. Verske slobode i ljudska bezbednost Sloboda od straha je kljucna vrednost ljudske bezbednosti. Ta vrednost je ozbiljno ugroena krenjima verskih sloboda. Ako ne smete verovati u onog Boga ili zamisao o svemiru koje ste sami izabrali, licna sloboda i bezbednost ostace vam nedostine. Ugroavanje slobode miljenja, savesti, uve- renja i verospovesti neposredno pogadaju bezbednost i razvoj licnog integriteta pojedi- naca i grupa. Kada su diskriminacija i progo- VERSKE SLOBODE ni na verskoj osnovi sistematski ili institucio- nalizovani, mogu dovesti do napetosti medu zajednicama ili cak medunarodnih kriza. Uz- rocnik nebezbednosti moe biti bilo ko po- jedinci, grupe ili cak drave. Ta mocna, sve- prisutna pretnja licnoj bezbednosti na osnovu uverenja ili vere zahteva posebne zatitne me- re. Obrazovanje i ucenje za ljudska prava kljucni su za potovanje ideja i religijskih ve- rovanja drugih. Ucenje potovanja, tolerancije i ljudskog dostojanstva ne moe se sprovoditi silom. Za to je potrebno dugorocno nastojan- je svakog ucesnika na izgradnji licne i global- ne bezbednosti. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA ta je religija? U filozofskim i sociolokim raspravama ne postoji opteprihvacena definicija religije. Medutim, nekoliko elemenata zajednicki su razlicitim predloenim definicijama. Rec religija etimoloki se vezuje za latinsku rec religare, koja oznacava povezivanje. Reli- gija je ono to vernika povezuje sa onim ap- solutnim - koje se zamilja bilo kao licnost ili bezoblicna pojava. Obicno je cini skup cere- monija i obreda, pravila i propisa koji pojedin- Nema mira medu dravama bez mira medu religijama. Nema mira medu religijama bez dijaloga medu religijama. Nema dijaloga medu religijama bez istraivanja temelja religija. HANS KNG, PREDSEDNIK FONDACIJE ZA GLOBALNU ETIKU cu ili zajednici omogucuju da se poveu s bogom ili bogovima. Prema Miltonu J. Yingeru, religija moe biti sistem verovanja i postupaka pomocu kojih se neka grupa ljudi suocava s konacnim ivotnim pitanjima. Radi poredenja, definicija pojma religija u Blackovom Pravnom recniku glasi: Odnos [ljudi] prema boanstvu, prema poto- vanju Boga, slavljenju i pokoravanju nalozi- ma i poukama natprirodnih ili viih bica. U najirem smislu religija ukljucuje sve oblike verovanja u postojanje viih bica, koja vladaju ljudima upotrebom sile, namecuci pravila po- naanja, uz nagovetaj nagrada ili kazni koje slede u buducnosti. Sve ove i druge definicije religije potvrduju postojanje neceg vrhovnog, svetog, apsolut- nog, transcendentnog, bilo kao licnosti ili bezoblicnog entiteta. Ono vrhovno/najvie ima normativnu funkciju i od vernika se ocekuje da slede ucenja i pravila ponaanja svoje religije, koja je put prema apsolutno- me. Od vernika se takode ocekuje da svoja uverenja iskazuju u razlicitom oblicima obre- da ili kulta. Obicno se, iako ne uvek, osniva crkva ili neka druga institucija radi organiza- cije grupe i obrednih postupaka. ta je uverenje? Uverenje je iri pojam od vere. Uverenje ukljucuje veru, ali se ne ogranicava na njena tradicionalna znacenja. Pravna definicija poj- ma uverenje u Blackovom recniku glasi: uverenje u istinitost stava, koje subjektivno postoji u umu, a proizlazi iz argumenta, shva- tanja ili dokaza koji se obraca rasudivanju. Za razliku od tog evrocentricnog tumacenja uverenja kao misaonog cina, znacenje tog pojma takode se tumaci kao pouzdanje u vr- hovno, sveto, apsolutno ili transcendentno. U medunarodnim dokumentima pojam uverenje pokriva i prava osoba koje ne veruju, kao to su ateisti (osobe koje ne veruju u boanstvo), agnostici (osobe koje smatraju da je posto- VERSKE SLOBODE janje Boga neizvesno) i racionalisti. Uve- renja drugacije prirode bilo politicka, kul- turna, naucna ili ekonomska nisu deo prava na slobodu verskog uverenja i treba ih zaseb- no razmatrati. vinje a Modul Sloboda izraavanja i sloboda medija. ta su verske slobode? U medunarodnom pravu verske slobode su deo prava na slobodu misli, savesti i veroi- spovesti. Te tri osnovne slobode jednako se odnose na teisticka ili verska uverenja i ukljucuju sva uverenja koja sadre transcendentalne pogle- de na svet i normativni kodeks ponaanja. Sloboda vere i uverenja u strogom smislu ukljucuje slobodu za i slobodu od vere i uve- renja, to se moe razumeti kao pravo da se prihvate ili ne prihvate bilo koje verske norme ili stavovi. Sloboda misli i savesti zaticena je na isti nacin kao sloboda vere i uverenja. Obuhvata slobodu misli u svim pitanjima, ukljucujuci licna uverenja i privrenost veri ili uverenju bez obzira na to izraavaju li se pojedinacno ili u zajednici s drugima. Sloboda savesti cesto se kri, to je vidljivo iz cinjenice da se u svetu veliki broj ljudi nalazi u zatvoru zbog prigovora savesti. Uglavnom je rec o pripadnicima manjinskih verskih za- jednica na nekom podrucju, koji su lieni slo- bode zbog svojih verskih uverenja. Prica gospodina Atakova samo je jedan od bezbroj primera. Sloboda miljenja i savesti i sloboda izbora i menjanja vere i uverenja uivaju bezuslovnu zatitu. Niko se ne moe prisiliti da razotkri- je svoje misli niti da prigrli neku veru ili uve- renje. Medunarodni standardi U pravu ljudskih prava zaobiden je problem definisanja religije i uverenja. Pravo ljudskih prava sadri katalog prava kojima se tite slo- boda miljenja, savesti, vere i uverenja. Radi boljeg razumevanja sloenosti te problemati- ke, verske slobode mogu se podeliti u tri ni- voa: 1. slobode pojedinacnog iskazivanja vere 2. slobode kolektivnog iskazivanja vere 3. slobode posebnih tela Slobode pojedinacnog iskazivanja vere: U clanu 18 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UDHR) verske slobode odredene su kao pravo svakoga, to znaci da to pravo pri- pada deci i odraslima, dravljanima i stranci- ma i drava ga ne moe derogirati cak ni u vreme vanrednog stanja ili rata. U popisu licnih verskih sloboda koji se nalazi u clanu 18 Medunarodnog pakta o gradanskim i poli- tickim pravima (ICCPR) jasno stoji koja prava spadaju u medunarodno prihvaceni minimal- ni standard: sloboda bogosluenja ili okupljanja u vezi s verom ili uverenjem, sloboda uspostavljanja i odravanja mesta koja slue toj svrsi; sloboda proizvodnje, sticanja i upotrebe u odgovarajucoj meri predmeta i materijala povezanih sa obredima ili obicajima vere ili uverenja; sloboda traenja i primanja dobrovoljnih fi- nansijskih i drugih priloga od pojedinaca i institucija; sloboda obrazovanja, imenovanja, izbora ili naslednog odredivanja odgovarajucih voda prema uslovima i standardima doticne reli- gije ili uverenja; VERSKE SLOBODE sloboda potovanja dana odmora i proslava Prava posebnih tela ukljucuju: da se ogranici sloboda delovanja roditelja sa- praznika i svecanosti u skladu s vlastitom mo tamo gde verska praksa moe da nakodi verom ili uverenjem; slobodu osnivanja i odravanja odgovara-telesnom ili psihickom zdravlju deteta. Takva verska sloboda na radnom mestu, jucih dobrotvornih ili humanitarnih institu-praksa, na primer, moe biti odbijanje medi- ukljucujuci pravo na molitvu, pravila ode-cija; cinskog lecenja ili kolskog obrazovanja. Ako vanja i pravila ishrane; slobodu pisanja, izdavanja i irenja odgova-roditelji koji su, na primer, Jehovini svedoci sloboda okupljanja i udruivanja radi bogo-rajucih publikacija u tom podrucju; ne dopuste da njihovo dete primi transfuziju sluenja; slobodu ucenja vere ili uverenja na mestima krvi, jer se njihovo uverenje protivi takvom sloboda izraavanja vlastitog uverenja; primerenim u tu svrhu. medicinskom postupku, dete moe umreti. sloboda da se promeni ili napusti vera; U javnom domenu drave imaju obavezu da pravo na versko obrazovanje u najboljem obezbede obrazovanje u kom se potuje interesu deteta. Nacelo nediskriminacije nacelo zatite deteta od verske netolerancije i Diskriminacija i netolerancija na verskoj diskriminacije, pa kurikulum mora sadrati osnovi, pod cime se podrazumeva svako raz-obucavanje o slobodi miljenja, savesti i vere. Slobode kolektivnog iskazivanja vere: likovanje, iskljucenje, ogranicenje, ili davanje Verske slobode ne omogucuju uivanje nave-prednosti na osnovu vere ili uverenja, zabran- denih sloboda samo pojedincu. Vera ili uve-jeni su. Zabrana verske diskriminacije i neto-PITANJA ZA RASPRAVU renje moe se izraavati i obicno se izraava u lerancije nije ogranicena na javni ivot, nego zajednici, odnosno na javnim mestima. To obuhvata i privatnu sferu pojedinca, u kojoj znaci da zajednica vernika mora uivati slo-se nalaze koreni verskih i drugih uverenja po- Kako je versko obrazovanje uredeno u vaoj bodu okupljanja i udruivanja. jedinca. To znaci da ni dravi, ni vaem poslo-zemlji? davcu, ni bilo kom drugom pojedincu nije do- Da li se u kolskim programima i udbeni- Slobode posebnih tela: puteno da vas ni na jedan nacin diskrimi-cima u vaoj zemlji obraduje sloboda vere Posebna tela koja su uspostavljena zbog ver-niu. i uverenja, ukljucujuci i slobodu nevero- skih razloga takode uivaju slobodu vere. To Modul Nediskriminacija. vanja? mogu biti ustanove za bogosluenje, obrazov- Da li u vaoj zemlji postoje mehanizmi koji ne institucije koje se bave verskim pitanjima, Obrazovanje tite nezavisnost verskog obrazovanja? ili cak nevladine organizacije. Roditelji imaju pravo da odluce kako ce odga- jati svoju decu u skladu sa svojom verom. Cilj odredbe u najboljem interesu deteta jeste VERSKE SLOBODE Iskazivanje vere Sloboda iskazivanja verskog uverenja ukljucuje zatitu govora, nauka, bogosluenja i potovanja uverenja. Imate pravo da govori- te o svojoj veri, da obucavate o njoj druge, da sprovodite potovanje sami ili s drugima, da sledite pravila ishrane i odevanja, ili da upo- trebljavate poseban jezik i druge obrede vae vere. Pod iskazivanjem vere ili uverenja, ta- kode, podrazumeva se da moete biti potedeni radnji koje nisu u skladu sa onim to vaa vera nalae. To znaci da moete odbi- ti polaganje zakletve, vojnu slubu, ucece u verskim ceremonijama, ispovest ili prisilno lecenje. Granice verskih sloboda Dok sam sadraj vaih uverenja nije bitan, nji- hovo iskazivanje moe se ograniciti kada se kosi sa interesima drugih lica. Ogranicenja prava na iskazivanje verskog uve- renja moraju biti proporcionalna i zasnovana na zakonu. Jedino se mogu nametnuti kada je to neophodno radi zatite javne bezbednosti, reda, zdravlja ili morala, ili osnovnih prava i sloboda drugih. Ogranicavanje verskih slobo- da doputeno je, na primer, u slucaju ljudske rtve, samoranjavanja, sakacenja enskih pol- nih organa, ropstva, prostitucije, subverziv- nih aktivnosti i drugih postupaka koji ugroavaju ljudsko zdravlje i telesni integritet. 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KON- TROVERZNA PITANJA Drava i vera Jedna od najvecih razlika u pogledu zatite verskih sloboda u svetu tice se odnosa izmedu drave i veroispovesti/uverenja. Po- stoji nekoliko glavnih modela interakcije izmedu drave i vere: dravna religija, slube- na crkva, neutralnost drave prema veri i nje- nim institucijama, nepostojanje slubene reli- gije, odvojenost crkve od drave i zatita prav- no priznatih verskih grupa. Medunarodni standardi ne nalau odvajanje crkve ili vere od drave. To znaci da se ne pro- pisuje nikakav posebni model odnosa izmedu drave i vera, niti se zahteva model sekular- nih drutava u kojima se religija odstranjuje iz javnih poslova. Jedini medunarodni zahtev je da, bez obzira na to u kom odnosu bile vera i drava, ne sme biti diskriminacije onih koji ne pripadaju slubenoj religiji ili priznatim verama. Ali je neizvesno da li se moe tamo gde postoji sa- mo jedna vera kao konstitutivni element naci- onalnog identiteta, jemciti ravnopravno po- stupanje prema drugim ili manjinskim vera- ma. Prema gleditima koja prevladavaju na Zapa- du, neutralni odnos izmedu vere i drave ce verovatno najbolje jemciti punu zatitu ver- skih sloboda pojedinca. Nasuprot tome, na primer, tradicionalno islamsko erijatsko pra- vo povezuje dravu s verom jer se smatra da takav sistem obezbeduje najbolju zatitu ver- skih sloboda zajednice. Medutim, tom gle- ditu moe se prigovoriti da tamo gde je drava vezana uz odredenu crkvu ili veru, prava pripadnika verskih manjina verovatno nece uivati jednaku zatitu. PITANJA ZA RASPRAVU Kakav je stav vae drave prema razlicitim uverenjima? Da li vaa drava priznaje institucije raz- licitih vera? Smatrate li da je moguce uspostaviti sistem jednake zatite svih vera u kom je jedna ve- ra privilegovana? Smatrate li da je legitimno dopustiti posto- janje konfesionalnih ili religijskih politickih stranaka? VERSKE SLOBODE Apostaza sloboda da se izabere i promeni vera Cin apostaze naputanje vere radi druge ve- re ili radi sekularnog nacina ivota uprkos jasnim medunarodnim standardima, jo uvek predstavlja kontroverzno pitanje. Jedna osoba je apostat ako naputa veroispo- vest i prihvata drugu veroispovest ili pak se- kularni nacin ivota. Istorijski gledano, islam, hricanstvo i druge religije imaju prilicno ne- jasne stavove o apostatima. Kazna je cesto bi- la pogubljenje. Danas se u nekim zemljama u kojima je na snazi islamski erijatski zakon apostaza jo uvek strogo kanjava. U praksi to veoma cesto znaci da nema slobode izbora ili promene veroispovesti ili uverenja. Medunarodno pravo ljudskih prava jasno se protivi takvim stavovima. Pojedinac ima pra- vo da izabere svoja uverenja slobodno i bez prisiljavanja. Rasprava o tom pitanju je osetlji- va i veoma emocionalna jer se dotice najdu- bljih uverenja i razlicitih shvatanja verskih sloboda. U njoj dolaze do izraaja kulturne razlike u percepciji verskih i drugih sloboda, pa se cini da u tom pogledu postoji crta koja deli Zapad od ostatka sveta. PITANJA ZA RASPRAVU Smatrate li da u praksi ljudi mogu slobodno birati i menjati svoja uverenja? Moe li to eventualno dovesti do sukoba drugim ljudskim pravima? Prozelitizam pravo na irenje uverenja Vae je pravo da irite svoja uverenja i pod- sticete druge ljude da se preobrate s jedne ve- re na drugu sve dok u tu svrhu ne koristite prisiljavanje, odnosno silu. Takvo delovanje naziva se prozelitizam ili evangelizacija. U srednjoj i istocnoj Evropi i Africi bilo je sukoba izmedu lokalnih veroispovesti i stra- nih veroispovesti koje su donosili misionari. U nekim slucajevima vlade su zabranjivale takvo delovanje. Pravo ljudskih prava zahte- va od vlada da tite pravo na slobodu iz- raavanja i da vernici mogu slobodno ucestvovati u oblicima prozelitizma u koji- ma nema prisiljavanja, kao to je apelo- vanje na savest ili izlaganje plakata. Prisiljavanje nekoga da se preobrati na drugu veru je ocigledno krenje ljudskih prava, ali pitanje ta je doputeno jo uvek nije regulisa- no medunarodnim pravom. Da bi ogra- nicavanje prozelitizma bilo opravdano, mora- ju postojati okolnosti prisile: nastojanje da se neko lice preobrati pomocu novca, darova ili privilegija; prozelitizam na mestima gde su ljudi prisutni silom zakona (ucionice, vojni objekti, zatvori i slicno). Prigovor savesti protiv vojne obaveze U vezi s prigovorom savesti protiv obavezne vojne slube neprekidno se vode rasprave in- terkulturne prirode. Pojedinac se moe oslo- boditi vojne obaveze ako se upotreba smrto- nosnog oruja ozbiljno kosi s njegovom sa- vecu i ako se time ne diskriminiu ljudi dru- gacijih uverenja. U nekim zemljama gde je kao alternativa voj- noj slubi moguce civilno sluenje drutvu, postoji tendencija da se to pravo prizna u na- cionalnom zakonodavstvu (npr. Austrija, Francuska, Kanada ili SAD). S druge strane, u zemljama u kojima se ne priznaje prigovor sa- vesti protiv vojne obaveze, ljudi mogu da za- vre u zatvoru zbog toga to odbijaju da nose oruje. VERSKE SLOBODE PITANJA ZA RASPRAVU Da li u vaoj zemlji ima prigovaraca savesti? Mislite li da je u medunarodnim standardi- ma potrebno izricito priznati pravo pojedin- ca da odbije ubijati? 4. PRIMENA I PRACENJE Glavni problem za sprovodenje verskih slobo- da predstavlja nedostatak medunarodno oba- vezujuceg instrumenta. Deklaracija o ukidan- ju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja UN iz 1981. godine ima izvesnu pravnu snagu buduci da se moe smatrati iskazom pravila medunarodnog obicajnog prava. Medutim, deklaracija nije ugovor i zbog toga nije pravno obavezujuca. Uprkos tome to postoji medunarodni kon- senzus u pogledu potrebe da se usvoji kon- vencija, jo uvek je sporno na ta bi se ona trebalo da usredsredi. Posebni izvestilac o verskoj netoleranciji ustanovljen je 1986. godine radi pracenja sprovodenja Deklaracije iz 1981. godine. Nje- gov/njen glavni zadatak je da upozorava na slucajeve i delatnosti vlasti koje nisu u skladu sa odredbama Deklaracije, kao i da donosi preporuke za mere poboljanja stanja, koje vlasti treba da sprovode. Pojedinci i zajednice svih vera irom sveta doivljavaju verski moti- visane progone i diskriminaciju. Oni se krecu u rasponu od povreda nacela nediskriminaci- je i tolerancije u pogledu vere i uverenja, do napada na ivot, telesni integritet i ljudsku bezbednost osobe. Osim toga, praksom verskih sloboda bave se i regionalni instrumenti: na primer Africka ko- misija za ljudska prava u nekim nedavnim sporovima iz Sudana odlucila je da primenu erijatskog zakona treba usaglasiti s medunarodnim obavezama. Preventivne mere i buduce strategije Pre pristupanja razradi pravno obavezujuce konvencije treba raditi na promovisanju De- klaraciju o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja iz 1981. godine kako bi se razvila kultura zajed- nickog multireligijskog ivota. Posebnu panju treba usmeriti na ulogu obrazovanja kao kljucnog sredstva za suzbijanje verske ne- tolerancije i diskriminacije. Drave imaju ja- sne obaveze po medunarodnom pravu da se suprotstave nasilju i diskriminaciji na osnovu uverenja. Nevladine organizacije, verske i se- kularne organizacije imaju jednako jasnu ulo- gu u upozoravanju na slucajeve krenja ver- skih sloboda od strane drava i drugih cinila- ca, u odbrani progonjenih i u promovisanju tolerancije pomocu informativnih kampanja, podizanja svesti, obrazovnih programa i obucavanja. ta moemo uciniti? Moemo poceti sa sprecavanjem diskrimina- cije i verskih progona tako to potujemo prava drugih. Verska tolerancija ukljucuje potovanje sledbenika drugih vera, bez ob- zira na to da li smatramo njihovo verovan- je istinitim ili ne. Kultura tolerancije i potovanja zahteva da ne diskriminiemo, ne ocrnjujemo i ne klevecemo tudu veru i da potujemo osnovno pravo na raznoli- kost. Ona takode znaci da ne pristajemo na diskriminaciju drugih u pogledu zapolja- vanja, stanovanja i pristupa socijalnim slubama samo zato to su druge vere. Za- tim, treba da razvijamo potovanje da bismo zapoceli promenu stava. Postoji potreba za meduverskim dijalogom, kao i potreba da vernici i oni koji ne veruju nadu zajednicki jezik kako bi ucili da izraavaju medusobno potovanje. VERSKE SLOBODE DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Meduverski dijalog za religijski pluralizam Tokom nekoliko proteklih decenija pitanja re- ligijskog i kulturnog pluralizma pobudila su interes u crkvama i zajednicama vernika. Oseca se potreba za izgradnjom pozitivnog odnosa medu ljudima razlicitih vera. Kako ra- ste interes za dijalogom, iri se i praksa dijalo- ga, to razlicitim religijskim zajednicama omogucuje da se bolje razumeju i tenje sa- raduju u obrazovanju, reavanju sukoba i drutvenoj svakodnevici. Neke od meduna- rodnih nevladinih organizacija koje promo- viu meduverski dijalog i mir su: Svetski savet crkava; Svetska konferencija o verama i miru (WCRP), sa stalnom radnom grupom za religiju i ljudska prava; Svetski parlament vera; Globalna fondacija za etiku; Svetski kolegijum intereligijskih saveta (WFIRC). Zatim, brojne lokalne i regionalne inicijati- ve irom sveta rade pomocu dijaloga na reavanju i sprecavanju sukoba: Na Bliskom istoku Svetenstvo za mir oku- plja rabine, svetenike, pastore i imame u Izraelu i na Zapadnoj obali radi zajednickog delovanja i postizanja mira i pravde u regiji. U junoj Indiji Savet milosti okuplja hindu- iste, hricane, muslimane, budiste, daine, zoroastrijance, Jevreje i sike u nastojanju da ree sukobe u zajednicama (komunalizam). Na Pacifiku Meduverska potraga okuplja predstavnike mnogih religija na Fidiju u traenju nacina da se prevazidu predrasude i promovie medusobno potovanje. U Evropi u projektu Meduverska Evropa prvi put su pozvani urbani politicari i pred- stavnici razlicitih religija iz cele Evrope da se sastanu u Gracu i Sarajevu. PITANJA ZA RASPRAVU U dijalogu uverenja i otvorenost treba da bu- du u ravnotei. Kako to postici, pojedinacno i u zajednici? Religije za mir putem obrazovanja Meduversko obrazovanje podstice potovanje za ljude drugih vera i priprema ucenike da uklone prepreke predrasuda i netolerancije. U Izraelu projekat pod nazivom Zajednicke vrednosti/razliciti izvori okuplja Jevreje, muslimane i hricane na zajednickom proucavanju svetih tekstova u potrazi za vrednostima koje su im zajednicke i mogu se sprovoditi u svakodnevnom ivotu, iz cega ce se naciniti nastavni materijali; U Tajlandu i Japanu nedavno su Kampovi mladih za eticko vodstvo okupili mlade predstavnike verskih zajednica tih zemalja u programima obuke za razvijanje vizije vodstva, etike, sluenja zajednici i jacanja pomirenja; U Nemackoj, Engleskoj i drugim zemljama pedagozi analiziraju kako su u kolskim udbenicima obradene verske tradicije koje nisu bliske ucenicima kojima su knjige na- menjene. VERSKE SLOBODE 2. TRENDOVI Kultovi, sekte i novi verski pokreti Desetine zgrada oteceno u napadu razbe- snele gomile na islamsku sektu u Indonezi- ji: DAKARTA, 24 decembra: Razbesnela go- mila otetila je i opljackala dvadesetak kuca i dve damije koje pripadaju islamskoj sekti Ahmadiyah u indoneanskoj pokrajini Zapad- na Java, saoptila je danas policija. Jana po- tvrduje da je istraga u toku, ali zasad niko ni- je uhapen. (AFP) (postavljeno u 10:00 PST) IZVOR: HTTP//WWW.DAWN.COM/2002/12/4/WELCOME.HTM JANUAR 2003. Verske slobode ne treba tumaciti usko, kao slobode koje pripadaju samo poklonicima tra- dicionalnih svetskih religija. Poklonici novih verskih pokreta ili verskih manjina imaju pra- vo na jednaku zatitu. To nacelo posebno je vano u svetlu aktuelnih zbivanja u kojima su novi verski pokreti cesto meta diskriminacije ili represije. Novi pokreti oznacavaju se s vie razlicitih naziva i trebalo bi ih paljivije istraiti. Pojmovi kult ili sekta koriste se za verske grupe koje se u uverenjima i praksa- ma razlikuju od dominantnih religija. Iako su oba pojma prilicno dvosmislena, sekta oznacava disidentsku versku grupu, koja se odvojila od neke dominantne religije, dok se kult smatra neortodoksnim ili nepravovernim sistemom verskih uverenja, koje cesto prate jedinstveni obredi. Buduci da se oba pojma definiu kao odstu- panje od normi, pogledi o tome ta cini sek- tu ili kult razlikuju se od vere do vere. Budi- zam i hinduizam koriste ih u neutralnom smi- slu, dok se u zapadnom svetu pojmovi sekta i kult cesto koriste s negativnom konotaci- jom. Razlog tome nije samo cinjenica da ta- kve grupe odstupaju od normi, nego i njihova cesta povezanost s fanatizmom ili finansij- skim zloupotrebama. Grupe za koje se utvrdi da su vie komercijalna preduzeca nego reli- gijske grupe ne uivaju zatitu verskih slobo- da. Cuveni kontroverzni primer je Scijento- loka crkva, kojoj se u nekim zemljama, na primer, u Nemackoj, uskracuju verske slobo- de jer je smatraju preduzecem. PITANJA ZA RASPRAVU Da li su u vaoj zemlji manjinska uverenja zaticena i, ako jesu, kako? Uivaju li ona ista prava/podrku kao domi- nantna uverenja? ene i vera U prolosti ene su bile diskriminisane u sko- ro svim veroispovestima. Tek u novije vreme pocelo se govoriti o verskim slobodama ena. Diskriminacija ena u religiji je dvostruka: one nemaju slobodu iskazivanja svoje vere, buduci da nemaju jednak pristup obrednim mestima, ne mogu propovedati niti biti vode. Osim toga, ene mogu postati rtve, jer u ne- kim veroispovestima verski zakoni, prakse ili obicaji kanjavaju ene ili cak ugroavaju nji- hov ivot: Postotak mladih devojaka kojima su osa- kacene genitalije u seoskim podrucjima Egipta dostie 95%. Sakacenje genitalija enama, verska i kulturna tradicija u mnogim zemljama, u potpunosti se kosi s medunarodnim standardima zatite ljud- skih prava. Ono moe prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme i smrt. Prisilni brakovi koji cesto dovode do ropstva obicaj su u delovima Nigerije, Sudana, Paki- stana i drugim podrucjima, gde se ne trai enin pristanak na brak. Ponekad ene ni- su starije od devet godina. Silovanje kao specificni oblik etnickog cicenja: verska pripadnost rtava u mno- gim slucajevima bila je povod za masovna silovanja u bivoj Jugoslaviji, Gruziji, Suda- VERSKE SLOBODE nu, Ruandi i Ceceniji. Prisilne trudnoce silo- vanih ena znace da su one javno igosane kao silovane i time osramocene i obecacene, uz to to su telesno po- vredene. Medu rtvama bilo je i devojcica izmedu 7 i 14 godina. Verski ekstremizam i njegove posledice Nakon napada 11. septembra 2001. godine te- rorizam je poceo da instrumentalizuje verska uverenja vie nego ikad ranije. Mnogi smatra- ju da je taj tragicni dogadaj samo vrh ledenog brega u spletu vere i terorizma. Otmice avio- na, bombaki napadi na ambasade zapadnih zemalja u muslimanskim zemljama, da i ne spominjemo palestinsko pitanje i razlicite sukobe niskog intenziteta irom sveta - u svim tim zbivanjima mobilie se religija radi politickih ciljeva. Medutim, to povezivanje veoma je opasno. Ono dovodi do podele sveta na dobre i loe scenarije i igoe ljude zbog njihove ve- re. Ali, nije svaki terorista ili ekstremista ver- nik, upravo kao to ni svaki vernik nije terori- sta. Kada se ekstremisticki napadi povezuju s verom, kada napadaci tvrde da su pocinili zlocin u ime Boga, vera i sloboda vere kori- ste se i zloupotrebljavaju da bi se prikrili poli- ticki motivisana dela ili zahtevi. Pribegavanje terorizmu u ime vere ne nastaje Kao to se vera moe zloupotrebljavati za opravdavanje terorizma, tako se i antiteroristicke akcije vlasti mogu zloupotrebljavati za opravdavanje delovanja koja ugroavaju ljudska prava i slobodu veroispovesti ili uverenja. OSCE KONFERENCIJA O VERSKIM SLOBODAMA I SUZBIJANJU TERORIZMA, BAKU, OKTOBAR 2002. iz sukoba razlicitih kultura zbog verskih uve- renja, jer je ekstremizam globalna pretnja ko- ja nije ogranicena samo na neka drutva ili ve- re, nego je tu rec o sukobu koji proizlazi iz ne- znanja i netolerancije. Jedini nacin efikasnog suzbijanja bilo kog ob- lika ekstremizma jeste razbijanje zacaranog kruga nasilja koje rada novo nasilje. PITANJA ZA RASPRAVU Koji su glavni razlozi sukoba u verskim za- jednicama i izmedu njih? Moete li navesti primere iz vlastitog iskustva? Gde vidite ulogu vere u mirovnim nasto- janjima i reavanju sukoba? Prisetite se pri- mera gde su vere bile cinioci pomirenja. 3. HRONOLOGIJA Najvaniji dogadaji u istoriji razvoja verskih sloboda 1776: Virdinijska povelja o pravima, Prvi amandman 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra- vima (cl. 2, 18) 1948: Konvencija o sprecavanju i kanjavanju zlocina genocida (clan 2) 1950: Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (clan 9) 1966: Medunarodni pakt o gradanskim i poli- tickim pravima (cl. 18, 20, 24, 26 f) 1969: Americka konvencija o ljudskim pravi- ma (cl. 12, 13, 16 f, 23) 1981: Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (cl. 2, 8, 12) 1981: Deklaracija UN o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja 1990: Deklaracija iz Kaira o ljudskim pravima u islamu (clan 10) 1992: Deklaracija UN o pravima lica koje pri- padaju etnickim, verskim i jezickim manjinama (clan 2) 1998: Azijska povelja ljudskim o pravima (clan 6) VERSKE SLOBODE ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: RECI KOJE RANJAVAJU DEO I: UVOD Cilj aktivnosti je da pokae ogranicenja slobo- de izraavanja kada ono to radimo ili govori- mo povreduje verska uverenja i osecaje dru- gih. Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPTE INFORMACIJE O VEBI Ciljevi i zadaci: razumeti i prihvatiti verske osecaje drugih ljudi saznati o ogranicenjima slobode izraavanja Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 8 25 Vreme: najmanje jedan sat Materijal: veliki papiri i markeri Priprema: pripremiti papire i markere Potrebne vetine: sluanje drugih, osetljivost za stavove drugih i prihvatanje njihovih stavova DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEBI Opis aktivnosti/uputstva: Navedite ucesnike da pomocu oluje ideja iz- rade popis uvredljivih komentara i stereoti- pa koji se odnose na savest ili verska uve- renja drugih, narocito stereotipa koji po- vreduju. Izaberite nekoliko najgorih i za- piite ih. Podelite ucesnike u grupe od cetiri do est ljudi. Neka neko u svakoj grupi procita prvi iskaz. Grupa treba jednostavno da prihvati da taj komentar moe nekoga povrediti. Ne smeju da propituju da li ga oni smatraju uvredljivim. Navedite ih na razgovor o tome zato taj ko- mentar moe nekoga povrediti; treba li lju- dima dopustiti da govore takve stvari bez obzira na posledice i ta uciniti kada se to dogodi. Ponovite isti postupak za svaki iskaz. POVRATNA INFORMACIJA Rasprava: Kako se ucesnici osecaju posle aktivnosti? Da li im je bilo teko da prihvate da su ko- mentari nekoga povredili, a ipak nisu reago- vali? Koja ogranicenja treba postaviti onome to moemo govoriti o naim miljenjima i uve- renjima? Treba li uvek da budemo u mo- gucnosti da kaemo ta god hocemo? Metodoloki saveti: Pri ovoj aktivnosti budite oprezni, ne pro- sudujte iskaze. Predlozi za varijacije: Zavrna aktivnost: pismo svim ucesnicima. Napiite imena ucesnika na malim ceduljama, neka svako izvuce jednu cedulju i napie lju- bazno pismo toj osobi prigodan zavretak mnogih aktivnosti koje ostavljaju nedoumice i pobuduju emocije. DEO IV: NASTAVAK Ako ucesnici ele dalje zajedno da rade, mo- gu se usmeriti da uspostave pravila za raspra- vu/komunikaciju, koja mogu zakaciti na zid tako da ih se svako, po potrebi, moe priseti- ti. Srodna prava: pravo na slobodu izraavanja IZVORI: UN PUBLISHING 1989.: TEACHING HUMAN RIGHTS, PRAC- TICAL ACTIVITIES FOR PRIMARY AND SECONDARY SCHO- OLS, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA, ENEVA VERSKE SLOBODE AKTIVNOST II: VERA MOGA BLINJEG I MOJA VERA DEO I: UVOD Aktivnost se bavi nacelom nediskriminacije i zabranom netolerancije na verskoj osnovi. Najbolje ju je sprovoditi sa ucesnicima raz- licitih verskih uverenja. Tip aktivnosti: aktivnost koja se sastoji se iz vie zadataka DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: razmotriti i razumeti pojam tolerancije analizirati razne aspekte verskih sloboda razvijati imaginaciju i kreativne nacine miljenja uciti o razlicitim obicajima/kulturama Ciljna grupa: mladi i odrasli. Uz manje izmene, aktivnost se moe primeni - ti i na studente svih starosnih grupa. Velicina grupe/organizacija: 5 30 Vreme: 2 4 sata Priprema: pripremite velike papire i markere Potrebne vetine: drutvene vetine: sluanje drugih, analiza, komunikacija; vetine kri- tickog miljenja: iznoenje vlastitog stava, re- fleksija; kreativne vetine: stvaranje metafora i ilustrativnih simbola DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva Prvi deo Grupna aktivnost: napravite tabelu s dve kolone. Jednu nazovite tolerancija, drugu netolerancija. Od ucesnika zatraite da olujom ideja iznesu primere za obe pojave. Potom im traite da istrae i uporede kolo- ne. (Napomena: ovde se cesto dogodi da sve definicije i primeri tolerancije izraavaju pasivni umesto aktivni stav. Ako prime- ri krenu tim smerom, upozorite ucesnike na to.) Licno iskustvo netolerancije: zamolite ucesnike da opiu neki dogadaj u kom je dola do izraaja netolerancija, a kom su prisustvovali. Kako su ga mogli zaustaviti ili izbeci? Smatraju li da je moguce ljude obra- zovati za tolerantno ponaanje? Povratna informacija: Pojam tolerancije: ta ucesnici primecuju uporedujuci dve kolone? ta mora ukljuciti opta definicija tolerancije/netolerancije? Pi- tajte ucesnike i zabeleite zajednicke tacke u njihovim odgovorima. Potom iznesite prvi deo definicije iz Deklaracije UN o nacelima to- lerancije: [Tolerancija] je aktivan stav i odgo- vornost koja podrava ljudska prava, plurali- zam (ukljucujuci kulturni pluralizam), demo- kratiju i vladavinu prava. Drugi deo Organizujte multikulturalni skup. Zamolite sve ucesnike/grupe da preuzmu ulogu pri- padnika neke verske ili duhovne grupe. Zatraite od njih da slikom, pantomimom, pesmom, stripom ili kratkim igrokazom pri- kau neto to ce pokazati obicaje ili vero- vanja veroispovesti koju predstavljaju. Dajte ucesnicima 20 minuta za pripremu. Zamolite ih da izvedu prezentaciju o raz- licitim obicajima religija koje prikazuju. Povratna informacija: ta ucesnici mogu nauciti iz prezentacija? Da li razlicite prezentacije imaju neto za- jednicko? Da li je ucesnicima lake da budu tolerantni prema drugim uverenjima/verama poto su naucili neto o njima? Iznesite drugi deo definicije tolerancije iz Deklaracije UN o nacelima tolerancije: [To- VERSKE SLOBODE lerancija] obavezuje drave clanice da obrazuju brine i odgovorne gradane koji su otvoreni prema drugim kulturama, spo- sobni da cene vrednost slobode, potuju ljudsko dostojanstvo i razlike, kao i sposob- ni da sprecavaju sukobe ili ih reavaju na nenasilne nacine. Metodoloki saveti: Kod drugog dela aktivnosti vodite racuna o to- me da grupa potuje uverenja svih ucesnika. Nemojte ovu aktivnost koristiti kao aktivnost upoznavanja. Pazite da prezentacija razlicitih obicaja ne povredi verske osecaje drugih. U uvodu recite ucesnicima da prezentacije treba da prikau verske obrede, a nije im cilj da istrauju jesu li oni jedini istiniti ili pravi. Pre pocetka bolje je da se svi ucesnici dogovo- re o znaku (npr. crveni papiric poput crvenog svetla na semaforu) kojim ce prekinuti pre- zentaciju ako je uvredljiva, sadri neispravno razumevanje ili pogrene informacije. Ako se ucesnici uprkos vaim uputstvima bu- du osecali diskriminisano, prekinite prezenta- ciju i zapocnite razgovor o uzrocima nerazu- mevanja sa obeju strana. Predlozi za varijacije: Ako radite s decom, moete sprovesti oba de- la aktivnosti i pri tom izostaviti definicije iz Deklaracije UN o nacelima snoljivosti. Ako radite u koli, drugi deo aktivnosti moete sprovesti u saradnji s nastavnikom likovnog. U prezentacijama se mogu koristiti plastelin i drugi materijali. DEO IV: NASTAVAK Posle ove aktivnosti u kojoj se polazi od isku- stva i kreativnosti, moete nastaviti s nekim intelektualnim prilogom, npr. nekim tekstovi- ma o toleranciji/netoleranciji. Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: diskriminacija na osnovu rase, boje koe, po- la ili etnicke pripadnosti IZVOR: PRILAGOENO IZ UN CYBERSCHOOLBUS, DOSTUPNO NA HTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMAN- RIGHTS/DECLARATION/18ASP, DECEMBAR 2002. VERSKE SLOBODE REFERENCE Amor, Abdelfattah. Report of the Special Rapporteur on Reli- gious Intolerance, U.N. ESCOR 54th Sess., Agenda Item 18, U.N. Doc. E/CN.4/1998/6. Dostupno na adresi: http://www.hri.ca/fortherecord1998/documentation/com- mission/e-cn4-1998-6.htm Blacks Law Dictionary, 6th (ur.). 1990. West Group. Boyle, Kevin i Juliet Sheen. 1997. Freedom of Religion and Belief- A World Report. Pointing - Green Publishing Services, London and New York. Evans, Malcolm D. i Rachel Murray, (ur.). 2002. The African Charter on Human and Peoples Rights. The System in Practi- ce, 1986- 2000. Cambridge University Press. Krishnaswami, Arcot. Study of Discrimination in the Matter of Religious Rights and Practices, U.N. Doc. E/CN.4/Sub.2/200/Rev.1, U.N. Sales No. 60.XIV.2 (1960), re- printed in 11 N.Y.U.J. Intl. L. & Pol. 227 (1978) Publication, Sales No. 60.XIV.2. General Comment on Art 18 of the ICCPR by the Human Rights Committee, CRP.2/Rev.1.20 July, 1993. Kng, Hans, i Karl-Josef Kuschel, (ur.). 1993. A Global Ethic. The Declaration of the Parliament of Worlds Religions. Conti- nuum, London. Marshall, Paul. 2000. Religious Freedom in the World: A Glo- bal Report of Freedom and Persecution. Broadman &Holman, Nashville, Tenn. Lerner, Natan, 2000. Religion, Beliefs, and In- ternational Human Rights. Orbis Books, New York. Odio Benito, Elisabeth. Study of the Current Dimensions of the Problem of Intolerance and Discrimination Based on Reli- gion and Belief, U.N. ESCOR 39th Sess., Agenda Item 13, U.N. Doc. E/CN.4/Sub.2/1987/26. Witte, John J. Jr., i Johan van der Vyver. (ur.). 1996. Religi- ous Human Rights in Global Perspective: Legal Perspectives. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/London/Boston. Yinger, J. Milton. 1970. The Scientific Study of Religion. McMillan, New York.World Council of Churches- Inter-religio- us Relations & Dialogue. http://www.wcc-coe.org/wcc/what/interreligious/inde- xe.html World Conference on Religion and Peace (WCRP): http://www.wcrp.org/ International Consultative Conference on School Education in Relation with Freedom of Religion and Belief, Tolerance and Non-Discrimination in Madrid, November 2001. Dostup- no na adresi: http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/main.htm DODATNE INFORMACIJE Afhkami, Mahnaz. (ur.). 1995. Faith and Freedom: Womens Human Rights in the Muslim World. (Gender, Culture and Po- litics in the Middle East). Syracuse University Press, Syracuse. Diouf, Sylviane A. 1998. Servants of Allah: African Muslims Enslaved in the Americas. New York University Press, New York. Gahrana, Kanan. 2001. Right to Freedom of Religion: A Study in Indian Secularism. International Academic Publishing. Lipton, Edward P i Bob P. Temple, (ur.). 2002. Religious Fre- edom in the Near East, Northern Africa and the Former Soviet States. Nova Science Publishers. Surush, Abd Al- Karim i dr. 2000. Reason, Freedom and De- mocracy in Islam: Essential Writings of Abdolkarim Souroush. Oxford University Press. Annual (United States) Department Report on Internatio- nal Religious Freedom: http://www.uscirf.gov/dos01Pages/irf_exec.php3?mode=print Anti-Defamation League (ADL): http://www.adl.org/ Centre for Religious Freedom - A Division of Freedom Hou- se: http://www.freedomhouse.org/religion Council for a Parliament of the Worlds Religions: http://www.cpwr.org/ European Court of Human Rights. Case of Kokkinakis v.Gre- ece from 25 May, 1993. Dostupno na adresi: http://hudoc.echr.coe.int/hudoc/ViewRoot.asp?Item=2&Acti- on=Html&X=604114335&Notice=0&Noticemode=&Related- Mode=0 Global Ethic Foundation: http://www.weltethos.org Human Rights Watch: http://www.hrw.org/religion/ Human Rights without Frontiers: http://www.hrwf.net/newhrwf/ International Association for Religious Freedom: http://www.iarf-religiousfreedom.net/ International Journal of Philosophy of Religion, Department of Philosophy, University of South Carolina: USA. http://www.kluweronline.com/issn/0020-7047/contents Journal of Religion and Society, Center for the Study of Religion & Society, Creighton University, http://www.creighton.edu/JRS Marburg Journal of Religion. Dostupno na adresi: http:// www.uni-marburg.de/religionswissenschaft/journal/mjr Ontario Consultants on Religious Freedoms http://www.religioustolerance.org Soka Gakkai International (SGI) Worldwide Buddhist Association: http://www.sgi.org./ Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on Freedom of Religion or Belief: http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mrei.htm PRAVO NA OBRAZOVANJE DOSTUPNOST I PRISTUP OBRAZOVANJU OSNAENJE PUTEM OBRAZOVANJA kolovanje treba da bude usmereno ka punom razvoju ljudske licnosti i ucvrcivanju potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda ... CLAN 26 (2) UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA PRAVO NA OBRAZOVANJE PRICA ZA ILUSTRACIJU MAYINA PRICA Zovem se Maya. Rodena sam pre 14 godina u siromanoj seljackoj porodici. Moji roditelji vec su imali puno dece, tako da niko nije bio po- sebno srecan kad sam se ja rodila. Dok sam jo bila sasvim mala naucila sam da pomaem majci i starijim sestrama u kucnim poslovima. Mela sam pod, prala odecu i bri- nula o vodi i ognjitu. Neki od mojih prijatelja igrali su se napolju, ali ja im se nisam mogla pridruiti. Bila sam veoma srecna kad su mi dopustili da pohadam kolu. Tamo sam stekla nove prija- telje i naucila citati i pisati. Ali, kad je trebalo da podem u cetvrti razred, roditelji su prekinu- li moje kolovanje. Otac je rekao da nema do- voljno novca za kolarinu. Osim toga, morala sam pomagati majci i ostalim ukucanima. Kad bih se mogla ponovo roditi, radije bih bi- la decak. IZVOR: MILENIJUMSKI IZVETAJ, UN, 2000. ivi kao da ce sutra umreti. Uci kao da ce iveti vecno. (NEPOZNATI AUTOR) PITANJA ZA RASPRAVU Na koje velike probleme ukazuje ova prica? Saosecate li s Mayom i smatrate li da postoji neki nacin da ona izade iz siromatva i nasta- vi obrazovanje? Ako smtrate da postoji, kako? Koji su razlozi to veliki postotak nepismenih cine ene? Mislite li da postoje razlicite vrste znanja? Ko- ja vrsta znanja je vana? Koja znanja su manje vana? Mislite li da je pravo na obrazovanje trenutno prioritet medunarodne zajednice? Ko je odgovoran za iskorenjivanje neznanja i nepismenosti? Koje se mere mogu preduzeti za iskorenjivan- je nepismenosti? Da li je obrazovanje vano da bi ljudsko bice moglo uivati druga ljudska prava? Ako smtrate da je vano, zato? Smatrate li da obrazovanje moe doprineti ljudskoj bezbednosti? Ako smatrate da moe, kako? Foto: ISAAC PRAVO NA OBRAZOVANJE POTREBNO JE ZNATI 1. UVOD obrazovanje ima veliki znacaj u ocuvanju i Obrazovanje nije samo ucenje citanja, pisanja osnaenju njihovog kulturnog identiteta. i racunanja. Izvorno latinsko znacenje reci je Zato ljudsko pravo na obrazovanje? Obrazovanjem se takode moe promovisati izvesti nekog. Pravo pojedinca na obrazo- Skoro milijardu ljudi je ulo u 21. vek, a da ne (iako se njime ne moe jemciti) razumevanje, vanje ukljucuje mogucnosti i pristup osnov- mogu procitati knjigu ili potpisati se. Rec je o tolerancija, potovanje i prijateljstvo medu na-nom, srednjem i visokom obrazovanju. Ako estini ukupnog svetskog stanovnitva, ili cionalnim, etnickim i verskim grupama, kao i ustrajemo na iroj koncepciji prava na obra- ukupnom broju stanovnika zemlje kao to je pomoci izgradnja kulture univerzalnih ljud-zovanje, ovaj modul usmeren je na primarno Indija, a njihov broj i dalje raste. skih prava. ili osnovno obrazovanje, buduci da su veli- Ljudsko pravo na obrazovanje moe se nazva-kom broju ljudi uskraceni cak i sami temelji ti osnaujucim pravom. Ono pojedincu daje celoivotnog ucenja. vie kontrole nad sopstvenim ivotom, i po-Obrazovanje i ljudska bezbednost Prema Medunarodnoj povelji o ljudskim pra- sebno, mogucnost da kontrolie uticaj drave Uskracivanje, isto kao i krenje prava na obra-vima Ujedinjenih nacija, ljudsko pravo na na svoj ivot. Drugim recima, ostvarivanje zovanje, unitavaju sposobnost coveka da obrazovanje odnosi se na besplatno obrazo- osnaujuceg prava omogucuje licnosti da razvije vlastitu licnost, odri i zatiti sebe i vanje na elementarnom i osnovnom nivou. uiva dobrobit drugih prava. svoju porodicu i na odgovarajuci nacin Medutim, drave taj zahtev tumace na raz- Uivanje mnogih gradanskih i politickih pra-ucestvuje u drutvenom, politickom i eko-licite nacine. va, kao to su sloboda informisanja, sloboda nomskom ivotu. Na optem drutvenom ni-Vecina zemalja ispunjava obavezu obez- izraavanja, pravo da se bira i bude biran i vou uskracivanje obrazovanja teti ciljevima bedenja besplatnog elementarnog i osnov- mnoga druga, zavisi od barem minimalnog demokratije i drutvenog napretka, a onda i nog obrazovanja na nivou osnovnog kolo- nivoa obrazovanja. Isto tako, brojna ekonom-medunarodnom miru i ljudskoj bezbednosti. vanja (prvi nivo formalnog obrazovanja). U ska, socijalna i kulturna prava, kao to su pra-Pravo pojedinca da pomocu obrazovanja i Evropi, Severnoj Americi, Australiji i nekim vo na izbor zaposlenja, pravo na jednaku pla-ucenja za ljudska prava dozna koja ljudska delovima june Azije, elementarno obrazo- tu za jednaki rad, pravo na uivanje dobrobiti prava mu/joj pripadaju, predstavlja vitalni do-vanje proireno je i na srednje obrazovanje; naucnog i tehnolokog napretka, pravo na vi-prinos ljudskoj bezbednosti. Putem obrazo-medutim, barem 22 drave u svetu uopte ni- soko obrazovanje na osnovu sposobnosti, vanja i ucenja o ljudskim pravima i humani-su odredile u kojoj je starosti dete obu- mogu se ostvarivati u svom punom znacenju tarnom pravu mogu se spreciti i regulisati hvaceno sistemom obaveznog obrazovanja. tek poto pojedinci dobiju minimalno obrazo-krenja ljudskih prava i oruani sukobi i vanje. olakati obnova drutva posle sukoba. Isto to vai i za pravo uceca u kulturnom ivotu. Za etnicke i jezicke manjine pravo na PRAVO NA OBRAZOVANJE Istorijski razvoj Pre doba prosvetiteljstva u Evropi obrazo- vanje je bilo prvenstveno odgovornost rodi- telja i crkve. Na obrazovanje se pocelo gleda- ti kao na predmet javnog interesa i odgovor- nost drave tek s pojavom moderne sekular- ne drave. Pocetkom esnaestog i tokom se- damnaestog veka ugledni filozofi John Loc- ke i Jean Jacques Rousseau u svojim spisima ukazali su na savremenu zamisao prava po- jedinca na obrazovanje. Uprkos tome, klasicni gradanski instrumenti, kao to su britanska Povelja o pravima (1689), Deklaracija o pravima iz Virginije iz 1776. go- dine, americka Deklaracija o nezavisnosti iz 1776. godine ili francuska Deklaracija o pravi- ma coveka i gradanina, ne sadre odredbe o pravu na obrazovanje. Pojavom socijalizma i liberalizma u devetna- estom veku razvija se razumevanje obrazo- vanja kao ljudskog prava. Marx i Engels u svojim delima dravi dodeljuju paternali- sticku, socijalnu ulogu. Liberalne i antikleri- kalne ideje devetnaestog veka takode su do- prinele odredenju prava na obrazovanje, koje je formulisano kako bi se zatitile i unapredi- le akademske slobode istraivanja i ucenja od uplitanja crkve i drave. Tokom druge polovine devetnaestog veka, pravo na obrazovanje dobija neposredno pri- znanje. Ustav Nemacke iz 1871. godine sa- dravao je poglavlje pod nazivom Osnovna prava nemackog naroda, a nemacki Wei- marski ustav iz 1919. godine poglavlje o Obrazovanju i kolovanju, u kojima je iz- ricito utvrdena obaveza drave da zajemci obrazovanje u vidu besplatnog obaveznog kolovanja. Razliciti sporazumi zakljuceni posle Prvog svetskog rata i enevska deklaracija iz 1924. godine znacili su korak napred ka meduna- rodnom priznanju prava na obrazovanje. Tokom dvadesetog veka razliciti aspekti prava na obrazovanje ukljuceni su u nacionalne ustave ili medunarodne povelje prava, ili su prihvaceni putem vanustavnih i drugih za- konskih propisa pojedinih drava. Pravo na obrazovanje izricito se spominje u ustavima otprilike pedeset i dve zemlje, na primer, u ustavu Nikaragve, Kipra, panije, Vijetnama, Irske, Egipta, Japana, Paragvaja i Poljske. Engleska i Peru priznale su pravo na obrazo- vanje zakonima, a Juna Koreja, Maroko i Ja- pan i ustavom i zakonima. Ustav Sjedinjenih Americkih Drava ne sadri pravo na obrazovanje. U sudskoj praksi SAD kako na federalnom nivou tako i na nivou drava razvijena je jurisprudencija o nekim aspektima prava na obrazovanje, posebno u odnosu na jednakost obrazovnih mogucnosti. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Sadraj prava na obrazovanje i obaveze drave Pravo na obrazovanje cvrsto je zasnovano u medunarodnom pravu ljudskih prava. Nalazi se u vie optih i regionalnih dokumenata ljudskih prava, na primer, u Univerzalnoj de- klaraciji o ljudskim pravima (clan 26), Medunarodnom paktu o ekonomskim, soci- jalnim i kulturnim pravima (cl. 13 i 14), Kon- venciji o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (clan 10) i Konvenciji o pravima deteta (cl. 28 i 29). Na regionalnom nivou pravo na obrazovanje postoji u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (clan 2 Prvog protokola), Americkoj konven- ciji o ljudskim pravima (clan 13 Dodatnog protokola Americkoj konvenciji o ljudskim pravima u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava) i Africkoj povelji o ljudskim pravima i pravima naroda (clan 17). Osnovno pravo na obrazovanje je pravo svih pojedinaca na odredene oblike ponaanja nji- hovih dravnih vlasti. Drave imaju obavezu da potuju, tite i ostvaruju pravo na obrazo- vanje. Obaveza potovanja prava zabranjuje drava- ma da deluju suprotno prihvacenim pravima i slobodama, da se meaju u/ili ogranicavaju PRAVO NA OBRAZOVANJE ostvarenje prava i sloboda. Drave moraju, in- ter alia, potovati slobodu roditelja da izaberu privatne ili javne kole za svoju decu i da im prue versko i moralno vaspitanje u skladu s vlastitim uverenjima. Mora se potovati nacelo jednakosti decaka i devojcica u obra- zovanju, u svim verskim, etnickim i jezickim grupama. Obaveza zatite prava na obrazovanje znaci da drave moraju preduzeti korake kako bi zakonskim ili drugim merama sprecavale i za- branile krenje prava i sloboda pojedinca od strane trecih lica. Drave moraju da obezbede da se u privatnim kolama ne sprovode diskri- minacione mere ni telesno kanjavanje uceni- ka. Prema Medunarodnom paktu o ekononom- skim, socijalnim i kulturnim pravima, obave- za ostvarivanja prava na obrazovanje je oba- veza postupnog ostvarivanja tog prava. Osim toga, u tom smislu postoje obaveza delovanja i obaveza postizanja rezultata. Obaveza delovanja odnosi se na odredene ak- cije ili mere koje drava mora preduzeti, od- nosno usvojiti. Najbolji primer za to je clan 14 Medunarodnog pakta o ekonomskim, socijal- nim i kulturnim pravima (ICESCR), prema ko- me nove drave ugovornice koje jo nisu obezbedile besplatno i obavezno osnovno ... obrazovanje ima da bude usmereno ka punom procvatu ljudske licnosti i osecanju njenog dostojanstva, kao i da ce jacati potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. One su takode saglasne da obrazovanje mora omoguciti svakome da ima korisnu ulogu u slobodnom drutvu, da unapredi razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo medu svim nacijama i svim rasnim, etnickim i verskim grupama i da pomogne razvoj delatnosti Ujedinjenih nacija na ocuvanju mira. CLAN 13 (1) MEUNARODNOG PAKTA O EKONOMSKIM, SOCIJALNIM I KULTURNIM PRAVIMA obrazovanje imaju obavezu da izrade i usvo- je detaljan plan akcije u kom ce odrediti razu- man rok za postupno ostvarenje nacela obave- znog i besplatnog vaspitanja i obrazovanja za sve. Standardi koje treba postici: besplatno i obavezno osnovno obrazovanje; svima dostupno srednje obrazovanje; svima dostupno visoko obrazovanje na osnovu sposobnosti; pojacano osnovno obrazovanje za one koji nisu zavrili osnovnu kolu; uklanjanje nepismenosti i neznanja putem medunarodne saradnje, uz uvaavanje po- sebnih potreba zemalja u razvoju. To znaci da unapredenje pristupa obrazo- vanju za sve na osnovu nacela jednakosti i nediskriminacije i slobode izbora vrste kole i nastavnih sadraja odraavaju duh i osnov- nu bit prava na obrazovanje. U Optem komentaru br. 13 Komitet za eko- nomska, socijalna i kulturna prava navodi cetiri elementa koji cine obaveze drava u od- nosu na pravo na obrazovanje: dostupnost, pristup, prihvatljivost i prilagodljivost. Dostupnost Dunost obezbedenja obaveznog i besplatnog osnovnog obrazovanja je nedvosmislena pret- postavka za ostvarenje prava na obrazovanje. Obezbedenje dostupnosti osnovnih kola za svu decu zahteva znatna politicka i finansij- ska ulaganja. Iako obezbedenje obrazovanja PRAVO NA OBRAZOVANJE nije iskljuciva dunost drave, medunarodno pravo ljudskih prava obavezuje, prvenstveno, dravu da to obezbeduje, kako bi bilo sigurno da sva deca kolskog uzrasta mogu pohadati osnovnu kolu. Ako su raspoloivi kapaciteti osnovnih kola nii od ukupnog broja dece u uzrastu za osnovnu kolu, tada drava nije sprovela u praksu svoju zakonsku obavezu u pogledu obaveznog obrazovanja, pa dostup- nost obrazovanja ostaje potreba koju tek treba ostvariti kao pravo. Odredba o srednjem i visokom obrazovanju takode je vaan element prava na obrazo- vanje. Zahtev za postupnim uvodenjem bes- platnog obrazovanja ne znaci da se drava moe razreiti te obaveze. Pristup Minimalna obaveza vlada je da obezbede uivanje prava na obrazovanje jemcenjem pri- stupa postojecim obrazovnim institucijama svima, devojcicama i decacima, enama i mukarcima, na osnovu jednakosti i nedi- skriminacije. Pozitivna obaveza obezbedenja jednakog pri- stupa obrazovnim institucijama obuhvata i fi- zicki i konstruktivni pristup. Obaveza obez- bedenja fizickog pristupa institucijama po- sebno je vana za starije osobe i osobe s po- sebnim potrebama. Konstruktivni pristup Obrazovanje ene znaci obrazovanje porodice, zajednice, nacije. AFRICKA POSLOVICA znaci da treba ukloniti prepreke koje iskljucuju neke osobe, npr. ukloniti stereotip- ne zamisli o ulozi mukaraca i ena iz udbe- nika i obrazovnih struktura, kao to je od- redeno clanom 10 Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije ena. Prihvatljivost Posebni izvestilac o pravu na obrazovanje Ka- tarina Tomasevsky napisala je u jednom svom izvetaju da je drava obavezna da obezbedi da kole zadovolje minimalne krite- rijume koje je drava razvila, kao i da se po- brinu da obrazovanje bude prihvatljivo i za roditelje i za decu. To ukljucuje pravo izbo- ra vrste obrazovanja i pravo osnivanja, odravanja, upravljanja i pracenja privatnih obrazovnih ustanova. Buduci da ucenici i ro- ditelji imaju pravo da ne budu izloeni in- doktrinaciji, obaveza ucenja nastavnih sa- draja koji su nespojivi s verskim ili drugim uverenjima ucenika moe ugroziti njihovo pravo na obrazovanje. Pitanje nastavnog jezika podstaklo je mnoge rasprave. Ne postoji opte medunarodno pri- znato ljudsko pravo lica koja pripadaju je- zickoj manjini u nekoj zemlji na ucenje vla- stitog maternjeg jezika u koli. U clanu 27 Medunarodnog pakta o gradanskim i poli- tickim pravima utvrduje se samo da se upo- treba jezika ne sme zabraniti, ali nema reci o pitanjima nastave na maternjem jeziku. U Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina Savet Evrope priznaje pravo na ucenje maternjeg jezika, ali nije izrekom pri- znao pravo na nastavu na maternjem jeziku. Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima otila je korak dalje u promovisanju prava na obrazovanje na maternjem jeziku kao mogucoj opciji za drave koje su potpisa- le i ratifikovale Povelju, radi postizanja dvoje- zicnosti manjina koje su priznate u doticnoj dravi. Medutim, postoje manjine koje nisu zaticene na takav nacin i nemaju cak ni pra- vo da uce svoj maternji jezik u kolama, na primer, Romi u Evropi ili Aboridini u Au- straliji. Prilagodljivost Ono to dete uci u koli trebalo bi da bude od- redeno u skladu s buducim potrebama koje ce imati kad odraste. To znaci da sistem obrazo- vanja treba da bude prilagodljiv, da uvaava PRAVO NA OBRAZOVANJE najbolje interese deteta, kao i drutveni razvoj i napredak na nacionalnom i medunarodnom nivou. Odgovornost za obezbedenje obrazovanja ko- je ce pomoci ostvarenju prava na bezbednost treba da zauzme centralno mesto u razume- vanju zahteva ljudske bezbednosti. Vlade imaju obavezu da obezbede potovanje, zati- tu i ostvarenje ljudskog prava na obrazovanje. Medutim, odgovornost za sprovodenje tih obaveza nije samo na dravi. Civilno drutvo, takode, ima zadatak da promovie i podrava potpuno ostvarenje prava na obrazovanje. 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Danas se ostvarivanje prava na obrazovanje moe najefikasnije pratiti preko nacionalnih izvetaja i verodostojnih, vremenski uporedi- vih pokazatelja. Ti indikatori pokazuju velike razlike u primeni prava na obrazovanje u raz- licitim podrucjima sveta. SUPSAHARSKA AFRIKA Upis: Regionalna stopa upisa u osnovnu ko- lu sa samo 25% u 1960. godini, porasla je na blizu 60% do 1980. godine. Posle pada tokom 1980-ih, stopa upisa je ponovno blizu 60%. Vie od 40 miliona dece osnovnokolskog uz- rasta ne pohada kolu. Pol: Razlika se znatno smanjuje, pa danas 57% devojcica osnovnokolskog uzrasta po- hada kolu, u odnosu na 61% decaka istog uz- rasta (medutim, najvece razlike u upisu u osnovnu kolu postoje u Beninu, gde je stopa pohadanja kole devojcica 30% nia nego decaka). Efikasnost: Trecina dece upisane u osnovnu kolu u regionu naputa kolu pre petog raz- reda. Ogranicenja: Oruani sukobi i ekonomski pritisci zbog zaduenosti i politika struktural- nog uskladivanja uzimaju veliki danak u obra- zovanju. Vie od 30 zemalja regiona teko su zaduene, a na otplatu dugova vlade troe ko- liko na zdravstvenu zatitu i osnovno obrazo- vanje zajedno. Napredak i promene: Medu zemljama koje su dostigle stopu upisa u osnovnu kolu od 90% ili vie nalaze se: Bocvana, Kape Verde, Malavi, Mauricijus, Juna Afrika i Zimbabve. LATINSKA AMERIKA I KARIBI Upis: Pristup osnovnom obrazovanju imaju doslovno svi, upisna stopa je via od 90%. Pol: Iako je diskriminacija ena i devojcica problem u regionu, upis devojcica u osnovno obrazovanje vec je decenijama izjednacen sa upisom decaka. Efikasnost: Visoke stope prekida osnovnog obrazovanja i ponavljanja razreda su ozbiljan problem u regionu. Ogranicenja: Region ima najvece nejednako- sti izmedu bogatih i siromanih, a starosede- lacko i osiromaeno stanovnitvo suocava se s tekocama u ostvarivanju pristupa kvalitet- nom obrazovanju. Napredak i promene: Stopa upisa u osnovne kole porasla je sa ispod 60% u 1969. godini na 90%. SREDNJA I ISTOCNA EVROPA I ZAJEDNICA NEZAVISNIH DRAVA Upis: Opti pristup besplatnom osnovnom obrazovanju postignut je vec u ranim 1980-im godinama. PRAVO NA OBRAZOVANJE Pol: Stope upisa i zavretka obrazovanja jed- nake su kod devojcica i decaka. Efikasnost: Iako su u zemljama za koje posto- je podaci stope zavravanja kole prakticno iznad 90%, skoro trecina zemalja regiona ne- ma podatke o zavretku obrazovanja. Ogranicenja: Realna javna ulaganja u obrazo- vanje pala su u mnogim zemljama, u Ruskoj Federaciji za trecinu, a u Azerbejdanu, Bu- garskoj, Gruziji i Kirgistanu za tri cetvrtine, pa cak i vie. Mnoge kolske zgrade treba ob- noviti, a u vie zemalja ima problema s gre- janjem. Napredak i promene: U mnogim zemljama planiraju se reforme obrazovanja. RAZVIJENE ZEMLJE Upis: Stopa upisa u osnovnu kolu u razvije- nim zemljama iznosi skoro 100%. Pol: Postoji jednakost u stopi upisanih de- vojcica i decaka i u osnovnom i u srednjem obrazovanju. Efikasnost: Tokom 1960-ih godina vie od polovine stanovnika razvijenih zemalja za- vrilo je srednju kolu. Do osamdesetih broj se povecao na dve trecine, a i dalje raste. Medutim, u proseku vie od 15% odraslih u 12 najrazvijenijih zemalja je funkcionalno nepismeno: u Irskoj, Ujedinjenom Kraljev- stvu i Sjedinjenim Americkim Dravama sto- pe premauju 20%. Ogranicenja: Nije iznenadujuce da siro- matvo uslovljava nia akademska postignuca i vie stope prekida kolovanja. Napredak i promene: Vie od tri cetvrtine mlade dece u Zapadnoj Evropi obuhvaceno je programima predkolskog vaspitanja. IZVOR: UNICEF, 1999. Uprkos tome to su napori da se deci omoguci potpuno uivanje prava na obrazovanje dali znatne rezultate, jo uvek predstoji veliki po- sao da bi se postigli postavljeni ciljevi. I dalje ima bezbroj nereenih pitanja u vezi s diskri- minacijom, nejednakosti, zanemarivanjem i is- koricavanjem devojcica, ena i manjina. Drutva zbog toga moraju intenzivirati napore koje preduzimaju na izmeni drutvenih i kul- turnih praksi koje jo uvek sprecavaju pome- nute grupe u uivanju njihovih prava i time ne- posredno doprinose njihovoj nebezbednosti. 4. PRIMENA I PRACENJE Od samog svog osnivanja 1945. godine, Uje- dinjene nacije prepoznale su potrebu medunarodne saradnje u reavanju meduna- rodnih problema ekonomskog, socijalnog, kulturnog i humanitarnog karaktera. Medunarodna saradnja putem razmene in- formacija, znanja i tehnologija bitna je za efi- kasno ostvarenje prava na obrazovanje, po- sebno dece iz zemalja u razvoju. Porasla je svest o tome da je pravo na obrazovanje eko- nomska potreba od koje zavisi razvoj tih ze- malja. Sve zemlje treba da shvate da obez- bedenje obrazovanja trai dugorocno, visoko prioritetno ulaganje, jer obrazovanje razvija pojedinacne ljudske resurse koji su preko po- trebni u procesu nacionalnog razvoja. Medunarodne finansijske institucije, kao to su Svetska banka i Medunarodni monetarni fond, naglaavaju vanost obrazovanja, sma- trajuci ga ulaganjem u razvoj ljudskih poten- cijala. Medutim, upravo te institucije strogim uslovima svojih programa strukturalnog us- kladivanja prisiljavaju vlade na smanjenje jav- nih trokova, ukljucujuci trokove za obrazo- vanje. Svetska konferencija o obrazovanju za sve odrana 1990. godine na Tajlandu porucila je da efikasno obezbedenje osnovnog obrazo- vanja za sve zavisi od politickih obaveza i po- liticke volje koju moraju da pomognu odgova- rajuce fiskalne, ekonomske, trgovinske, radne i zdravstvene politike, kao i politika za- poljavanja. UNICEF studija, sprovedena na devet zemalja identifikovala je est iroko odredenih zadataka za postizanje boljeg obezbedenja opteg prava na osnovno obra- zovanje: politicka i finansijska obavezanost, centralna uloga javnog sektora, jednakost u javnom sektoru, smanjenje trokova obrazo- vanja za domacinstva i integracija reform- i obrazovanja u ire strategije ljudskog raz- voja. Svetski forum o obrazovanju odran u Daka- ru od 26. do 28. aprila 2000. godine bio je pri- lika za najobuhvatnije vrednovanje koje je ikad preduzeto u oblasti obrazovanja. Foru- mu su prisustvovali predstavnici ukupno 164 zemlje i 150 gradanskih organizacija, ukljucujuci nevladine organizacije. Priprema foruma bila je izuzetno temeljna. Sakupljeno je mnotvo informacija, na osnovu kojih se pokazalo da postoje velike razlike medu zem- ljama, jer neke zemlje ostvaruju izuzetan na- predak, dok druge imaju sve vecih potekoca u razlicitim oblastima obrazovanja. Najza- paeniji ishod foruma bilo je usvajanje Dakar- Efikasna primena prava dece na obrazovanje prvenstveno je pitanje volje. Jedino uz politicku volju vlada i medunarodne zajednice moguce je promovisati to bitno pravo do nivoa na kom ce ono doprineti ispunjenju svakog pojedinca i napretku svakog drutva. AMADOU-MAHTAR M'BOW, BIVI GENERALNI SEKRETAR UNESCO skog okvira za delovanje. Trendovi. Preko je potrebna snana institucionalna po- drka punoj primeni prava na obrazovanje. Vodecu ulogu u tome ima UNESCO, kome je obrazovanje specijalnost i najvanija oblast delovanja. UNESCO je posredovao u iniciran- ju reformi obrazovanja i promovisanju pune primene prava na obrazovanje, to pokazuje i iroki korpus standardizovanih instrumenata, razliciti dokumenti, izvetaji i brojni forumi, sastanci, radne grupe i aktivnosti u koordina- ciji i saradnji s dravama, medunarodnim meduvladinim i nevladinim organizacijama. Stoga je UNESCO vodeca agencija za meduna- rodnu saradnju u oblasti obrazovanja. UNESCO je razvio seriju mehanizama koji omogucuju efikasnu primenu usvojenih odre- daba i obezbeduju bolje ispunjavanje preuze- tih obaveza u pogledu prava na obrazovanje. PRAVO NA OBRAZOVANJE U periodicnim izvetajima drave izvetavaju o merama koje su preduzele na svom pod- rucju da ispune obaveze koje proizlaze iz konvencija cije su one strane ugovornice. Drave koje su strane ugovornice Konvencije protiv diskriminacije u obrazovanju moraju Generalnoj skuptini UNESCO u periodicnim izvetajima da podnose informacije o zakon- skim i administrativnim merama koje su usvojile i ostalim akcijama koje su preduzele radi primene Konvencije. Da bi obezbedio operacije bez prepreka, UNESCO je osnovao pomocna tela koja su odgovorna za pregled izvetaja drava clanica, na primer, Odbor za konvencije i preporuke. Komitet za ekonomska, soci- jalna i kulturna prava kao nadzorno telo odgovoran je za pracenje primene Medunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u dravama stranama ugovornicama, pregle- da redovne nacionalne izvetaje drava clani- ca i vodi dijalog s njima radi obezbedenja naj- efikasnije moguce primene prava sadranih u Paktu. Pravo na obrazovanje moe se potpunije ostvarivati unapredenjem procesa izveta- vanja i pracenja, kao i vecom odlucnocu PRAVO NA OBRAZOVANJE drava da savesno i u dobroj veri ispunjava- ju svoje obaveze izvetavanja, koje proizla- ze iz odgovarajucih medunarodnih instru- menata. Kao i u pogledu drugih ekonom- skih, socijalnih i kulturnih prava, pracenje postupne primene prava na obrazovanje u ve- likoj meri je olakano usvajanjem i koricen- jem pouzdanih pokazatelja, poredenjem raz- licitih zemalja i rangiranjem zemalja. U obra- zovnom sektoru pouzdani, uporedni vre- menski pokazatelji su stopa pismenosti, nivo upisa, stopa zavravanja i naputanja kole, broj ucenika po nastavniku i visina javnih iz- dataka za obrazovanje u odnosu na ukupnu javnu potronju ili u poredenju s drugim sek- torima, na primer, odbranom. Problemi primene Kao to je jedan komentator dobro primetio, nije dovoljno proglasiti uzviena nacela ako ona ostaju mrtvo slovo na papiru zbog nedo- statka ili manjkavosti mera za sprovodenje. Efikasno ostvarenje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava cesto zahteva stalno rastuce kapitalne izdatke tokom dueg perioda. Zai- sta, iskustvo mnogih zemalja pokazuje da obrazovanje predstavlja jednu od najkrupni- jih stavki dravnog budeta. Obrazovanje nije nacin da zemlja pobegne od siromatva, nego sredstvo borbe protiv siromatva. JULIUS NYERERE Siromatvo je cesto jedna od glavnih prepre- ka ostvarenju prava deteta na obrazovanje u zemljama u razvoju ( Modul Sloboda od siromatva). Problem nije prvenstveno u nedostupnosti kola za svu decu. Zapravo, vie od 90% dece u zemljama u razvoju krene u osnovnu kolu. Pravi problem predstavljaju visoke stope naputanja kole i ponavljanja razreda. Zbog nedostatka sredstava vlasti nisu u mo- gucnosti da grade i odravaju kole, osnivaju institucije za obuku nastavnika, zapoljavaju strucne nastavnike i administrativno osoblje, obezbeduju nastavne materijale i drugu opre- mu i ucenicima obezbeduju odgovarajuci pre- voz. Sve to neposredno zavisi od ekonomskih resursa kojima drava raspolae. Zbog siro- matva porodice teko placaju kolarine ili iz- datke za knjige i kolski pribor, a cak i tamo gde je kolovanje besplatno, siromane poro- dice nevoljno alju decu u kolu ako njihov rad moe doprineti ionako niskom poro- dicnom budetu. Jedna studija fondacije Spa- simo decu pokazala je da su africke zemlje zbog tereta dugova u nekim slucajevima bile prisiljene da uvedu ili povecaju kolarine i ta- ko porodicama povise trokove kolovanja. Zbog toga milioni dece nisu nikada pohadali kolu ili nisu zavrili osnovno obrazovanje. Druga prepreka obrazovanju dece u mnogim zemljama je raireno iskoricavanje decjeg rada ( Modul Rad). Naalost, mnogim porodicama treba taj dodatni prihod da bi sa- stavile kraj s krajem. Nedostatak ekonomskih resursa i siromatvo sprecavaju decu da isko- riste prilike za obrazovanje. Siromatvo izazi- va glad i pothranjenost koji mogu nepopravlji- vo da otete mozak deteta u razvoju. Prosecni ucenik u Zambiji svakog jutra peaci sedam kilometara do kole, gladan je, premo- ren, pothranjen i pati od crevnih parazita. On ili ona sedi u razredu zajedno s pedesetak drugih ucenika koji su u slicnom stanju. Nji- hova sposobnost primanja znanja je minimal- na. Akustika je slaba, nema krede ni dovoljno svesaka. PRAVO NA OBRAZOVANJE Siromatvo i decji rad predstavljaju posebno velike prepreke obrazovanju devojcica ( Modul Ljudska prava ena). Mno- ge devojcice moraju preuzeti ozbiljna radna zaduenja u veoma ranom uzrastu kako bi preivele. Od njih se ocekuje ne samo da op- sluuju porodice i obavljaju naporne poslo- ve u domacinstvu nego im se cesto namecu i drutvene obaveze ranog materinstva i tra- dicionalnog nacina ponaanja. Iako kratko- vidi i ograniceni, tradicionalni pogledi na obrazovanje devojcica jo uvek preovladava- ju i najzad demotiviu roditelje da devojcice alju u kolu. Neke grupe devojcica npr. devojcice iz starosedelackih ili nomadskih zajednica, etnickih manjina, kao i napute- ne i hendikepirane devojcice suocavaju se s posebnim preprekama. Stoga rastu nasto- janja medunarodne zajednice da se de- vojcicama obezbedi jednak pristup obrazo- vanju i omoguci ostvarenje njihovih ljudskih potencijala. Obrazovanje je bolji cuvar slobode nego stalna vojska. EDWARD EVERETT Medunarodni oruani sukobi, gradanski ra- tovi ( Modul Ljudska prava u oruanom sukobu) i gradanski nemiri remete normalan nacin ivota. Redovno pohadanje kole moe biti onemoguceno ako su kole smetene u blizini podrucja sukoba. Uprkos tome to su kole zaticene prema meduna- rodnom humanitarnom pravu, one su cesto meta napada. Zemlje u kojima su tokom 1990-ih plamteli sukobi: Alir, Burundi, Kongo, Obala Slono- vace, Etiopija, biva Jugoslavija, Gambija, Gvineja Bisao, Haiti, Lesoto, Nigerija, Paki- stan, Ruanda, Sijera Leone, Somalija, itd. DA LI STE ZNALI? Ostvarivanje opteg osnovnog obrazovanja u roku od deset godina u svim zemljama u raz- voju kotalo bi sedam do osam milijardi ame- rickih dolara godinje, to je otprilike sedmo- dnevna vrednost ulaganja u vojne svrhe na globalnom nivou; sedmodnevna vrednost fi- nansijskih pekulacija na svetskom tritu; manje od polovine iznosa koji roditelji u Se- vernoj Americi godinje potroe na igracke za svoju decu. PRAVO NA OBRAZOVANJE DOBRO JE ZNATI DOBRA PRAKSA U Egiptu vlada radi na integraciji uspenog koncepta lokalnih kola prilagodenih de- vojcicama u formalni obrazovni sistem, a pokrenula je i sveobuhvatni paket reform- i s ciljem stvaranja zdravih kola i kola ko- je unapreduju zdravlje. U Malaviju su snieni trokovi kolovanja koje snose roditelji tako to su ukinute ko- larine i obavezne uniforme. Program Busti u Pakistanu, koji se odvija zahvaljujuci saradnji jedne nevladine orga- nizacije iz Karacija i UNICEF, ima za cilj da obezbedi obavezno obrazovanje dece koja potom mogu biti primljena u redovne kole. Namenjen je deci uzrasta od 5 do 10 godina; oko tri cetvrtine ucenika su devojcice. Inici- jativa je uspela da ublai uobicajene rodne predrasude delimicno i putem obrazovanja u kuci. Osnovano je vie od 200 kucnih ko- la, u koje je upisano vie od 6.000 ucenika, s trokovima od est dolara po osobi, to je daleko ispod prosecnih trokova u javnim osnovnim kolama. Mauritanija je zakonom zabranila rane brakove, propisala obavezno osnovno obra- zovanje i podigla minimalnu starosnu grani- cu za decji rad na 16 godina. Osnovala je veca za decu radi sprovodenja Konvencije o pravima deteta i pokrenula osnivanje sudo- va za maloletne prestupnike u svim vecim gradovima. U okrugu Maan u Kini sela i domacinstva koja preduzimaju efikasne mere kako bi obezbedili kolovanje devojcica imaju pred- nost pri dobijanju zajmova za razvoj. Narodna Demokratska Republika Laos uspeno sprovodi plan za rodnu jednakost kojim omogucuje devojcicama u podrucji- ma gde ive manjine pristup kvalitetnom osnovnom obrazovanju. Dugorocni cilj je uvesti vie ena u glavne tokove drutveno- ekonomskog razvoja postupnim una- predenjem nivoa njihovog obrazovanja. U Mumbaju (nekadanjem Bombaju) u In- diji u sklopu inicijative Pratham Mumbay Education, u kojoj je uspostavljeno partner- stvo izmedu pedagoga, zajednice, korpora- cija koje deluju kao sponzori i vladinih tela, osnovano je 1.600 kola i potpomognuta modernizacija vie od 1.200 osnovnih ko- la. U Avganistanu, gde su devojcice bile iskljucene iz formalnog obrazovnog siste- ma, UNICEF je, podravi kucne kole za devojcice i decake, preduzeo hrabar korak; od 1999. godine do kraja 2001. godine u kucnim kolama ucilo je 58.000 dece. Projekt CHILD u Tajlandu, koji je poceo do- nacijama polovnih racunara, prati poveza- nost obrazovanja dece i zdravlja. Kljucni cilj desetogodinjeg programa raz- voja obrazovanja (PRODEC) u Maliju je da se ostvari nivo od 75% upisa u osnovnu kolu do 2008. godine. Centri za razvoj obrazovanja (CED) su obrazovne ustanove u Maliju za petnaestogodinju decu koja na drugi nacin ne bi mogla ici u kolu. Tamo dobijaju osnovna znanja o svom jeziku i za- nimanju. Svaki razred ima 30 ucenika, 15 decaka i 15 devojcica. UNESCO delatnosti u obrazovanju usmere- ne su ka tri strateka cilja: -promovisati obrazovanje kao osnovno pra- vo; -unapredivati kvalitet obrazovanja; -promovisati eksperimente, inovacije, irenje informacija i dobrih praksi, kao i politiku dijaloga u obrazovanju. Komisija za ljudska prava ustanovila je 1997. godine Posebnog izvestioca o pravu na obra- zovanje sa zadatkom da izvetava o stanju po- stupnog ostvarivanja prava na obrazovanje, ukljucujuci pristup osnovnom obrazovanju i potekoce koje ometaju ostvarenje tog prava. PRAVO NA OBRAZOVANJE 2. TRENDOVI Dakarski okvir za delovanje Obrazovanje za sve, usvojen na Svetskom forumu o obrazovanju (Dakar, Senegal, 26 - 28. aprila 2000) odraava zalaganje cele medunarod- ne zajednice za potpuno ostvarenje prava na obrazovanje. Dakarski okvir za delovanje po- stavio je est ciljeva za ostvarenje osnovnog obrazovanja za sve do 2015. godine: 1. proiriti i unaprediti sveobuhvatnu negu i obrazovanje u ranom detinjstvu, narocito za najugroeniju decu i decu iz siromanih porodica; 2. obezbediti da do 2015. godine sva deca, na- rocito devojcice, deca koja ive u tekim uslovima i deca koja pripadaju etnickim manjinama imaju pristup i zavravaju bes- platno, obavezno kvalitetno osnovno obra- zovanje; 3. obezbediti da se obrazovne potrebe mladih i odraslih zadovolje ravnopravnim pristu- pom odgovarajucim obrazovnim i strucnim programima; 4. postici do 2015. godine 50% unapredenje ni- voa pismenosti odraslih osoba, posebno ena i ravnopravni pristup svih odraslih oso- ba obaveznom i celoivotnom obrazovanju; 5. ukloniti rodne disparitete u osnovnom i srednjem obrazovanju do 2005. godine i postici rodnu jednakost u obrazovanju do 2015, s naglaskom na puni i ravnopravan pristup devojcica kvalitetnom osnovnom obrazovanju; 6. unaprediti sve aspekte kvaliteta obrazo- vanja i obezbediti dobre uslove svima, ta- ko da svi mogu postici merljive i priznate obrazovne rezultate, prevashodno u pi- smenosti i bitnim ivotnim vetinama. Opte osnovno obrazovanje do 2015. postav- ljeno je za milenijumski razvojni cilj na Mile- nijumskom samitu na vrhu u septembru 2000. godine. Dananje stanje u pogledu opteg osnovnog obrazovanja: 51 zemlja, sa 40 posto svetskog stanovnitva, pribliava se ostvarenju opteg osnovnog obrazovanja do 2015. godine ili ga je vec ostvarila. Ali, 24 zemlje nazaduju ili vidno za- ostaju u njegovom ostvarenju a 93 zemlje, sa skoro 40 posto svetskog stanovnitva, ne- maju podatke o tome. Na globalnom nivou, od estoro dece osnovnokolskog uzrasta jed- no ne pohada kolu. Procena stopa nepismenosti u svetu po regionima i polu, 2000. mukarci ene Razvijene Latinska Istocna Azija/ Supsahara Arapske Juna Azija zemlje Amerika/ Okeanija* zemlje Karibi Izvor: UNESCO Institut za statistiku * Ne ukljucuje Japan, Australiju i Novi Zeland Benin, s bruto domacim proizvodom od samo 990 dolara po stanovniku, na putu je da svoj deci kolskog uzrasta obezbeduje osnovno obrazovanje do 2015. godine, dok Katar, sa skoro 20 puta vecim dohotkom, daleko zao- staje za Beninom. Dohodak po glavi stanovnika Egipta manji je od trecine dohotka po glavi stanovnika Madarske, ali dok se Egipat pribliava posti- zanju opteg upisa u osnovnu kolu, Madar- ska trenutno zaostaje u tom pogledu. IZVOR: IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000, UNDP PRAVO NA OBRAZOVANJE -Ukupni upis u osnovnu kolu u zemljama u razvoju povecao se sa 50% u 1970. godini na 80% u 1990. godini i 84% u 1998. godini. Stopa pismenosti u zemljama u razvoju ta- kode je porasla sa 43% u 1970. godini na 65% u 1990. godini i vie od 70% u 1995. go- dini. Nasuprot tome, primecuje se da u ne- kim zemljama upis stagnira. -Prema procenama, u svetu ima 854 miliona nepismenih odraslih osoba, od toga su 544 miliona ene. -60% dece koja ne pohadaju osnovnu kolu u svetu su devojcice. -Upis devojcica u osnovnu kolu raste kao i upis decaka. Medutim, postoji zabrinutost da se jaz medu njima povecava. -113 miliona dece osnovnokolskog uzrasta ne moe ostvariti pravo na obrazovanje. 97% njih ivi u zemljama u razvoju. -93 zemlje, u kojima ivi 39% svetskog sta- novnitva, nemaju podatke o upisu u osnov- nu kolu. 3. HRONOLOGIJA 1948: U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima obrazovanje je proglaeno osnovnim ljudskim pravom. 1959: Deklaracija o pravima deteta usvojena na Generalnoj skuptini UN. Obrazo- vanje proglaeno pravom svakog dete- ta. 19601966: UNESCO Svetske regionalne kon- ferencije o obrazovanju. 1969: Medunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije stupa na snagu i proglaava opte pravo na obrazovanje, bez obzira na rasnu ili et- nicku pripadnost. 1976: Medunarodni pakt o ekonomskim, soci- jalnim i kulturnim pravima stupa na snagu jemceci pravo na obrazovanje za sve. 1981: Konvencija o ukidanju svih oblika dis- kriminacije ena stupa na snagu, pozi- vajuci na jednaka prava na obrazovanje. 1985: Treca svetska konferencija o enama. Obrazovanje je proglaeno osnovom za unapredenje poloaja ena. 1990: Svetska deklaracija o obrazovanju za sve u Jomtienu u Tajlandu. Na konfe- renciji koja se odvijala pod pokrovi- teljstvom UNDP, UNESCO, UNICEF, Svetske banke i kasnije UNFPA postig- nut je globalni konsenzus o proirenoj viziji osnovnog obrazovanja. 1993: Sastanak na vrhu o obrazovanju E-9 u Nju Delhiju u Indiji. Predstavnici vlada devet najnaseljenijih zemalja u razvoju (Banglade, Brazil, Kina, Egipat, Indija, Indonezija, Meksiko, Nigerija i Paki- stan) obavezali su se da ce ostvariti cilj opteg osnovnog obrazovanja do 2000. 1994: Svetska konferencija o obrazovanju osoba s posebnim potrebama: pristup i jednakost, u Salamanki. Ucesnici su ob- javili da sve zemlje treba da ukljuce obrazovanje osoba s posebnim potreba- ma u nacionalne obrazovne strategije. 1994: Medunarodna konferencija o stanov- nitvu i razvoju. Zemlje ucesnice oba- vezale su se da ce promovisati i ostvari- ti jednak pristup kvalitetnom obrazo- vanju radi borbe protiv siromatva, ra- sta zaposlenosti i jacanja socijalne inte- gracije, s posebnim naglaskom na obra- zovanje devojcica. 1996: Amanska afirmacija na sastanku na po- lovini decenije Medunarodnog saveto- davnog foruma o obrazovanju za sve. 2000: Dakarski okvir za delovanje usvojen na Svetskom forumu o obrazovanju u Se- negalu. PRAVO NA OBRAZOVANJE ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: ODIGRAJTE TO! DEO I: UVOD Cilj ove aktivnosti je da se produbi razume- vanje pitanja izloenih u teorijskom delu mo- dula Pravo na obrazovanje. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: Tehnika igranja uloga moe pospeiti ucenje. Njena svrha je da ucesnici doive nepoznatu situaciju i razvijaju saosecanje i potovanje za drugacije stavove. Ciljna grupa: mladi, odrasli Velicina grupe/organizacija: oko 20 osoba Vreme: 60 minuta Priprema: paljivo procitati Modul Pravo na obrazovanje Materijal: listovi za crtanje, markeri Potrebne vetine: gluma i govorne vetine, vetine empatije, kreativne vetine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod u temu: Objasnite da je svrha aktivnosti dramatski predstaviti sadraj modula o obrazovanju. Zamolite ucesnike da se podele u male gru- pe (4 - 6) i svakoj grupi dajte veliki komad papira i markere. Dajte grupama deset minuta da u oluji ideja izloe svoje ideje o temi i potom odrede dve ili tri kljucne ideje koje najradije ele prika- zati igrom uloga. Sada im ostavite 30 minuta da osmisle i uvebaju uloge. Objasnite da to mora biti grupni rad i da svako mora imati ulogu u igri. Potom, okupite sve grupe, tako da svi gleda- ju igre uloga drugih grupa. Ostavite nekoliko minuta nakon svake igre uloga za reakcije i razgovor. Pozovite posmatrace i glumce da kau svo- je miljenje. Izvodenje: Formirajte krug tako da u sredini bude do- voljno mesta za igru uloga. Neka svaka grupa odglumi svoju kratku dramu. Saveti za moderatora: Uzviknite stop usred razigrane radnje i zamolite glumce da opiu svoje emocije u tom trenutku ili pozovite druge da analizi- raju scenu. Bez upozorenja zaustavite radnju, zamolite glumce da zamene uloge i nastave radnju. Neka neko stoji iza svakog glumca. Zausta- vite radnju usred neke scene i traite da senke kau ta misle ta njihov lik oseca i misli u tom trenutku i zato. Povratna informacija: Analizirajte igru uloga: ta ucesnici misle o ovoj aktivnosti? D li je bila tea ili laka nego to su ocekivali? ta je bilo najtee odglumiti? Da li su ljudi naucili neto novo? Da li je bilo slicnosti i razlika medu grupa- ma i ako jeste, u cemu? PRAVO NA OBRAZOVANJE Metodoloki saveti: Igra uloga moe imati razlicite oblike, ali u svakom od njih ucesnici glume u kratkim dramskim prikazima koji obicno izazivaju jake emocije kod glumaca i publike. Zato voditelj grupe treba da podstice ucesnike da vrednuju ono to se odigralo i potom anali- ziraju vanost toga za ljudska prava. Pre nego to grupe pocnu izvodenje dajte im jasna uputstva i obezbedite dovoljno vre- mena da ideju potpuno razviju i rasprave. Budite osetljivi u pogledu osecanja koje igra uloga moe izazvati kod glumaca i publike. Ostavite dovoljno vremena za pitanja glum- cima i publici o tome kako su se osecali. Podstaknite ucesnike da vrednuju ono to se dogadalo i analiziraju koliko je aktivnost relevantna za modul i ljudska prava uopte. Predlozi za varijacije: Ovu aktivnost moete sprovesti pomocu cr- tanja: neka grupe izrade i predstave plakat ko- jim ce izraziti svoje kljucne ideje. DEO IV: NASTAVAK Potraite pozorine scenarije i druge tekstove na temu ljudskih prava i organizujte dramsku predstavu za vau lokalnu zajednicu. Srodna prava: sva ostala ljudska prava Izvor: Compass: Prirucnik o obrazovanju mladih za ljudska prava, 2002, Strasbourg Ce- dex: Council of Europe Publishing AKTIVNOST II: DIJAMANTSKI UZORAK DEO I: UVOD Cilj ove aktivnosti je unapredenje razumevan- ja nacela i odredaba Konvencije o pravima de- teta i povezivanje s pravom na obrazovanje. Tip aktivnosti: grupni rad DEO II: OPTE INFORMACIJE O VEBI Ciljevi i zadaci: U ovoj aktivnost razmatraju se i vrednuju ne- ki clanci Konvencije o pravima deteta kako bi se razumelo pravo svakog deteta na obrazo- vanje. Ciljna grupa: mladi Velicina grupe/organizacija: oko 20 Vreme: najmanje 60 minuta Priprema: * ematski prikaite cl. 12, 13, 14, 17, 18, 27, 28, 29, 32 Konvencije o pravima deteta na velikom listu papira. * Priredite po jedan komplet karata s navede- nim clanovima za svaku manju grupu. Materijal: kompleti karata sa clanovima Kon- vencije o pravima deteta u kovertama Potrebne vetine: jezicke vetine, saradnja, vetine argumentacije i kritickog miljenja, refleksivne vetine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEBI Opis aktivnosti/uputstva: Pocnite od kratkog pregleda Konvencije o pravima deteta. Pitajte ucesnike ta znaju o Konvenciji i razmotrite ematski prikaz cla- naka. Podelite ucesnike u nekoliko manjih grupa. Svakoj grupi dajte koverte s karticama. Svaka grupa mora porazgovarati o tih devet clanova i razmotriti koliko je svaki od njih relevantan za njihove vlastite ivote. Zatim ih treba sloiti u obliku dijamanta po vano- sti treba im oko 25 minuta za razgovor, slaganje i eventualno preslagivanje dija- manta. PRAVO NA OBRAZOVANJE Kada sve grupe zavre zadatak, obilaze pro- storiju da vide kako su druge grupe rangira- le clanove. Tada pozovite sve na raspravu. Povratna informacija/vrednovanje: Na pocetku pozovite grupe da predstave svoje rezultate. Zatim ih pitajte o tome kako su se osecali i ta su naucili. Postavite nekoliko pitanja, npr.: slicnosti i razlike izmedu grupa; zato imamo razlicite prioritete; koji argumenti su bili najuvjerlji- viji; da li u Konvenciji o pravima deteta ne- dostaju neka prava, kako je stanje u vaoj zajednici? Metodoloki saveti: Podelom ucesnika u manje grupe dobija se veca mogucnost za ucece i saradnju. Ra- dom u manjoj grupi brzo se dolazi do ideja i ucesnici su podstaknuti da licno iskustvo poveu sa apstraktnim idejama. Naglasite da nema pravog i pogrenog po- retka karata. Podstaknite ucesnike da rasprave razlicita miljenja i stavove. Naglasite vanost postizanja dogovora u grupi. Predlozi za varijacije: Odaberite jedan clan i crteom, pripovet- kom, poezijom, glumom itd., nacinite per- formans kojim cete izraziti ideju tog clana. Neka ucesnici izaberu jedan clan i razgova- raju o njemu jedan minut. DEO IV: NASTAVAK Pregledajte kolske politike i programe da vi- dite u kojoj meri kola ispunjava svoje obave- ze i odgovornosti prema Konvenciji o pravima deteta. Srodna prava: socijalna i ekonomska prava, sva druga ljudska prava Izvori: prilagodeno iz Compass: Prirucnik o obrazovanju mladih za ljudska prava, 2002, Strasbourg Cedex: Council of Europe Publis- hing PRAVO NA OBRAZOVANJE REFERENCE Beetham, David. 1998. Human Rights: New Dimensions and Challenges. Uredio Janusz Symonides. Democracy and Hu- man Rights: Civil, Political Economic, Social and Cultural. Ma- nual on Human Rights. UNESCO Publishing. Coomans, Fons. 1998. Identifying Violations of the Right to Education. Uredili Van Boven, Theo, Cees Flinterman i Ingrid Westendorp. The Maastricht Guidelines on Violations of Eco- nomic, Social and Cultural Rights. SIM Special No. 20, Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights. Coomans, Fons. 1995. Clarifying the Core Elements of the Right to Education. Uredili Coomans, Fons i Fried van Hoof. The Right to complain about Economic, Social and Cultural Right, SIM Special No.18. Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights. Council of Europe. 2002. COMPASS- A Manual on Human Rights Education with Young People. Strasbourg: Council of Europe. Daudet, Ives i Kishore Singh. 2001. The Right to Education: An Analysis of UNESCOs Standard-Setting Instruments. Paris. UNESCO Publishing. Deutsche Gesellschaft fr die Vereinten Nationen. 2002. Be- richt ber die Menschliche Entwicklung. Bonn: DGVN (for UNDP). Fernandez, Alfred i Siegfried Jenkner. 1995. International Declarations and Conventions on the Right to education and the Freedom of Education. Frankfurt am Main: Info3 Verlag. Hodgson, Douglas. 1998. International Cooperation and De- velopment in the Human Right to Education. A textbook. Al- dershot: Ashgate Publishing. Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic, Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Do- stupno na adresi: http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/circle/toc.htm Nowak, Manfred. 2001. The Right to Education in the Econo- mic, Social and Cultural Rights. Uredili Eide, Asbjorn, Catari- na Krause i Rosas Allan. Economic, Social and Cultural Rights, A textbook. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 1999. The United Nations Decade for Human Rights Education (1995-2004) no.3, A compilation of provisions of in- ternational and regional instruments dealing with human rights education. Geneva: United Nations. Sen, Amartya. 2002. Basic Education and Human Security at the Workshop on education, equity and security at Kolka- ta, India, on 2-4 January 2002. Symonides, Janusz. 2000. Human Rights: Concept and Stan- dards. Aldershot: Ashgate Publishing. The Interdependent, Monthly nr.104, February 2002. www.nscentre.org Tomasevsky, Katarina. 1999. Preliminary Report of the Speci- al Rapporteur on the Right to Education, UN doc. E/CN.4/1999/49. See also the progress report of the Special Rapporteur, UN doc. E/CN.4/2000/6. UNICEF. 1999. The State of the Worlds Children 1999. Paris: UNICEF. United Nations. 2001. Beijing to Beijing+5-Review and Appra- isal of the Implementation of Beijing Platform for Action-Re- port of the Secretary General. New York. United Nations. 2001. We the Peoples: the Role of the United Nations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. New York: UN Publishing. DODATNE INFORMACIJE Education International: www.ie-ei.org Electronic Resource Centre for Human Rights Education: http://erc.hrea.org Gateway to e-learning on the Internet: www.unesco.org/education/elearning Human Rights Education Associates: www.hrea.org Human Rights Internet: www.hri.ca Human Rights Network: www.derechos.net Office of the High Commissioner for Human Rights: www.unhchr.ch Right to Education: www.right-to-education.org The Peoples Movement for Human Rights Education: www.pdhre.org The World Bank: www.worldbank.org UN Childrens Fund: www.unicef.org UN Educational, Scientific and Cultural Organization: www.unesco.org United Nations Development Programme: www.undp.org World Education Forum 2000: www.unesco.org/efa LJUDSKA PRAVA DETETA OSNAIVANJE I ZATITA DETETA UCECE I ZATITA NEDISKRIMINACIJA DECE NAJBOLJI INTERES DETETA U svim aktivnostima koje se ticu dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta bice od prvenstvenog znacaja ... CLAN 3 KONVENCIJE UN O PRAVIMA DETETA LJUDSKA PRAVA DETETA PRICA ZA ILUSTRACIJU Deca pogodena oruanim sukobom Oteli su me (Boja vojska otpora) kad sam s majkom ila u polje... Jedna od otetih de- vojcica pokuala je pobeci, ali uhvatili su je. Pobunjenici su nam rekli da je pokuala po- beci i da ce je morati ubiti. Naterali su novo- pridolu decu da je ubiju. Rekli su nam da ce poubijati nae porodice ako pobegnemo. Naterali su nas da hodamo nedelju dana ... Neka manja deca nisu mogla drati korak, jer smo hodali dugo bez odmora, pa su ih ubili ... Neka deca umrla su od gladi. Osecala sam se bespomocno gledajuci svu tu decu koja su umirala ili su ih ubijali. Mislila sam da ce i mene ubiti. IZVOR: OILJCI SMRTI: DECA KOJU JE OTELA BOJA VOJSKA OT- PORA U UGANDI, HUMAN RIGHTS WATCH, SEPTEMBAR 1997. Trinaestogodinju devojcicu Sharon otela je Boja vojska otpora, grupa pobunjenika, sa seditem u severnoj Ugandi, koja se bori pro- tiv vlade i pri tom terorie lokalno stanov- nitvo, posebno otmicama dece koju ukljucuju u svoje redove. PITANJA ZA RASPRAVU U vie od 85 zemalja sveta decu mladu od 18 godina mobiliu u nacionalnu vojsku i opozi- cione grupe koje pruaju oruani otpor. 300.000 dece aktivno ucestvuje u oruanim sukobima. Koji je razlog iskoricavanja dece za ratove odraslih? Komercijalno polno iskoricavanje dece Sedeci u mracnom baru Del Ray hotela, tride- settrogodinji David, konobar iz Kalifornije, ispricao je kako je drugi put u dve godine po- setio Kostariku. Bestidno je govorio o web-stra- nicama sa oglasima o mladim prostitutkama iz Kostarike, gde je traio devojku koja pret- hodno nije imala seksualnog iskustva. David, zdepast covek neurednog izgleda, insistirao je da ga oslovljavamo samo imenom. Hvalio se kako je dogovorio s jednim od mnogih taksista povezanih sa seksualnom trgovinom da mu u hotel gde je odseo dovede trinaestogodinju de- vojcicu iz njenog roditeljskog doma u siro- manoj cetvrti San Hozea. Njeni roditelji su za to traili 400 dolara, to je David rado platio. IZVOR: POLNO ISKORICAVANJE DEVOJCICA I DECAKA U SRED- NJOJ AMERICI, VECINOM OD STRANE AMERICKIH MUKA- RACA, DOSTIGLO JE ALARMANTNE RAZMERE, WASHING- TON POST, 2. JANUAR 2000. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Smatrate li da deca imaju pravo da budu zaticena od nasilja? 2. Kako ih zatititi od takvih oblika isko- ricavanja? 3. Znate li da li su se u vaoj zemlji turisti eljni seksualnih usluga nali pred sudom zbog polnog iskoricavanja dece u drugim zemlja- ma? LJUDSKA PRAVA DETETA POTREBNO JE ZNATI 1. BORBA ZA ZATITU PRAVA DETETA Raspravljati o pravima dece ponekad nije jed- nostavno. Najpre se svi slau da mladi ljudi imaju pravo na dom, ivot s porodicom i pri- jateljima, na mogucnosti za razvoj licnosti i talenata, kao i pravo da ih potuju i ozbiljno shvataju. Medutim, iako su prava dece nepo- bitna, u pogledu njihovog ostvarenja postoji niz problema. Kada se postavi pitanje odgo- vornosti za ostvarenje pravno obavezujucih prava dece, na videlo izlazi mnotvo neja- snoca. Osvrnimo se na Konvenciju UN o pravima de- teta (CRC). Taj medunarodni ugovor, koji je Generalna skuptina UN usvojila 1989. godi- ne, predstavlja temelj medunarodne zatite prava dece. Konvencija je uspena s obzirom na to da su je trenutno, samo 14 godina nakon usvajanja, ratifikovale 192 zemlje, ukljucujuci sve clanice UN, osim dveju (Somalije i SAD). Stoga je ocigledno da je Konvencija o pravima deteta postavila univerzalne standarde ljud- skih prava dece. Medutim, dok su standardi opteprihvaceni, njihova primena je po- raavajuce slaba. U nedavnom UN/UNICEF izvetaju o rezultatima decenije, pripremlje- nom za Posebnu sednicu UN o deci, navodi se, na primer, da su se anse za opstanak de- Beba je stav Boga da svet treba i dalje da postoji. CARL SANDBURG ce u podsaharskoj Africi cak pogorale, 149 miliona dece irom sveta i dalje je pothranje- no, a 100 miliona dece nije ukljuceno u form- alno obrazovanje ( cinjenice i statistike iznesene nie). Stoga je 3.355 vladinih delegata, 1.732 pred- stavnika nevladinih organizacija i vie od 600 mladih (izmedu 7 i 18 godina) koji su se u ma- ju 2002. godine okupili u Njujorku na Poseb- noj sednici Generalne skuptine posvecenoj deci, imalo visoka ocekivanja. Na toj konfe- renciji usvojen je Plan delovanja pod nazivom Svet po meri deteta, oko koga su vlade, UNI- CEF i druge meduvladine i nevladine organi- zacije pregovarale dve godine, s tek deli- micnim uspehom. Jedno od najkontroverzni- jih pitanja o kom se raspravljalo bilo je pitan- je statusa Konvencije o pravima deteta u za- vrnom dokumentu, jer su se neke drave, poput SAD, estoko protivile ideji da zavrni dokument polazi od prava deteta. Decja prava i ljudska/decja bezbednost Pojam ljudske bezbednosti odnosi se na pro- movisanje slobode ljudskog bica od straha i nematine, uz jednake mogucnosti za puni razvoj njegovih ili njenih ljudskih potencijala. Prema tome, taj pojam obuhvata situacije ne- bezbednosti pruzrokovane nasiljem i siro- matvom, kao i pogorane diskriminacijom i drutvenom iskljucenocu. Zahtev za postav- ljanjem prioriteta i potreba za uklanjanjem neposrednih pretnji bezbednosti osobe pot- puno je u skladu sa idejom prava dece, na- rocito u pogledu prvenstva nacela najboljeg interesa deteta. Medutim, za nekoliko nedoumica jo uvek nema reenja. Pre svega, pravni okvir za ljudska prava dece kao deo opteg sistema ljudskih prava vec po- stoji i titi sveobuhvatna prava, to podrazu- meva odgovarajuce obaveze drava. Ljudska bezbednost zasad jo nema takvo normativno utemeljenje. S tim u vezi, Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann razradio je kuri- kulum za obrazovanje o zatiti, pracenju i unapredenju ljudskih prava. Drugo, pristupi ljudske i decje bezbednosti ponekad pred- vidaju preveliku zatitu, naglaavajuci ranji- vost i zavisnost deteta, dok istovremeno zane- maruju decje mogucnosti i resurse. U skladu s tim, konceptualni izazovi bezbednosti dece LJUDSKA PRAVA DETETA odnose se na nacine to boljeg ukljucivanja aspekta osnaenja deteta, koji cini okosnicu diskursa ljudskih prava. Na osnovu toga sledi da treba isticati komple- mentarnost pristupa prava dece i pristupa bezbednosti dece, na primer, u kontekstu da- nanjih rasprava o ucecu dece u mirovnim procesima i obnovi posle sukoba. Od samih svojih pocetaka Mrea za ljudsku bezbednost posvecuje narocitu panju bez- bednosti dece, posebno u situacijama oruanih sukoba (ukljucujuci pitanja sitnog naoruanja i mina). Ta obaveza je takode bila izraena tokom austrijskog predsedavanja Mreom, u periodu 2002/2003. godine, kada su prioriteti Mree bila deca pogodena oruanim sukobima i obrazovanje za ljudska prava. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Priroda i sadraj ljudskih prava dece Pojam prava dece potice ne samo od irokog pokreta za ljudska prava nego i od razvojnih koraka ostvarenih u drutvu, obrazovanju i psihologiji tokom poslednjih 300 godina. Ti razvojni koraci u vezi su sa uticajem od drave finansiranog, institucionalizovanog, Svako drutvo koje deci, ili bilo kojoj drugoj grupi, uskracuje prava koja pripadaju ostalim grupama, treba da ponudi jasne, odrive razloge za to. Teret dokaza uvek pociva na onima koji ele iskljuciti druge; od dece se ne sme traiti da dokazuju da im pripadaju ista prava kao i svima ostalima. BOB FRANKLIN (1995) obaveznog kolovanja, s negativnim ucinci- ma industrijalizacije na decu (na primer, is- koricavanje dece u fabrikama i rudnicima) i s posledicama rata. Pojavilo se novo razu- mevanje razvoja deteta, od novih ideja o obucavanju i novih vaspitnih modela, do pokreta oslobodenja deteta 1970-ih godi- na. To razumevanje pomoglo je u preusme- ravanju arita s ranjivosti deteta i potrebe za zatitom deteta, na novi diskurs nezavi- snosti, sposobnosti, samoodredenja i uceca deteta, kojim su odbacena tradicionalna pa- trijarhalna gledita na dete kao puki pred- met kontrole od strane roditelja ili odraslih. Najzad, sve to zajedno dovelo je do poli- tickog procesa koji je pokrenut 1979. godine u sklopu Ujedinjenih nacija, kada je pocela izrada nacrta prvog pravno obavezujuceg dokumenta o ljudskim pravima deteta Konvencije o pravima deteta (CRC). Dan usvajanja Konvencije, 20. novembar 1989. godine, proglaen je Medunarodnim danom prava deteta. KLJUCNA NACELA KONVENCIJE O PRAVIMA DETETA Osnaenje deteta, starosni i rodni aspekti Zasnovana na potovanju dostojanstva svih ljudskih bica, Konvencija o pravima deteta priznaje svako dete kao nosioca vlastitih ljud- skih prava, koja ne proizlaze iz, odnosno ne zavise od prava roditelja ili neke druge odra- sle osobe. To je temelj zamisli osnaenja dete- ta, omogucavanja detetu kao potovanom su- bjektu i gradaninu drutva da izaziva i menja ogranicena i diskriminaciona gledita i oceki- vanja u pogledu mladih ljudi. Cinjenica je da deca zavise od odraslih (zbog svog telesnog i emocionalnog razvoja, nepo- sedovanja materijalnih sredstava, odnosno prihoda) i od promena ekonomskog i drutve- nog poloaja roditelja (nezaposlenost, razvod LJUDSKA PRAVA DETETA Stotinu dece, stotinu pojedinaca koji su licnosti ne koji ce tek postati licnosti, niti koji ce biti licnosti tek u buducnosti, nego koji su licnosti sada, upravo ovog trena danas. JANUSZ KORCZAK, KAKO VOLETI DETE (1919) roditelja), to se neposredno odraava na standard ivota deteta. Prema tome, jemcenje prava deci ne stvara posebno povlacenu drutvenu grupu. Nasuprot tome, to je neop- hodan preduslov za osnaenje poloaja dece u drutvu kako bi im se omogucilo da mogu zastupati svoje interese na jednakim osnova- ma kao odrasli. Jedino ce tako dete biti sa- sluano na sudu u slucaju starateljstva, a de- vojcica ce se osecati dovoljno bezbednom da prijavi polno zlostavljanje. Time se takode na- glaava preventivni aspekt i podie svest u po- gledu osnaivanja dece. I jedino ce se tada interes dece kao drutvene grupe ozbiljno shvatati to predstavlja kljucni izazov, s obzirom na demografsku si- tuaciju zapadnih drutava koja stare, ali i june hemisfere, gde mladi cesto cine i do 50% stanovnitva. Osim starosne dimenzije, veliku vanost za osnaenje dece ima i rodna dimenzija. Trgo- vanje devojcicama radi polnog iskoricavanja, ubijanje devojcica u ime porodicne casti, iskljucenost i nepovlacenost u obrazovanju i zapoljavanju, kao i poniavajuci stereotipi u medijima i industriji zabave, jasan su dokaz dvostruke diskriminacije devojcica, kako na osnovu roda tako i na osnovu uzrasta. Holisticki pristup detetu Konvencija o pravima deteta jedinstvena je utoliko to predstavlja prvi opteprihvaceni ugovor o ljudskim pravima u kom se ekonom- ska, socijalna, kulturna, kao i gradanska i po- liticka prava nalaze u jednom dokumentu. Konvencija polazi od sveobuhvatnog, holi- stickog pristupa deci; buduci da sadri od- redbe koje jemce potovanje identiteta, samo- odredenja i uceca deteta, ona je napredna u poredenju s prethodnim deklaracijama o pra- vima dece, koje su se usredsredivale na zati- tu deteta tokom njegovog razvoja. Odnos dete roditelj drava Istovremeno, vano je istaci da te dve dimen- zije prava na zatitu i prava na nezavisnost ne iskljucuju jedna drugu, nego se medusob- no osnauju; Konvencijom se ne daje pred- nost pravima nezavisnosti nad pravima zati- te, kako ponekad tvrde njeni kriticari, koji je nazivaju antiporodicnom u strahu da ce se porodica raspasti ako se deci zajemce ljudska prava. Konvencijom se izricito potvrduje od- govornosti, prava i dunosti (oba!) roditelja da daju odgovarajuce smernice i vodstvo de- tetu. Medutim, roditeljska odgovornost uslov- ljena je time to treba da bude u skladu s raz- vojnim sposobnostima deteta, to znaci da se njome ne daju roditeljima nikakva apsolutna prava nad detetom, nego se radi o dina- mickom odnosu. Osim toga, s obzirom na dravu, roditelji nose primarnu odgovornost za vaspitanje i obrazovanje deteta, ali ako nisu sposobni ili spremni da ispune svoje dunosti, pravno je opravdano da drava/drutvo in- tervenie. Nediskriminacija dece Konvencija sadri jasnu zabranu diskrimina- cije medu decom, uz dugacki spisak osobina na osnovu kojih nije prihvatljivo praviti raz- like (to se takode odnosi i na detetove rodi- telje/staratelje): rasa, boja koe, pol, jezik, vera, politicko ili drugo uverenje, nacional- no, etnicko ili socijalno poreklo, imovina, tekoce u razvoju, porodicno poreklo ili neke druge okolnosti. (clan 2) LJUDSKA PRAVA DETETA Sanjam da ce moje cetvoro dece jednog dana iveti u zemlji u kojoj ih nece prosudivati prema boji njihove koe, nego prema sadraju njihovog karaktera. MARTIN LUTHER KING JR. Ne postoji izricita odredba kojom bi se za- branjivala diskriminacija dece u odnosu na odrasle (diskriminacija na osnovu starosnog doba). Medutim, uzimajuci u obzir iroki ka- talog prava u Konvenciji o pravima deteta, bi- lo koja mera koja bi ogranicavala prava iz Konvencije samo na osnovu starosti, teko bi bila odriva u smislu cl. 1 i 3 (1). Najbolji interes deteta Buduci uspeh nekog naroda moe se neposredno izmeriti prema sadanjem napretku nje- govih mladih ljudi. JOHN F. KENNEDY Clan 3 (1) sadri vodece nacelo Konvencije, nacelo najboljeg interesa deteta. Tom odred- bom naglaava se da prvenstvo treba dati in- teresu deteta. Nacelo najboljeg interesa deteta nije ograniceno na delatnosti neposredno usmerene na decu (kao to je obrazovanje, sudski sporovi za starateljstvo itd.), nego je relevantno za sve delatnosti koje mogu po- sredno ili neposredno uticati na dete (politika zapoljavanja, raspodela budeta itd.). To znaci da svaki akter (dravni ili privatni) ima obavezu najpre da sprovede procenu uticaja na dete, da razmotri posledice svake mere i njenih alternativa, kao i da prati primenu oda- brane mere. Nacelo najboljeg interesa dete- ta slui kao krovna odredba i vodilja u slucajevima sukoba prava iz Konvencije ili u slucajevima u kojima se ne moe primeniti ni- jedna odredba Konvencije. Definicija deteta prema Konvenciji Najzad, treba razmotriti kljucno pitanje: ko je zapravo dete prema Konvenciji o pravima deteta? U Konvenciji je dete definisano kao svako ljudsko bice mlade od 18 godina (osim ako se prema nacionalnom zakonu primenji- vom na dete punoletstvo ne stice ranije, clan 1), to znaci da je odabran jednostavan krite- rijum, odvajanje odraslih od onih koji nisu odrasli. U Konvenciji se nigde drugde ne po- minje starosna granica (osim u clanu 38). Ko- mitet za prava deteta - medunarodno strucno telo UN za pracenje primene Konvencije vie puta je naglasio da Konvencija trai od drava da razmotre da li su njihovi nacionalni zakoni u pogledu starosnih granica u skladu s Konvencijom i da li su jo uvek opravdani. Osim toga, definicija iz clana 1 sadri neke nepogodnosti u pogledu primene Konvenci- je, jer grupa mladih od 18 sadri veoma ra- znoliko, nehomogeno drutveno telo. Stoga pri odredivanju mera treba jasno da se odre- di ciljna grupa. Prava iz Konvencije: ucece - zatita podrka Detaljni sadraj Konvencije, kojim se raz- raduju vec pomenuta vodeca nacela i osnovni pojmovi, cesto se prikazuje u obliku struktu- re koju cine ucece, zatita i podrka: Aspekt uceca neposredno se pominje u clanu 12 (1) kao pravo deteta na ucece. Kljucni element te odredbe je vanost miljenja deteta; trai se ukljucenje dece ra- di stvarnog uticaja na procese i donoenje odluka. Uz to, Konvencija sadri i druga osnovna politicka i gradanska prava koja mogu biti prava dece, kao to su sloboda sa- vesti, veroispovesti, udruivanja, pravo na potovanje privatnosti, pravo na ivot (ukljucujuci izricitu zabranu smrtne kazne LJUDSKA PRAVA DETETA za maloletne prestupnike), pravo na zatitu od mucenja i proizvoljnog pritvaranja i jem- stva pravednog sudenja. U pogledu pitanja zatite, Konvencija obu- hvata zatitu deteta od svakog oblika tele- snog ili duevnog nasilja, povreda ili zlou- potreba, zanemarivanja ili zaputenosti, zlostavljanja ili iskoricavanja, ukljucujuci polno zlostavljanje, dok o njemu brine(u) roditelj(i), zakonski staratelj(i) ili neko dru- go odgovorno lice kome je poverena briga o detetu. Ta odredba takode je bitna u pogle- du disciplinskih mera u koli. Zatitu osnauju i odredbe koje se odnose na mere protiv ekonomskog izrabljivanja (decji rad), polnog iskoricavanja, trgovanja decom i zloupotrebe opojnih droga, kao i na stan- darde medunarodnog humanitarnog prava koji se odnose na decu pogodenu oruanim sukobom. Prava podrke koja su obuhvacena Konven- cijom su pravo na zdravlje, obrazovanje, so- cijalno osiguranje i odgovarajuci ivotni standard. U Konvenciji se takode razvijaju novi standar- di, koji se odnose na pravo deteta na zatitu svog identiteta, pravo na porodicu i druge elimo li ostvariti trajni mir, moramo poceti od dece. MAHATMA GANDHI drutvene odnose (ukljucujuci ponovno uje- dinjenje porodice), ogranicenja za meduna- rodno usvajanje dece, pravo deteta na odmor, slobodno vreme, igru i kulturne aktivnosti i obavezu drave da obezbede oporavak i po- vratak u zajednicu svoj deci koja su rtve bilo kog oblika nasilja ili iskoricavanja. Saetak: zato upotrebljavati pristup zasnovan na pravima dece? Prava dece su ljudska prava -potovanje ljudskog dostojanstva bez obzira na staro- sno doba. Prava dece preusmeravaju arite panje - na dete kao pojedinca i na decu kao drutvenu grupu. Prava dece su sveobuhvatna i medusobno povezana -nema slobode govora bez zabra- ne nasilja, nema prava na obrazovanje bez odgovarajuceg ivotnog standarda. Prava dece su pravno obavezujuca -drave imaju obavezu da tite i ostvaruju prava de- ce. Prava dece osnauju decu -ona iziskuju novu kulturu interakcije s decom, zasnova- nu na priznavanju dece kao subjekata i no- silaca prava. 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Pod zatitom prava dece podrazumeva se preispitivanje poloaja deteta u drutvu, do- minantnih ideja o detinjstvu, uloga koje se ocekuju od dece, ivotnih uslova i infra- strukture koja se odnosi na decu. Kad se ele zatititi prava dece u nekom drutvu, razot- kriva se mnogo o poloaju porodice i ena u njemu. Tipican primer oko koga vladaju suprot- stavljena miljenja odnosi se na telesno kanjavanje dece. Iako se namerno na- noenje bola drugima medu odraslima u svim kaznenim zakonima u svetu odreduje kao krivicno delo, to nacelo ne primenjuje se na decu. Umesto toga, moe se naici na rasprave o razumnom broju udaraca, pro- pise o velicini batine i materijalu od kog treba da se izradi, ili pak pravilo da kanja- LJUDSKA PRAVA DETETA vanje mora biti u prisustvu lekara. Zapre- pacujuca je cinjenica da je tek desetak ze- malja u svetu potpuno ukinulo telesno kanjavanje. Komitet za prava deteta po- svetio je dve tematske rasprave, 2000. i 2001. godine, nasilju nad decom od strane drave, u porodici i koli. Na osnovu prepo- ruke Komiteta, 2002. godine pokrenuto je veliko istraivanje UN o nasilju nad decom, kako bi se politicka panja na globalnom nivou usmerila na taj problem. Drugi tipicni problemi oko kojih se vode rasprave odnose se na poloaj devojcica (npr. preferiranje sina u porodici, obra- zovanju i zapoljavanju, ogranicena inter- pretacija verskih zakona, tradicionalni ob- redi, kao to je sakacenje enskih genitali- ja, pristup slubama za reproduktivno zdravlje), Modul Ljudska prava ena. Vode se rasprave i o problemu decjeg rada, to je vezano za razne cinioce i uslo- ve koji vladaju u odredenoj zemlji, ukljucujuci ekonomsku strukturu, stopu nezaposlenosti i siromatva, kvalitet obra- zovnog sistema, poloaj porodice i ena. Modul Rad. Ima li svetijeg zadatka od nae dunosti da zatitimo prava deteta jednako revnosno kao to titimo prava bilo koje druge licnosti? Ima li veceg ispita za vodstvo od zadatka da te slobode obezbedi svakom detetu, u svakoj zemlji, bez izuzetka? KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN 4. PRIMENA I PRACENJE Za oblast ljudskih prava karakteristican je jaz izmedu nacela i prakse, izmedu obaveza i njihove primene, ali najveci jaz vlada upra- vo u vezi s pravima dece. Za to se moe na- vesti niz razloga (pitanja prava deteta pove- zana su s veoma kontroverznim raspravama o porodicnim vrednostima, kulturnim ili verskim tradicijama, nepostojanju infra- strukture usmerene na dete, nedostatku ini- cijativa za osnaivanje deteta, nedovoljnoj politickoj podrci), ali jedan od razloga jeste svakako i slab sistem pracenja primene Kon- vencije. Primena Konvencije nije stvar izbora, dobrotvorstva ili milosrda, nego ispunjavanja pravnih obaveza. GRUPA ZA PRAVA DECE (MEUNARODNA PLATFORMA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA PRACENJE NASTAVKA POSEBNE SEDNICE O DECI), 2002. Konvencijom se predvida samo jedan mehani- zam pracenja primene njenih odredbi: drav- ne izvetaje Komitetu za prava deteta kao te- lu zaduenom za pracenje. Prema tom po- stupku, drave su dune da Komitetu podno- se izvetaje o napretku koji ostvaruju u pri- meni Konvencije (i fakultativnih protokola). Komitet pregleda izvetaje u konstruktiv- nom dijalogu s vladom doticne drave i ob- javljuje saoptenja i preporuke. Ne postoji nikakav drugi mehanizam pracenja kakvi postoje u drugim ugovorima o ljudskim pravima (pojedinacna predstav- ka, medudravna tuba, postupak istrage), iako nevladine organizacije lobiraju za pri- hvatanje mehanizma pojedinacne predstav- ke, kako bi Komitet mogao primati predstav- ke pojedinaca, to bi bio snaan podsticaj raz- radi pravnih okvira za zatitu prava dece. LJUDSKA PRAVA DETETA Medutim, Komitet se pokazao veoma kreativ- nim da nadomesti tradicionalne mehanizme. Pre svega, zauzeo je veoma otvoren stav pre- ma ukljucivanju nevladinih organizacija, po- zivajuci ih da podnesu vlastite izvetaje o stanju prava dece u njihovoj zemlji, kako bi dobio potpuniju sliku stvarnog stanja. Komi- tet je pokrenuo godinje javne forume (Dani optih rasprava) o specificnim temama (npr. dete i porodica, pravda za maloletnike, HIV/AIDS) kako bi usmerio panju medunarodne javnosti na ta pitanja. Rastuci broj standarda, instrumenata i institu- cija postavlja nove izazove pred pracenje i trai bolju koordinaciju izmedu svih ukljucenih aktera. Na nacionalnom nivou, u sklopu procesa po- krenutog na Posebnoj sednici o deci UN 2002, postavljen je veliki zadatak u pogle- du primene i pracenja. U zavrnom dokumen- tu te sednice pozivaju se sve drave da preda- ju nacionalne planove delovanja kao osnov politika i mera usmerenih na dete najkasnije do kraja 2003. godine ako je moguce. Ovim se obavezujemo da necemo tedeti napore u daljem stvaranju sveta po meri deteta, gradeci na dostignucima iz prole decenije i vodeni nacelom da su deca na prvom mestu. SVET PO MERI DETETA, DEKLARACIJA I PLAN DELOVANJA KOJE JE USVOJILA GENERALNA SKUPTINA UN NA POSEBNOJ SEDNICI O DECI 10. MAJA 2002. U zavrnom dokumentu sastanka na vrhu drave su se takode obavezale da uspostave i ojacaju svoja nacionalna tela za podrku deci i pracenje sprovodenja prava dece, kao to su nezavisni ombudsmani za decu. Ombudsma- ni mogu koristiti mehanizme tube i odtete, davati savete za decu i roditelje, kao i obavlja- ti funkcije obavetavanja, lobiranja i pracenja uopte, mogu delovati kao institucionalizo- vani, nezavisni lobisti za decu. Osim toga, za- govaranje prava dece jo uvek je u velikoj me- ri pokret odraslih, pa stoga treba istraivati nove nacine podrke inicijativama koje vode deca/mladi. Osim toga, u vie drava pokrenuto je lobiranje za ukljucivanje nacela Konvencije u nacionalni ustav, radi osnaenja nacionalnog pravnog okvira za prava dece. U zemljama kao to su Francuska i Belgija odredbe Konvencije vec se neposredno primenjuju na sudu. Konacno, svako nastojanje ka promovisanju treba da pode od efikasnih i pouzdanih strate- gija obavetavanja, obrazovanja i obuke, a obrazovanje za prava dece i ljudska prava tre- ba neposredno da dopre do dece i mladih. Ko- mitet za prava deteta u svom prvom Optem komentaru o Ciljevima obrazovanja (clan 29) iz 2001. godine iznosi: Obrazovni sa- draji cvrsto ukorenjeni u vrednostima clana 29 (1) neophodno su sredstvo koje svakom detetu moe pomoci u njenim ili njegovim na- porima da tokom svog ivota na uravnoteen nacin, u duhu ljudskih prava, odgovara izazo- vima koje prate doba velikih promena pod- staknutih globalizacijom, novim tehnologija- ma i srodnim pojavama. LJUDSKA PRAVA DETETA DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Slede primeri inicijativa i projekata u kojima se uspeno primenjuje Konvencija o pravima deteta. Reference i dodatne informaci- je. Povezivati ljude projekat sponzorstva za mlade izbeglice u Austriji, koji sprovodi Asylkoordination sterreich (Austrijsko koor- dinaciono telo za organizacije posvecene iz- beglicama i imigrantima) uz podrku Austrij- skog odbora za UNICEF. Osnovna ideja projekta je povezanje mladih koji su izbeglice u Austriji bez porodice, sa odraslima koji ive u Austriji, a spremni su da tim mladim posvete neto vremena, da im ponude konkretnu podrku, na primer, u po- gledu obrazovanja, tecajeva jezika, posla, predstavljanja pred vlastima, sportskih ak- tivnosti i sl. Tako se izgraduje odnos pove- renja izmedu mladih i sponzora, a mlada osoba se lake uklapa u okruenje. Sponzor pak stice bogato licno iskustvo. Svi sponzori paljivo su odabrani i prolaze obuku o prav- nim i psihosocijalnim pitanjima, nacinima saradnje s nadlenim organima, itd. Od pocetka projekta 2000. godine, svake godine okuplja se nova grupa sponzora, to nailazi na pozitivnu reakciju ucesnika, javnosti, vla- sti i medija. Recht hat jede/r Trainings zum alltglic- hen Umgang miteinander (Svako ima pra- vo/je u pravu obuka za svakodnevni za- jednicki ivot) serija radionica koje spro- vodi organizacija WUK KinderKultur (otvo- rena inicijativa za decje kulturne aktivno- sti) i Usluni centar za obrazovanje za ljud- ska prava Boltzmann instituta za ljudska prava. Serija radionica namenjena je deci od 7 do 15 godina u koli, kao i u grupama de- ce/mladih, a posvecena je mirnom reavan- ju sukoba, toleranciji i komunikaciji preko rasprava, igre uloga i grupnih aktivnosti. Svaka radionica traje oko dva i po sata, a vo- di je tim sastavljen od dvaju strucnjaka (obrazovanih medijatora, animatora zaba- ve, psihologa, glumaca, ucitelja itd). Od 2001. godine razradeni su moduli o Odgo- vornosti, Mirnom reavanju sukoba i Potovanju, a odrano je vie od 80 radio- nica na kojima je ucestvovalo vie od 1.600 dece. Izvetaji u senci i nacionalne koalicije nevladinih organizacija o domacoj primeni Konvencije Drave strane ugovornice Konvencije o pravi- ma deteta moraju redovno podnositi izvetaje Komitetu UN za prava deteta o napretku koji ostvaruju u primeni Konvencije. Kako bi olakao sveobuhvatni pregled dravnih iz- vetaja, Komitet prihvata izvetaje u senci nevladinih organizacija ili mrea organizacija (nacionalne koalicije) koje iznose svoje pro- cene poloaja dece i adolescenata u vlastitoj zemlji. Takve nacionalne koalicije za prava dece vec su formirane u vie od 90 zemalja, i promoviu i nadziru primenu Konvencije. Uz to, medunarodna grupa nevladinih organiza- cija za Konvenciju prua podrku organizaci- jama i koalicijama u procesima izvetavanja i pracenja. Ucece dece/mladih na Posebnoj sednici o deci Generalne skuptine UN, maj 2002. Najznacajniji aspekt drugog Sastanka na vr- hu o deci sveta u UN u Njujorku bilo je nepo- sredno ucece vie od 600 dece i mladih (sko- ro 10 % od ukupno 7.000 ucenika) iz vie od 150 zemalja. Od 5. do 7. maja zasebno je LJUDSKA PRAVA DETETA odran Forum dece, a poruku Foruma izneli su mladi predstavnici na Posebnoj sednici Ge- neralne skuptine (810. maja). Da bi to bilo omoguceno, bila je potrebna rezolucija Gene- ralne skuptine. Uprkos tome to je bilo jasno da su ucesnici mladi od 18 u takvoj struktu- ri UN mogli imati tek ogranicen uticaj na po- liticke pregovore, ta nastojanja (koja obuhva- taju i verzije glavnih dokumenata prila- godene deci) odraavaju duh prava na ucece iz Konvencije i postavljaju standarde za buduce procese u Ujedinjenim nacijama. 2. TRENDOVI Konvencija kao okvir zatite prava dece nije statican dokument, nego se stalno razvija. Komitet za prava deteta osnauje taj proces svojim tumacenjima Konvencije i usvajanjem novih standarda, kao to su fakultativni proto- koli (2000) uz Konvenciju, o ukljucivanju de- ce u oruane sukobe, prodaji dece, prostituci- ji dece i pornografiji dece (oba protokola stu- pila su na snagu 2002). Covecanstvo duguje detetu ono najbolje to moe da prui. DEKLARACIJA UN O PRAVIMA DETETA, 1959. Ostali noviji trendovi u oblasti prava dece ob- uhvataju: Strukturalni aspekt: inicijative i organiza- cije dece i mladih, uspostavljanje pravobra- nilaca za decu i mlade, uvodenje infrastruk- ture usmerene na decu, pracenje prava de- ce. Ucece dece i mladih: (na lokalnom, nacio- nalnom i medunarodnom nivou) na primer, omogucavanjem politickog uceca/prava glasa. Starosni aspekti: nediskriminacija dece u odnosu na odrasle; raspodela bogatstava i pristup resursima; predstavljanje interesa dece i mladih; demografske promene. Prava devojcica: (drutvene uloge/medij- ski stereotipi/versko i kulturno poreklo, re- produktivno zdravlje). Pravo na informaciju: pristup Interne- tu/zatita podataka; nasilni sadraji u me- dijima/TV/kompjuterskim igricama itd.; decja pornografija na Internetu. Nasilje nad decom i polno iskoricavanje dece: opta zabrana telesnog kanjavanja; psihosocijalna podrka. Prava dece s potekocama u razvoju: (ukljucujuci obrazovanje i strukovnu obu- ku). Deca i ekonomija: ukljucivanje pitanja decjih prava u programe smanjenja siro- matva; decji rad/ukidanje najgorih oblika decjeg rada; ucinci ekonomske globalizacije i liberalizacije javnih usluga (zdravstvo, obrazovanje - GATS); ucinak sportske i za- bavne industrije, oglaavanja, masovnih medija na kulturu mladih. Osnovne socijalne usluge, ucinak koji ima HIV/AIDS. Deca u oruanom sukobu, reintegracija dece boraca; odgovornost nevladinih akte- ra/privatnih firmi; uloga Saveta bezbedno- sti; uloga Medunarodnog krivicnog suda; obuka o pravima dece i kodeksi ponaanja osoblja na mirovnim misijama i misijama na ratitu. LJUDSKA PRAVA DETETA Cinjenice i brojke -statisticki podaci o pravima dece Upis u maticne knjige rodenih: vie od 50 miliona novorodencadi godinje ostane ne- upisano u maticne knjige rodenih (75% od tog broja ivi u podsaharskoj Africi). Smrtnost dece mlade od pet godina: oko 11 miliona dece godinje umre od bolesti koje se mogu lako spreciti (glavne bolesti od kojih se umire: proliv, akutne disajne infekcije, difterija, tuberkuloza, veliki kaalj, boginje, tetanus); u vie od 175 ze- malja iskorenjena je decja paraliza. Smrt majki pri porodaju: globalni prosek: 400 smrti pri porodaju na 100.000 ivih no- vorodencadi; podsaharska Afrika: 1.100; Juna Azija: 430; Bliski istok i severna Afri- ka: 360; Latinska Amerika/Karibi: 190; istocna Azija/Pacifik: 140; srednja i istocna Evropa, bive sovjetske republike i balticke drave: 55; industrijski razvijene zemlje: 12. Tinejderske trudnoce: svake godine rodi se 15 miliona novorodencadi kojima je maj- ka mlada od 18 godina; samo 23% ena (u braku ili vanbracnoj zajednici) u podsahar- skoj Africi koriste kontracepciju. HIV/AIDS: procenjuje se da je zbog ove bolesti do 2000. godine oko 13 miliona dece izgubilo majku ili oba roditelja; 95% te dece ivi u podsaharskoj Africi. Hrana: procenjuje se da je oko 150 miliona dece jo uvek pothranjeno. Siromatvo: tri milijarde ljudi preivljava na manje od dva dolara dnevno, 1,2 milijar- de (50% njih su deca!) na manje od jednog dolara dnevno; osim toga, svako esto dete ivi ispod nacionalne granice siromatva u najbogatijim zemljama sveta. Decji rad: oko 250 miliona dece starosti od 5 do 14 godina radi; procenjuje se da u zem- ljama u razvoju 70% dece radi u poljoprivre- di i neformalnom sektoru. Deca ulice: oko 100 miliona dece (starosti od cetiri godine navie) ivi i radi na ulici. Obrazovanje: 82% dece u svetu pohada osnovnu kolu, ali 100 miliona dece ne po- hada kolu, od cega su 53% devojcice. Socijalne usluge i politicki prioriteti: u pro- seku zemlje u razvoju troe vie na odbranu nego na osnovno obrazovanje ili osnovnu zdravstvenu zatitu; industrijalizovane zem- lje troe na odbranu deset puta vie nego na medunarodnu pomoc za razvoj. Oruani sukobi: 1990-ih: dva miliona dece umrlo je u oruanim sukobima; est milio- na dece bilo je ranjeno ili su postali invalidi; 300.000 dece bilo je neposredno ukljuceno u sukob kao deca vojnici. Deca izbeglice i prognanici: u svetu ima 11 miliona dece izbeglica. Potekoce u razvoju: procenjuje se da od 120 do 150 miliona dece ima potekoce u razvoju. Nasilje: 40 miliona dece mlade od 15 godi- na svake godine su rtve porodicnog zlo- stavljanja ili zanemarivanja zbog kog im je potrebna lekarska pomoc; za dva miliona devojcica godinje postoji verovatnoca da ce biti podvrgnute sakacenju genitalija. Trgovanje decom: u Africi i jugoistocnoj Aziji godinje 400.000 devojcica i decaka predmet su trgovine; cak dva miliona dece i ena godinje irom sveta predmet su trgo- vine. Samoubistvo: oko cetiri miliona adolesce- nata irom sveta godinje pokua da izvri samoubistvo i najmanje njih 100.000 uspe u tome. Pravobranioci/ombudsmani za decu: do- sad osnovani u barem 40 zemalja. Nacionalni plan delovanja: posle Svetskog sastanka na vrhu o deci 1990. godine, oko 155 zemalja pripremilo je nacionalni plan delovanja. IZVOR: IZVETAJ GENERALNOG SEKRETARA UN MI, DECA PRI - PREMLJEN ZA POSEBNU SEDNICU O DECI, SEPTEMBAR 2001, WWW.UNICEF.ORG/SPECIALSESSION. LJUDSKA PRAVA DETETA 3. HRONOLOGIJA 1923/24: Deklaracija o pravima deteta (Eglantyne Jebb/Drutvo naroda) 1959: Deklaracija UN o pravima deteta 1989: Konvencija UN o pravima deteta (usvo- jena 20. novembra 1989, stupila na snagu 2. septembra 1990) 1990: Komisija za ljudska prava UN imenova- la je Posebnog izvestioca za prodaju dece, decju prostituciju i decju porno- grafiju (tu dunost trenutno obavlja Ju- an Miguel Petit) 1990: Svetski sastanak na vrhu o deci u Nju- jorku (2930. septembra); usvojena Svetska deklaracija i Plan delovanja za opstanak, zatitu i razvoj dece 1990: Usvojena Africka povelja o pravima i dobrobiti dece (stupila na snagu 29. novembra 1999) 1996: Graca Machel podnosi svoju potresnu studiju Ucinak oruanog sukoba na decu Generalnoj skuptini UN 1998: est medunarodnih nevladinih organi- zacija pokrece koaliciju za prekid ko- ricenja dece vojnika, kako bi lobirali za zabranu ukljucivanja dece u rat i oruani sukob 1999: Mrea za ljudsku bezbednost razvija se iz grupe zemalja srodnih stavova i snano se usredsreduje na poloaj dece pogodene oruanim sukobom 1999: Konvencija br. 182 o najgorim oblicima decjeg rada (usvojila ju je Medunarod- na organizacija rada; stupila na snagu 19. novembra 2000) 2000: Usvajanje dva fakultativna protokola uz Konvenciju: o ukljucivanju dece u oruane sukobe (stupio na snagu 12. februara 2002) i o prodaji dece, decjoj prostituciji i decjoj pornografiji (stupio na snagu 18. januara 2002) 2002: Komisija UN za ljudska prava pokrece veliku studiju o nasilju nad decom 2002: Forum dece (57. maja) i Posebna sed- nica o deci Generalne skuptine UN u Njujorku (810. maja); usvojene su no- va Deklaracija i Plan delovanja (Svet po meri deteta) LJUDSKA PRAVA DETETA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: OKRUGLI STO O DELATNOSTIMA ZA SMANJENJE DECJEG RADA DEO I: UVOD Tip aktivnosti: igra uloga o decjem radu DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: produbiti razumevanje raz- licitih interesa i motiva koji stoje iza decjeg ra- da i njegovih posledica, radi razvoja strategija i mogucih alternativa; igri uloga treba da pret- hodi rasprava o pitanjima decjeg rada, kako bi se ucesnici blie upoznali s pozadinom te te- matike. Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe: 15 - 20 ucesnika Vreme: 1 - 2 sata (zavisno od raspona Plana delovanja) Priprema: uredenje sobe/ucionice, kartice s imenima i funkcijama ucesnika; dodatne in- formacije o razlicitim ulogama i pozicijama iz novijih novinskih clanaka, izvetaj koji je izradio UNICEF/ILO/nevladine organizacija o decjem radu, itd. Dodatne informaci- je. Materijal: papir, pano za pisanje i drugi pri- bor za beleenje Potrebne vetine: komunikacijske i analiticke vetine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod u temu: Proglasite da je problem decjeg rada u zemlji X predmet sve ecih kritika lo- kalnih organizacija za prava dece i Meduna- rodne organizacije rada. Vlada je odlucila da posveti okrugli sto raspravi o merama za su- zbijanje decjeg rada. Ucesnici (ako je mo- guce, timovi ucesnika) predstavljaju razne ak- tere (ne moraju svi biti predstavljeni): decu radnike, decu u koli, roditelje, ucitelje, orga- nizacije poslodavaca, sindikate, vladine zva- nicnike, nevladine organizacije za prava dece, UNICEF/ILO. Krajnji cilj rasprave je razrada osnovne strategije za nastavak procesa (ili, kao alternativa, razrada plana delovanja). Izvodenje igre uloga: odaberite ucesnike za okrugli sto, dajte im do 20 minuta za obliko- vanje vlastite pozicije, odnosno strategije za raspravu (ili im unapred ponudite materijale za citanje); predstavnici UNICEF/ILO ili ne- vladinih organizacija mogu predsedavati sa- stanku, predstavljaju ucesnike i njihove funkcije. Rasprava moe poceti kratkim prikazom dananjeg poloaja dece, npr. deca zaposlena u fabrici tekstila, ili zabrinuti rodi- telji koji se ale na odnos prema deci. Ucesni- ci treba da predstave svoje glavne stavove u vodenoj raspravi. Rezultat treba da bude stra- tegija ili plan delovanja razraden u posebnoj studijskoj grupi. Povratna informacija, metodoloka uputstva: Pitajte ucesnike kako su se osecali, to su mi- slili i kako su reagovali tokom igre; posebno se osvrnite na ulogu dece u raspravi. DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: Clan 3 (najbolji interes deteta), clan 6 (opsta- nak i razvoj), clan 32 (ekonomsko izrablji- vanje), clan 24 (zdravlje), cl. 26 - 27 (socijal- na sigurnost, odgovarajuci ivotni standard), cl. 28 - 29 (obrazovanje), clan 31 (slobodno vreme i igra) Konvencije o pravima deteta. Konvencija o najgorim oblicima decjeg rada Medunarodne organizacije rada iz 1999. go- dine. Porazgovarajte o delatnostima Meduna- LJUDSKA PRAVA DETETA rodne organizacije rada (inicijativa Meduna- rodni program za ukidanje decjeg rada (IPEC). Obratite panju na decu u vaoj lokal- noj zajednici koja rade, osim to/umesto da idu u kolu. AKTIVNOST II: RODITELJSKO ZANEMARIVANJE I ZLOSTAVLJANJE DEO I: UVOD Tip aktivnosti: studija slucaja o pravu na zatitu od nasilja/zanemarivanja/zlostav- ljanja DEO II: OPTE INFORMACIJE O STUDIJI SLUCAJA Ciljevi i zadaci: razumeti odnos izmedu od- govornosti drave i roditeljske odgovornosti za zatitu prava dece Ciljna grupa: odrasli i mladi Velicina grupe: 10 - 20 Vreme: 1 - 2 sata Priprema: tekst studije slucaja Materijal: papir, tekstovi o relevantnim normama ljudskih prava Potrebne vetine: analiticke vetine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O STUDIJI SLUCAJA Predstavljanje slucaja; uocavanje kljucnih pitanja: Troje dece starosti od jedne do pet godina ivelo je s roditeljima u gradskom predgradu. Susedi su se poceli aliti lokalnoj policiji i so- cijalnim slubama da se roditelji cesto svadaju, a deca izgledaju nezbrinuto i cesto su uplakana. Narednih meseci usledilo je vie dojava da deca kradu hranu, da nisu voljna da se operu i ociste u koli, bilo je i znakova da su pretucena i zlostavljana na druge nacine. Potom je socijalna sluba nadlena za decja pitanja organizovala sastanak kako bi razmo- trila situaciju. Zakljuceno je da su uslovi sta- novanja te porodice veoma loi (lo sanitarni cvor, slomljeni kreveti itd.), ponudena je po- moc jedino roditeljima, ali nita nije preduze- to u pogledu dece. Medutim, deca su pocela pokazivati znakove psihickih poremecaja, po- stala su asocijalna, pa su lokalne vlasti, rodi- telji, psiholozi i socijalni radnici odrali vie sastanaka. To je trajalo cetiri godine, sve dok deca nisu privremeno udaljena iz roditeljskog doma u dom staratelja na nekoliko meseci. Ubrzo nakon njihovog povratka u roditeljski dom, roditelji su se razveli i majka je rekla nadlenim vlastima da preuzmu brigu o deci jer ona o njima vie ne moe brinuti i tuci ce ih ako ih ne odvedu. Najzad, pet godina posle prvih dojava, socijalna sluba odredila je deci staratelje i ona su prela kod njih. Psiholog je iskustva kroz koja su deca prolazila opisala recima jednostavno, uasno, dodajuci da je to bio najgori slucaj zanemarivanja i emocio- nalnog zlostavljanja koji je doivela u svojoj karijeri. Na kraju su deca, uz pomoc advokata, tuila lokalne vlasti kako bi dobila odtetu za trau- me kroz koje su prola, optuujuci vlasti da su bile upoznate sa cinjenicom da se radilo o krajnjem zanemarivanju i zlostavljanju od strane roditelja, a da nisu na vreme interveni- sale. Medutim, sud je naao da nema zakon- ska ovlacenja da odredi odtetu i predmet je odbijen. Deca sada razmatraju mogucnosti podnoenja tube medunarodnom telu za ljudska prava. to biste im vi savetovali? Koja su prava iz Konvencije o pravima deteta verovatno bila prekrena? Koji drugi ugovori za ljudska pra- LJUDSKA PRAVA DETETA va mogu biti relevantni i primenjivi u ovom slucaju? Koji mehanizmi se mogu upotrebiti za podnoenje tube? Analiza slucaja/srodna prava: U analizi moete koristiti i Konvenciju o pra- vima deteta i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima - relevantni clanovi Konvencije o pravima deteta su: clan 3 (najbolji interes de- teta, odgovornost drave), cl. 5, 9, 18 (odgo- vornosti roditelja, zatita porodice), cl. 19, 37 (zatita od nasilja, neljudskih i poniavajucih postupaka), clan 27 (odgovarajuci ivotni standard). Relevantni clanovi Evropske kon- vencije o ljudskim pravima su: clan 3 (zatita od neljudskih i poniavajucih postupaka), clan 8 (zatita privatnog ivota i licnog inte- griteta), clan 6 (pristup pravdi), clan 13 (efi- kasan pravni lek). Mehanizam individualnih tubi postoji jedino u okviru Evropske kon- vencije o ljudskim pravima. Predlozi za varijacije: Slucaj se moe prikazati igrom uloga: formi- rajte tri grupe: podnosioci tube portparoli vlade sudije. Neka ucesnici raspravljaju o slucaju i predloe reenje. DEO IV: NASTAVAK Izvori: Studija slucaja zasniva se na slucaju Z. i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, o kom je Evropski sud za ljudska prava doneo presu- du 10. maja 2001. godine, tuba broj 29392/95; videti takode i nedavni slucaj K. A. protiv Finske, presuda od 14. januara 2003. godine, tuba br. 27751/95 (udaljavanje dece od roditelja zbog navoda o polnom zlostav- ljanju od strane roditelja krenje clana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog neuspeha vlasti da preduzmu odgovara- juce mere za ujedinjenje porodice). LJUDSKA PRAVA DETETA REFERENCE Annan, Kofi/UNICEF. 2001. We the Children, Report for the General Assembly Special Session on Children. UNICEF, New York. Asylkoordination Austria/Connecting People Project: http://www.asyl.at Boltzmann Institute of Human Rights/Service Centre for Human Rights Education: http://www.humanrights.at/ Bruderlein, Claude, i Theresa Stichick. 2001. Children Fa- cing Insecurity: New Strategies for Survival in a Global Era. Do- stupno na adresi: http://www.humansecuritynetwork.org./ Coalition to Stop the Use of Child Soldiers. 2001. Global Re- port. Coalition publication, London. Freeman, Michael. 1997. The Moral Status of Children: Essays on the Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dor- drecht/Boston/London. Hammarberg, Thomas. 1996. Making Reality of the Rights of the Child. Save the Children Sweden, Stockholm. Machel, Graa. 2001. The Impact of War on Children. C. Hurst &Co., London. Sen, Amartya. 2002. Basic Education and Human Security. Statement at the Commission on Human Securitys Kolkata Workshop. Dostupno na adresi: http://www.humansecurity-chs.org./ UN Committee on the Rights of the Child: http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/crc/ UN General Assembly Special Session on Children 2002: http://www.unicef.org/specialsession UNICEF (pripremili Hodgkin, Rachel i Peter Newell). 2002. Implementation Handbook for the Convention on the Rights of the Child (potpuno revidirano izdanje). UNICEF, Geneva New York. WUK-Werksttten- und Kulturhaus Vienna: http://www.wuk.at/index/id/7/index.htm DODATNE INFORMACIJE African Network for the Prevention and Protection Against Child Abuse and Neglect (ANPPCAN): http://www.anppcan.org/ Alston, Philip (ur.). 1994. The Best Interests of the Child: Re- conciling Culture and Human Rights. Clarendon Press, Oxford. Amnesty International Childrens Action 1999: http://www.amnesty.org/ailib/intcam/children/kids99/ki- dindex.htm Asquith, Stewart, i Malcolm Hill (ur.). 1994. Justice for Chil- dren. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/Lon- don. Brett, Rachel, i Margaret McCallin. 1996. Children the Invi- sible Soldiers. Save the Children Sweden, Stockholm. Casa Alianza (Guatemala): http://www.casaalianza.org/ Centre for Europes Children: http://eurochild.gla.ac.uk/ Child-hood.com (internet platform against sex tourism): http://www.child-hood.com/ Childrens House: http://www.child-abuse.com/childhouse/ Child Rights Information Network (CRIN): http://www.crin.org/ Child Soldiers Coalition: http://www.child-soldiers.org/ Childwatch International Research Network: http://www.childwatch.uio.no/ Council of Europe/European Youth Centre. 1995. All Diffe- rent All Equal (Education Pack). Dostupno na adresi: http://www.coe.int/T/E/human_rights/Ecri/3-Educatio- nal_resources/ Defence for Children: http://www.defence-for-children.org/ Detrick, Sharon (ur.). 1992. The United Nations Convention on the Rights of the Child: A Guide to the Travaux Prparatoi- res. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Detrick, Sharon. 1999. A Commentary on the United Nations Convention on the Rights of the Child. Kluwer Academic Pu- blishers, The Hague. Dorsch, Gabriele. 1994. Die Konvention der Vereinten Natio- nen ber die Rechte der Kindes [The UN Convention on the Rights of the Child]. Berlin: Duncker & Humblot. End Child Prostitution, Pornography, and Trafficking (ECPAT): http://www.ecpat.net/ European Centre for Social Welfare Policy and Rese- arch/Childhood and Youth Programme: http://www.euro.centre.org/ec_pa5.htm European Children s Network (EURONET): http://europeanchildrensnetwork.gla.ac.uk/ European Network of Ombudsmen for Children (ENOC): http://www.ombudsnet.org/ Focal Point against Sexual Exploitation of Children: http://www.focalpointngo.org/ Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children: http://www.endcorporalpunishment.org/ LJUDSKA PRAVA DETETA Global March Against Child Labour: Jensen, An-Magritt i Angelo Saporiti. 1992. Do Children Co-UNICEF Statistical Database: http://www.childinfo.org/ http://www.globalmarch.org/ unt? Childhood as a Social Phenomenon A Statistical Com- pendium (EUROSOCIAL Reports No. 36). European Centre for Van Bueren, Geraldine (ur.). 1993. International Documents Goodwin-Gill, Guy i Ilene Cohn. 1994. Child Soldiers. Oxford Social Welfare Policy and Research, Vienna. on Children.: Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Bo- University Press, Oxford. ston/London. Kuper, Jenny. 1997. International Law Concerning Child Civi- Fountain, Susan. 1993. Its Only Right!. UNICEF, New York. lians in Armed Conflict. Clarendon Pres, Oxford. Van Bueren, Geraldine. 1995. The International Law on the Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dor- Franklin, Bob (ur.). 2001. The New Handbook of Childrens National Coalition to Abolish the Death Penalty (US): drecht/Boston/London. Rights: Comparative Policy and Practice (2. izdanje). Routled-http://www.ncadp.org/ ge, London/New York. Verhellen, Eugeen (ur.). 1996. Understanding Childrens NGO Group for the CRC: Rights. Ghent: Childrens Rights Centre. Freeman, Michael (ur.). 1996. Childrens Rights: A Compara-http://www.crin.org/NGOGroupforCRC tive Perspective. Dartmouth Publishing Company, Aldershot. Woll, Lisa. 2000. International Convention on the Rights of NGO Watchlist on Children and Armed Conflict: the Child Impact Study. Save the Children Sweden, Stockholm. Freeman, Michael i Philip Veerman. (ur.). 1992. The Ideolo-http://www.watchlist.org/ gies of Childrens Rights. Martinus Nijhoff Publishers, Dor-Working Group on Girls: http://www.girlsrights.org/ drecht/Boston/London. Save the Children Alliance. 1997. CRC Training Kit. London World Organisation Against Torture (OMCT) Hammarberg, Thomas. 1995. The Rights of Disabled Chil-Sax, Helmut Christian Hainzl. 1999. Die verfassungsrechtlic-Childrens Rights Programme: http://www.omct.org/ dren: The UN Convention on the Rights of the Child. u: Dege-he Umsetzung der UN-Kinderrechtskonvention in sterreich ner/Koster-Dreese (ur.). Human Rights and Disabled Persons: [The Constitutional Implementation of the CRC in Austria]. World Vision International: http://www.wvi.org/ Essays and Relevant Human Rights Instruments. Martinus Nij-Verlag sterreich, Vienna. hoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. World Congress against Commercial Sexual Exploitation of Separated Children in Europe Programme. Dostupno na Children: Hayward, Ruth Finney. 2000. Breaking the Earthenware Jar: adresi: http://www.sce.gla.ac.uk/ http://www.csecworldcongress.org/ Lessons from South Asia to end violence against women and girls. Kathmandu: UNICEF Regional Office for Southeast Asia. SOS Kinderdorf International: http://www.sos-childrensvillages.org/ Himes, James R.. 1995. Implementing the Convention on the Rights of the Child: Resource Mobilization in Low-Income Co-Special Representative for the UN Secretary-General on the untries. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/Lon-impact of armed conflict on children: don. http://www.un.org/special-rep/children-armed-conflict Human Rights Watch Childrens Rights Division: Terre des Hommes: http://www.terredeshommes.org/ http://www.hrw.org/children UNICEF. The State of the Worlds Children Report International Programme on the Elimination of Child Labo-(annual publication). ur (IPEC): http://www.ilo.org/public/english/standards/ipec/ UNICEF Innocenti Research Centre: http://www.unicef-icdc.org/ LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU MEUNARODNO HUMANITARNO PRAVO: CAK I RATOVI IMAJU OGRANICENJA zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakom mestu, prema gore navedenim licima sledeci postupci [...] -povrede koje se nanose ivotu i telesnom integritetu, narocito sve vrste ubistva, sakacenja, svireposti i mucenja; -uzimanje talaca; -povrede licnog dostojanstva, narocito uvredljivi i poniavajuci postupci; izricanje i izvravanje kazni bez prethodnog sudenja od strane redovno ustanovljenog suda i propracenog svim sudskim garancijama [...] -Ranjenici i bolesnici bice prihvaceni i negovani. CLAN 3 (1) I (2) CETIRI ENEVSKE KONVENCIJE IZ 1949. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU PRICA ZA ILUSTRACIJU Imao sam 19 godina kada sam otiao u Vijet- nam i bio sam strelac specijalista cetvrte klase. Bio sam treniran za ubijanje, ali ubiti nekoga u stvarnosti i vebati potezanje obaraca dve su sasvim razlicite stvari. Nisam znao da cu to raditi. Znao sam da su tamo bile ene i deca, ali da mi je neko rekao da cu ih ubijati, to nisam znao dok se nije do- godilo. Nisam znao da cu bilo koga ubiti. Ni- sam ni eleo nekoga ubiti. Ja nisam bio tako odgajan. ena je trcala ledima okrenutim drvoredu, ali neto je nosila. Nisam znao da li je to oruje ili neto drugo. Video sam da je to bila ena, ni- sam hteo pucati u enu, ali dobio sam na- redenje da pucam. Zato sam i mislio da nosi oruje i pucao sam. Kad sam je preokrenuo, video sam da je nosila dete. Ispalio sam otpri- like cetiri metka koji su prostrelili njeno telo i telo deteta. Kada sam je okrenuo, video sam da nema polovine detetovog lica. Samo sam zanemeo. Bio sam programiran za ubijanje i jednostavno sam poceo da ubijam. Varnado Simpson, americki veteran iz Vijet- nama, opisuje dogadaje iz 1968. IZVOR: PRILAGOENO PREMA ONCE A WARRIOR KING: MEMORIES OF AN OFFICER IN VIET NAM DAVIDA DONOVANA, NAVE- DENO U EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2001. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Zato je ovaj vojnik odlucio da puca iako je znao da ene i deca nisu legitimni ciljevi? 2. Po vaem miljenju, zato su u oruanom sukobu ene i deca zaticena lica? 3. Mislite li da je poslunost u ratu vana? Da li treba vojnici uvek da sluaju naredenja? 4. Ko po vaem miljenju odreduje ta je za- konito, a ta protivzakonito ponaanje u ra- tu? 5. Koliko je vano da vojnici nauce ta je pro- tivzakonito ponaanje? Zato postoje pravi- la? 6. Kako se mogu spreciti tragedije kao ova upravo opisana? Uzevi u obzir [... ] Da je jedini legitimni cilj kome drave treba da tee u ratu slabljenje neprijateljskih snaga; Da je u tu svrhu dovoljno onesposobiti to veci broj ljudstva; Da bi ovaj cilj bio premaen upotrebom oruja koje nepotrebno povecava patnje onesposobljenog ljudstva ili njihovu smrt cini neizbenom. PREAMBULA DEKLARACIJE IZ SANKT PETERBURGA KOJOM SE ZABRANJUJE UPOTREBA ODREENIH PROJEKTILA U RATU, 1886. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU POTREBNO JE ZNATI 1. CAK I RATOVI IMAJU OGRANICENJA Malo je situacija koje ugroavaju bezbednost ljudi na tako drastican nacin kao rat. U eks- tremnim okolnostima kakav je oruani su- kob, vlasti moraju donositi teke odluke, bira- juci izmedu potreba drutva i potreba poje- dinca. Ljudska prava nikad ne prestaju da vae, ali pojava organizovanog i sistematskog nasilja koje karakterie oruani sukob napad je na sama nacela na kojima se zasnivaju ljud- ska prava. Situacija oruanog sukoba kao ta- kva zahteva dodatna, zasebna pravila koja se zasnivaju na veoma jednostavnoj ideji da cak i ratovi imaju ogranicenja. Ta pravila su po- znata pod nazivom medunarodno humanitar- no pravo (MHP) ili pravo oruanog sukoba. Medunarodno humanitarno pravo moe se saeti kao nacela i pravila koja postavljaju ogranicenja primeni nasilja tokom oruanog sukoba radi: zatite lica koja nisu neposredno ukljucena u sukobe (civili); ogranicavanja ucinaka nasilja (cak i nasilja usmerenog na vojnike), koje je doputeno samo u meri u kojoj je neophodno za vojni cilj. MHP i ljudska bezbednost Postoje dileme o tome da pravo moe reguli- sati ponaanje ljudi u vanrednoj, haoticnoj i nasilnoj situaciji oruanog sukoba. Kako se moe ocekivati da ce u situaciji kad je ugroen opstanak pojedinca ili drutva, prav- ni razlozi zauzdati ljudsko ponaanje? Iako na prvi pogled moe izgledati neobicno, postoje mnogi uverljivi razlozi zbog kojih napadaci i napadnuti treba da se pokoravaju pravilima ponaanja koje odreduje medunarodno hu- manitarno pravo. Mada nasilje predstavlja ne- gaciju samog pojma bezbednosti, vano je da se shvati da medunarodno humanitarno pra- vo doprinosi ljudskoj bezbednosti idejom da cak i ratovi imaju ogranicenja. MHP prepo- znaje stvarnost oruanog sukoba i reaguje na nju na pragmatican nacin, razradenim i prak- ticnim normama, ciji su predmet interesa po- jedinci. Cilj ove grane prava nije da utvrduje da li neka drava ili pobunjenicka grupa ima pravo da pribegne oruanoj sili ili nema. MHP, pre svega, tei tome da ogranici patnje koje rat moe izazvati. U tenji da ocuva ljud- sko dostojanstvo, MHP takode pomae ko- nacno uspostavljanje mira jer doprinosi mo- gucnosti pomirenja. Rat uvek treba voditi imajuci na umu mir. HUGO DE GROOT (GROTIUS) Nastanak medunarodnog humanitarnog prava Iako se naucnici uglavnom slau da je moder- no medunarodno humanitarno pravo stvore- no 1864. godine, usvajanjem Prve enevske konvencije, jasno je da pravila koje ta konven- cija sadri nisu bila potpuno nova. Zapravo, veliki deo Prve enevske konvencije potekao je iz postojeceg medunarodnog obicajnog prava. U stvari, pravila kojima se tite neke ka- tegorije rtava u oruanim sukobima i obicaji vezani za sredstva i metode, doputene i za- branjene nacine borbe medu neprijateljima, datiraju jo od 1000. godine pre Hrista. Do polovine 19. veka kodeksi i obicaji od ko- jih se sastoji medunarodno humanitarno pra- vo bili su geografski ograniceni i nisu odraavali sveopti konsenzus. Podsticaj pr- vom sveoptem sporazumu o medunarodnom pravu dao je, najvecim delom, vajcarski po- slovni covek po imenu Henry Dunant. Videvi klanicu koja se dogodila kod Solferina u se- LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU vernoj Italiji 1859. godine, u bici u kojoj su se sukobile francuske i austrijske snage, Dunant je odlucio da napie knjigu u kojoj je opisao uase bitke i pokuao da sugerie i objavi mo- guce mere za olakanje sudbine rtava rata. enevska konvencija za unapredenje statusa ranjenika oruanih snaga na bojnom polju, usvojena 1864. godine, predstavlja meduna- rodni sporazum otvoren za optu ratifikaciju u dravama koje dobrovoljno pristaju da ogra- nice upotrebu sile, a u korist pojedinca. Tako je oruani sukob prvi put regulisan pisanim optim pravom. MHP kao medunarodno pravo Pravila i nacela medunarodnog humanitarnog prava su optepriznate pravne norme, a ne sa- mo moralna i filozofska nacela ili drutveni obicaji. S obzirom na to da je rec o pravnim normama, postoji razradeni reim prava i obaveza razlicitih ucesnika u oruanom suko- bu. Oni koji ne potuju pravila medunarod- nog humanitarnog prava odgovarace pred su- dom. Medunarodno humanitarno pravo treba razu- meti i proucavati kao poseban deo jednog ireg okvira: pravila i nacela kojima se regule koordinacija i saradnja medu clanovima medunarodne zajednice, to jest kao deo medunarodnog javnog prava. Kada je dvadeset petog juna 1859. godine sunce izalo, ukazao se najuasniji prizor koji se mogao zamisliti. Leevi ljudi i konja pokrivali su bojno polje; leevi su bili razasuti po putevima, jarkovima, gudurama, gustiima, poljima Siroti ranjenici koje su skupljali celog dana bili su sablasno bledi i izmodeni. Neki, koji su bili najtee ranjeni, gledali su tupo kao da ne mogu shvatiti to im se govori drugi su bili nemirni i uzbudeni od nervne napetosti i tresli su se u grcevima. Neki, sa otvorenim ranama koje su vec pocele pokazivati znake infekcije, bili su skoro ludi od bolova. S licima iskrivljenim u samrtnoj borbi molili su da ih oslobode muka. HENRY DUNANT, SECANJE NA SOLFERINO, ICRC Medunarodno humanitarno pravo i ljudska prava U nastojanju da se umanje patnje i tete koje prouzrokuje oruani sukob, medunarodno humanitarno pravo titi cvrsto jezgro ljud- skih prava u vreme sukoba. To zaticeno je- zgro cine: pravo na ivot, zabrana ropstva, za- brana mucenja i necovecnog postupanja i za- brana svake retroaktivne primene zakona. Za razliku od drugih prava (kao to su sloboda govora, kretanja ili udruivanja) koja se u vanrednim stanjima za dravu mogu ukinuti, osnovna zatita koju prua medunarodno hu- manitarno pravo ne moe se nikada suspen- dovati. Buduci da se medunarodno humani- tarno pravo primenjuje upravo na vanredne situacije, to, po svojoj prirodi, jesu oruani sukobi, sadraj cvrstog jezgra ljudskih pra- va odgovara osnovnim pravnim jemstvima koja obezbeduje humanitarno pravo. Nacini na koje medunarodno humanitarno pravo titi osnovna ljudska prava u oruanom sukobu jesu sledeci: Zatita koja se prua rtvama rata mora biti liena svake diskriminacije. Veliki deo humanitarnog prava posvecen je zatiti ivota, posebno ivota civila i lica koja ne ucestvuju u sukobu; medunarodno humanitarno pravo takode ogranicava izri- canje smrtne kazne. Medunarodno humanitarno pravo ire je od tradicionalnog gradanskog prava na ivot, jer titi sredstva neophodno za ivot, to je pravo koje se moe uvrstiti u ekonomska i socijalna prava u okviru ljudskih prava. Medunarodno humanitarno pravo apsolutno zabranjuje mucenje i necovecno postupanje. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU Medunarodno humanitarno pravo izricito zabranjuje ropstvo: ratni zarobljenici ne mogu se tretirati kao vlasnitvo onih koji su ih zarobili. Pravosudna jemstva kodifikovana su u enevskim konvencijama i Dodatnim proto- kolima. Zatita ivota dece i porodice jasno je na- glaena u medunarodnom humanitarnom pravu: primeri obuhvataju pravila o uslovi- ma zatocenja dece i pravila koja zabranjuju odvajanje clanova porodice. Pri utvrdivanju pravila za ratne zarobljeni- ke, kao i kod pogrebnih obicaja, mora se vo- diti racuna o veroispovesti lica. Kada se primenjuje MHP? Medunarodno humanitarno pravo primenjuje se u dvojakim situacijama, tj. ono prua dva sistema zatite: jedan koji se primenjuje u medunarodnim oruanim sukobima i drugi, koji se primenjuje u oruanim sukobima koji nisu medunarodni. Pre nego to definiemo te dve situacije u kojima se primenjuje meduna- rodno humanitarno pravo, treba neto reci o pojmu oruani sukob koji je od 1949. godi- ne zamenio tradicionalni pojam rata. Medunarodni oruani sukobi su sukobi u koji- ma se dve drave ili vie njih bore upotrebljava- juci oruje, kao i sukobi u kojima ljudi ustaju u MHP borbi protiv kolonijalne sile, strane okupacije ili rasistickih zlocina, poznatih pod zajednickim nazivom kao ratovi za nacionalno oslobodenje. Iznad i van pravne zatite ljudskih prava, takve situacije su predmet irokog raspona pravila medunarodnog humanitarnog prava, ukljucujuci i pravila iz cetiri enevske konven- cije iz 1949. godine i Dodatnog protokola I. Neto manji skup pravila primenjuje se u unu- tranjim oruanim sukobima. Ona su sadrana narocito u clanu 3 koji je zajednicki za sve ceti- Ljudska prava ri enevske konvencije i Dodatnom protokolu II. Clan 3 predstavlja minimalni humanitarni standard i zbog toga se odnosi na sve oruane sukobe. tavie, taj skup pravila istovremeno se primenjuje sa aspektima ljudskih prava koji se odnose na vanredna stanja. Medunarodno humanitarno pravo ne odnosi se na situacije u kojima nasilje po intenzitetu ne prerasta u oruani sukob. U tim slucajevi- ma postupanje prema pociniocima nasilnih dela uredeno je zakonima o ljudskim pravima i drugim relevantnim nacionalnim zakonima. - zabrana uzimanja talaca - potovanje pravosud- nih jemstava - briga o bolesnima i ranjenima: humano postupanje s licima koja ne ucestvuju u neprijateljstvima - pravila o vodenju sukoba U SVIM OKOLNOSTIMA ... - zabrana ropstva - zabrana retroaktivne primene krivicnih pro- pisa - pravo na priznanje kao licnosti pred sudom - pravo na slobodu save- sti i veroispovesti - zabrana zatvaranja zbog nemogucnosti ispunjenja ugovorne obaveze - pravo na ivot - zabrana mucenja i okrutnog, necovecnog ili poniavajuceg postupanja - zabrana diskrimina- cije (na osnovu rase, boje koe, pola ili vere) LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 2. DEFINICIJA I OPIS PRAVA KOJA SE TITE Koja su osnovna pravila medunarod- nog humanitarnog prava u oruanom sukobu? 1. Lica koja su van borbe kao i lica koja ne ucestvuju neposredno u neprijateljstvima imaju pravo na potovanje vlastitog ivota i moralnog i telesnog integriteta. Oni u svim okolnostima moraju uivati zatitu i prema njima treba postupati covecno, bez razlike i iskazivanja neprijateljskog stava. 2. Zabranjeno je ubijati ili ranjavati neprija- telja koji se predao ili je van borbe. 3. Ranjena i bolesna lica moraju se okupiti i o njima se mora brinuti ona strana u sukobu pod cijom se vlacu nalaze. Zatita se od- nosi i na medicinsko osoblje, zgrade, pre- voz i opremu. Simbol Crvenog krsta ili Cr- venog polumeseca znak je takve zatite i mora se potovati. 4. Zarobljeni vojnici i civili koji su u vlasti pro- tivnicke strane imaju pravo na potovanje vlastitog ivota, dostojanstva, licnih prava i Rat ni u kom slucaju nije odnos coveka sa covekom, vec je odnos izmedu drava, u kom su pojedinci neprijatelji samo sticajem okolnosti; ne kao ljudi, cak ne ni kao dravljani, vec kao vojnici (...). Kako je cilj u ratu da se uniti neprijateljska drava, opravdano je ubijati one koji je brane dokle god oni nose oruje; ali cim oni poloe oruje i predaju se, oni prestaju da budu neprijatelji ili izvrioci neprijatelja, i ponovo postaju samo ljudi, i vie nije opravdano da im se oduzme ivot. JEAN-JACQUES ROUSSEAU uverenja. Oni moraju biti zaticeni od svih nasilnih radnji ili odmazde. Imaju pravo da se dopisuju s porodicom i da primaju po- moc. 5. Svako ima pravo na osnovna sudska jem- stva. Niko ne moe biti pozvan na odgovor- nost za radnje koje nije pocinio. Niko ne moe biti podvrgnut fizickoj ili mentalnoj torturi, telesnom kanjavanju ili okrutnim ili poniavajucim postupcima. 6. Strane u sukobu i pripadnici njihovih oruanih snaga nemaju neogranicen izbor nacina i sredstava ratovanja. Zabranjena je upotreba oruja, ili nacina ratovanja koji, po svojoj prirodi, prouzrokuju nepotrebne gubitke ili prekomerne patnje. 7. Strane u sukobu moraju u svakom trenutku razlikovati civilno stanovnitvo od boraca, kako bi se potedelo civilno stanovnitvo i imovina. Civilno stanovnitvo kao takvo i civilna lica ne mogu biti ciljevi napada. Na- padi se moraju usmeravati samo na vojne ciljeve. Napomena: Ova pravila, kako ih je utvrdio Medunarodni komitet Crvenog krsta, saima- ju bit medunarodnog humanitarnog prava. Ona nisu pravno obavezujuca i ni na koji nacin ne zamenjuju sporazume koji su na snazi. Srocena su sa ciljem da se omoguci unapredivanje medunarodnog humanitarnog prava. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU ta medunarodno humanitarno pravo titi i kako? Covecnost titeci podrucje covecnosti usred oruanog sukoba, medunarodno humanitarno pravo cuva otvorena vrata pomirenju i doprinosi ne samo ponovnom uspostavljanju mira medu zaracenim stranama, nego jaca i sklad medu ljudima. INTERPARLAMENTARNA UNIJA, 90. KONFERENCIJA, SEPTEMBAR 1993. Medunarodno humanitarno pravo titi poje- dince koji ne ucestvuju (ili vie ne ucestvuju) u borbama, kao to su civili, ranjenici, bole- sni, ratni zarobljenici, brodolomci, medicin- sko i versko osoblje. Zatita je zagarantovana time to strane u sukobu imaju obavezu da im prue materijalnu pomoc i postupaju prema njima u svakom trenutku na human nacin bez razlike i iskazivanja neprijateljskog stava. Neka mesta i objekti, kao to su bolnice i ambulante, takode su zaticeni i ne smeju se napadati. Medunarodno humanitarno pravo utvrduje odredeni broj jasno prepoznatljivih simbola i znakova narocito znak Crvenog krsta i Crvenog polumeseca kojim se ras- poznaju zaticena lica i mesta. Takode su zaticeni istorijski spomenici, umetnicka dela ili verska obredna mesta. Upotreba ta- kvih objekata u vojne svrhe strogo je za- branjena. tavie, medunarodno humanitar- no pravo obuhvata i ivotnu sredinu, tako da zabranjuje metode i sredstva ratovanja koja imaju za cilj, ili se moe ocekivati da ce prouzrokovati, veliko, dugorocno i ozbiljno razaranje prirodne sredine. Mora se praviti razlika izmedu boraca i civila tokom neprijateljstava, ali i izmedu civilnih objekata i vojnih ciljeva. To znaci da nisu zaticeni samo civili, vec i dobra koja su ovi- ma potrebna za preivljavanje ili odranje (namirnice, stoka, voda za pice itd.). Medunarodno humanitarno pravo prua zatitu od nepotrebne patnje zabranom upo- trebe oruja cije je dejstvo nesrazmerno ocekivanoj vojnoj koristi, kao to su rasprska- vajuci meci kojima se izazivaju nezalecive ra- ne. Nacela covecnosti, nune vojne svrhe i srazmernosti kljucna su za postizanje ciljeva zatite civila od slucajnih i kolateralnih dej- stava i zatite boraca od nepotrebne patnje. Razlikovanje rtve dananjih sukoba su ne samo anonimne, vec doslovno nebrojene (). Strana istina je da danas civili nisu samo uhvaceni u unakrsnoj vatri, nisu tek slucajne rtve ili kolateralna teta, kako to kae moderni eufemizam. Precesto oni jesu planirani ciljevi. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UJEDINJENIH NACIJA Nuna vojna svrha definie se kao akcije koje su nune za savladavanje protivnika, to pra- vila medunarodnog humanitarnog prava u potpunosti uvaavaju. Rezultat toga je da u nekim svojim delovima humanitarno pravo moe nekom braniocu ljudskih prava izgleda- ti prilicno nehumano, ali pozitivna strana medunarodnog humanitarnog prava je to je precizno i realno. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU Ko mora potovati medunarodno humani- tarno pravo? Buduci da strane ugovornice medunarodnih ugovora mogu biti jedino drave, isto vai i za enevske konvencije iz 1949. godine i njihove Dodatne protokole iz 1977. godine. Medutim, medunarodno humanitarno pravo obavezuje sve strane u oruanom sukobu bez obzira na to da li je rec o dravama ili disidentskim snagama. 191 drava je strana ugovornica cetiri enevske konvencije iz 1949. godine. Cinjenica da je te ugovore prihvatio najveci broj zemalja svedoci o njihovoj univerzalno- sti. U ovom trenutku 160 drava su strane ugovornice Dodatnog protokola I, koji se od- nosi na zatitu rtava medunarodnih oruanih sukoba, dok su Dodatni protokol II, koji se odnosi na zatitu rtava nemeduna- rodnih oruanih sukoba, prihvatile 153 drave. Ako elite proveriti da li je vaa zemlja strana ugovornica enevskih konvencija i Protokola, kontaktirajte s MKCK ili posetite njihovu web stranicu http://www.icrc.org . 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Vanost kulturne osvecenosti Ljudi oduvek nastoje da obuzdaju brutalnost rata. U istoriji su mnoge kulture traile nacine da se ogranici primena nasilja, kako bi se umanjile nepotrebne patnje i razaranje. Iako u pocetku enevske i Hake konvencije nisu bi- le univerzalnog karaktera buduci da su ih formulisali i usvojili pravnici i diplomati koji su pripadali evropskoj hricanskoj kulturi, vrednosti koje su sadrane u njihovim osnova- ma jesu univerzalne. Dimenziju univerzalno- sti medunarodnog humanitarnog prava nika- da ne treba potceniti niti zaboraviti: veoma cesto potovanje i sprovodenje pravila zapravo zavisi od uspostavljanja vidljive uskladenosti izmedu ugovora i lokalnih tradicija i obicaja. Sukobljena miljenja u pogledu sprovodivosti medunarodnog humanitarnog prava Iako postoji kvaziuniverzalna saglasnost o nacelima medunarodnog humanitarnog pra- va, moguci su problemi u njegovom spro- vodenju zbog suprotstavljenih ideja o tome u kom trenutku nasilje postaje oruani sukob. Kvalifikacija sukoba kao oruanog najvaniji je korak, jer je to prvi uslov za primenu medunarodnog humanitarnog prava. Kada se drave suoce s delima nasilja na svojoj terito- riji, cesto su sklonije takve situacije reavati kao svoje unutranje stvari. To se dogada cak i kada je druga drava posredno umeana u te probleme. Prihvatanje postojanja oruanog sukoba znaci i prihvatanje cinjenice da bi oni koji su odgovorni za sprovodenje nasilja mo- gli biti zaticeni normama medunarodnog hu- manitarnog prava, to znaci bolje zaticeni nego to to nalae osnovna zatita koju pruaju norme ljudskih prava. Stoga nije iz- nenadujuce da su vlade sklonije da pocinioce karakteriu kao zlocince, bandite ili teroriste, nego kao vojnike, cime izbegavaju norme medunarodnog humanitarnog prava. Jedan od nacina da se medunarodno humani- tarno pravo ucini prihvatljivim dravama u ta- kvim situacijama jeste jemstvo da primena normi medunarodnog humanitarnog prava nece dati legitimnost grupama koje ucestvuju u sukobu. Realistican i pragmatican pristup medunarodnog humanitarnog prava ima cilj da zatiti rtve sukoba, bez obzira na to kojoj strani pripadaju. Vano je da se primeti da medunarodno humanitarno pravo predstavlja ravnoteu izmedu sukobljenih koncepata nune vojne svrhe, na jednoj strani, i humani- tarnih razloga, na drugoj strani. 4. PRIMENA I PRACENJE S obzirom na tekoce u sprovodenju zakona u oruanom sukobu, predstavnici drava ko- ji su formulisali ugovore koji cine meduna- rodno humanitarno pravo morali su osmisliti posebne mehanizme za sprovodenje i usvo- jiti opte mehanizme medunarodnog prava radi posebnih potreba rtava oruanog suko- ba. Naalost, opti i posebni mehanizmi za- jedno ne mogu jemciti ni minimum poto- vanja pojedinca u oruanim sukobima. To se moe postici samo putem obrazovanja i usa- vravanja kako bi svako bio svestan da je ne- prijatelj u oruanom sukobu jo uvek ljudsko bice koje zasluuje potovanje. Uopteno govoreci, postoje tri vrste strategija koje se koriste u medunarodnom humanitar- nom pravu kako bi se obezbedila njegova pri- mena: preventivne mere; mere za obezbedenje sprovodenja tokom oruanog sukoba; represivne mere. Preventivne mere Drave strane ugovornice enevskih konven- cija to znaci skoro sve drave sveta imaju obavezu da ire znanje o medunarodnom hu- Moemo videti kako je lako da pojedinac, bilo koje nacionalnosti, upadne u zamku psihologije brutalnosti kada je uvucen u rat. Takvu brutalnost cesto izaziva mrnja drugih, kao to jasno pokazuju rasisticka dela. Najosnovniji problem koji moramo da reimo kada se radi o bilo kom ratnom zlocinu jeste duboki strah od smrti koji obuzima vojnike. Da bi nadvladali taj strah tokom rata, ljudi su skloni da pribegnu nasilju, koje pak unitava njihov moral i ogleda se kao provala brutalnosti. YUKI TANAKA, JAPANSKI NAUCNIK manitarnom pravu to je moguce vie. Nije dovoljno da se o medunarodnom humanitar- nom pravu obucavaju samo oruane snage: veoma je vano da i civilno drutvo i mladi ljudi budu upuceni u humanitarne aspekte oruanog sukoba. Najneposredniji cilj medunarodnog humanitarnog prava jeste zatita ivota i ljudskog dostojanstva u vreme rata; medutim, medunarodno humanitarno pravo, takode, titi te vrednosti u svim okol- nostima u kojima se moemo naci. Kao takvo, medunarodno humanitarno pravo, uz obra- zovanje za ljudska prava, predstavlja jedin- stven doprinos obrazovanju gradana na lokal- nom, nacionalnom i medunarodnom nivou. Obrazovanje i usavravanje moraju poceti u LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU vreme mira da bi autenticni humanitarni re- fleks zaista zaiveo. Mere za pracenje primene Medunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) ima veliku ulogu u podsecanju drava da su se obavezale da upoznaju ljude sa od- redbama humanitarnog prava i da moraju preduzeti sve potrebne mere kako bi obezbe- dile da se ono efikasno sprovodi i u potpuno- sti potuje. Represivne mere Medunarodno humanitarno pravo obavezuje drave na suzbijanje svih krenja njegovih normi. Medunarodno pravo kriminalizuje ne- ka teka krenja ljudskih prava, poznata kao ratni zlocini. Postoji zahtev da drave donesu nacionalne propise o kanjavanju ratnih zlocina, da trae navodne pocinioce ratnih zlocina i da im sude pred vlastitim sudovima, ili ih izruce drugim dravama radi sudenja. Ove represivne mere mogu posluiti i kao me- re odvracanja i spreciti ponavljanje krenja ljudskih prava. Medunarodna zajednica je nedavno osnovala stalni Medunarodni krivicni sud, u cijoj ce nadlenosti biti sudenja za ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i genocid. Za razliku od ad hoc tribunala koji su osnovani zbog su- koba u Jugoslaviji i Ruandi, Medunarodni kri- vicni sud imace optu nadlenost. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU DOBRO JE ZNATI Pokret Medunarodnog Crvenog krsta i Crve- nog polumeseca sastoji se od Medunarodnog komiteta Crvenog krsta, oko 180 nacionalnih drutava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i Medunarodne federacije Crvenog krsta i Cr- venog polumeseca. Nacionalna drutva delu- ju kao tela javne vlasti svojih zemalja na hu- manitarnom polju, pruaju pomoc u irokom rasponu, ukljucujuci pomoc u razlicitim ne- srecama, kao i zdravstvene i socijalne progra- me. Federacija je organizacija koja promovie saradnju medu nacionalnim drutvima i jaca njihove kapacitete. Kao cuvar i promoter medunarodnog humani- tarnog prava, Medunarodni komitet Crvenog krsta ima vanu ulogu u nastojanjima da se ocuva mera covecnosti u oruanim sukobima. 1. DOBRA PRAKSA Zatita civila Humanitarno pravo zasniva se na nacelu imu- niteta civilnog stanovnitva. Ljudi koji ne ucestvuju u neprijateljstvima ne mogu ni u kakvim okolnostima biti cilj napada; oni mo- raju biti potedeni i zaticeni. Medutim, u da- nanjim sukobima civili cesto trpe strano na- silje, a ponekad su neposredni cilj tog nasilja. Masakri, uzimanje talaca, seksualno nasilje, zlostavljanje, progon, prisilno preseljenje i pljacke, namerno uskracivanje pristupa vodi, hrani i zdravstvenoj nezi, neke su od praksi kojima se iri teror i patnja medu civilnim sta- novnitvom. Medunarodni komitet Crvenog krsta stalno je prisutan u podrucjima gde postoji izraziti ri- zik za civilno stanovnitvo. Posebna panja usmerava se prema enama i deci, jer medunarodno humanitarno pravo njima po- svecuje posebnu zatitu. ene u oruanom sukobu su viestruko iz- loene od aktivnog uceca u borbi do toga da se izlau napadu kao deo civilnog stanov- nitva zbog same cinjenice da su ene. en- sko iskustvo u ratu ima vie aspekata ono nosi odvajanje, gubitak clanova porodice i sredstava za ivot, kao i povecani rizik seksu- alnog nasilja, ranjavanja i smrti. Odgovor na to ukljucuje: obucavanje o pravima ena za one koji nose oruje; pruanje pomoci medicinskim objektima i mestima koja pruaju rtvama ginekoloku brigu; podsecanje zatvorskih ili logorskih vlasti da ene zarobljenici moraju biti pod neposred- nim nadzorom ena i da njihove spavaonice Dezintegracija porodice u vreme rata cini ene i devojke posebno izloenim nasilju. Skoro 80% od 53 miliona ljudi koji su se zbog rata nali van svog mesta stano- vanja, cine ene i deca. Kada ocevi, muevi, braca i sinovi odu u borbu, oni ostavljaju ene, najmlade i starije da se sami snalaze. Izbegle porodice navode strah od silovanja kao kljucni faktor u njihovoj odluci da potrae sklonite. STANJE DECE U SVETU, 1996. i sanitarne prostorije moraju biti odvojene od slicnih prostorija za mukarce; rad na ponovnom uspostavljanju kontakta medu clanovima porodice razdvojenim zbog oruanog sukoba; podrku porodicama nestalih. Deca su precesto neposredni svedoci brutal- nosti kojima su podvrgnuti njihovi roditelji ili drugi clanovi porodice. Decu ubijaju, sakate, zatvaraju, ili na druge nacine odvajaju od po- rodice. Odvojeni od sredine koja im je bliska, cak i oni koji uspeju da pobegnu, nemaju ni- kakvu izvesnost u pogledu svoje buducnosti i buducnosti svojih voljenih. Cesto moraju da bee, preputeni sami sebi i odbaceni bez identiteta. Osim toga, deca koja ive sa svojim porodicama, ili deca koja su preputena sama sebi u zonama sukoba, potencijalni su kandi- dati za regrutovanje u vojne jedinice. Bez po- rodice ta deca vojnici vie ne mogu ni zamisli- ti ivot bez rata. Pristupanje vojsci nacin je da preive. Odgovori na ove situacije ukljucuju: promovisanje potovanja prava dece medu nosiocima oruja; zabranu regrutovanja i uceca dece u oruanim sukobima; pruanje odgovarajuce medicinske, psiho- loke i socijalne podrke deci koja su rtve sukoba; rad na ponovnom uspostavljanju poro- dicnih veza putem zatite naputene dece i traenja nestalih lica; nadziranje uslova ivota dece u pritvoru treba obezbediti da deca budu odvojena od odraslih, osim ako se radi o clanovima iste porodice kao i nastojanje na oslobadanju dece iz zarobljenitva. Postoje deca koja se pridruuju na takozvanoj dobrovoljnoj osnovi, ali mislim da treba biti veoma oprezan u takvoj oceni jer tako neto ne postoji, pa velika vecina dece koja su dobrovoljno pristupila vojsci to cine iz nude, zato to su rtve, iz straha ili potrebe za bezbednocu. Naputena deca koja nemaju roditelja da ih tite, ljudi koji se boje da ce umreti od gladi, ili imaju neprimerenu zdravstvenu negu dobrovoljno pristupaju vojsci. DR MIKE WESSELLS Zatita zarobljenika Jedna od posledica oruanog sukoba je uzi- manje i dranje zarobljenika. Lieni slobode, ljudi postaju ranjivi u odnosu prema zatvor- skim ili logorskim vlastima i u okruenju za- tvora. Ta ranjivost posebno je naglaena u si- tuaciji sukoba ili unutranjeg nasilja, kada je prekomerna i nezakonita upotreba sile uo- bicajena, a strukturni nedostaci jo vie dola- ze do izraaja. Medunarodno humanitarno pravo obuhvata mere koje su posebno usme- rene na zatitu zarobljenika. Nacini da se obezbedi potovanje ivota i dostojanstva za- robljenika su: oni koji upravljaju mestima na kojima se za- robljenici nalaze treba da dobiju obuku o LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU pravilima i da budu kanjeni ako ih se ne pridravaju; vlasti treba da obezbede odgovarajuce fon- dove i sredstva za mesta na kojima se nala- ze zarobljenici; doputanje neutralnim humanitarnim orga- nizacijama, kao to je Medunarodni komitet Crvenog krsta, da posecuju zarobljenike i nadziru kako se s njima postupa; uspostavljanje prekinutih porodicnih veza; podrka organizacijama za ljudska prava, kao to su Amnesty International, Human Rights Watch ili lokalne organizacije za ljudska prava, da objave javnosti ono to su saznali o zlostavljanju zarobljenika od stra- ne onih koji su ih zarobili. Ponovno uspostavljanje porodicnih veza U skoro svim vanrednim situacijama oruanim sukobima, masovnim raseljenjima stanovnitva, ili drugim kriznim situacijama deca se odvajaju od roditelja, porodice ili dru- gih osoba koje su za njih odgovorne. Buduci da je njihov status retko kad odmah jasan, oni se definiu kao odvojena ili deca bez prat- nje, pre nego sirocad. Ostali, kao to su sta- re i nemocne osobe, takode, mogu biti u tekoj situaciji tokom sukoba. Mogu biti LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU ostavljeni, izolovani i odvojeni od porodice, a nesposobni su da se brinu o sebi. Zbog njiho- ve narocite ranjivosti, Medunarodni komitet Crvenog krsta preduzece, tamo gde je to po- trebno, posebne mere za njihovu zatitu i spa- janje porodica. Neke od tih mera su: obavetavanje porodica putem radio emisi- ja, telefona i Interneta, putem Crvenog krsta i Crvenog polumeseca; organizovanje repatrijacija i spajanja poro- dica; omogucavanje porodicnih poseta zaroblje- nim rodacima ili poseta s druge strane lini- je borbi; izdavanje putnih isprava Crvenog krsta onim licima koja zbog sukoba nemaju ili vie nemaju identifikaciona dokumenata, a treba da se vrate u domovinu ili presele u trece zemlje; informisanje i podrka porodicama nestalih lica. O simbolu U enevskim konvencijama spominju se tri simbola: crveni krst, crveni polumesec i crve- ni lav i sunce, iako su samo prva dva danas u upotrebi. Medunarodno humanitarno pravo regulie upotrebu, velicinu, namenu i postav- ljanje simbola, lica i imovinu koju oni tite, ko ih moe upotrebljavati i kakve su kazne za njihovu zloupotrebu. U situaciji oruanog sukoba simbol mogu ko- ristiti kao zatitu samo: medicinske slube oruanih snaga; nacionalne organizacije Crvenog krsta i Cr- venog polumeseca koje su regularno pri- znate i ovlacene od strane svojih vlada da pruaju pomoc medicinskoj slubi oruanih snaga; civilne bolnice i drugi medicinski objekti koji su kao takvi priznati od strane vlade; Radna nacela humanitarnog delovanja Da bi bila kvalifikovana kao humanitarna, svaka organizacija mora da potuje odredena kljucna nacela. Najvanija od ovih nacela su neutralnost i nepristrasnost. Neutralnost se moe shvatiti kao nezauzimanje strana. To nacelo omogucuje humanitarnim radnicima da pridobiju i ocuvaju poverenje svih ucesni- ostale dobrovoljne agencije za pomoc koje podleu istim uslovima kao i nacionalne or- ganizacije. Postoje tri vrste zloupotrebe simbola: 1. imitacija: ako humanitarna organizacija koristi zbunjujuce slican simbol za svoju identifikaciju; 2. uzurpacija: ako apotekar oznacava svoju firmu koristeci zastavu Crvenog krsta; 3. prevara: ako borci koriste bolnicka vozila sa simbolom Crvenog krsta za prevoz oruja. Drave moraju preduzeti mere kako bi sprecile i kaznile zloupotrebu simbola. Naj- tei slucajevi zloupotrebe smatraju se ratnim zlocinom. ka u sukobu. Nepristrasnost znaci odredivan- je prioriteta na osnovi potreba. Zaista, huma- nitarni radnici ne prave razliku na osnovu na- cionalnosti, rase, vere, socijalne pripadnosti ili politickih uverenja. Njih vode samo potre- be pojedinca, a prioritet moraju dati najhitni- jim slucajevima. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU Osnovna nacela Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Covecnost zatita ivota, zdravlja i poto- vanje ljudskih bica. Nepristrasnost ukidanje diskriminacije po nacionalnosti, rasi, veri, klasi ili politickim uverenjima; u delovanju vodi se samo potre- bama. Neutralnost u neprijateljstvima se ne zauzi- rtava, ili omesti pristup onima kojima je po- trebna pomoc humanitarnih radnika. 2. TRENDOVI 140 GUBICI LJUDSKIH IVOTA 120 100 nevladinih organizacija neumorno su radili na zabrani protivpeadijskih mina i na po- moci rtvama mina i zajednicama koje su ugroene minama. Taj rad je kulminirao spo- razumom iz Otave 1997. godine i usvajanjem Konvencije o zabrani upotrebe, cuvanja, pro- izvodnje i prenosa protivpeadijskih mina i o njihovom unitenju, koja je stupila na snagu 1. marta 1999. godine. To je prva konvencija 80 18. vek kojom se zabranjuje, u skladu s medunarod- Milioni ljudskih ivota maju strane. Nezavisnost puna autonomija od svih vrsta spoljnih vlasti. nim humanitarnim pravom, neko oruje u 60 irokoj upotrebi i koja je stupila na snagu bre Dobrovoljna sluba neprofitna organizacija. Jedinstvenost u jednoj zemlji moe postoja - ti samo jedna organizacija Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Univerzalnost prisustvo u celom svetu. Zbog politicki osetljive prirode rada Meduna - rodnog komiteta Crvenog krsta, bilo da se radi o posetama zarobljenicima ili preuzimanju uloge neutralnog posrednika medu zaracenim stranama, a i zbog toga to Komitet eli da bu- de prisutan i u najmanju ruku tolerisan od svih strana, poverljivost ima vanu ulogu u ra- du Komiteta. To nacelo, s nacelima neutralno- sti i nepristrasnosti, otvara neke eticke dileme za humanitarne radnike koji ne smeju prijavi- ti zlostavljanja kad to moe ugroziti ivote 40 20 0 19. vek 20. vek 18. vek: 5,5 miliona 19. vek: 16 miliona Prvi svetski rat: 38 miliona Drugi svetski rat: > 60 miliona 19491995: 124 miliona IZVOR: THE 20TH CENTURY, THE DEADLIEST OF ALL, THE PARLI- AMENTARIAN HANDBOOK Zabrana protivpeadijskih mina Tokom devedesetih godina dvadesetog veka Medunarodni Crveni krst i Crveni polumesec, medunarodne organizacije i iroka koalicija nego ijedan prethodni multilateralni spora- zum o oruju. Kao rezultat procesa priprema i usvajanja Konvencije iz Otave stvorena je Mrea za ljudsku bezbednost. Prioriteti u programu Mree i zalaganje drava clanica odnose se na smanjenje broja lakog oruja i zabranu protivpeadijskih mina. Do 23. oktobra 2003. godine 150 drava potpi- salo je Konvenciju o zabrani mina, a dosada ju je ratifikovala 141 drava. Drave clanice Mree za ljudsku bezbednost bile su medu najecim zagovornicima sporazuma, a Mrea je takode postala jedna od vodecih medunarodnih koalicija za potpunu i blago- vremenu primenu sporazuma. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU Nekoliko podataka o pomoci Medunarodnog komiteta Crvenog krsta u 2001. godini Posete zatvorima 346.807 posecenih zarobljenika; 1.988 mesta na kojima su smeteni zaroblje- nici u vie od 70 zemalja, ukljucujuci 24.479 zarobljenika koji su bili registrovani i koje do tada niko nije posetio; 70.164 lica su posetila zarobljenog clana po- rodice uz pomoc ICRC; 32.815 izdatih potvrda o zarobljavanju. Uspostavljanje porodicnih veza 447.004 prikupljenih poruka Crvenog krsta; 418.461 poruka Crvenog krsta je distribuirana; 1.897 lica je pronadeno poto su porodice 3. HRONOLOGIJA Neki oruani sukobi imali su vie ili manje neposredno dejstvo na razvoj humanitarnog prava. Prvi svetski rat doneo je metode ratovanja koje su primenjene ako ne prvi put, onda u dotada nevidenim razmerama. To se odnosi na otrov- podnele zahtev za traenje; 1.662 lica su spojena s porodicama; 7.463 lica su dobila putne isprave uz pomoc kojih su se mogli vratiti kucama ili se nastani- ti na drugom mestu. Pomoc 1.000.000 lica dobilo je neposrednu pomoc, a mesecna pomoc je obezbedena za 320.000 interno raseljenih lica i oko 260.000 domacih stanovnika. 96.000 lica lienih slobode dobijalo je redov- no pomoc. Ukupno, 135.000 tona hrane, odece, pokrivaca, atora i drugih potreptina u vrednosti 128 miliona vajcarskih franaka, a i 29 miliona lekova, vode i sanitetskog i orto- pedskog materijala distribuirano je u 60 zemalja. ni gas, prvo bombardovanje iz vazduha i zaro- bljavanje desetina hiljada zarobljenika. Spora- zum iz 1925. godine, kojim se zabranjuju neki nacini ratovanja, i sporazumi iz 1929. godine, kojima se propisuje postupanje s ratnim zaro- bljenicima, bili su reakcija na ta dogadanja. Drugi svetski rat (19391945) doneo je pod- jednak broj rtava medu civilima i vojnicima, dok je u Prvom svetskom ratu taj odnos bio 1:10. Godine 1949. medunarodna zajednica, kao odgovor na ove tragicne brojke, a narocito na strano dejstvo rata na civilno stanov- nitvo, revidirala je tada vaece konvencije i usvojila jedan novi instrument: Cetvrtu enevsku konvenciju za zatitu civila. Dodatni protokoli doneseni 1977. godine bili su odgovor na nove izazove u zatiti civila u ratovima za oslobodenje kolonija, kao i u raz- voju nove vojne tehnologije. Posebno Dodatni protokol II ukljucuje disidentske oruane sna- ge i druge organizovane vojne grupe koje pod odgovornom komandom dre kontrolu nad nekom teritorijom. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU Glavni instrumenti medunarodnog humanitarnog prava i drugi srodni instrumenti 1864: enevska konvencija za unapredenje poloaja ranjenika oruanih snaga 1868: Deklaracija iz Sankt Peterburga (zabra- na upotrebe u ratu nekih vrsta projekti- la) 1899: Haka konvencija o zakonima i obicaji- ma rata na kopnu i prilagodavanju rato- vanja na moru nacelima enevske kon- vencije iz 1864. 1906: Revizija enevske konvencije iz 1864. 1907: Revizija Hake konvencije iz 1899. go- dine i usvajanje nove konvencije 1925: enevski protokol o zabrani upotrebe zaguljivca, otrovnih i drugih gasova i bakteriolokih metoda ratovanja 1929: Dve enevske konvencije Revizija enevske konvencije iz 1906. enevska konvencija koja se odnosi na postupanje prema ratnim zarobljenici- ma (nova) 1949: enevske konvencije Konvencija za unapredenje poloaja ranjenika i bolesnika u oruanim sna- gama u ratu II Konvencija za unapredenje poloaja ranjenika, bolesnika i brodolomaca oruanih snaga u ratu III Konvencija o postupanju s ratnim zaro- bljenicima IV Konvencija o zatiti civilnih lica u vre- me rata 1954: Haka konvencija o zatiti kulturnih dobara u uslovima ratnog sukoba 1972: Konvencija o zabrani razvoja, proizvod- nje i skladitenja biolokog oruja i boj- nih otrova i njihovom unitavanju 1977: Dva dodatna protokola uz cetiri enevske konvencije, koja jacaju zatitu rtava u medunarodnim (Protokol I) i nemeduna- rodnim (Protokol II) oruanim sukobima 1980: Konvencija o zabrani ili ogranicenju upotrebe odredenih konvencionalnih oruja koja se mogu smatrati preterano razornim ili imaju nediskriminaciona dejstva, to ukljucuje: Protokol (I) o fragmentima koji se ne mogu detektovati Protokol (II) o zabrani ili ogranicenju upotrebe mina i drugih sredstava Protokol (III) o zabrani ili ogranicenju upotrebe oruja koje izaziva poar 1993: Konvencija o zabrani razvoja, proizvod- nje, skladitenja i upotrebe hemijskog oruja i njegovom unitenju 1995: Protokol koji se odnosi na zaslepljujuca laserska oruja (Protokol IV /novi/ uz Konvenciju iz 1980) 1996: Revidirani Protokol o zabrani ili ogra- nicenju upotrebe mina i drugih sredsta- va 1997: Konvencija o zabrani upotrebe, skla- ditenja, proizvodnje i prenosa protiv- peadijskih mina i o njihovom uniten- ju 1998: Rimski statut Medunarodnog kri- vicnnog suda 1999: Protokol uz Konvenciju o kulturnim do- brima iz 1954. 2000: Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta, o ukljucivanju dece u oruani sukob 2001: Amandman na clan 1 Konvencije o kon- vencionalnom oruju 2002: Stupanje na snagu Rimskog statuta ko- jim se osniva prvi stalni medunarodni krivicni sud 2002: Stupanje na snagu Fakultativnog proto- kola uz Konvenciju o pravima deteta, o ukljucivanju dece u oruani sukob IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: ZATO TREBA POTOVATI MEUNARODNO HUMANITARNO PRAVO? DEO I: UVOD Za mnoge ljude izgleda besmisleno da u ratu mogu postojati pravila, jer smatraju da je sa- ma ideja rata suprotna pojmu zakona ili ljud- skih prava. Ali, cinjenica je da vecina zemalja u svetu prihvata norme medunarodnog hu- manitarnog prava i pridrava ih se. Zato? U predloenoj raspravi ucesnici ce dobiti neko- liko pitanja koja ce im pomoci u razumevanju razloga zato drave potuju svoje humanitar- ne obaveze u vreme ratnog sukoba. Tip aktivnosti: rasprava Pitanja za raspravu: 1. Ako pobedujem u ratu, zato bih se pokora- vao pravilima koja ogranicavaju moje po- naanje? 2. Ako se ta pravila stalno kre, zato su nam uopte potrebna? 3. Da li nam zaista treba medunarodno humani- tarno pravo s obzirom na to da postoji niz in- strumenata ljudskih prava? Zato drave jed- nostavno ne onemoguce suspendovanje oba- veze potovanja ljudskih prava u vreme rata? 4. Kako medunarodno humanitarno pravo moe imati za cilj unapredenje izgleda za mir i ljudsku bezbednost ako prihvata stvarnost rata? DEO II: OPTE INFORMACIJE Ciljevi: razumeti neke od razloga zbog kojih su u oruanim sukobima potrebna pravila osvestiti cinjenicu da medunarodno huma- nitarno pravo postavlja neka teka pitanja upoznati se s razlozima zbog kojih se zem- lje pridravaju medunarodnog humanitar- nog prava razumeti komplementarnost izmedu prava ljudskih prava i medunarodnog humanitar- nog prava upoznati neke od osnovnih normi meduna- rodnog humanitarnog prava Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: izmedu 12 i 20 Vreme: 90 minuta Priprema i materijal: Podelite ucesnicima primerke osnovnih normi medunarodnog humanitarnog prava i graficki prikaz koji pokazuje komplemen- tarnost medunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava. Potrebna je ploca na vidnom mestu, na ko- ju ce se zapisivati neke od kljucnih ideja iz rasprave. Podelite pitanja za raspravu nedelju dana pre same aktivnosti, tako da ucesnici imaju priliku da razmisle i raspravljaju o njima medusobno, s prijateljima ili clanovima po- rodice. Potrebne vetine: sposobnost argumentacije sposobnost kritickog miljenja sposobnost delotvorne komunikacije sposobnost suocavanja sa suprotstavljenim miljenjima DEO III: POSEBNE INFORMACIJE Uvod u temu: Rasprava se bavi nekim sloenim pitanjima na koja ne postoje laki odgovori. Ucesnike tre- ba podstaci na kreativno i kriticko miljenje, tako da ne gube vreme u traenju pravog od- govora. Takode je vano da se ne ignoriu ci- nicni odgovori, jer je cilj aktivnosti da ucesni- ci otkriju kako drave imaju razloga da se pri- dravaju medunarodnog humanitarnog prava ne samo zbog toga to im to nalau moralne ili pravne obaveze. Cinicne komentare moete iskoristiti da se razotkriju ti razlozi i pokae pragmaticni karakter medunarodnog humanitarnog prava. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU Tok rasprave: Ucesnici su podeljeni u cetiri manje grupe i svakoj je dato jedno od pitanja za raspravu. Svaka manja grupa ima 30 minuta za raspra- vu, a za to vreme moderator moe obilaziti pojedine grupe i pomoci im da se rasprava razvije postavljajuci neka od pitanja koja su navedena u nastavku teksta. Svaka manja gru- pa treba da imenuje izvestioca koji ce posle 30 minuta ostale izvestiti o zakljuccima raspra- ve. U sledecih sat vremena svi mogu rasprav- ljati o svakom od pitanja u kontekstu onoga to su izvestioci izloili. Pitanje 1 Razmislite o dugorocnom interesu zemlje. ta ako vaa strana pocne da gubi rat? Kakvu ulogu ima javno mnjenje? Pitanje 2 Da li je situacija u kojoj se potuju pravila predmet vesti u medijima? Kako znamo da se pravila stalno kre? Moe li cak i nepotpuno potovanje pravila ipak da zatiti neke ljude? ta bi bilo kad bi se sankcije za krenje pra- vila sprovodile doslednije? Pitanje 3 Razmislite o valjanim razlozima za suspendo- vanje nekih prava tokom oruanog sukoba. Da li medunarodno humanitarno pravo titi ljudska prava? Da li se moe od vojnika traiti da potuju pravo na ivot dok se bore u ratu? Da li instrumenti za ljudska prava govore ita o sredstvima i metodama ratovanja? Pitanje 4 Mislite li da sukobljene strane nakon za- vretka sukoba zaborave to se dogadalo za vreme neprijateljstava? Moe li sprecavanje masovnog razaranja doprineti miru? Razmislite o represivnim merama koje se mogu primeniti da bi se obezbedila pravda posle sukoba. Kako one doprinose miru? Ili, doprinose li uopte? Povratna informacija: Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanju grupe o tome to im se svidelo, a ta nije u ve- zi s raspravom. Ako su u raspravi neka pitan- ja ostala otvorena, treba ih zabeleiti na tabli i moda obraditi u buducim raspravama. Metodoloki saveti: Podstaknite ucesnike da u istraivanju podu dalje od ideje o pogrenom i pravilnom, upu- tite ih na istraivanje zato je u interesu drava da se pridravaju pravila medunarod- nog humanitarnog prava. Predlozi za varijacije: Posle rasprave u manjim grupama organizuj- te predstavu u kojoj svaka grupa ima deset minuta da iskoristi odgovore do kojih se dolo kako bi uverila svoju vladu da ratifikuje ugo- vore medunarodnog humanitarnog prava. Jednog ucesnika moete zamoliti da igra ulo- gu sumnjicavog efa drave koji ne vidi smi- sao medunarodnog humanitarnog prava. DEO IV: NASTAVAK U novinama u rubrici Vesti iz sveta potraite primere krenja medunarodnog humanitar- nog prava u razlicitim sukobima. Prihvataju li mediji, vlade ili Ujedinjene nacije takve do- gadaje kao uobicajeni deo oruanih sukoba, ili uocavate da se takvo ponaanje osuduje? Sledece oblasti istraivanja: Komplementarnost ljudskih prava i meduna- rodnog humanitarnog prava IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 93. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU AKTIVNOST II ETIKA HUMANITARNOG DELOVANJA DEO I: UVOD Eticka dilema moe se definisati kao situacija u kojoj je ostvarivanje jednog vrednog cilja u suprotnosti s drugim vrednim ciljem, ili pak proizvodi isto toliko loih ucinaka koliko i do- brih. Humanitarni radnici u svom radu cesto doivljavaju eticke dileme. Posledica toga je da humanitarne akcije uopte postaju pred- met kritika. Vano je da se razume kakve se dileme javljaju pri pruanju humanitarne po- moci i da se raspravi o tome postoje li odrive alternative. U predloenoj aktivnosti ucesnici treba da analiziraju situacije u kojima postoji eticka dilema i da odluce ta bi oni ucinili. Pri tome treba da razrade argumente kojima ce pobiti kritike. Tip aktivnosti: studija slucaja DEO II: OPTE INFORMACIJE Ciljevi: znati da su nacela kao to su neutralnost i nepristranost vodilje humanitarnih akcija razumeti neke dileme s kojima se suocavaju humanitarni radnici u svom radu razumeti da cak i u pat situacijama huma- nitarni radnici ne mogu izbeci donoenje odluke: ne ciniti nita je odluka jednako kao i uciniti neto odredeno Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: izmedu 12 i 20 Vreme: 60 minuta Priprema i materijal: Podeliti primerke cetiri slucaja opisana u na- stavku i postaviti pitanja o svakom od njih na vidno mesto. Potrebne vetine: sposobnost sagledavanja problema s raz- licitih gledita sposobnost razvijanja licnog miljenja sposobnost reavanja problema sposobnost empatije DEO III: POSEBNE INFORMACIJE Uvod u temu: Pitajte poznaje li neko od ucesnika neke ko- dekse koji obavezuju na odredeno ponaanje u pojedinim profesijama. Odgovori se mogu odnositi na pravila i obaveze koje mora poto- vati lekar, ili na novinarski eticki kodeks koji im sprecava da otkriju imena lica koja su im dala informaciju ako bi time ugrozili privat- nost tih lica. Pogledajte deo modula pod na- slovom Radna nacela humanitarnog delo- vanja i nastojte da ucesnici shvate ta znace nacela neutralnosti i nepristrasnosti. Ispiite na tabli ciljeve prema kojima humanitarni radnici postupaju u svom u delovanju: pomoc i zatita onima kojima su potrebne. Obrada studije slucaja: Podelite studije slucajeva, neka ih ucesnici procitaju naglas. Zatim moraju odrediti eticke dileme u njima. Rasprava treba da se koncen- trie na pitanje treba li nastaviti s humanitar- nim naporima s obzirom na utvrdene eticke dileme. A. Humanitarne agencije pristigle su u pomoc ocajnim civilima na ratom pogodenom podrucju. Buduci da su agencije donele pomoc spolja radi preivljavanja civila, za- racene grupe mogle su da ignoriu potrebe sopstvenog civilnog stanovnitva. Strana pomoc omogucila im je da svoje nacional- ne resurse koriste za snabdevanje vojnika, to je produilo rat. Produavamo li rat? LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU B. Civili su pobegli u zaticenu zonu uspo- stavljenu za rtve etnickog cicenja u nji- hovoj zemlji. Humanitarci su pomagali nji- hovu evakuaciju iz zone sukoba u izbe- glicke centre van zemlje. Time je humani- tarni rad podrao etnicko cicenje tako to je njegove rtve jo vie udaljio od njihovog zavicaja. Pomaemo li politiku etnickog cicenja? C. Dve zemlje su zaratile, rtve medu civil- nim stanovnitvom su mnogobrojne. U drugim zemljama cuju se zahtevi za po- moc rtvama, ali nijedna strana vlada nije spremna da intervenie kako bi naterala zaracene strane da obustave sukobe, ili iz- vrila pritisak na njih da potede civilno stanovnitvo. ta znaci nastojati da se do- nese humanitarna pomoc kada dobro zna- mo da ce to biti samo kap u moru i da bez spoljnog politickog pritiska ili vojne in- tervencije mi, humanitarne organizacije, samo umirujemo savest sveta, lamentira- ju humanitarci. Prua li humanitarni rad politicarima iz- govor za nedelovanje? D. Da bi zadobile bolju kontrolu nad jednim selom u zoni borbi, koje pobunjenici kori- ste kao sklonite, vlasti su prisilile civile da odu u logor udaljen 30 km od njihovih kuca. Humanitarne agencije zamoljene su da odnesu vodu i medicinsku pomoc u lo- gor. Medutim, time bi podrale prisilno ra- seljavanje stanovnitva. Podravamo li prisilno raseljavanje civil- nog stanovnitva? Da bi pomogao ucesnicima da misle o ovoj si- tuaciji, moderator treba da pita da li je necinjenje opravdana alternativa. Povratna informacija: Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanju grupe o tome ta im se u raspravi svidelo, a ta nije. Ako su tokom rasprave bila postavlje- na pitanja o radu konkretnih organizacija, tre- ba ih zabeleiti jer mogu biti polazite za ne- ku buducu aktivnost. Metodoloki saveti: Ova aktivnost moe da frustrira ucesnike, jer nece dobiti jasne odgovore. Ali vano je usmeriti analizu na gledita humanitarnih radnika, kao i da se ucesnici stalno vracaju na potrebu zatite i pomaganja onima kojima je to nuno, ali i na nacela neutralnosti i nepri- strasnosti. Ako se razgovor udalji od ovih re- ferentnih tacaka, moderator moe naglasiti cinjenicu da u oruanom sukobu postoji mnogo ucesnika cije delatnosti nadopunjuju delatnosti humanitaraca. Predlozi za varijacije: Posle rasprave, zamolite nekoliko ucesnika da odigraju sledecu situaciju: Jedan humanitarac stoji na ulazu izbeglickog logora. Ispred njega je porodica koja eli da ude, ali se boji neprijatelja u logoru. Otac is- trajava na tome da zadri svoj pitolj kako bi zatitio enu i bolesno dete. Porodica se ta- kode boji razdvajanja. Poto izvedu ovaj scenario, ucesnici razgova- raju o nacelima koje humanitarni radnici mo- raju da uzmu u obzir, kao i da li su u ovoj si- tuaciji neka nacela u sukobu s drugima nacelima. DEO IV: NASTAVAK Sledece oblasti istraivanja: Suocavaju li se aktivisti za ljudska prava sa etickim dilemama u svom radu? IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 359. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU REFERENCE Bouvier, Antoine. 2000. International Humanitarian Law Fleck, Dieter. 1999. The Handbook of humanitarian law in and the Laws of Armed Conflict, Distance Learning Course armed conflicts. Designed for the United Nations Institute for Training and Research, UNITAR POCI. Handicap International: http://www.handicap-international.org Discover the ICRC, ICRC May 2002. Dostupno na adresi: http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/iwpList2/About_ Human Rights Watch: http://www.hrw.org the_ICRC:Discover_the_ICRC. InterAction: http://www.interaction.org Dunant Henry. 1986. A Memory of Solferino. ICRC. International Council of Voluntary Agencies (CVA): ICRC. 2001. Human Rights and the ICRC, International http://www.icva.ch Humanitarian Law, ICRC July 2001. Inter-American Development Bank (IDB): ICRC. 2002. Exploring Humanitarian Law, Education modules http://www.iadb.org for young people. ICRC. International Humanitarian Law Research Initiative: ICRC. 2002. International Humanitarian Law: Answers to http://www.ihlresearch.org/portal/ihli/portalhome.php your Questions. ICRC. International Save the Children: International Committee of the Red Cross: http://www.savethechildren.net http://www.icrc.org Liaison Committee of Development NGOs to the European Union: DODATNE INFORMACIJE http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html. Action contre la Faim (ACF): http://www.acf-fr.org Mac Coubrey, Hilaire. 1990. International humanitarian Law. The regulation of armed conflicts. CARE International: http://www.care.org Mdecins du Monde: Caritas Internationalis: http://www.caritas.org http://www.medecinsdumonde.org Conference of NGOs in Consultative Relationship with the Mdecins sans Fronticres (MSF): http://www.msf.org United Nations (CONGO): http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html NGO Millennium Forum: http://www.millenniumforum.org Disasters Emergency Committee (DEC): http://www.dec.org.uk Organization of African Unity (OAU): http://www.africa-union.org/fr/home.asp European Community Humanitarian Office (ECHO): http://europa.eu.int/comm/echo/index_en.htm. Organization of American States (OAS): http://www.oas.org Organization of the Islamic Conference (OIC): http://www.oic-oci.org OXFAM: http://www.oxfam.org Provost, Rene. 2002. International human rights and humanitarian law. Save the Children-UK: http://www.savethechildren.org.uk The Food and Agriculture Organization (FAO): http://www.fao.org The Office of the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR): http://www.unhcr.ch The United Nations Department of Peacekeeping Operations (UNDPKO): http://www.un.org/Depts/dpko/dpko/home.shtml The United Nations High Commissioner for Human Rights (UNHCHR): http://www.unhchr.ch The United Nations Office of the Coordinator for Humanitarian Affairs (OCHA): http://www.reliefweb.int/ocha_ol The World Food Program (WFP): http://www.wfp.org Voluntary Organizations in Cooperation in Emergencies (VOICE): http://www.ngovoice.org World Vision International: http://www.wvi.org RAD LJUDSKA PRAVA U SVETU RADA PRAVO NA RAD I LJUDSKA PRAVA U VEZI S RADOM Opti i trajni mir moe se uspostaviti samo ako je zasnovan na socijalnoj pravdi USTAV MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA RAD PRICA ZA ILUSTRACIJU Zastraujuci uslovi rada u zoni slobodne trgovine Xiao Shen, mlada devojka koja je ivela u ma- lom ruralnom naselju po imenu Zonguan u srednjoj Kini, imala je teak ivot. Imala je tek malo pirinca za jelo i nikakvih izgleda za bu- ducnost. Dan za danom morala je klecati u dubokoj vodi pomauci ocu u etvi pirinca. Konacno, jednog dana odlucila je da ode. Cula je da postoji bolje mesto u nekoj drugoj zemlji, daleko iza zabranjenih planina. Tako je jednog dana pre izlaska sunca s nekoliko prijateljica, koje su sanjale o boljem ivotu, otila od kuce. Nakon dve hiljada kilometara i beskrajnih dana punih napora, napetosti i ne- brojenih suza, stigle su na odredite grad enen, zonu slobodne trgovine na jugu Kine, uz granicu s Hong Kongom. Nadale su se da ce tamo naci posao, zaraditi novac i ispuniti sno- ve. Xiao Shen namerila se na dvojicu poslov- nih ljudi, Huanga Guoguanga i Laoa Zhaoqu- ana, koji su zapoljavali radnike u svojoj fa- brici igracaka Zhili Handicrafts Factor. Xiao Shen bila je jedna od 472 radnika i uskoro je osetila da joj je sada gore nego u njenom seo- cetu. Od zore do mraka crncila je u fabrici Zhi- li za bednu crkavicu tek koliko joj je bilo do- voljno za preivljavanje (26 - 40 evra me- secno). Vlasnici su se bojali da bi radnici mo- gli ukrasti robu pa su fabriku uredili poput za- tvora, u kojem su radnici iveli 24 sata dnev- no. Svi prozori su bili blindirani. Dravni in- spektori bili su potplaceni i pravili su se da ne vide takve uslove. Dan za danom Xiao Shen ivela je iza reeta- ka, onemogucena da napusti zgradu i da vo- di normalan ivot. U poslepodnevnim satima 19. novembra 1993. godine izbila je vatra i proirila se po celoj zgradi nekontrolisanom brzinom. Po citavoj zgradi bile su smetene vi- sokozapaljive hemikalije, to je prouzrokovalo poar stravicnih razmera. Xiao Shen i ostali ocajnicki su pokuavali da pobegnu od vatre ali kako? Svi prozori bili su blindirani, a vrata zakljucana. Dvesta mukaraca i ena, od ko- jih je mnogima bilo tek esnaest godina, vritali su, okrueni plamenom. Xiao Shen uspela je da probije jedan od blindiranih pro- zora na drugom spratu i nala se pred izbo- rom: skociti ili iva izgoreti. Odlucila je da skoci i slomila je oba nona zgloba -ali je preivela. Tog popodneva ivot je izgubilo ukupno 87 lju- di, a vie od 47 ljudi je teko ranjeno. IZVOR: OVAJ DOGAAJ, KOJI SU ISTRAIVALA DVOJICA NOVINA- RA, KLAUS WERNER I HANS WEISS, PREUZET JE IZ NJIHO- VE KNJIGE CRNA KNJIGA VELIKIH KOMPANIJA. CINJENI- CA JE DA SU MEUNARODNA TELA ZA LJUDSKA PRAVA I NEVLADINE ORGANIZACIJE SVE VIE ZABRINUTI ZBOG LOIH USLOVA RADA U TAKOZVANIM ZONAMA SLOBOD- NE TRGOVINE. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Koja su ljudska prava prekrena uslovima u kojima radi Xiao Shen? 2. Koji su glavni problemi u vezi s pravom na rad? 3. Koje se mere mogu preduzeti na meduna- rodnom nivou za poboljanje mogucnosti, ili barem uslova rada radnika poput Xiao Shen? RAD POTREBNO JE ZNATI 1. SVET RADA U 21. VEKU Povecana konkurencija kao posledica liberali- zacije trgovine i finansijskih reima vri veliki Rad i ljudska bezbednost Nove tehnologije i globalna razmena podata-pritisak na preduzeca za smanjenjem troko-Drutvena i ekonomska bezbednost predstav- ka imaju potencijal da dovedu do preobraaja va proizvodnje. Kako bi ostvarile te ciljeve, lja vaan aspekt ljudske bezbednosti. U tom sveta rada jo i vie nego industrijska revolu-preduzeca mogu ili da smanje rastuce troko-smislu pravo na rad i prava radnika igraju od- cija. ve proizvodnog rada putem automatizacije, lucujucu ulogu u ostvarenju ljudske bezbed- Zahvaljujuci trajnoj industrijalizaciji, u 20. ve-kojom se rad cini suvinim, ili da prenesu pro-nosti. Ljudi koji nemaju mogucnost da rade ku dolo je do daljeg propadanja poljoprivred-izvodnju u zemlje gde radnici imaju niske pri-su zavisni od socijalne pomoci, ili nemaju ni- nog sektora i porasta vanosti uslunog sek-hode i gde su socijalni standardi mnogo nii. kakvih izgleda. Pravo na rad kao standard tora. Liberalizacija svetskog trita i kiber-Uopte, plata i uslovi rada mogu se sniavati. ljudskih prava see mnogo dalje od pukog netska revolucija znace da mogucnosti u glo-Posledice toga veoma cesto su iskoricavanje, preivljavanja, zbog toga to zadovoljenje balnoj ekonomiji veoma rastu. prisilni rad i decji rad. osnovnih potreba nije dovoljno za povecanje Nova globalna ekonomija trai visoko speci-Globalizacija utice na ljude u svim delovima ljudske bezbednosti. Prava radnika obez- jalizovane radnike, koji moraju biti dobro sveta, ali njeni pozitivni rezultati nejednako beduju pristojne uslove rada, ali i tite od dis- obrazovani, fleksibilni i visoko motivisani, su raspodeljeni. Vlade imaju sve manju moc kriminacije i izrabljivanja na radnom mestu. kao i voljni da se sve bre prilagode trenut-ublaivanja negativnih ucinaka smanjenja Rad ne sme samo obezbediti preivljavanje i nim zahtevima trita. Radnici se susrecu sa prepreka trgovini, vecinom zbog novih svet-blagostanje, nego je takode povezan sa odno- sve vecim stresom i promenjivim uslovima skih igraca: multinacionalnih korporacija. som i ucecem coveka u drutvu. Rad je usko rada u svetlu ubrzanih tehnolokih i struktu-povezan sa samoodredenjem, samopotovan- ralnih promena. Sve vie ljudi je zaposleno Drutvena dimenzija globalizacije treba da jem, samoostvarenjem, a time i s ljudskim do- na pola radnog vremena, imaju status privat-postane glavni predmet interesa medunarod-stojanstvom. Opasni, nezdravi ili nehumani nika, ili se suocavaju s nesigurnim radnim ne politike. Vie nego ikad vano je promovi-uslovi rada, nezaposlenost i zabrana rad- uslovima. U tom smislu globalizacija razot-sati drutvene standarde i ljudska prava na nickih sindikata, osim to vode licnoj nesigur- kriva duboke socijalne razlike izmedu ljudi medunarodnom nivou kako bi se obezbedila nosti, takode prouzrokuju nemire i tako stva- sa obrazovanjem, vetinama i pokretljivocu drutvena stabilnost, mir i razvoj, a globalnoj raju nesigurnost i nestabilnost u drutvu. koji im omogucuju uspeh u integrisanoj svet-ekonomiji dala ljudska dimenzija. Zbog tih razloga promovisanje standarda do- skoj ekonomiji i ljudi bez tih preduslova. Te stojnog rada bez izrabljivanja predstavlja nove nejednakosti i nesigurnosti vode nape-preduslov za povecanje ljudske sigurnosti. tostima izmedu razlicitih sektora drutva. RAD Radi razumevanja napredovanja ljudske di-slicna stajalita promovisale komunisticke cija prekinuo je Prvi svetski rat. menzije, potreban je vlade. Stoga moemo reci da pravo na rad ima Versajski ugovor je nakon zavretku rata ko- prilicno socijalisticku tradiciju. nacno priznao meduzavisnost uslova rada, POGLED UNAZAD U ISTORIJU socijalne pravde i opteg mira na medunarod- 19. vek: Industrijska revolucija dovela je do nom nivou, oznacavajuci osnivanje Meduna- Uloga drutvene pravde i pravednih uslova ra-pojave radnicke klase, drutvene grupe zavi-rodne organizacije rada kao mehanizma za da u promovisanju mira i razvoja ne sme se sne od placenog rada zbog neposedovanja medunarodno odredivanje standarda u obla- potceniti. Nepravda, teki uslovi rada i oskud-sredstava za proizvodnju. Radnici su bili isko-sti rada i zaposlenja. ne mogucnosti za rad mogu prouzrokovati ricavani i trpeli su opasne radne uslove u fa-U tom kontekstu razvio se i osnaio pojam ra- nerede. Cinjenica da je dostojan rad predu-brikama, predionicama i rudnicima. Osiro-da kao ljudske vrednosti, drutvene potrebe i slov ljudskog dostojanstva, danas je optepri-maenje radnika razvilo je osecaj solidarnosti sredstva samoostvarenja. hvacena preteno zahvaljujuci borbi radnika medu njima i oni su se poceli organizovati Izmedu 1919. i 1933. godine Medunarodna or- za svoja prava. Efekat te borbe bilo je (Karl Marx u Proleteri svih zemalja, ujedini-ganizacija rada sacinila je cetrdeset konvenci- ukljucivanje radnih prava u radno zakonodav-te se!). ja koje se odnose na irok obim pitanja u vezi stvo Medunarodne organizacije rada od 1912. Postupno je glas radnika postajao jaci i o nji-s radom. godine i u postavljanje standarda pri UN posle hovom poloaju sve se vie pisalo. Zahvalju-Propast trita akcija 1929. godine, poznata Drugog svetskog rata. juci pritisku prvih radnickih sindikata, u iz-pod imenom Crni petak, imala je za posle- vesnom broju zemalja izglasani su reformski dicu ozbiljno nazadovanje, prouzrokujuci ve- 18. vek: Ideja da je rad osnovno pravo svih zakoni u vezi s radnim vremenom i uslovima liki ekonomski zastoj koji je pratila velika ne- clanova drutva prvobitno je istaknuta u rada. Medutim, stalni radnicki neredi naterali zaposlenost. Usledile su demonstracije i nere- Francuskoj revoluciji. Charles Fourier, utopi-su industrijalce i vlade da razmotre dalje me-di nezaposlenih radnika. U Nemackoj je svet- sticki socijalni filozof, prvi je iskoristio pojam re. sku ekonomsku krizu pratila ozbiljna poli- pravo na rad i naglasio vanost rada ne sa-ticka kriza, koja je doprinela usponu Adolfa mo za drutveno nego i za psihicko blago-20. vek: Neki industrijalci predloili su uspo-Hitlera i na kraju dovela do Drugog svetskog stanje pojedinca. Smatrao je da drave imaju stavljanje jedinstvenih medunarodnih stan-rata. obavezu da obezbede jednake mogucnosti i darda kako bi se izbegle relativne prednosti zakljucio da ostvarenje tog prava zahteva pot-nacija koje ne potuju radne standarde, pa su punu reorganizaciju drutva. tako konacno 1905. i 1906. godine usvojene Takvi pogledi o pravu na rad susrecu se ta-prve dve medunarodne konvencije o radu. kode u socijalistickim teorijama; kasnije su Inicijative za nacrt i usvajanje daljih konven- RAD Posle Drugog svetskog rata: Ujedinjene na- cije su shodno tome ukljucile ekonomske i socijalne probleme u svoje ciljeve i programe za novi svetski poredak, kako bi sprecile po- navljanje krize. Veza izmedu rada i ljudskog dostojanstva is- taknuta je u Deklaraciji u vezi s ciljevima i svr- hom Medunarodne organizacije rada, usvoje- noj u Filadelfiji 1944. godine (poznatoj pod nazivom Deklaracija iz Filadelfije i ukljucenoj u Statut Medunarodne organizaci- je rada 1946. godine), u kojoj se tvrdi da Rad nije roba i da svi ljudi ... imaju pravo da tra- gaju za materijalnim blagostanjem i duhov- nim razvojem u uslovima slobode i dostojan- stva, ekonomske sigurnosti i jednakih prili- ka. To je takode utvrdeno i u papskoj enciklici Laborem exercens iz 1981. godine, gde se promovie unapredenje poloaja radnika, ko- ji su s filozofskog i religijskog stajalita videni kao subjekti, a ne objekti. Medunarodna organizacija rada i Ujedinjene nacije ucinili su mnogo na poboljanju sudbi- ne radnika u celom svetu. Danas, medutim, u svetlu globalne ekonomije, novi izazovi i no- ve nesigurnosti zahtevaju nova i sloenija reenja. Dostojan rad danas predstavlja globalni zahtev s kojim se suocavaju politicka i poslovna vodstva u celom svetu. Veliki deo nae zajednicke buducnosti zavisi od toga kako cemo na taj izazov odgovoriti. MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA, 1999. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Primeri krenja ljudskih prava u kontekstu ra- da krecu se od dece koja rade u rudnicima uglja, pritvorenih clanova sindikata, do mo- dernog robovlasnitva, poput odradivanja obaveze ili komercijalnog seksualnog isko- ricavanja dece. Ljudska prava s tog gledita takode se bave loim uslovima rada, poput nezdravog ili opasnog mesta rada ili nepra- vednog radnog vremena. Pitanja u vezi s tim odnose se na zatitu posebno osetljivih grupa u svetu rada, kao to su ene ili migranti. I na kraju, ali podjednako vano, treba analizirati vezu izmedu ljudskog dostojanstva, ljudske bezbednosti i dostojnih uslova rada. U sledecem delu izloicemo dva glavna medunarodna mehanizma za zatitu prava na rad i prava radnika: sistem Medunarodne or- ganizacije rada i Medunarodnu povelju o ljud- skim pravima. MEUNARODNO RADNO ZAKONODAVSTVO Medunarodna organizacija rada (ILO) Medunarodna organizacija rada osnovana je 1919. godine. Njeno osnivanje odraz je ra- stuceg nastojanja na socijalnim reformama posle Prvog svetskog rata. Organizacija se za- sniva na snanom uverenju da siromatvo ugroava napredovanje i bezbednost svuda, a cilj joj je poboljanje uslova za radnike u ce- lom svetu, bez diskriminacije u pogledu rase, pola ili drutvenog porekla. Godine 1947. Medunarodna organizacija rada postala je specijalizovana agencija Ujedinje- nih nacija, a 1969. godine dodeljena joj je No- belova nagrada za mir. Medu agencijama UN Medunarodna organi- zacija rada jedinstvena je zbog toga to ima tripartitnu strukturu u kojoj odluke koje nje- na tela donose predstavljaju stajalita poslo- davaca i radnika kao i vlada. Medunarodna organizacija rada oblikuje politiku i programe za promovisan- je osnovnih ljudskih prava, poboljanje uslova rada i ivota, kao i povecanje prilika za zaposlenje; utvrduje medunarodne standarde (konven- cije i preporuke) u ovim podrucjima i prati njihovu nacionalnu primenu; RAD sprovodi obiman program tehnicke sarad-ena, migranata i starosedelackih naroda. nje kako bi pomogla zemljama u efikasnoj Samo nekoliko konvencija Medunarodne or- primeni relevantnih politika. ganizacije rada naziva se osnovnim konven- cijama o ljudskim pravima. U nastavku tek- Medunarodna organizacija rada izradila je na-sta moete naci popis tih najvanijih konven- crte oko 180 konvencija, postavljajuci stan-cija Organizacije i podatke o njihovoj ratifika- darde u podrucjima uslova rada, bezbednosti ciji. i zdravlja na radu, socijalnog osiguranja, poli- tike zapoljavanja, strucne obuke i zatite Najvanije konvencije Medunarodne organizacije rada Ratifikacija osnovnih konvencija Medunarodne organizacije rada (do 15. marta 2004) Nacelo Konvencije Broj drava koje su ratifikovale vencije. Od drava koje nisu ratifikovale Sloboda udruivanja i zatita Konvencija 87 (1948) 142 osnovne konvencije zahteva se da podnesu iz- prava na organizovanje i Konvencija 98 (1949) 154 vetaje o napretku postignutom u primeni kolektivno pregovaranje nacela iznesenih u Deklaraciji. Najmanja doputena starost radnika Zabrana prisilnog rada Konvencija 138 (1973) Konvencija 29 (1930) 132 163 Medunarodna organizacija rada takode objav- ljuje globalni izvetaj svake cetiri godine o na- pretku postignutom na primeni osnovnih Konvencija 105 (1957) 158 nacela svih clanica, to slui kao osnova za Pravo na jednaku naknadu i Konvencija 100 (1951) 161 ocenu efikasnosti akcija preduzetih u pret- zabrana diskriminacije pri Konvencija 111 (1958) 159 hodnom periodu. zapoljavanju i obavljanju posla Kao odgovor na nove izazove stvorene globa- lizacijom, 18. juna 1998. godine Organizacija je usvojila Deklaraciju o osnovnim nacelima i pravima na rad i njen nastavak. Deklaraci- ja precizno definie koji su radni standardi ili prava radnika osnovni, a to su vec pomenute osnovne konvencije Organizacije. Deklaracija predstavlja vaan prvi korak ka paljivo usmerenim medunarodnim naporima na suocavanju s tim izazovima. To odraava opredeljenost drava za zajednicki skup vred- nosti izraenih u odredenom broju pravila ko- ja cine socijalni minimum. Deklaracijom se obavezuju sve clanice Medunarodne organizacije rada, bez obzira na to da li su ili nisu ratifikovale doticne kon- IZVOR: ILO, 2004. RAD LJUDSKA PRAVA U VEZI S RADOM U MEUNARODNOJ POVELJI O LJUDSKIM PRAVIMA Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima sadri iroki obim ljudskih prava u vezi s ra- dom. Sva ta prava su dalje obradena u ugovo- rima koji obavezuju drave ugovornice na potovanje tih prava. U nastavku teksta nave- den je odlomak iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u kojoj se navode doticna pitanja, koja ce naknadno biti detaljno opisa- na. Niko se ne sme drati u ropstvu ili potcinjeno- sti ... Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruivanja ... Svako ima pravo na rad, slobodan izbor zaposlenja, pravedne i zadovoljavajuce uslove rada i na zatitu od ne- zaposlenosti. Svako bez ikakve razlike ima pravo na jednaku platu za jednak rad. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljava- jucu naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbeduje egzistenciju koja odgovara ljud- skom dostojanstvu i koja ce, ako bude potreb- no, biti upotpunjena drugim sredstvima soci- jalne zatite. Svako ima pravo da osniva i da se ukljuci u sindikate radi zatite svojih intere- sa ... Svako ima pravo na odmor i razonodu, ukljucujuci razumno ogranicenje radnog vre- mena... Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeduje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice ... i pravo na osiguranje u slucaju nezaposlenosti, bolesti, onesposo- bljenja ... ili drugih slucajeva gubljenja sred- stava za izdravanje usled okolnosti nezavi- snih od njegove volje. UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA CL. 4, 20, 23, 24 i 25 Medunarodni pakt o gradanskim i politickim pravima Sloboda od ropstva Clanom 8 Medunarodnog pakta o gradan- skim i politickim pravima utvrduje se da se niko ne sme drati u ropstvu ... Niko se ne sme prisiljavati na prinudni ili obavezan rad ... Ropstvo i prisilni rad, iako su opte osudeni, danas jo uvek postoje u razlicitim oblicima. Cesto imaju duboke korene u ideologiji ili u nasledu tradicionalnih kulturnih sredina. Pre- ma Medunarodnoj organizaciji rada, postoji ocigledna povezanost ropstva i prisilnog rada s nedemokratskim strukturama. Milioni mukaraca, ena i dece u svetu prisiljeni su da ive kao robovi. Iako se to izrabljivanje cesto ne naziva ropstvom, uslovi su jednaki kao i kod ropstva. Rob je: prisiljen na rad putem psiholoke ili fi- zicke pretnje; u vlasnitvu ili pod kontrolom poslodav- ca, obicno putem psiholokog ili fizickog zlostavljanja; dehumaniziran, tretiran kao roba, kupljen ili prodan kao vlasnitvo; fizicki sputan ili mu je sloboda kretanja ogranicena. Koje vrste ropstva postoje danas? Dunicki rad pogada najmanje 20 miliona ljudi u svetu. Ljudi postaju dunicki radnici uzimajuci, ili su na prevaru navedeni da uzmu zajam, cak za tako malu sumu novca koliko iznosi lek za bolesno dete. Da bi otpla- tili dug, prisiljeni su da rade prekovremeno, sedam dana nedeljno, 365 dana godinje. Do- bijaju najosnovniju hranu i sklonite kao pla- tu za svoj rad, ali cesto nikada ne uspevaju da otplate zajam, koji moe preci i na nekoli- ko sledecih generacija. Prisilni rad pogada ljude koje vlade, poli- ticke stranke ili privatna lica ilegalno vrbuju i prisiljavaju na rad obicno pod pretnjom na- silja ili drugih kazni. RAD Najgori oblici decjeg rada odnose se na de- cu koja rade u nepravednim ili opasnim uslo- vima. Desetine miliona dece u celom svetu ra- di puno radno vreme, lieni su obrazovanja i razonode koji su kljucni za njihov licni i drutveni razvoj. Komercijalno seksualno iskoricavanje de- ce deca se iskoricavaju radi njihove komer- cijalne vrednosti putem prostitucije, trgovanja i pornografije. Cesto su kidnapovana, kuplje- na ili prisiljena da udu na seksualno trite. Trgovina ukljucuje prevoz i/ili trgovinu lju- dima, obicno enama i decom za ekonomsku dobit, uz upotrebu sile ili prevare. ene mi- grantkinje cesto su uhvacene na prevaru i pri- siljene na rad u kuci ili prostituciju. Rani brak ili prisilni brak pogada ene i devojcice koje su udate bez prava na izbor i prisiljene na ivot proveden u sluenju, cesto uz izloenost fizickom nasilju. Tradicionalno ili imovinsko ropstvo ukljucuje kupovinu i prodaju ljudi. Ljudi se otimaju iz njihovih domova, nasleduju ili po- klanjaju. IZVOR: PROTIV ROPSTVA, 2002. Medunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Pravo na rad Clanom 6 Medunarodnog pakta o ekonom- skim, socijalnim i kulturnim pravima od- reduje se pravo na rad, koje ukljucuje pravo svakog lica na priliku da zaraduje za ivot ra- dom koji je slobodno izabralo i prihvatilo. Me- re koje treba preduzeti ... za postizanje punog ostvarenja ovoga prava moraju ukljuciti pro- grame tehnickog i strucnog vodstva i obuke. Rad: pravo ili obaveza? Zato nam treba ljudsko pravo na neto to je obaveza, vezana uz mentalni ili fizicki napor? Zbog tih negativnih implikacija cesto se jav- ljaju nejasnoce u vezi s pojmom prava na rad. Rad je usko povezan s ljudskim dostojan- stvom i ucecem pojedinca u drutvu, dok ne- zaposlenost moe da dovede do ozbiljne fru- stracije, pa cak i depresije. Rad moe biti i sredstvo samoostvarenja i doprinosi razvoju licnosti. Pravo na rad obezbeduje da niko ne bude iskljucen iz sveta rada per se, tj. ovo pravo od- nosi se najvecim delom na pristup radu, ali ta- kode pokriva i zatitu od nepotenog ot- putanja. Medutim, ono ne ukljucuje jemstvo na rad. Nezaposlenost postoji u svim drava- ma, ali vlade treba da preduzmu mere svim odgovarajucim sredstvima kako bi postigle postupno puno ostvarenje prava na rad (clan 2 Medunarodnog pakta o ekonomskim, soci- jalnim i kulturnim pravima). Pravo na pravedne i povoljne uslove rada Clan 7 Medunarodnog pakta o ekonom- skim, socijalnim i kulturnim pravima ... Drave ugovornice ... priznaju pravo svakome na ... pravedne i povoljne uslove rada kojima se obezbeduje ... pravedna plata i jednaka na- knada za rad iste vrednosti bez ikakvog razli- kovanja ...; pristojan ivot ... bezbedne i zdra- ve radne uslove, svakome jednaka mogucnost napredovanja u zaposlenju na odgovarajuci vii stepen ...; odmor, slobodno vreme i ra- zumno smanjenje radnih sati ... Ovim clanom, izmedu ostalog, predvida se minimalna naknada koja garantuje pristojan ivot i pravedne i povoljne uslove rada. Usko je povezan s velikim brojem konvencija koje je usvojila Medunarodna organizacija rada, a koje takode koristi Komisija za ekonomska, socijalna i kulturna prava u svrhu konkretizo- vanja obaveza drava koje proizlaze iz ove od- redbe. RAD Pravo na osnivanje sindikata i ukljucivanje u radnicke sindikate Clan 8 Medunarodnog pakta o ekonom- skim, socijalnim i kulturnim pravima ... Drave ugovornice priznaju svakome pravo da osniva sindikate i pristupi sindikatu po svom izboru ... radi unapredenja i zatite svo- jih ekonomskih i socijalnih interesa ...; pravo na trajk ... Okupljanje u organizacije uvek je bio nacin na koji su ljudi pojacavali svoju sigurnost, bi- lo na radnom mestu, ili u zajednici ili naciji. Clan 8 Pakta usko je povezan uz pravo na slo- bodu udruivanja. Pravo na zajednicko prego- varanje cini slobodu udruivanja efikasnom u svetu rada. Ova prava smatraju se tako vanim zato to cesto sadre kljuc za ostva- renje ostalih osnovnih prava i prava na radu. Ipak, ona nisu javno priznata i obavezna kao to je, na primer, nastojanje na suzbijanju decjeg rada. Jednakost postupanja i prava nediskriminacije Kad raspravljamo o pravima u vezi s radom, ne moemo izostaviti odredbe o nacelima ne- diskriminacije i jednakosti postupanja. Pravi- la o nediskriminaciji i jednakom postupanju prevladavaju u citavom zakonodavstvu o soci- jalnim pravima. Posebnu panju treba poklo- niti pravilima koja obezbeduju jednako postu- panje prema enama na tritu rada. Modul Ljudska prava ena. Vano dostignuce u priznavanju jednakih pra- va ena u pristupu ekonomskim prilikama bi- lo je usvajanje Konvencije UN o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW), medunarodnog instrumenta koji se takode bavi reproduktivnim pravima ena. Radi sprecavanja diskriminacije ena u pogledu braka ili majcinstva i obezbedenja njihovog prava na rad, drave ugovornice moraju za- braniti otputanje zbog trudnoce ili porodiljs- kog odsustva, kao i diskriminaciju u pogledu braka. Zatim, one moraju uvesti placeno po- rodiljsko odsustvo ili porodiljsko odsustvo sa slicnim socijalnim povlasticama bez gubitka zaposlenja. Nivoi obaveza Krajnje dejstvo medunarodnih instrumenata uvek je uslovljeno merama koje vlade predu- zimaju kako bi sprovele svoje medunarodne pravne obaveze. Dunosti drava u vezi s gore navedenim pra- vima ukljucuju: obavezu potovanja: Najosnovnija obaveza drava je da potuju slobodu od ropstva i prisilnog rada. Drugi ve- oma vaan aspekt je potovanje slobode udruivanja, ukljucivanja i osnivanja rad- nickih sindikata. Ta prava se cesto kre bu- duci da pomocu njih radnici mogu izvriti pri- tisak na dravu da sprovodi druga vana rad- nicka prava. obavezu zatite: Drave ugovornice obavezne su da odrede mi- nimalne standarde koji oznacavaju najnie dopustive uslove rada svakog radnika. Pravo na rad zahteva i zatitu od nepotenih ot- putanja, a drave u svakom slucaju moraju obezbediti zatitu od diskriminacije u pristu- pu radu. obavezu promovisanja: U vezi s pravom na rad, ova obaveza se moe shvatiti kao obaveza za olakavanjem pristu- pa radu, obezbedenjem strucnog vodstva i mogucnosti obuke. obavezu ispunjavanja: Iako je pravo na rad cesto pogreno shvaceno u tom pogledu, ono ne zahteva da drave jemce posao svakome, ali poziva drave da iz- raduju politike za ostvarenje uravnoteenog ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja, kao i punog i produktivnog zaposlenja. RAD 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA U ovom medunarodnom pravnom okviru ak- tivnosti na primeni treba uzeti u obzir razvoj i institucionalnu raznolikost ljudi koji na raz- licite nacine doivljavaju sve iri zajednicki svet rada. Poznata parabola o ribaru dobra je ilustracija za cinjenicu da rad ima razlicitu vrednost u razlicitim kulturnim sredinama i da mere za promenu obrazaca rada moraju bi- ti dobro uravnoteene. Parabola: Ribar Jednog kasnog popodneva neki ribar leao je na prekrasnoj plai, uz mree rasute po pesku, uivajuci u toplini sunca, gledajuci bljetavo plavetnilo mora. Upravo tada plaom je hodao neki turista. Pri- metio je ribara koji je sedeo na plai i odlucio da sazna zbog cega se ovaj ribar odmara ume- sto da se baci na posao i zaradi za ivot sebe i svoje porodice. Ovako nece uloviti puno ribe, rekao je turi- sta. Zato se ne da na posao, umesto da se izleava na plai? Ribar je podigao glavu, nasmeio se i odgovo- rio: A ta cu time dobiti? Pa, moe kupiti vece mree i uloviti vie ri- be!, odgovorio je turista. A ta cu onda dobiti time?, pitao je ribar i dalje se smeeci. Turista je odgovorio: Zaradice vie novca i moci ce sebi kupiti camac kojim ce moci ulo- viti jo vie ribe! I ta cu onda dobiti time?, opet je upitao ri- bar. Turista je vec bio iritiran ribarevim odgovori- ma. Kupice veci brod, uposliti ljude da rade za tebe!, rekao je. I ta cu onda dobiti time? Turista se poceo ljutiti. Pa zar ne razume? Moe izgraditi citavu flotu ribarskih brodova, ploviti po svetu, a tvoji radnici neka rade za te- be! I opet je ribar upitao: I ta cu onda dobiti ti- me? Turista je pocrveneo od besa i povikao na riba- ra. Pa zar ne razume da moe postati tako bogat da vie nikada ne bude morao raditi u ivotu! Moe provesti ostatak ivota sedeci na ovoj plai, gledajuci zalazak sunca. Nece vie ni o cemu morati da brine!. Ribar, i dalje se smeeci, pogledao ga je i re- kao: A ta misli da sada radim? 4. PRIMENA I PRACENJE Konvencije koje su drave potpisale obave- zujuce su. Ipak, efikasnost medunarodnih instrumenata zavisi od volje drava da ih sprovode putem nacionalnih zakona i da se ravnaju prema zakljuccima tela za pracenje. Ogranicene su mogucnosti sankcija prema dravi koja ne ispunjava svoje obaveze; pri- mena cesto zavisi od mobilizacije srama. U globalnoj ekonomiji slabi mehanizmi sprovodenja doveli su do ideje da se pove- zuju ljudska prava, posebno prava u vezi s radom, s trgovinom. To bi otvorilo mo- gucnost trgovinskih sankcija prema drava- ma koje kre medunarodne standarde. To pitanje je, medutim, veoma kontroverzno. Trgovinske sankcije prisilile bi drave da preduzmu mere, npr. zabrane decji rad, ali RAD obicno problemi zahtevaju puno sloenija Potrebno je spomenuti da osim navedene ko-tifikovao krenja Pakta i shodno tome naloio reenja. misije, postoji i posebna Komisija o slobodi dravama da se suzdre od buducih krenja udruivanja koja ispituje navodna krenja odnosnog prava. Za sprovodenje medunarodnih standarda prava sindikata. Predstavke se mogu uloiti Ipak, jo uvek nije moguce da pojedinci ili Medunarodna organizacija rada i UN od-protiv bilo koje vlade, bez obzira na to da li je-grupe podnesu formalne pritube Komitetu reduju razlicite postupke nadzora i tubi. ste ili nije ratifikovala doticnu konvenciju. Od na krenja njihovih prava. svog osnivanja 1950. godine Komisija je bila Drave ugovornice konvencija Medunarodne uspena u donoenju zakonskih amandmana, organizacije rada treba povremeno da podno-ponovnom nametanju otputenih radnika i u se izvetaje koje analizira i tumaci Komisija putanju na slobodu pritvorenih clanova sin- strucnjaka za primenu konvencija i prepo-dikata. ruka. Izvetaji Komisije se potom podnose godinjoj Medunarodnoj konferenciji o radu. Telo UN koje prati odgovarajucu primenu Iako se ovaj postupak moda cini nedelotvor-Medunarodnog pakta o ekonomskim, socijal- nim instrumentom primene, od 1967. godine nim i kulturnim pravima je Komisija o eko- primeceno je oko 2.000 promena u nacional-nomskim, socijalnim i kulturnim pravima. nim radnim i socijalnim zakonodavstvima u Za razliku od drugih ugovornih tela za ljud- vie od 130 zemalja! ska prava, ta komisija nije osnovana samim Osim tog mehanizma nadzora, Medunarodna instrumentom, nego joj je 1985. godine Eko- organizacija rada omogucuje dva tubena nomski i socijalni savet UN (ECOSOC) pove- postupka za primenu standarda rada. Prvi rio pracenje sprovodenja Pakta. Cini je 18 ne- postupak doputa organizacijama poslodava-zavisnih strucnjaka. ca ili radnika da uloe predstavku protiv Drave potpisnice Pakta moraju podnositi iz- drave clanice. Drugi postupak doputa vetaje svake pete godine, isticuci sudske, po- dravama clanicama da uloe predstavku pro-liticke i druge mere koje su preduzele u svrhu tiv drugih drava clanica. Posle toga moe se garantovanja ekonomskih, socijalnih i kultur- osnovati istrana komisija. Zakljucke tih ko-nih prava. Nakon to izvetaji budu prouceni misija redovno primaju vlade drava na koje u Komitetu i preko diskusija sa delegatima od- se slucaj odnosi. nosne drave, Komitet objavljuje svoje za- kljucke. U nekoliko slucajeva Komitet je iden- RAD DOBRO JE ZNATI 1. DOBRA PRAKSA Medunarodni program za ukidanje decjeg rada (IPEC) Medunarodna organizacija rada razvila je Medunarodni program za ukidanje decjeg ra- da (IPEC). Radeci zajedno s nacionalnim vla- dama, kao i s nevladinim organizacijama, Or- ganizacija razvija posebne programe, vodeci racuna o sloenosti pitanja i neophodnosti promiljenih i doslednih metoda za isprav- ljanje problema. IPEC ima za cilj da pronade alternative decjem radu, na primer, pokretan- jem programa za povlacenje dece iz rada i obezbedenje obrazovnih alternativa deci, kao i obezbedenje drugih izvora zarade i sigurno- sti njihovim porodicama. Tokom desetogo- dinjeg postojanja, IPEC je uspeo da poveca operativno delovanje od pocetnih 6 do trenut- no 82 zemlje. Globalne procene o broju ekonomski aktivne dece starosti od pet do sedam godina u 2000. godini Starosna Udeo broja zaposlenih u grupa ukupnom stanovnitvu (%) 5 - 9 12,2 10 - 14 23,0 Ukupno (5 - 14) 17,6 15 - 17 42,4 Ukupno (5 - 17) 23,0 IZVOR: MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA U saradnji sa Africkom fudbalskom konfede- racijom i organizatorima Africkog kupa nacija (COCAN), IPEC je sproveo veliku kampanju kako bi podigao svest o pitanjima rada dece povodom fudbalskog prvenstva u Maliju 2002. godine. Jednostavnom i jasnom poru- kom Crveni karton decjem radu, razumlji- vom svakome ko poznaje fudbal, kampanja se sluila raznim medijima videom, popular- nom muzikom i tampom, distribucijom pu- tem televizije, radija, dve medunarodne avio- kompanije i samim fudbalskim utakmicama kako bi dospela do miliona ljudi u Africi i van nje. Aktivnosti su se sprovodile u 21 africkoj dravi, pa su nacionalni mediji vie drava da - li veliki publicitet kampanji. Pretpostavlja se da je 12 miliona ljudi culo poruku u Keniji pet miliona u Zambiji. U nekim africkim zem - ljama, poput Egipta i Gane, oduevljenost kampanjom bila je tako velika da je i dalje pri - sutna u mnogim nacionalnim i lokalnim fud - balskim takmicenjima i drugim javnim mani - festacijama. DA LI STE ZNALI DA.. ... oko 250 miliona dece starosti od 5 do 14 go- dina radi ili puno radno vreme, ili pola radnog vremena. To znaci da od 100 dece na svetu, njih 16 zaraduje za ivot. ... skoro polovina njih, otprilike 120 miliona, radi puno radno vreme, svaki dan, tokom ce- le godine. ... 70% te dece radi u poljoprivredi. ... 70% te dece radi u opasnim uslovima. ... od tih 250 miliona dece, oko 50 60 milio - na starosti od 5 do 11 godina radi, po definici - ji, u opasnim situacijama, uzimajuci u obzir njihovu starost i osetljivost. ... rad dece cest je i u razvijenim zemljama. Sjedinjenim Americkim Dravama, na primer, vie od 230.000 dece radi u poljoprivredi, 13.000 u fabrikama koje eksploatiu radnike. IZVOR: UJEDINJENE NACIJE RAD Kodeks ponaanja velikih kompanija u vezi s radom i ljudskim pravima Multinacionalne kompanije ne mogu vie iz- begavati odgovornost za svoje delovanje. Po- troaci i nevladine organizacije vre veliki pri- tisak na njih kako bi poboljali uslove rada u svojim kompanijama. Taj pritisak sve cece vodi usvajanju kodeksa ponaanja velikih kompanija, koji ukljucuju ljudska prava, rad- ne standarde kao i ekoloka pitanja. Za dalje primere pogledajte http://ww1.umn.edu/humanrts/links/sicc.html Najpoznatiji primer verovatno su Uslovi poslo- vanja i smernice za izbor zemlje kompanije Levi Strauss & co. namenjeni saradnicima i dobavljacima. Oni pokrivaju, izmedu ostalog, profesionalnu sigurnost i zdravlje, slobodu udruivanja, plate i povlastice, radno vreme, decji rad, prisilni rad i nediskriminacione po- stupke pri zapoljavanju. Ti napori sigurno imaju pozitivan uticaj na drutvene okolnosti, ali cesto ne tee veoma visokim standardima, kakvi su predvideni medunarodnim instrumentima za ljudska prava, nego zadovoljavaju nacionalne stan- darde. Uprkos tome, predstavljaju korak u pravom smeru, u susret povecanoj drutvenoj odgovornosti. Etiketiranje proizvoda Etiketiranje proizvoda proizvedenih u skladu s dobrom drutvenom praksom sve cece se istice kao doprinos boljoj drutvenoj praksi i zatiti ljudskih prava. Na taj nacin po- troacima se omogucuje da svojom kupov- nom moci uticu na proizvodnu praksu kako bi je podrali. Inicijative za etiketiranje proiz- voda danas postoje u 17 zemalja, vecinom u Evropi i Severnoj Americi, a medu proizvodi- ma koji se tako obeleavaju su kafa, cokolad- ni napici, cokolada, sok od pomorande, caj, med, ecer i banane. c Rugmark, na primer, svet- ska neprofitna organizacija koja deluje na ukidanju decjeg rada, prua prilike za obrazovanje deci u Indi- ji, Nepalu i Pakistanu. Eti- keta RUGMARK garantuje da u proizvodnji tepiha ili prostiraca nije ko- ricen nelegalni rad dece. Zadubina Fairtrade postoji ka- ko bi obezbedila bolje uslove za proizvodace Treceg sveta koji su marginalizovani, ili u loijem poloaju u odnosu na druge. Zadubina dodeljuje etiketu marke FAIRTRADE proizvodima koji ostvaru- ju medunarodno priznate standarde potenog poslovanja. Roba s tom etiketom prodaje se u vecini velikih evropskih trgovackih lanaca. Globalni sporazum Neka na izbor bude ujediniti snagu trita sa autoritetom sveoptih nacela. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN Globalni sporazum (GC) zasniva se na ideji koju je predloio generalni sekretar UN Kofi Annan u obracanju Svetskom ekonomskom forumu 31. januara 1999. godine, pozivajuci poslovne kompanije da se pridravaju sve- optih i opteprihvacenih vrednosti. Novom trendu odgovornosti velikih kompanija nedo- stajao je medunarodni okvir za pomoc kom- panijama u razvijanju i promovisanju global- RAD nog upravljanja zasnovanog na vrednostima. Taj nedostatak ispunio je Globalni sporazum, odlicno prihvacen u poslovnom svetu. On postavlja devet glavnih vrednosti, obuhva- tajuci pitanja ljudskih prava, rada i okoline. U vezi s radom ukljucuje obaveze potovanja najosnovnijih radnih standarda Medunarod- ne organizacije rada. sloboda udruivanja i stvarno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje ukidanje svih oblika prisilnog ili prinudnog rada stvarno ukidanje rada dece, ukidanje diskriminacije u pogledu za- poljavanja i zanimanja. Medunarodna organizacija rada pomae u ob- likovanju konkretnih mera za promovisanje tih standarda na efikasan nacin. Webstranica http://www.unglobalcompact.org prua lak pristup informacijama o nacelima te inicijative, ukljucujuci popis kompanija koje ucestvuju u njoj. Otkada je pokrent Globalni sporazum, pristupilo mu je stotine kompanija i organizacija. Globalni sporazum je dobrovoljni skup nacela. Iako je optepriznat kao pozitivan ko- rak u podsticanju korporacija na odgovorno delovanje, neki sumnjaju u njegovu efika- snost u praksi. Kriticari tvrde da su izazovi efikasnosti inicijative nedostatak pravno oba- vezujucih standarda, nezavisnog pracenja i mehanizama sprovodenja, kao i nejasnoce u pogledu znacenja samih standarda. 2. TRENDOVI Zone proizvodnje radi izvoza (EPZs): Radi privlacenja stranih ulagaca, sve vie ze- malja osniva takozvane zone slobodne trgovi- ne, koje nude izuzeca ne samo od fiskalnih poreza nego i od odgovornosti za pridravan- je zakona koji tite prava radnika. Iako multi- nacionalne kompanije imaju koristi od niskih trokova radne snage, radnici hrle u te zone zbog toga to su plate ipak vece nego za istu vrstu posla van tih zona. Medutim, ostali rad- ni uslovi mogu biti manje zadovoljavajuci, na primer, bezbednosni i zdravstveni uslovi. Ne- potovanje protivpoarnih pravila, nepristu- pacnost stanice za pruanje hitne medicinske pomoci, kao i nesigurna postrojenja samo su neki od problema koji se javljaju u zonama proizvodnje radi izvoza. Uslovi su se svakako poboljali porastom publiciteta, ali problemi i dalje traju. Zone proizvodnje radi izvoza postoje u naj- manje 70 zemalja. U svetu postoji 845 zona koje zapoljavaju 27 miliona radnika. IZVOR: UNDP 2000. Propadanje sindikata U nekim razvijenim zemljama broj cla- nova u radnickim sindikatima mali je kao nikad do sada. Na primer, u SAD je samo oko 15% rad- nika ukljuceno u radnicke sindikate. Snaga sindikata mnogo je manja ne- go u ne tako dale- koj prolosti. U vecini zemalja u razvoju sloboda udruivanja u sin- dikate jedva da i postoji; prepreke raznih vrsta postavljaju se na put organizovanju radnika, a u nekim zemljama nasilje, mucenje, proizvol- jna ubistva i hapenja rutinski se koriste u sprecavanju radnika da se udrue u traenju svojih prava. Povecana medunarodna pokretljivost: mi- gracije radnika Siromatvo i nasilje danas prisiljavaju milione ljudi da napuste svoje domovine u potrazi za boljom buducnocu. Taj trend je u porastu zbog nesrazmere u ekonomskom razvoju. Radnici migranti cesto su izloeni raznim ob- licima diskriminacije i eksploatacije. Ukupno postoji 150 miliona migranata, koji predstavljaju 2% svetskog stanovnitva. Njih 50 miliona ivi u Africi. Prema Medunarodnoj organizaciji rada vie od 100 miliona migrana- ta su radnici, ukljucujuci veoma veliki udeo ena (47,5%). Osim toga, raste broj radnika na crno, tj. bez dozvole (30 do 40 miliona). Ove brojke ce verovatno porasti, osim ako se nejednakosti u naem globalizovanom svetu ne budu reavale na odgovarajuce nacine. Relevantne konvencije o radnicima migranti- ma Medunarodne organizacije rada (konven- cije 97 i 143) ratifikovao je naalost relativno mali broj zemalja zbog toga to se drave bo- je daljeg uslovljavanja svoje imigracone politi- ke. Pozitivan razvoj predstavlja stupanje na snagu Konvencije UN o zatiti prava svih rad- nika migranata i clanova njihovih porodica u januaru 2002. godine (zahvaljujuci tome to ju je ratifikovao Istocni Timor, predena je kri- ticna granica od 20 drava clanica), to otvara bolje izglede migrantima u celom svetu. Mladi cine vie od 40% svih nezaposlenih u svetu. Danas u svetu ima otprilike 66 miliona nezaposlenih mladih ljudi to je gotovo 10 miliona vie nego 1965. godine. Nedovoljna zaposlenost je jo jedan rastuci problem. Vecina novih poslova slabo su placeni i nestabilni. Mladi ljudi sve vie se obracaju neformalnom sektoru za zaradivanje za ivot, uz malu, ili nikakvu zatitu posla, povlastice ili izglede za buducnost. KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN, 2001. Nezaposlenost mladih Jedan od zastraujucih problema s kojim se podjednako suocavaju razvijene zemlje i zemlje u razvoju, predstavlja veliki broj neza- poslenih mladih ljudi, koji i dalje raste. Najvie pogodena podrucja su juna Evropa (Grcka, Italija i panija), istocna Evropa (po- sebno Bugarska, Letonija, Makedonija i Poljs- ka) i Karibi (ukljucujuci Jamajku i Trinidad, kao i Tobago). Medutim, nezaposlenost mla- dih nije velika u svim zemljama. U Austriji, Japanu, Meksiku, Singapuru, Junoj Koreji i Tanzaniji nezaposleno je manje od jednog na 12 mladih radnika, pa je razlika izmedu stopa nezaposlenosti mladih i odraslih relativno mala. (Podaci o zemljama preuzeti su od Medunarodne organizacije rada i odnose se na 1997. godinu ili prethodne godine.) ... prema proceni Ujedinjenih nacija, danas u svetu ivi vie od 510 miliona devojaka i 540 miliona mladica. ... to znaci da otprilike svaka peta osoba u sve- tu ima izmedu 15 i 24 godine, tj. mladi cine skoro 18% svetskog stanovnitva. ... u proseku, skoro svuda, na svaku nezapo- slenu odraslu osobu dolaze dve mlade osobe bez posla. ... otprilike 70 miliona mladih u svetu je neza- posleno, prema proceni Medunarodne organi- zacije rada. ... u zemljama tako razlicitim kao to su Ko- lumbija, Egipat, Italija i Jamajka, od tri mlade osobe, vie od jedne je nezaposleno - tj. smatraju da su bez posla, u potrazi za poslom i/ili su slobodne za posao. Pojave poput dugotrajne nezaposlenosti pro- uzrokuju drutvene potekoce, a posledice nezaposlenosti mladih mogu biti ozbiljne. Nezaposlenost mladih cesto je povezana s ozbiljnim drutvenim problemima, kao to su nasilje, kriminal, samoubistvo i zloupotre- ba droga i alkohola, to cini zatvoreni krug. Efikasna politika i programi za mlade treba da se paljivo usmere kako bi uzeli u obzir posebne mogucnosti, potrebe i razlike. RAD RAD ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: ENE DECA RAD DEO I: UVOD Ova aktivnost ukljucuje igru uloga o pitanji- ma reproduktivnih prava ena na radnom me- stu. Reproduktivna prava ukljucuju pravo na izbor da li se ele da imaju ili nemaju deca. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: Cilj ove igre je da poveca znanje o reproduk- tivnim pravima ena. Ucesnicima se eli po- kazati kako se oseca diskriminisano lice i promovisati jednakost, pravicnost i odgovor- nost. Ciljna grupa: mladi, odrasli Velicina grupe/organizacija: 15 - 25 Vreme: oko 1 1/2 sat Potrebne vetine: kriticko miljenje, izgrad- nja stavova, jezicke vetine i empatija DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod u temu: Naglas procitajte scenario za igru uloga Maria je nezaposlena vec skoro godinu dana i intenzivno trai novi posao. Pre deset dana bila je na intervjuu za posao koji bi bio idea- lan za nju. Sve je teklo dobro i posao joj je po- nuden. Kompanija je zatraila da ode na sa- stanak s gospodinom W., kadrovskim referen- tom, kako bi potpisala ugovor. Za vreme inter- vjua vec su joj bile objanjene dunosti i osta- la pitanja u vezi s poslom, ali ba kad se Ma- ria spremala da potpie ugovor, gospodin W. rekao je da je uslov za posao potpisivanje iz- jave da nece roditi dete u sledece dve godine. Odvijanje igre uloga: Podelite ucesnike u manje grupe (4 - 6 oso- ba u svakoj grupi). Procitajte naglas scenario i dajte svakoj gru- pi dvadeset minuta da odluce o zavretku price i razrade je u igru uloga. Igra uloga treba da pocne sastankom izmedu Marie i gospodina W. i ne sme da traje vie od 5 mi- nuta. Pozovite svaku grupu da izvedu svoju scenu moete se takode koristiti sledecim meto- dama: Zamena uloga: bez upozorenja zaustavite akciju, zamolite glumce da zamene uloge i nastave akciju od tog trenutka. Sprovedite temeljno propitivanje o tome. Ponovno odigravanje: posle igre uloga pro- menite situaciju (npr. ne moete da zatrud- nite, vec ste trudni...) i zatraite od ucesni- ka da ponovo odigraju istu scenu s tom pro- menom. Komentare ostavite za propitivanje. Povratna informacija: Zatraite povratnu informaciju od svake manje grupe (kako su razvili igru uloga, da li je bilo teko?), zatim razgovarajte o impli- kacijama i o tome ta treba uciniti u vezi s diskriminacijom te vrste. Da li je koga iznenadila takva situacija? Na kakav su se zavretak grupe odlucile (re- alisticni zavretak?; dobre strane loe stra- ne?; da li je bolje biti nepopustljiv, agresivan ili posluan?) Koja prava imaju ene u vaoj zemlji (poseb- no kad zatrudne?) Zato je kompanija reagovala na takav nacin; da li je to bilo poteno?) Da li je dolo do krenja ljudskih prava? Ako jeste, kojih prava? Da je Maria mukarac, da li bi joj se dogodi- la ista stvar? Na koji nacin mukarci vide ovaj problem; da li se njihova videnja razlikuju od videnja ena? RAD ta se moe uciniti za promovisanje i zati- tu reproduktivnih prava ena? Metodoloki saveti: Objasnite grupi ta su reproduktivna prava. Moda biste mogli da pokuate da formira- te grupe po polu, koje bi mogle doci do pro- vokativnijih zakljucaka. Imajte na umu da moe doci do rasprave o pobacaju, to zahteva od ucesnika da odba- ce stereotipe i unapred izgradene stavove. Predlozi za varijacije: Pocnite s dva dobrovoljca koji ce odigrati igru uloga, dok ostatak grupe posmatra. Zaustavite izvodenje u odredenim trenuci- ma i zatraite komentare. Neka posmatraci zamene uloge s glumcima. Uvedite druge likove u situaciju (suprug, predstavnik sindikata). Neka grupa istrai reproduktivna prava u vaoj zemlji (intervjui, ucece u scenskim prikazima ljudskih prava na javnim mesti- ma pozovite posmatrace neka se ukljuce). DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: socijalna prava, rodna jednakost, diskrimina- cija, ksenofobija Izvori: Preradeno iz: Kompas: Prirucnik o obrazovanju mladih za ljudska prava. 2002. Strasbourg Cedex: Council of Europe Publis- hing. AKTIVNOST II: EKONOMSKA PRAVDA DEO I:UVOD Raspodela bogatstva i moci u drutvu obicno utice na mogucnosti pojedinca za potpuno ostvarenje svojih ljudskih prava i ivot u do- stojanstvu. U ovom slucaju ucesnici ispituju zamisao pravednosti sa osvrtom na vlastitu situaciju. Uspostavljaju veze izmedu svoje odece i ljudi koji je izraduju. Tip aktivnosti: studija slucaja DEO II: OPTE INFORMACIJE O STUDIJI SLUCAJA Ciljevi i zadaci: Ova aktivnost pomae ucesnicima da poveu svoju odecu i ljude koji je izraduju. Osim to- ga, postavljaju pitanja o naim odgovornosti- ma. Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/ organizacija: oko 25 Vreme: oko 1 1/2 sat Materijal: veliki blok na preklapanje ili ploca, flomasteri ili kreda, pitanja za raspravu Umnoeni materijal: tekst matematika majice Potrebne vetine: analiza, razmiljanje, je- zicke vetine i vetine kriticnog miljenja, vetina pisanja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O STUDIJI SLUCAJA Uvod u slucaj: Matematika majice (umnoeni materijal): Majicu koja se prodaje za 20 dolara u Sjedin- jenim Americkim Dravama proizvela je RAD medunarodna kompanija u jednoj od svojih Uputstva za studiju slucaja: Ocena slucaja: fabrika u El Salvadoru. Ova fabrika je primer Zagrevanje: Objasnite grupi da na osnovu gore opisanog maquiladore, tj. fabrike u stranom vlasnitvu Zamolite polovinu clanova grupe da provere slucaja treba da ocene istinitost tvrdnje ko- koja sastavlja proizvode za izvoz. Salvadorski etikete na svoj odeci koju nose. Nacinite popis ju cesto izricu prodavci odece kada se od radnici su za izradu majice bili placeni 0,56 (blok, papir, ploca) i zapiite sve podatke o njih trae bolje plate za radnike koji proiz- dolara po satu. U proseku radnik moe da etiketama i zemljama u kojima je odeca iz-vode nau odecu. Oni cesto tvrde da plate saije otprilike 4,7 majica za sat vremena. radena. Kada zavrite s popisom, zamolite moraju ostati niske kako bi potroaci mogli ucesnike da analiziraju rezultate. U skoro sva-dobiti jeftine proizvode. Koristeci se gornjim podacima, izracunajte kom slucaju pokazuje se da je najvie odece Dajte studiju slucaja svima, ucesnici odgo- sledece: proizvedeno u siromanim zemljama. Raspra-varaju na pitanja u parovima. Koliko radnik dobije po majici? vite s citavom grupom o sledecim pitanjima: Podelite svakoj grupi sledeca pitanja: Da li biste bili spremni platiti vie za maji- Godine 1994. salvadorska vlada izracunala je KO cu? Ako jeste, koliko? da je za izdravanje porodice na granici mislite da je proizveo vau odecu, suncane Da li su prekrena ljudska prava iz Univer- preivljavanja potrebno oko cetiri plate koje naocare, cipele, dugmad, patentne zatva-zalne deklaracije o ljudskim pravima? Nave- dobije radnik u maquiladori. race, ostale ukrase ... ? dite tacne clanove. Ako bi se plate radnika povecale za cetiri Mislite li da je to bio mukarac, ena, de- Zato proizvodaci prodaju robu u zapadnim puta, koliko bi zaradivali po satu? te??? zemljama, a proizvode je u El Salvadoru? Koliko bi zaradivali po majici? Ko treba da snosi odgovornost za obez- Ako bi kompanija uracunala ovo povecanje KAKVE bedenje plata salvadorskim radnicima, do- trokova u cenu majice, koliko bi majica plate mislite da su primili ti radnici? voljnih za izdravanje sebe i svoje porodice? kotala? uslove rada imaju? Raspravite o tim pitanjima u grupi. Sada zamislite da se plate radnika povecaju Ispiite rezultate na blok/plocu. deseterostruko: Kolika bi bila zarada po satu? Koliko bi zaradivali po majici? Ako bi kompanija uracunala ovo povecanje trokova u cenu majice, koliko bi trebalo platiti za jednu majicu? RAD Povratna informacija: Postavite pitanje za zakljucke: Koje ste informacije danas ovde culi, a koje cete posebno zapamtiti kao znacajne? Pokuajte da iskaete svoje osecaje jednom recju ili recenicom. Zamolite ucesnike da odgovaraju redom. Metodoloki saveti: Opisi pojedinog slucaja cesto se koriste za po- kretanje snanih rasprava. U ovom slucaju neophodno je stvoriti okolinu poverenja i potovanja kako bi ucesnici ucestvovali u ras- pravi. Stoga citava grupa treba da izloi nacela rasprave za koja smatraju da bi svi tre- balo da ih slede. Ispiite sve predloge i izloite ih negde gde svi mogu da ih vide. Predlozi za varijacije: Neka cela grupa izvede neku (besmislenu) vebu. Podelite nalepnice koje oznacavaju pol, starost i koliko ta osoba zaraduje za svoj rad (npr. 10 slatkia za pet minuta rada; 2 slat- kia za 10 minuta ...). Kad je zadatak zavren, platite svakoj osobi prema starosti, polu i ona- ko kako je oznaceno na njihovim listicima. Iz- brojte novac (slatkie) naglas tako da svi vide koliko drugi dobijaju za ISTI posao koji je SVAKO izvrio. Razgovarajte o tome kako se osecaju. Podelite matematiku majice. DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: socijalna, politicka i ekonomska prava IZVORI: PRERAENO IZ: DAVID A. SHIMAN. 1999. EKONOMSKA I SO- CIJALNA PRAVDA. GLEDITE LJUDSKIH PRAVA. MINNESOTA: RESURSNI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA PRI UNIVERZITETU U MINESOTI. RAD REFERENCE Anti-Slavery and ICFTU. 2001. Forced Labour in the 21st Cen- tury. London: Anti-Slavery International. Anti-Slavery International: http://www.antislavery.org Craven, Matthew. [1995] 2002. The International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, A Perspective on its Development. Oxford: Clarendon Press. Deutsche Gesellschaft fr die Vereinten Nationen. 2001. Menschenrechte und menschliche Entwicklung. Anregungen zur Arbeit mit dem UNDP-Bericht ber die menschliche Entwic- klung 2000 in Schulen. Bonn: DGVN. Drzewicki, Krzystof. 2001. The Right to Work and Rights at Work. Uredili Eide, Asbjorn, Catarina Krause i Allan Rosas. Economic, Social and Cultural Rights, A Textbook. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Goldewijk, Berma Klein, Adalid Contreras Baspineiro i Pa- ulo Csar Carbonari. 2002. Dignity and Human Rights, The Implementation of Economic, Social and Cultural Rights. Ant- werp: Intersentia. Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic, Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Do- stupno na adresi: http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/cir- cle/toc.htm International Labour Office. 1999. Decent Work. Internatio- nal Labour Conference, 87th Session 1999. Geneva: ILO Publi- cations. International Labour Office. 2000. Your voice at Work. Global Report under the Follow-up to the ILO Declaration on Funda- mental Principles and Rights at Work. Geneva: ILO Publicati- ons. International Labour Office. 2001. Stopping forced labour, Global Report under the Follow-up to the ILO Declaration on Fundamental Prinicples and Rights at Work. Geneva: ILO Pu- blications. Leary, Virginia A. 1995. A Violations Approach to the Right to Work (Labour Rights). Uredili Van Boven, Theo, Cees Flin- terman i Ingrid Westendorp. The Maastricht Guidelines on Vi- olations of Economic, Social and Cultural Rights. SIM Special No. 20, Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights. Leary, Virginia A. 1998. Globalisation and Human Rights. Uredio Symonides, Janusz. Human Rights: New Dimensions and Challenges. Aldershot: Dartmouth Publishing Company Limited. Levin, Leah. [1981] 1996. Human Rights. Questions and An- swers. Paris: UNESCO Publishing. McChesney, Allan. 2000. Economic, Social and Cultural Rights. New York: American Association for the Advancement of Science. Shiman, David A. 1999. Economic and Social Justice. A Hu- man Rights Perspective. Minneapolis: The Human Rights Reso- urce Center. United Nations Development Programme. 2000. Human De- velopment Report. Human Rights and Human Development. New York: Oxford University Press. United Nations. 1996. The Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Fact Sheet No. 16. Geneva: United Nati- ons. United Nations. 1998. The United Nations in our daily lives, A brief description of the UN and its Specialized Agencies. Ge- neva: United Nations Publishing. United Nations. 2001. We the peoples: the Role of the United Nations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. New York: UN Publishing. ILO. What are International Labour Standards? Dostupno na adresi: http://www.ilo.org/public/english/standards/norm/whata- re/index.htm DODATNE INFORMACIJE Anti-Slavery International: http://www.antislavery.org Bread and Roses: http://www.bread-and-roses.com/ China Labour Bulletin http://www.china-labour.org.hk Child Workers in Asia http://www.cwa.tnet.co.th Global March Against Child Labour: http://www.globalmarch.org/ International Confederation of Free Trade Unions: http://www.icftu.org International Labour Organisation: http://www.ilo.org International Organization for Migration: www.iom.int The Anti-Slavery Portal: http://www.iabolish.com The Concerned for Working Children (CWC): http://www.workingchild.org/htm/cwc.htm The Fairtrade Foundation: http://www.fairtrade.org.uk/ The Reference Centre on Corporate Social Responsibility: http://www.csreurope.org/home/default.asp UNICEF: http://www.unicef.org/crc/ SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA Svako ima pravo na slobodu izraavanja: pod tim pravom podrazumeva se sloboda traenja, primanja i irenja obavetenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem tampe ili u umetnickom obliku, ili ma kojim drugim sredstvom po svom izboru. CLAN 19 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA PRICA ZA ILUSTRACIJU Nae prirodno pravo je da se koristimo perom i jezikom uprkos opasnosti, riziku i neizvesnosti. SLOBODA MEDIJA U RECNIKU FILOZOFIJE (1764) Kao odgovor na tragicne dogadaje u moskov- skom pozoritu u oktobru 2002. godine, ruski parlament je po hitnom postupku na zahtev predsednika Rusije usvojio novi zakon, pre- ma kome je ruska vlada ovlacena da ogra- nici izvetavanje o teroristickim napadima u Rusiji Dr. Manorani Saravanamuttu je majka Ric- harda de Zoysa, novinara koji je bio otet i ubi- jen u ri Lanki u februaru 1990. godine. Dr. Saravanamuttu je pokrenula kampanju da bi obelodanila istinu o ubistvu svog sina. Priba- vila je podatke i obavestila nadlene da pokre- nu istragu o ubistvu, ali jedini odgovor koji je ikada dobila bilo je pismo u kome se navodi: Oplakujte smrt svoga sina. Kao majka to mo- rate uciniti. Bilo koji drugi korak imace za re- zultat vau smrt u najneocekivanijem trenut- ku Jedino vas cutnja moe zatiti. (Jan Ba- uer, Jedino vas cutnja moe zatiti; ene, slo- boda izraavanja i jezik ljudskih prava, Medunarodni centar za ljudska prava i demo- kratski razvoj 1996) U novembru 2002. godine Fond za humanitar- no pravo u Beogradu obavestio je javnost da je gradonacelnik jednog grada u Srbiji otvoreno pretio da ce ubiti i unititi novinara i njego- vu porodicu zbog izvetavanja o njegovoj umeanosti u mutne poslovne transakcije. Kad je clanak objavljen, policija je bez ikakvog naloga privela novinara na ispitivanje. Protiv njega je takode podignuta tuba za klevetu i naknadu tete. PITANJA ZA RASPRAVU 1. Koja su ljudska prava u navedenim primeri- ma bila prekrena i ko ih je krio? 2. Zbog kojih razloga je moguce ograniciti slobodu izraavanja i slobodu medija? 3. ta bi trebalo uciniti da se na efikasniji nacin zatite ove slobode? 4. ta mogu uciniti rtve krenja ljudskih pra- va? 5. Koje su obaveze odgovornih novinara? SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA POTREBNO JE ZNATI 1. ODNOS PROLOG I SADANJEG Sloboda miljenja i izraavanja ukljucujuci slobodu primanja i irenja informacija i ide- ja putem bilo kojeg sredstva javnog informi- sanja i bez obzira na granice, (clan 19 Uni- verzalne deklaracije o ljudskim pravima) jedno je od osnovnih ljudskih i politickih pra- va, koje je primereno ugradeno u sve instru- mente o ljudskim pravima. Koreni tog prava su u borbi za licne slobode u 18. i 19. veku, to je u to vreme bilo ugradeno u evropskim ustavima i ustavu SAD. Britanski filozof John Stuart Mill nazvao je slobodu tampe osigu- ranjem od korupcije i tiranskih vlada (O slo- bodi, 1859) To je takode ustavno pravo za de- mokratske sisteme u kojima svako, a ne samo dravljani, ima ljudsko pravo da kae ta mi- sli i kritikuje vladu. U januaru 1941. godine predsednik Roosevelt objavio je slobodu go- vora i izraavanja kao jednu od cetiri slobode na kojima ce se zasnivati buduci svetski pore- dak posle Drugog svetskog rata. Pristup i slo- bodan protok informacija preko granica su glavni elementi otvorenog i pluralistickog drutva. Ljudska bezbednost, sloboda izraavanja i sloboda medija Pod Slobodom od straha takode se podrazu- meva sloboda izraavanja vlastitog miljenja i sloboda medija. Buduci da se koncept ljudske bezbednosti, takode, zasniva na pravu poje- dinca da trai i dobija informacije i ideje bilo koje vrste, ukljucujuci i one koje se ticu kriti- ke vladajucih snaga, zastraivanja novinara i nadziranja medija kao glavnih pretnji ljudskoj bezbednosti. Nove pretnje ljudskoj bezbedno- sti, ali, isto tako, i nove mogucnosti dolaze s novim tehnologijama. Nova povezanost moe se koristiti u obra- zovne svrhe jednako kao za organizovani kri- minal. Medunarodne kampanje protiv upotre- be peadijskih mina i za Medunarodni kri- vicni sud se lake sprovode, ali novi rizici se javljaju u obliku kibernetskog kriminala. Kako ekonomije postaju zavisnije od novih tehnologija, tako se razvijaju novi oblici ukljucenosti i iskljucenosti. Na primer, Orga- nizacija za medije u jugoistocnoj Evropi, sa seditem u Becu (SEEMO), prigovarala je da Telekom Srbija ogranicava zakup internet- skih linija kako bi prisilio privatne internet operatere da se koriste internet uslugama Te- lekoma Srbija. Gospodine, ne delim vae stavove, ali cu rizikovati sopstveni ivot da biste imali pravo da ih izrazite. VOLTAIRE (1694-1778) CNN-faktor koji bilo koji sukob unosi nepo- sredno u dnevnu sobu, promenio je ulogu medija. Zbog vanosti javnog mnjenja, mediji su postali vaan deo ratnog pohoda, kao to se videlo u slucaju Kosova.Inforatovi i info- zabava predstavljaju trend po kome su in- formacije podredene drugim ciljevima. Stari i novi izazovi Sloboda informisanja, izraavanja i medija bi- la je narocito vana tokom hladnog rata, ka- da ljudi u socijalistickim zemljama istocne Evrope nisu imali pristup stranim ili nezavi- snim novinama i casopisima. Kasnije je kine- ska vlada pokuala ograniciti upotrebu satelit- skih antena kako bi sprecila svoje gradane da prate zapadnjacke kanale. I danas odredene zemlje ogranicavaju pristup Internetu kako bi sprecile svoje gradane da pretrauju web-stra- nice koje one smatraju nepoeljnima. Mediji mogu imati dvojaku ulogu onu koja omogucava i kri slobodu izraavanja. Uloga SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA medija moe biti obavetavanje o globalnim problemima, jacajuci globalnu solidarnost, ali isto tako moe biti jedan od instrumenata dravne propagande ili pojedinacnih i drugih interesa. Prema Uneskovom Predstavnitvu za kulturu i razvoj, savremene komunikacij- ske tehnologije sve vie oteavaju kontrolu dotoka informacija, stvarajuci nove mo- gucnosti, ali i nove pretnje, posebno ako me- diji postanu cilj napada ili politicke kontrole. Raznovrsnost i kvalitet programa kao posledi- ca komercijalizacije mogu biti redukovani ka- ko bi se postigla veca gledanost ili doprlo do veceg broja citalaca i istomiljenika koncen- triuci se na price o seksu i kriminalu. Glavna pretnja slobodi medija je koncentracija medija, na lo- kalnom i na globalnom nivou. Stoga, u mnogim zemljama i Evropskoj uniji postoje zakoni protiv koncentracije medija kako bi se obezbedio medijski pluralizam. Dalji i ire elaborirani novi izazovi za slobodu informisanja i medija rezultat su tehnolokog razvoja, poput irenja satelitskih komunikaci- ja i pojacanog pristupa Internetu. Veoma cesto drave pokuavaju ograniciti pristup novim medijima zbog suprotnih gledita ili sadraja za koje se boje da su protiv njihovih nacionalnih politika, a ticu se temelja religije ru gde ruralna i manje prosperitetna podrucja i morala. Buduci da postoji mnotvo web-stra-znacajno zaostaju), zaista je krajnje vreme da nica koje nude rasisticku i ksenofobicnu pro-se pronade globalni pravac delovanja. Za slo- pagandu ili decju pornografiju, takva zabrinu-bodu izraavanja od presudnog je uticaja ne- tost zaista nije uvek neopravdana. Ipak, po-dostatak pristupa informacionoj infrastruktu- stavlja se pitanje kako odrati krhku ravno-ri, jer rastuca vanost Interneta omogucava teu izmedu slobode izraavanja i legitimne da se pronadu ili proire ideje, to nije tako la- zatite interesa demokratskih drava. S obzi-ko moguce u bilo kom drugom mediju. rom na bezgranicnu prirodu Interneta, odgo- vore je moguce pronaci uglavnom na U svakom slucaju, potrebno je istaci da nema medunarodnom nivou. Konvencija o kiber-slobode bez odgovornosti i da neogranicene netskom kriminalu OECD vec je osudila decju slobode mogu voditi u krenja drugih ljud- pornografiju i pokuala proiriti nacionalnu skih prava, kao to je pravo na privatnost. odgovornost jednako kao i medunarodnu sa-Ipak, restrikcije iz legitimnih razloga moraju radnju u podrucju krivicnog gonjenja; u toku biti opravdane od strane vlada, mora ih po- je rad na dodatnom protokolu koji se bavi ra-drati javnost i, u krajnjoj nudi, institucije sistickom i ksenofobicnom propagandom. pravosuda. Konvencija jo nije stupila na snagu. Zasedanja Ujedinjenih nacija o informacio- nom drutvu, u enevi 2003. godine i u Tu- nisu 2005. godine bave se jo jednim vanim pitanjem: ukljucenocu i iskljucenocu u do- ba komunikacije, takode nazvano digitalno doba. Glavni cilj je da se razvije akcioni plan kako premostiti digitalni i jaz znanja izmedu onih koji imaju i onih koji nemaju pristup informacionim i komunikacionim tehnologi- jama. Buduci da se takozvana digitalna pode- la na Sever i Jug dramaticno iri (ali i na Seve- SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 2. SADRAJI I KRENJA Sloboda izraavanja zapravo je okvir koji sa- dri nekoliko elemenata, kao to je sloboda informisanja i sloboda tampe i medija uopte. Zasniva se na slobodi miljenja i istin- ski je s njom povezana. Njene manifestacije proteu se od licnog izraavanja miljenja do institucionalne slobode medija. Sloboda miljenja je apsolutno gradansko pravo, dok je sloboda izraavanja politicko pravo, koje se moe podvrgnuti odredenim ogranicenjima. Sloboda izraavanja dvostruko je pravo u smi- slu slobode saoptavanja, tj. izraavanja miljenja i ideja bilo koje vrste i slobode da se trae i primaju informacije i ideje, u bilo kom obliku izgovorene, napisane ili tampane, u formi umetnickog dela, ili u bilo kom od me- dija, ukljucujuci nove tehnologije. Granice ne bi trebalo da zaustavljaju to pravo. Dosledno, sloboda izraavanja je integralni deo prava na komunikaciju. Deklaracija o ovom pravu trenutno se izraduje, ali buduci da je kompila- cija vec postojecih ljudskih prava (kao to je osim slobode izraavanja, pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, pravo na ucece u kulturnom ivotu i pravo na privatnost), a ne novo pravo samo po sebi, koncept jo nije do kraja jasan. Glavni elementi slobode izraavanja su: sloboda da se ima miljenje bez meanja (sloboda miljenja); sloboda da se trae, primaju i daju informa- cije i ideje (sloboda govora, sloboda inform- isanja) -govorom, pisanjem ili tampanjem, u formi umetnickog dela - putem bilo kog medija (sloboda medija) -bez obzira na granice (sloboda meduna- rodnog komuniciranja). IZVORI: CLAN 19 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVI- MA (UDHR); CLAN 19 MEUNARODNOG PAKTA O GRAANSKIM I POLITICKIM PRAVIMA (ICCPR); CLAN 10 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (ECHR); CLAN IV AMERICKE DEKLARACIJE O PRAVIMA I DUNOSTIMA COVEKA (ADRDM) I CLAN 13 AMERICKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (ACHR); CLAN 9 AFRICKE POVELJE O LJUDSKIM PRAVIMA I PRAVIMA NA- RODA (ACHPR). Odredeni elementi prava na izraavanje ta- kode su povezani s drugim ljudskim pravi- ma, kao to je: pravo na slobodu misli, savesti i veroispove- sti (clan 18 Medunarodnog pakta o gradan- skim i politickim pravima) Modul Verske slobode; pravo autora na korist od zatite moralnih i materijalnih interesa koji proizlaze iz bilo kog naucnog, literarnog ili umetnickog pro- izvoda, tj. autorsko pravo (clan 15 (2) Medunarodnog pakta o ekonomskim, soci- jalnim i kulturnim pravima); pravo na obrazovanje (clan 13 Medunarod- nog pakta o ekonomskim, socijalnim i kul- turnim pravima), pravo na objavljivanje re- zultata u okviru akademskih sloboda i au- tonomija institucija visokog obrazovanja da zatiti te slobode. Glavna kvalifikacija slobode izraavanja je na- vedena u clanu 20 Medunarodne konvencije o gradanskim i politickim pravima, kojim se za- branjuje ratna propaganda i bilo koje zagova- ranje nacionalne, rasne ili verske mrnje kojima se podstice diskriminacija, neprija- teljstvo i nasilje. Drava ima obavezu da naci- onalnim zakonodavstvom sprovede ove za- brane. Modul Nediskriminacija. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA Krenja prava, pretnje i opasnosti U praksi smo svedoci iroke rasprostranjeno- sti krenja osnovnih ljudskih prava kroz ogra- nicenja slobode izraavanja i medija u mno- gim zemljama sveta kao to se vidi iz go- dinjih izvetaja Amnesty Internationala ili Human Rights Watcha. Prema Reporterima bez granica, 31 novinar je ubijen i 489 novina- ra je bilo u zatvoru zbog izvravanja svojih dunosti u 2001. godini. Organizacija Reporte- ri bez granica je zbog toga predloila posebne pravne instrumente, kao to je Povelja o bez- bednosti novinara na radu u ratnim zonama i opasnim podrucjima. Rat protiv terorizma posle 11. septembra 2001. godine doneo je nove pretnje slobodi in- formisanja od strane razlicitih vlada. Na pri- mer, udruenje pisaca, PEN, u tom smislu je pokrenulo pregled americkog Patriotskog za- kona. Medutim, sloboda izraavanja i medija moe se takode zloupotrebiti za podsticanje mrnje i sukoba, kao to je organizacija Inter- national Helsinki Federation dokumentovala u svojoj publikaciji o Govoru mrnje u balkan- skim zemljama. Postoji pretnja cenzurom, koja se javlja u ob- liku dravne cenzure ili cenzure ekonomskim ili drugim sredstvima. To moe znaciti da se clanci mogu objaviti poto ih odobri autoritet, kao to je bila praksa u vecini socijalistickih zemalja istocne Evrope pre kraja hladnog rata 1989. godine. To takode moe da znaci da ekonomski interesi mogu spreciti objavljivan- je odredenih miljenja, na primer, ako vojna industrija zabranjuje clanke koji izraavaju kritican stav prema ratu. Takode, cenzura se moe pojaviti kroz auto- cenzuru, kada su politicki ili drugi interesi vec uzeti u obzir od strane novinara ili ured- nika medija. Konacno, odluka o autocenzuri moe da iskljuci informacije za koje se smatra da nije oportuno da ih objavljuje, stavove manjina ili neto to se dobro ne prodaje. Odluka ta objaviti cesto ce biti sporna. Ko- deks dobre prakse moe dati smer. S druge strane, svrha medijskog pluralizma je da se obezbedi da se razliciti stavovi citaju, cuju i vide. Legitimna ogranicenja prava Prema clanu 29 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, praktikovanje prava i slo- boda za sve mogu biti ograniceni pod uslovi- ma odredenim zakonom, posebno ako su neophodna za potovanje prava i sloboda drugih. Clan 19 (3) Medunarodnog pakta o gradanskim i politickim pravima podseca da prava koja se navode sadre posebne duno- sti i odgovornosti. To pokazuje da je sloboda izraavanja i medija veoma osetljivo pravo, kojim se mora upravljati sa odgovarajucom panjom. Dunosti i odgovornosti nisu utvrdene, ali su obicno u kodeksima profesio- nalne etike ili dravnog zakonodavstva, koje naravno ne sme ograniciti sadraj ljudskih prava. Tipicne dunosti i odgovornosti odno- se se na dunost objektivnog informisanja, tj. traenje istine ili barem dozvoljavanje raz- licitog miljenja itd. Neke odgovornosti podudaraju se s razlozima za ogranicavanje slobode izraavanja, dok naprotiv nema legitimnih ogranicenja slo- bode miljenja. Prema clanu 19 (3), moguca su tri tipa ogra- nicenja, a omogucuju se kroz zakonodavstvo i smatraju se potrebnim za: potovanje prava i ugleda drugih lica; zatitu nacionalne bezbednosti ili javnog poretka; zatitu javnog zdravlja i morala. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA Ogranicenja prava treba tumaciti restriktivno, tj. glavno pravo ne bi trebalo oslabiti ili ogra- nicenja ne bi trebalo da budu veca nego to je potrebno da bi se zatitila prava drugih i po- menuta prava javnih dobara. U clanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, lista mogucih ogranicenja je cak dua i jasnija. Navodi se da koricenje slobo- de izraavanja moe biti predmet uslova, ogranicenja ili kazni propisanih zakonom i u skladu s potrebama demokratskog drutva. Takva ogranicenja mogu biti opravdana zbog: interesa nacionalne bezbednosti, teritori- jalne celovitosti ili javne bezbednosti, sprecavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja i morala, zatite ugleda ili prava drugih, sprecavanja otkrivanja tajno prikupljenih informacija, odbrane autoriteta i nepristrasnosti sud- stva. Nijedno drugo pravo nema toliki popis razlo- ga za izuzetke. Medutim, dva glavna predu- slova treba da se ispune da bi se opravdalo ogranicenje prava. Izuzeci moraju biti: propisani zakonom i u skladu s potrebama demokratskog drutva. Propisano zakonom znaci da ogranicenje mora biti utvrdeno aktom skuptine, a ne iz- vrnom odlukom vlade. Od posebne vanosti je kvalifikacija u skladu s potrebama demo- kratskog drutva. To povezuje slobodu iz- raavanja i medija s konceptom otvorenog i pluralistickog drutva vodenog demokratskim sredstvima. Evropski sud za ljudska prava je veoma strog u vezi s tim zahtevima, kao to se vidi iz tzv. Lingens slucaja. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 1986. godine od- lucio da politicar mora da prihvati vii nivo kritike nego obicno lice i ne moe ucutkati novinara pozivajuci se na potrebu zatite svog ugleda. Shodno tome, propisi o kleveti, koji dozvoljavaju gonjenje novinara koji kritikuju lica na javnim funkcijama, moraju se uskladi- ti sa slobodom tampe. 3. PRIMENA I PRACENJE Postoji velika raznolikost instrumenata i po- stupaka za primenu ljudskog prava na slobo- du izraavanja i pripadajucih prava. Najpre, obaveza drava je da ugrade slobode u nacio- nalno zakonodavstvo i obezbede pravne leko- ve za navodna krenja. Shodno tome, pravo se moe naci regulisano u vecini ustava kao sa- stavni deo osnovnih prava i sloboda. Mini- mum standarda proizlazi iz medunarodnih obaveza na globalnom i, ako postoji, na regio- nalnom nivou. Razliciti zakoni i pravila kojima se reguliu mediji i komunikacije takode su veoma vani. Njima se dalje ureduje pravo i njegova ogranicenja u svakodnevnoj praksi, a u skladu s medunarodnim obavezama i nacionalnim ustavnim zakonodavstvom. Moguce je uspo- staviti nacionalno telo za nadzor koje regu- lie medije - kao to su saveti za tampu ili medije najcece sastavljeno od eksperata i/ili predstavnika civilnog drutva. Da bi se regulisao sektor medija, obezbedili standardi kvaliteta i stimulisala konkurencija, drava moe dodeljivati licence, koje moraju biti do- stupne bez diskriminacije. Udovoljavanje standardu nadzora od strane drave zadatak je nekoliko kontrolnih ili nad- zornih mehanizama. Na primer, prema Medunarodnom paktu o gradanskim i poli- tickim pravima iz 1966. godine, drave imaju obavezu da u redovnim razmacima (svakih pet godina) o sprovodenju svojih obaveza podnose dravne izvetaje, koji su predmet SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA razmatranja Komiteta za ljudska prava UN. Komitet je dao tumacenje clana 19 u svom Optem komentaru br. 10 iz 1983. godine. Ko- mitet, takode, moe primati predstavke, tj. prigovore pojedinaca, ako je odredena drava ratifikovala Prvi fakultativni protokol uz Medunarodni pakt o gradanskim i politickim pravima (104 od 149 drava do kraja 2002). Regionalni mehanizmi nadzora, kao to su interamericki i africki sistemi, omogucuju ko- munikaciju pojedinaca s komisijama koje mo- gu davati zakljucke ili preporuke. U slucaju evropskog i interamerickog sistema, sud moe odluciti da obavee drave odredujuci ujedno i naknadu tete. Osim toga, postoji procedura pracenja od strane Komiteta mini- stara, koja, izmedu ostalog, takode pokriva slobodu izraavanja i informisanja u zemlja- ma clanicama. Takode, svim konvencijama predvida se mo- gucnost prigovora drave, to se retko kori- sti. Osim postupaka zasnovanih na konvencijama, postoje, takode, tzv. postupci zasnovani na po- veljama, kao to su izvetaji Posebnog izve- stioca za irenje i zatitu slobode miljenja i izraavanja, koji izvetava Visokog pred- stavnika za ljudska prava UN o stanju slobode izraavanja irom sveta i omogucuje davanje preporuka i miljenja o elementima ovog ljud- skog prava. Za 55 clanica Organizacije za evropsku bez- bednost i saradnju (OSCE), Predstavnik za slobodu medija postavljen je 1997. godine. Njegov mandat obuhvata pracenje razvoja u podrucju medijskog sektora u zemljama cla- nicama radi promovisanja slobodnih, nezavi- snih i pluralistickih medija, koji su od presud- ne vanosti za slobodno i otvoreno drutvo i odgovorni sistem vlasti, zasnovan na medunarodnim obavezama i standardima OSCE usvojenim na nizu konferencija i sasta- naka eksperata, pocevi od Helsinkog za- vrnog dokumenta iz 1975. godine. Uloga strukovnih udruenja i drugih nevladinih organizacija Strukovna udruenja kao Medunarodna fe- deracija novinara, Medunarodni press insti- tut (IPI), Medunarodni PEN ili Medunarodno udruenje izdvaca (IPA) imaju sveobuhvatne informacije o stanju slobode medija u raz- licitim zemljama ili regionima sveta i po- dravaju svoje clanove u borbi protiv ogra- nicenja. One upozoravaju na situacije gde su te slobode zanemarene, objavljuju ogra- nicenja, lansiraju kampanje ili hitne pozive na delovanje i pripremaju izvetaje o od- redenim problemima, kao to su koncentra- cija medija, dravne tajne i transparentnost u skladu s pravilima slobode informisanja, ili o korupciji. U njihovom radu podravaju ih nevladine organizacije specijalizovane za zatitu slobode tampe i medija, poput Cla- na 19 ili Reportera bez granica (videti popis institucija u Dodatnim izvorima), kao i ne- vladine organizacije za opta ljudska prava, kao to je Amnesty International ili Meduna- rodni savet za politiku ljudskih prava. Sa- raduju s medunarodnim organizacijama i njihovim posebnim institucijama, kao to je Posebni izvestilac UN za slobodu izraavan- ja i OSCE Predstavnik za slobodu medija. Medunarodna tela za nadzor ili strukovna udruenja i nevladine organizacije skoro uvek imaju za cilj sprecavanje krenja ljudskih prava na koja se odnose, preterano nepraved- nih zakona i prakse kojima se mogu ucutkati kriticki nastrojeni novinari. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 4. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Kulturne razlike vode pluralizmu u primeni prava. U poredenju sa SAD, Evropa i druge drave imaju razlicit stav u slucaju govora mrnje kojim se napada dostojanstvo od- redene grupe. Evropa ne tolerie zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrnje, posebno antisemitizma, nacisticke propagande ili negi- ranje holokausta, ili drugih oblika desnog ekstremizma, dok je to barem delomicno po- kriveno slobodom izraavanja (Prvi amand- man) u ustavu Sjedinjenih Americkih Drava. Ponekad se jedva primetne razlike mogu vi- deti u slucaju Jersild protiv Danske Evrop- skog suda za ljudska prava, kada je Sud usta- novio da je kanjavanje novinara, koji je obja- vio intervju s mladim rasistom, navodeci rasi- sticke izjave, bilo krenje slobode informisnja iz clana 10 Evopske konvencije o ljudskim pravima, dok prema tom istom clanku nisu bili zaticeni oni koji su davali izjave. Prema nacelu procene uvaavanja razlika Evropskog suda za ljudska prava, takode po- stoji prostor za razlike izmedu evropskih drava. To je od posebne vanosti za zatitu morala s obzirom na govor, pisanje ili emito- vanje koji se smatraju pornografskim. Pitanje drutvene norme ponaanja ili zatite malo- letnika, kao i drugih osetljivih sadraja, ostav- ljeno je dravama, koje za tu svrhu obicno osnivaju nezavisna tela za nadzor medija. Razliciti standardi, takode, postoje s obzi- rom na javnu kritiku politicara ili verskih in- stitucija. Na primer, ono to neki smatraju umetnickom slobodom drugi smatraju bo- gohuljenjem. Shodno tome, sloboda iz- raavanja i medija je veoma osetljivo pravo koje mora potovati odredena ogranicenja, ali, takode, mora biti zaticeno od tendenci- je drave i uticajnih pojedinaca da ucutkaju kritiku na sopstveni racun. U azijskim zemljama ozbiljna ogranicenja slobode izraavanja i medija dugo su bila opravdavana uspostavljenom stabilnocu zemlje kojoj preti neodgovorno izvetavanje tampe cime se podstice politicki sukob. Medutim, na ASEM seminaru odranom 2000. godine, koji se bavio pitanjem evroazij- skog dijaloga, zakljuceno je da vlade imaju tendenciju da prekomerno reaguju i na taj nacin ogranicavaju slobodu medija vie nego to je potrebno. Utvrdeno je da su mnogo veci od regionalnih razlika uobicajeni proble- mi koncentracije medija ili nedostatak neza- visnosti novinara. U slucaju spora, odgovor- nost je na nezavisnom sudstvu da odredi tan- ku liniju razgranicenja izmedu slobode iz- raavanja i medija i legitimnih ogranicenja za dobro stabilnosti demokratske drave i mo- ralnog integriteta pojedinca, koja je postala predmet neopravdanih optubi u medijima. U Banjaluci u Bosni i Hercegovini, na primer, nekoliko godina posle zavretka gradanskog rata, novine su objavile listu lica optuenih da su pocinili ratne zlocine. To je bilo zakonski zabranjeno od strane vlasti zbog opasnosti da bi ova lica, koja nisu (jo) bila slubeno op- tuena, mogla postati predmet licne osvete. U slucaju spora Constitutional Rights Project, Civil Liberties Organisations and Media Rights Agenda protiv Nigerije, Africka komi- sija za ljudska prava i prava naroda morala se baviti slucajem kada je vojna vlada Nigeri- je naredbom zabranila novine, to je bilo usmereno protiv opozicije. Komisija je za- kljucila: Naredbe poput ove predstavljaju ozbiljnu pretnju pravu javnosti da dobije informacije koje nisu u skladu sa onim to bi vlada volela da javnost zna. Pravo da se dobiju informaci- je je vano: clanom 9 (Africke povelje o ljud- SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA skim pravima i pravima naroda) ne dozvolja- va se ukidanje bez obzira na predmet inform- acije ili miljenja i bez obzira na politicku situ- aciju u zemlji. Stoga Komisija zakljucuje da je zabrana novina krenje clana 9 (1). (Trinaesti izvetaj o radu 19992000, Aneks V, paragraf 38 Africke komisije za ljudska prava i prava naroda) S obzirom na mere protiv novinara posle dravnog udara u Gambiji, Africka komisija je zakljucila: Zastraivanje i hapenje ili pritvor novinara zbog objavljenih clanaka i postavljenih pi- tanja uskracuje ne samo novinarima njihovo pravo na slobodno izraavanje i irenje sop- stvenog miljenja, vec i javnosti pravo na in- formacije. Ovakva dela su jasno krenje od- redbe clana 9 Povelje. (Trinaesti izvetaj o radu 19992000, Aneks V, paragraf 65 Africke komisije za ljudska prava i prava naroda) Govoriti nije lako, cutati je opasno. POSLOVICA; IZVOR: CUN CA KI CA, KALILU TERA, ABIDJAN: IZDANJE EDILS, 2002. HRONOLOGIJA 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra- vima 1966: Medunarodni pakt o gradanskim i poli- tickim pravima 1978: Deklaracija UNESCO o osnovnim nacelima doprinosa medija jacanju mi- ra i medunarodnog razumevanja, pro- movisanju ljudskih prava protiv rasi- zma, apartheida i izazivanja rata 1983: Opti komentar clana 19 Medunarod- nog pakta o gradanskim i politickim pravima Komiteta za ljudska prava UN 1993: Posebni izvestilac UN za zatitu i pro- movisanje prava na slobodu miljenja i izraavanja 1999: Rezolucija (1999/36) Visokog pred- stavnika za ljudska prava o slobodi miljenja i izraavanja 2003: Svetski sastanak o informisanju, prvi deo, u enevi 2005: Svetski sastanak o informisanju, drugi deo, u Tunisu SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA DOBRO JE ZNATI 1. ULOGA SLOBODNIH MEDIJA ZA DEMOKRATSKO DRUTVO Informacije su kiseonik za demokratiju. CLAN 19 (NEVLADINA ORGANIZACIJA SA SEDITEM U LONDONU) Medijski pluralizam je preko potreban ele- ment pluralisticke demokratije. Vanost vla- davine medija kao takozvane cetvrte vlasti, osim zakonodavne, izvrne i sudske, od novi- nara i vlasnika medija ujedno zahteva poseb- nu brigu i odgovornost da se zbog slobode medija ne kre prava drugih. Modul Demokratija. Sloboda odredenog drutva lako se moe od- rediti slobodom tampe i medija. Prvi korak koji autoritarne vlade ili diktature obicno preduzimaju je ogranicenje ili ukidanje slobo- de izraavanja i medija. Za obnovu i rehabilitaciju demokratskih drutava posle rata i sukoba, od najvece vanosti je pluralisticki medijski sistem, koji radi na osnovama potovanja i tolerancije dru- Centralna uloga medija u demokratiji je informisanje javnosti i istraivanje postupaka u javnim poslovima bez straha od gonjenja, tube ili zabrane. KEVIIN BOYLE, JEDAN OD AUTORA CLANA 19 U: OGRANICENJA SLOBODE IZRAAVANJA, 2000. gih miljenja suzdravajuci se od podsticanja mrnje i nasilja. To zahteva odgovarajuci pravni okvir kojim se obezbeduje nezavisnost javnih medija i plura- lizam medu privatnim medijima, prati aktiv- nosti medija s obzirom na standarde objektiv- nosti, pravicnosti i pristojnosti. 2. MEDIJI I MANJINE Manjine se cesto suocavaju s problemom pri- stupa medijima i mogucnocu da raspolau medijima na svom jeziku. U Evropi postoje po- sebni obavezujuci standardi na osnovu clana 19 Medunarodnog pakta o gradanskim i poli- tickim pravima i clana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno u clanu 9. Evropske okvirne konvencije za zatitu nacio- nalnih manjina Saveta Evrope iz 1995. godine. U skladu s tim, lica koja pripadaju nacional- nim manjinama, takode, imaju pravo na slo- bodu miljenja i izraavanja. Javne vlasti mo- raju da potuju njihovu slobodu da trae, pri- maju ili dele informacije ili ideje na manjin- skim jezicima bez obzira na granice. Vlade moraju da obezbede da lica koja pripadaju na- cionalnim manjinama ne budu diskriminisana u pristupu medijima. Mediji bi trebalo da im budu pristupacni. Ne bi smeli da budu spreceni da stvaraju sopstvene tampane me- dije i u skladu sa zakonom, sopstvene elek- tronske medije. Dalji standardi postoje u okvi- ru OSCE. Situacija je, medutim, cesto proble- maticnija kad su u pitanju nove manjine nasta- le migracijom. Nasuprot nacionalnim ili sta- rim manjinama, ove manjine obicno nemaju nikakva pravno zasnovana prava koja im obezbeduju pristup medijima. To posebno za- brinjava kad se uzme u obzir ksenofobicni nacin na koji se ponekad prikazuju u konven- cionalnim medijima, a njihove mogucnosti da ih demantuju su ogranicene. Evropskom poveljom o regionalnim i manjin- skim jezicima Saveta Evrope iz 1992. godine, u clanu 11 obavezuju se drave potpisnice da primereno omoguce ponudu programa koji bi SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA se emitovali na regionalnim ili manjinskim je- zicima, ili da obezbede, podstaknu i/ili omo- guce otvaranje barem jedne radiostanice i jednog televizijskog kanala na regionalnim ili manjinskim jezicima. 3. SLOBODA MEDIJA I EKONOMSKI RAZVOJ Sloboda medija i ekonomski razvoj su tako usko povezani kao to su povezani sloboda i strah ili sloboda i siromatvo. Meduzavisnost i nedeljivost ukupnih ljudskih prava, to zah- teva sveobuhvatni pristup ljudskim pravima, moguce je takode sagledati kao vanost slo- bode izraavanja i slobode medija za eko- nomski razvoj, prevazilaenje siromatva i omogucavanje ostvarivanja osnovnih socijal- nih i ekonomskih prava ljudi. Bez medijskog izvetavanja mogli bi proci neprimeceni ne- dostaci pristupa resursima ili njihova prera- spodela i korupcija. nikada nije postojala istinska beda u zemlji s demokratskim oblikom vlasti i relativno slobodnom tampom. AMARTYA SEN, NOBELOVA NAGRADA ZA EKONOMIJU Kad se objavi rat, istina je prva rtva. ARTHUR PONSONBY, BRITANSKI POLITICAR, 1871-1946. Reci prve ubijaju, meci naalost kasnije. ADAM MIHNIK, POLJSKI PISAC 4. RATNA PROPAGANDA I ZAGOVARANJE MRNJE Prema clanu 20 Medunarodnog pakta o gradanskim i politickim pravima, svaka pro- paganda rata bice zabranjena zakonom. Shodno tome, zakljuceno je da mediji snose deo odgovornosti za ratove u bivoj Jugoslavi- ji propagirajuci rat ili podsticuci na mrnju i etnicko cicenje. Utvrdeno je da je emitovanje Radio Mille Col- linnes imalo glavnu ulogu u nasilju u Ruandi 1994. godine, tokom kog je vie od milion lju- di bilo ubijeno. Ne ubijaj te bubavabe met- kom, saseci ih macetom na komadice jedna je od izjava koje su emitovane na radiju, pozi- vajuci Hutue da zakolju Tutse i one Hutue ko- jima su bile bliske ideje Tutsa. Samu radio- stanicu osnovali su 1993. godine clanovi poro- dice Habyarimana, predsednika Hutua, cija je smrt bila jedan od glavnih razloga za pocetak genocida. Vecina novinara Radio Mille Colli- nesa odgovornih za ratno hukanje bili su po- sle krize uhapeni. Bilo koje zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrnje kojim se podstice na diskri- minaciju, neprijateljstvo ili nasilje, bice za- branjeno zakonom. CLAN 20 (2) MEUNARODNOG PAKTA O GRAANSKIM I POLITICKIM PRAVIMA 5. DOBRA PRAKSA UNESCO je inicirao Svetski dan slobode tampe koji se obeleava 3. maja i Svetsku nagradu za slobodu tampe. Projekat o ratnim zlocinima okuplja novi- nare, pravnike i univerzitetske profesore ka- ko bi se osvetlile zakonitosti rata medu me- dijima, vladama i nevladinim organizacija- ma za ljudska prava i humanitarno pravo (www.crimesofwar.org). SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA U slucaju Bosne i Hercegovine, uspostavlje- no je nezavisno telo za medije, kasnije na- zvano Agencija za regulaciju medija (CRA), koja putem svog saveta i izvrnog odbora za primenu nadzire sprovodenje standarda sa- dranih u njenom Kodeksu emitovanja. Ta- kode je nadlena za davanje koncesija. Jav- ni pravobranilac za Bosnu i Hercegovinu je 2001. godine izvestio o zajednickom pracenju tog procesa i u nekoliko slucajeva je intervenisao s obzirom na transparent- nost i jednake uslove za sve koji su se prija- vili na tender za licence. Agencija je prihva- tila te preporuke koje su imale pozitivan uti- caj i na javnost i na novinare. Na inicijativu Republike Austrije, Savet Evropske unije je 29. maja 2000. godine do- neo odluku o merama koje treba preduzeti u borbi protiv decje pornografije na Interne- tu. 6. SLOBODA MEDIJA I OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA U novinarstvu postoji ozbiljan nedostatak znanja ta su to ljudska prava. Mnogi novina- ri kao mnogi politicari i drugi koji rade u jav- nim slubama nisu upoznati s Univerzal- nom deklaracijom o ljudskim pravima i medunarodnim ugovorima i mehanizmima ljudskih prava. Cesto ne razumeju razliku izmedu zakona o ljudskim pravima i zakona rata. Rezultat toga je da se ljudska prava cesto pogreno smatraju relevantnim jedino kad se izvetava o sukobu. IZVOR: MEUNARODNI ODBOR O POLITICI LJUDSKIH PRAVA, NO- VINARSTVU, MEDIJIMA, IZAZOVU IZVETAVANJA O LJUD- SKIM PRAVIMA, 2002. Medunarodno udruenje izdavaca (IPA), koje predstavlja 78 institucija u 65 zemalja, u svom izvetaju o Deceniji obrazovanja za ljudska prava UN, istaklo je vanost aktivnosti za osvecivanje u vezi sa slobodom izraavanja i slobodom tampe. IZVOR: IZVETAJ VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA UN O SPROVOENJU DECENIJE OBRAZOVANJA ZA LJUD- SKA PRAVA UN, E/CN.4/2003/100. 7. TRENDOVI Mediji i Internet Prema Izvetaju o ljudskom razvoju UNDP iz 2001. godine, Internet se eksponencijalno raz- vio tokom poslednjih deset godina, od 16 mi- liona korisnika 1995. godine do 400 miliona 2000. godine. U 2005. godini vie od jedne mi- lijarde ljudi ce koristiti Internet. Taj porast World Wide Web-a ima vaan uticaj na medi- je, nudeci raznovrsnost novih mogucnosti i novinarima i izdavacima. Sada cak i manje medijsko preduzece ima mogucnost da do- segne globalnu javnost. Dravna kontrola i cenzura mogu se lake izbeci. Rast medija u zemljama u razvoju Tokom poslednjih trideset godina tira dnev- ne tampe u zemljama u razvoju se vie nego udvostrucio; 1996. godine tira je bio 69 pri- meraka na 1.000 stanovnika u poredenju s 1970. godinom kada je iznosio 29 primeraka. U poredenju s razvijenim zemljama, gde broj ljudi koji citaju dnevne novine lagano pada, s 292 na 1.000 stanovnika u 1970. godini, na 226 stanovnika u 1996. godini, taj podatak ni- je u potpunosti zadovoljavajuci, ali je znacajan. Pojacani pristup stvara novo i efika- snije trite ideja na kome je dostupna mno- go ira raznolikost miljenja i pogleda. In- formacije se mogu lake objaviti i pronaci, to omogucuje stabilne osnove za demokratske strukture i dobru upravu. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: NASLOVNA STRANA DEO I: UVOD Ovo je igra uloga grupe saradnika koji rade naslovnu stranu novina spremnih za tampu. Ucesnici ce raspravljati o pitanjima cenzure, stereotipa i objektivnosti u medijima. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: razmisliti o medijima i njihovom pristupu pitanjima ljudskih prava istraiti i razmisliti o senzacionalizmu, ste- reotipima i objektivnosti u medijima prepoznati mehanizme cenzure i problema slobode izraavanja i medija Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 8 do 25 Vreme: oko 90 minuta Priprema: odaberite naslovne strane lokalnih ili medunarodnih novina Potrebne vetine: komunikacija, analiticko i kriticko miljenje DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Izvodenje igre uloga: Objasnite da se radi o oponaanju radne grupe o slobodi tampe i njenim granicama i da ce to biti emitovano na lokalnoj TV sta- nici. Obavestite ucesnike da ce se rasprava zasniva- ti na nekim naslovnim stranama koje ste do- neli za bolju ilustraciju miljenja i pokaite ih. Odredite grupu od cetiri osobe za igru uloga: Aktivista za ljudska prava: On/a ce naglasi- ti dvostruki karakter medija. S jedne strane, mediji izvetavaju o krenjima ljudskih pra- va, a s druge pak strane, i sami kre ljudska prava, ireci neistinine ili podsticuci mrnju. Aktivista ce potkrepiti svoju izjavu na primerima prica prikazanih na naslovnoj strani. Novinar: On/a ce se zalagati za ljudsko pra- vo na slobodu izraavanja i slobodu medija. On/a ce govoriti o potrebi slobodnog iz- vetavanja medija i argumentovace svoje miljenje pricama prikazanim na naslovnim stranama. ta ako ljudi uopte ne budu ima- li priliku da procitaju takve price? Novinari imaju obavezu da istrae i odre svoju cita- lacku publiku obavetenom. Dravni predstavnik za regulisanje medija: On/a ce jasno istaci ogranicenja slobode iz- raavanja i medija. Ona se javljaju kada su u sukobu s drugim pravima, kao to je pravo na privatnost. On/a ce podsetiti na odgovor- nosti drave kao zatitnika i na posebnu ulogu odredenog autoriteta, kao to su predsednik drave, verske vode, vladajuca stranka ili policija. Moderator: On/a ce voditi raspravu o slobo- di tampe i postavljati pitanja ucesnicima. On/a ce se osvrnuti na prikazane naslovne strane da bi se postigli konkretni odgovori. Sada postavite ucesnike zajedno ukrug i pu- stite moderatora da zapocne raspravu. On/a bi trebalo da zavre raspravu posle 30 minuta. Povratna informacija: Neka se svi zajedno okupe. Sada se osvrnite na igru uloga postavljajuci pitanja za raspra- vu: -Koji je glavni problem slobode izraavanja i medija? -Koje oblike moe poprimiti cenzura u slucaju javne ili privatne cenzure? -Da li ste licno iskusili neki oblik cenzure ili autocenzure u vlastitom ivotu? -Zato je sloboda miljenja, tampe i medija tako vana? SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA -ta se moe uciniti za bolju zatitu tih slo- boda? -Postoje li licnosti ili institucije koje se ne smeju kritikovati? -Da li bi neki oblici cenzure trebalo da budu dozvoljeni da bi se cuvala (demokratska) stabilnost, verski mir, meduetnicko pove- renje, itd? Metodoloki saveti: to paljivije odaberete naslovne strane, ivlja ce biti igra i rasprava. Najpre odlucite hocete li odabrati lokalne ili medunarodne novine. Neka budu sa ilustracijama i po mogucnosti pisane stilom koje privlaci panju. Predlozi za varijacije: Koristite novinske clanke s fotografijama. Odvojite sliku od naslova i pustite ucesnike da pogode koja slika pripada kojem clanku. Ukljucite ih u raspravu. DEO IV: NASTAVAK Mnoge lokalne radio ili TV stanice imaju ko- munikacione grupe za sopstveni program emitovanja. Radite na grupnom projektu da biste istraili i proizveli emisiju o pitanjima koja ih zanimaju. Koristite se naslovom kao Misli globalno, deluj lokalno i sl. Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: pravo na slobodu misli, miljenja i iz- raavanja, pravo na razvoj, ivot i zdravlje, pravo na privatnost AKTIVNOST II: UTICAJ INTERNETA DEO I: UVOD Ova aktivnost ukljucuje rad u malim grupama i plenarne rasprave za analizu pozitivnih i ne- gativnih aspekata koricenja Interneta, njego- ve implikacije na slobodu izraavanja i izazo- ve za buducnost Interneta. Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPTE INFORMACIJE O RASPRAVI Ciljevi i zadaci: podici svest o uticaju Interneta na pristup informacijama irom sveta prepoznati uticaj Interneta na ljudska prava istraiti fenomen Interneta Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: bilo koja Vreme: oko 45 minuta Priprema: letak, tabla Materijal: kopije prirucnika, flipcart Potrebne vetine: analiticke vetine, iz- raavanje razlicitog miljenja, razvijanje veti- na timskog rada DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI Uvod u temu: Predstavite aktivnost dajuci neka opta znanja, dajte grupi nekoliko osnovnih poda- taka o Internetu, tj. kao to je izloeno u mo- dulu; zamolite ih da razgovaraju u parovima o sopstvenim iskustvima sa Internetom i o prednostima i nedostacima koricenja/neko- ricenja. Neka to traje oko 10 minuta. Tok rasprave: Podelite prethodno pripremljene letke. Na osnovu toga raspravite o uticaju Interneta, njegovim nedostacima, ali i prednostima, po- stavljajuci sledeca pitanja: Znaju li ucesnici za krenja ljudskih prava putem Interneta (kao to je decja pornogra- fija, kibernetski kriminal)? Zato ta krenja pojacano uticu na drutvo? SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA ta moe uciniti Internet da bi se sprecile takve stvari? Neka jedan ili dva ucesnika napiu kljucne pojmove na tabli. Povratna informacija: Pocnite s tim ta su ucesnici naucili o Interne- tu. Koliko ljudi vec znaju o Internetu? Kako ga koriste? Zato ga koriste? Pogledajte koje ste prednosti popisali na tabli. Preteu li prednosti koricenja Interneta nad nedostacima? ta bi trebalo uciniti da se otklone nedosta- ci? Metodoloki saveti: Procenite pre nego to pocnete aktivnost koli- ko su ucesnici upoznati sa Internetom tako da moete da podignete nivo aktivnosti i celovito pristupite problemu. Za povratni ucinak treba se dobro usredsrediti na globalna jednako kao i na lokalna pitanja pristupa novim informaci- onim tehnologijama, tako da obezbedite da se cuje glas onih koji nemaju uopte pristup In- ternetu ili imaju tekoca u pristupu. Predlozi za varijacije: Internet za ljudska prava moe biti varijaci- ja ili sledeca aktivnost. Prikupite informacije o razlicitim organizacijama za ljudska prava na medunarodnom i/ili lokalnom nivou. Ako imate pristup Internetu, odtampajte njihove web-stranice i podelite kopije. Pitajte ucesni- ke da li su im poznate te organizacije. Upore- dite njihove aktivnosti i njihovo promovisanje putem Interneta. Na osnovu toga raspravite o najvanijim prednostima ili upotrebama In- terneta za promovisanje ljudskih prava. DEO IV: NASTAVAK Podstaknite ucesnike da posete web-stranice organizacija za ljudska prava. Tada mogu da nastave razmiljanje o projektu za upotrebu dostupnih resursa za podizanje svesti o pitanjima ljudskih prava u svom su- sedstvu, stvaranje vlastite web-stranice i povezivanje s drugim organizacijama za mlade u borbi za odredeno ljudsko pravo koje je ugroeno u njihovoj zajednici. Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: bilo koje ljudsko pravo IZVOR: PRILAGOENO IZ KOMPASA - PRIRUCNIK O OBRAZOVANJU MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA, IZDANJA SAVETA EVROPE: STRAZBUR 2002. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA Letak: TROVANJE WEBA: MRNJA ONLINE Kae se: Belci se suocavaju sa izumiranjem Internet, a narocito WWW, dramaticno su se to se vie nebelaca rada i zauzima nau zem- razvili od stvaranja Stormfronta, prve ekstre-lju. Tvrdi se da belci imaju pravo da imaju misticke stranice iz 1995. godine i njihov rast vie dece nego nearijevci. ne pokazuje znakove jenjavanja. Buduci da sve veci broj ljudi koristi Internet, vie ih je Antisemiti i rasisti nisu jedini koji ire mrnju potencijalno izloeno rastucoj kolicini netole-na Internetu. Web-stranice protiv homoseksu- rancije koja je lako dostupna. Stavovi i po-alnosti, abortusa, kao i protivvladin nastup naanje korisnika mogu doci pod uticaj njene raznih policija i pokreta pridruili su im se, zlokobne prisutnosti i podmuklih apela. jednako kao stranice za izradu bombi, koje promoviu nasilni ekstremizam svih vrsta. Pojava stranica koje propagiraju mrnju sa sa- drajima posebno stvorenim od strane ena Suzbijanje ekstremizma na Internetu postav- ekstremista i za njih, kao to su Her Face (Nje- no lice), Women for Aryan Unity (ene za ari- lja ogromne tehnoloke i pravne tekoce. Cak i kad bi bilo moguce zadrati stranice van In- jevsko jedinstvo) i World Church (Svetska cr-terneta, zbog medunarodne prirode ovog me- kva) od strane Womens Frontier (Granica dija, potpuno pravno uredenje virtualno je ne- ena), najavljuje novi razvoj mrnje na Inter-moguce. netu. Govoreci i radeci na definisanju svoje uloge u belom rasistickom pokretu, ove ene ekstremisti prisvojile su feministicku borbu za ene u svrhu propagiranja podlog IZVOR: TROVANJE INTERNETA: MRNJA ONLINE; ADL IZVETAJ O MRNJI, EKSTREMIZMU I NASILJU NA INTERNETU; ADL IZDANJE, SAD, 1999. irenja netolerancije. Neke omraene ene na webu oponaaju poziciju koju promoviu nji- hovi muki pandani: otpor prema nebelcima, meanju rasa i bes na protivbelacku kontro- lu medija. S web-stranice Her Face, koja je smetena na Stormfront, proizlazi: Gaia: Majka svih. REFERENCE Asia-Europe Foundation. 2000. The Third Informal ASEM Se- minar on Human Rights. Singapore. Asia Media Information and Communication Centre. 2000. Media and Human Rights in Asia. Singapore: AMIC. Boyle, Kevin. 2000. Restrictions on the Freedom of Expression, in: Asia-Europe Foundation (ASEF), The Third Informal ASEM Seminar on Human Rights. Singapore, 27-37. Burnheim, Sally. 1999. The Right to Communicate The Inter- net in Africa. London: Clanak 19. Carver, Richard. 1995. Who Rules the Airwaves Broadca- sting in Africa. London: Article 19 and Index on Censorship. Chrtien, Jean-Pierre, i dr 1995. Rwanda Les Mdias du Gnocide. Paris: Karthala. Cohen, Stanley. 1995. Denial and Acknowledgement: The Im- pact of Information about Human Rights Violations. Jerusa- lem: Centre for Human Rights, the Hebrew University of Jeru- salem. Council of Europe. 2002. Freedom of Expression in Europe, Case law concerning Article 10 of the European Convention on Human Rights. Strasbourg. Council of Europe. 2002. The media in a democratic society: reconciling freedom of expression with the protection of human rights, Conference. Luxembourg: 30 September 1 October 2002. Dostupno na adresi: http://www.coe.int/MediaLuxem- bourgE. Emirates Centre for Strategic Studies and Research. 1998. The Information Revolution and the Arab World Its Impact on State and Society. London: I. B. Tauris. Fallows, James. 1997. Breaking the News How the Media Un- dermined American Democracy. New York: Vintage. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA Freire, Antonio. 1999. El Kike, la Checchi, La Elvira, El Gon- zato y El Malo: La Tevedcada de los Noventa. Santiago de Chi- le: Ediciones Eace. Goff, Peter (ur.). 1999. The Kosovo News and Propaganda War. Vienna: International Press Institute. Gutman, Roy i David Rieff (ur.). 1999. Crimes of War What the Public Should Know. New York: W. W. Norton. Hammond, Philip i Edward Herman (ur.). 2000. Degraded Capability The Media and the Kosovo Crisis. London: Pluto Press. Heyns, Christof. 2002. Civil and political rights in the African Charter, u: Evans, Malcolm D. i Rachel Murray , The African Charter on Human and Peoples Rights, The System in Practi- ce, 1986-2000. Cambridge University Press, 137-177, 164ff. Human Rights Watch. 1998. Los Limites de la Tolerancia: Li- bertad de Expresin y Debate Publico en Chile, LOM. International Council on Human Rights Policy. 2002. Jour- nalism and the challenge of human rights reporting. Geneva. Keane, John. 1991. The Media and Democracy. Cambridge: Polity Press. Lenkova, Mariana (ur.). 1998. Hate Speech in the Balkans. Athens: International Helsinki Federation. McRae, Rob. 2001. Human Security, Connectivity, and the New Global Civil Society, u: McRae, Rob i Don Hubert (ur.), Human Security and the New Diplomacy. McGill-Queens Uni- versity Press, 236-249. Moeller, Susan D. 1999. Compassion Fatigue How the Media Sell Disease, Famine, War and Death. New York: Routledge. Nowak, Manfred. 1993. Commentary on the U.N. Covenant on Civil and Political Rights. Kehl am Rhein: N. P. Engel. Pritchard, David (ur.). 2000. Holding the Media Accountable Asia Media Information and Communication Centre: Citizens, Ethics and the Law. Bloomington: Indiana Univer-http://www.amic.org.sg sity Press. Crimes of War Project: http://www.crimesofwar.org Rothberg, Robert I. i Thomas G. Weiss. 1996. From Massac- res to Genocide The Media, Public Policy, and Humanitarian International Federation of Journalists: www.ifj.org Crises, Washington. D. C.: The Brookings Institution Press. International P.E.N: www.internatpen.org Said, Edward. 1997. Covering Islam: How the Media and the Experts Determine How We See the Rest of the World. London: International Publishers Association (IPA): Vintage. http://www.ipa-uie.org South African Human Rights Commission. 2000. Faultlines Media Foundation for West Africa: Inquiry into Racism in the Media. Johannesburg. http://www.mediafoundationwa.org Todorovic, Mirjana. 2003. Freedom of Expression and the Reporters Without Borders, Annual Report 2002: Right to Dignity and Reputation, u: Todorovic, M. (ur.), Cultu-http://www.rsf.fr re of Human Rights. Belgrade Human Rights Centre, 161-175. South East Europe Media Organization (SEEMO): United Nations Children Fund. 1999. The Media andChil-http://www.freemedia.at/seemo drens Rights A Practical Introduction for Media Professio- nals. London: PressWise, 1999. UNESCO Advisory Group for Press Freedom: http://www.unesco.org/webworld/fed/temp/communic Uribe, Hern n. 1999. La Invisible Mordaza: El Mercado Contra ation_democracy/group.htm la Prensa. Chile: Cuarto Proprio. Welch, Claude E. 1998. The African Charter and Freedom of Expression in Africa. Buffalo Human Rights Law Review 4. White, Aidan. 2002. Journalism, Civil Liberties and the War on Terrorism, Final Report on The Aftermath of September 11 and the Implications for Journalism and Civil Liberties. Inter- national Federation of Journalists. DODATNE INFORMACIJE Relevant Institutions and Associations/NGOs African Womens Media Centre: http://www.awmc.com DEMOKRATIJA REPREZENTACIJA I PARTICIPACIJA PLURALIZAM DEMOKRATIZACIJA Svako ima pravo da ucestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu slubu u svojoj zemlji. Volja naroda je osnov dravne vlasti: ova volja treba da se izraava na povremenim i slobodnim izborima, koji ce se sprovoditi optim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajucim postupkom kojim se obezbeduje sloboda glasanja. CLAN 21 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA DEMOKRATIE PRICA ZA ILUSTRACIJU Stvaranje demokratije u Istocnom Timoru Prvi presednicki izbori odrani su 14. aprila nim zvanicnicima i clanovima bezbednosnih Godine 1999, posle 450 godina strane vlasti i 2002. godine. Na tim izborima pobedio je Xa-snaga. 25 godina indoneanske okupacije, stanovnici nana Gusmao, bivi voda gerilaca u borbi za Istocnog Timora glasali su za nezavisnost na nezavisnost. Gusmao je postao legenda u Mnogi posmatraci kritikovali su Tribunal zbog referendumu koji su nadgledale UN. Zahtev za svom narodu, zbog cega se veruje da ce njego-toga to nije uspeo da optui glavnog osum- nezavisnocu u Indoneziji je odmah bio pro-va popularnost doprineti stabilizaciji zemlje. njicenog, generala Wiranta, vrhovnog zapo- pracen lokalnim nasiljem. Potpomognute in-UNTAET je u maju 2003. godine zamenjen vednika indoneanskih oruanih snaga iz do- doneanskim oruanim snagama, proindo-Misijom podrke Istocnom Timoru UN (UNMI-ba pokolja. tavie, zvanicnici kojima je neanske policijske snage ubile su najmanje SET). Sa svojih 5.000 vojnika i 1.250 policaja-sudeno su ili oslobodeni ili su dobili blage pre- hiljadu i deportovale stotine hiljada ljudi u in-ca, UNMISET pomae vlastima da prue bez-sude. doneanski Zapadni Timor. Vojnici su razorili bednost svojim gradanima tokom prve godine gradove i sela. svog postojanja. I Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija i grupe za ljudska prava, poput Amnesty Inter- Kao odgovor na krizu UN su 20. septembra Godine 2002, 27. septembra, Istocni Timor je nationala i Human Rights Watcha, tvrdili su 1999. godine rasporedile vojnike u Istocni Ti-postao 191. clanica Ujedinjenih nacija. da je od samog pocetka sudenje imalo puno mor, a 26. oktobra uvele prelaznu vlast (UN-propusta. TAET). Pravda i pomirenje Prelaz Istocnog Timora na demokratiju zasen-Zagovornici ljudskih prava smatraju da bi za Uz pomoc UN, Demokratska Republika Istocni jen je cinjenicom da vecina ljudi koji su pocini-Istocni Timor trebalo uspostaviti medunarod- Timor zvanicno je uspostavljena 20. maja li zlocine 1999. godine nije optuena. ni krivicni sud pod pokroviteljstvom UN, na 2002. godine. Na prvim slobodnim demokrat-isti nacin na koji je to ucinjeno za zlocine skim izborima u Istocnom Timoru, 30. avgu-Vecina lica ivi u Indoneziji, cija Vlada odbi-pocinjene u bivoj Jugoslaviji i Ruandi. sta 2001. godine, izabrana je ustavotvorna ja da osumnjicene izruci vlastima Istocnog Ti- skuptina koja ima 88 clanova. Skuptina je mora. Medutim, vode Istocnog Timora su podeljene izradila ustav na osnovu koga je uspostavljena oko pitanja sudbine pripadnika policijskih demokratska republika s parlamentom, pre-Na inicijativu i preporuku medunarodne za-snaga koji su pocinili zlocine. mijerom i ceremonijalnim predsednikom. jednice indoneanska vlada je osnovala Tribu- nal za ljudska prava u Dakarti radi gonjenja Radi promovisanja nacionalnog jedinstva i zlocina protiv covecnosti pocinjenih 1999. go-pomirenja, predsednik Gusmao je traio am- dine. Sud je uspostavljen kako bi sudio vladi-nestiju za one koji su bili optueni za nasilje. DEMOKRATIJA Ali, premijer Mari Alkatiri tvrdi da pravda mora biti zadovoljena. Vie izazova u buducnosti Vlada se, takode, mora suociti s pitanjem po- vratka hiljada izbeglica. Posle referenduma za nezavisnost 1999. godi- ne, vie od 250.000 stanovnika Istocnog Timo- ra pobeglo je u Zapadni Timor; mnogi pod pretnjom sile. Iako su se proteklih meseci i go- dina mnogi vratili u Istocni Timor, procenjuje se da oko 30.000 gradana Istocnog Timora i dalje ive kao izbeglice u indoneanskim kampovima. Prema izjavama UN, sve izbeglice koje ostanu u Zapadnom Timoru do kraja 2002. godine smatrace se gradanima Indonezije. Pred novom nacijom stoje mnogi izazovi, ukljucujuci odnos prema pociniocima zlocina, stotinama hiljada izbeglica i siromatvu, i, tavie, jacanje novouspostavljenih demokrat- skih struktura. IZVOR: PRILAGOENO IZ: BBC WORLD SERVICE, DOSTUPNO NA: HTTP://WWW.BBC.CO.UK/WORLDSERVICE/PEOPLE/FEA- TURES/IHAVERIGHTTO/INDEX.SHTML PITANJA ZA RASPRAVU 1. Da li su vam poznate neke druge drave ko- je se bore za demokratiju? S kojim proble- mima se one suocavaju? 2. Koje kljucne elemente treba imati i koje tre- ba jacati u procesu demokratizacije? 3. Kako se demokratski moe odgovoriti iza- zovima s kojima se suocava nova admini- stracija Istocnog Timora? 4. Kako aktivni gradani mogu doprineti pro- cesu demokratizacije u svojim zemljama? Pokuajte da date konkretne predloge. DEMOKRATIJA POTREBNO JE ZNATI 1. DEMOKRATIJA U USPONU? Pravo na ucece nalazi se u samoj sri ljud- skih prava i temelj je nacela, vizija i vrednosti koje odraava Mrea za ljudsku bezbednost. Poseban politicki program koji slede zemlje clanice - unapredivanje ljudske bezbednosti oslanja se i na ucece i na demokratiju. Demokratija se obicno shvata kao vladavina naroda. Medutim, demokratiju je teko odre- diti ona je oblik vladavine, ali i ideja kojom se naglaava drutveno-politicka i pravna or- ganizacija drave. Moe se posmatrati i kao ideologija. Pojavljuje se u velikom broju mo- dela, kako u stvarnosti tako i u naucnoj teori- ji. Uopte uzevi, demokratija je pojam s ve- oma mnogo razlicitih znacenja. Demokratija je cvrsto povezana s nacelima ljudskih prava i ona ne moe funkcionisati bez obezbedenja punog potovanja i zatite ljudskog dostojanstva. Postoji jasna veza izmedu nedemokratskih struktura i krenja ljudskih prava. Demokratija je nedvosmisleno sistem koji do danas najbolje osigurava zati- tu ljudskih prava i ljudsku bezbednost. GLOBALNI DEMOKRATSKI NAPREDAK Od 1980. godine 81 zemlja je napravila zna- cajne korake prema demokratiji, ukljucujuci 33 vojna reima koja su zamenjena civilnim vladama. GLOBALNA FRAGMENTACIJA Od 81 nove demokratije svega je 47 potpuno demokratskih. Mnoge druge, cini se, jo nisu ule u proces prelaza u demokratiju ili su ponovo skrenule u autoritarnost ili sukob. 140 od oko 200 zemalja koliko ih je danas u svetu, sprovodi viestranacke izbore, to je vie nego ikad u istoriji. Samo 82 zemlje (57% svetske populacije) u potupnosti su demokratske. 125 zemalja (62% svetske populacije) ima slobodne ili delimicno slobodne medije. 61 zemlja (38% svetske populacije) jo nema slobodne medije. Broj zemalja koje su ratifikovale est najvanijih konvencija o ljudskim pravima znatno se povecao od 1990. godine. Broj ratifikacija medunarodnih paktova o ljuds- kim pravima povecao se sa 90 na skoro 150. 106 zemalja i danas ogranicava bitne grad- anske i politicke slobode. 38 zemalja nije ratifikovalo ili potpisalo ICCPR, a 41 jo nije ratifikovala ili potpisala ICESCR. 38 zemalja nije ratifikovalo ili potpisalo ICCPR, a 41 zemlja jo nije ratifikovala ili potpisala ICESCR. U svetu je svega 14% ena parlamentarnih poslanika, a u 10 zemalja nema ih uopte. U parlamentima 10 zemalja vie od 30% poslanika cine ene. IZVOR: UNDP, IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002. DEMOKRATIJA Demokratija zavisi od zainteresovanosti i ak- tivnog uceca njenih korisnika. Informisanost i pristup znanju preduslovi su znacajnijeg uceca u demokratskom sistemu. Samo oni koji razumeju funkcionisanje sistema i pozna- ju mehanizame i institucije mogu doprineti i imati koristi od demokratskog drutva. Sa- optavanje ove poruke jedna je od najbitnijih funkcija demokratskog obrazovanja ciji je cilj stvaranje odgovornih gradana. Cilj ovog modula je da predstavi demokratiju i ljudska prava kao proces koji zahteva nepre- stani rad i obavezu, a ne kao neto to se stice jednom i zasvagda. Demokratija i ljudska bezbednost Program ljudske bezbednosti usmeren je na slobodu od sveprisutnih pretnji ljudskom ivotu ili uslovima ivljenja, kako poli- tickim, drutvenim tako i ekonomskim pret- njama, a polazi od ideje da je potovanje ljudskih prava i demokratskih sloboda, kao i osnaivanje ljudskog razvoja, nezamenjivo u ocuvanju i promovisanju ljudske bezbed- nosti. Napredak ljudskih prava, ljudskog razvoja i ljudske sigurnosti tri koncepta koja se preklapaju, koja su medusobno po- vezana i koja cine jezgro vizije jednog novog svetskog poretka mogu se uistinu ukoreni- ti samo u drutvima u kojima se demokrat- ske vrednosti ne samo propagiraju vec i pri- menjuju. Samo u demokratiji potovanje ljudskih prava ukljucuje slobodu od straha i pretnji egzisten- ciji pojedinca. Ljudska bezbednost istice pra- vo na sposobnosti i slobode koje pojedinac mora razviti kako bi u potpunosti razvio svoj ljudski potencijal. Ljudska bezbednost poziva na slobodu od gladi, rata, ekolokih katastro- fa, korumpirane vlasti i ostalih prepreka ivo- tu u pravdi, solidarnosti i jednakim mogucno- stima za sve. Uopte uzevi, jedino ravnopravno, slobodno i demokratsko ucece u politickom, drutve- nom i ekonomskom ivotu drave ili zajedni- ce moe promovisati ljudsku bezbednost. Sa- mo potpuno garantovanje ljudskih prava, par- ticipativna vlast, vladavina prava, odrivi raz- voj i jednak pristup resursima mogu osigurati da ljudska bezbednost prede iz nove diplo- matske paradigme u iroko polazite za de- mokratsko donoenje odluka i medunarodnu saradnju. 2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA ta je demokratija i kako se ona razvila? Demokratija je oblik vladavine u kom dravna vlast proizlazi iz naroda. Rec demokratija potice od antickih grckih reci demos to znaci narod, i kratos to znaci moc. Nacela moderne demokratije postupno su se razvija- la iz kalvinistickog verskog pokreta tokom 17. veka, posebno u kotskoj, Engleskoj i Holan- diji gde zajednice pocinju podravati i deliti ne samo verske nego i politicke ideje. Potom se pojavljuje filozofija slobode i jednakosti za sve koja se dalje unapreduje tokom ere Pro- svetiteljstva, posle cega postaje priznata kao centralna vrednost demokratije. Prva moderna demokratska drava bila je us- postavljena u SAD, dok je Francuska bila prva evropska drava zasnovana na demokratskim nacelima, posle Francuske revolucije. Posle 1945. godine liberalna zapadna demo- kratija iri se u Evropi i svetu zamenjujuci au- toritarne oblike vlasti. Posle poraza faistickih reima, cinilo se da je prevazidena kriza s kojom se demokratija suocila u 20. ve- ku. Dug i mucan proces dekolonizacije u kom su zapadne zemlje priznale pravo na sa- DEMOKRATIJA moopredeljenje, napokon je uveo demokrati- ju u vecinu bivih kolonija. Diktature u pa- niji, Portugalu, Grckoj, Argentini i Urugvaju prerasle su u demokratije tokom proteklih nekoliko decenija. Padom Berlinskog zida 1989. godine i propacu staljinistickih siste- ma u srednjoj i istocnoj Evropi cinilo se da je demokratija napokon uistinu uspela. Medutim, jo uvek mnoge zemlje koje teorij- ski podravaju demokratiju kao oblik vlasti u celosti ne potuju demokratska nacela ili ne ostvaruju demokratiju u praksi. Taj skoro pa- radoksalan razvoj potvrduje neophodnost kriticke rasprave o demokratiji i demokrati- zaciji. Kljucni elementi moderne demokratije Teko je odrediti u kojoj meri je neko drutvo demokratsko. Ali, postoji nekoliko kljucnih elemenata koji cine osnovu svakog demokrat- skog drutva. Obrazovanje i ucenje na svim nivoima imaju kljucnu ulogu u boljem razu- mevanju tih elemenata. Jednakost Princip jednakosti znaci da su sva bica rodena jednaka i da treba da uiva- ju jednake mogucnosti i jednako ucestvuju u politickom ivotu zajednice, kao i da ima- ju pravo na jednak postupak pred zakonom. Moja predstava demokratije je ona u kojoj najslabiji treba da imaju iste mogucnosti kao i najjaci. MAHATMA GANDHI To, takode, ukljucuje drutvenu i ekonom- sku jednakost mukaraca i ena. Modul Ljudska prava ena. Ucece Demokratija je besmislena bez uceca u drutvenom ivotu. Ucece u za- jednici i politickim pitanjima preduslov je za izgradnju demokratskog sistema. Demo- kratija je oblik uceca, ali je ucece iri po- jam koji nema samo snane politicke impli- kacije nego i drutvene i ekonomske. Medutim, samo ucece ne moe biti jem- stvo demokratije. Vladavina vecine i prava manjina Iako je demokratija po definiciji vladavina naroda, ona je zapravo vladavina vecine. Pod njom se, takode, podrazumeva obaveza vecine da vodi racuna o pravima i potrebama manjin- skih grupa. Mera u kojoj se ispunjava ta obaveza je pokazatelj unapredenja demo- kratskih vrednosti u drutvu. Modul Nediskriminacija. Vladavina prava i pravicno sudenje De- mokratija bi trebalo da spreci pojedinca ili grupu da vladaju narodom na arbitraran nacin. Vladavina prava osigurava da drava ima nezavisan pravni poredak koji osigura- va jednakost pred zakonom, ogranicavan- jem moci javne vlasti i obezbedivanjem jed- nakog pristupa nezavisnom i pravicnom pravnom sistemu. Modul Vladavina prava i pravicno sudenje. Potovanje ljudskih prava Prihvatanje da se sva ljudska bica radaju slobodna i jed- naka u dostojanstvu i pravima je osnov funkcionisanja demokratske zajednice. De- mokratska drava ima obavezu da obezbedi potovanje, zatitu i ispunjavanje ljudskih prava kako bi obezbedila da njeni gradani mogu iveti slobodni od straha i nematine. U demokratiji bi trebalo posvetiti posebnu panju onim pravima koja su kljucna za ucece gradana, kao to su pravo na oku- pljanje, sloboda govora i sloboda miljenja, savesti i veroispovesti. Gradanska i politicka prava sama po sebi ne mogu jemciti mir i ljudsku bezbednost. Samo ako se u obzir DEMOKRATIJA uzmu osnovne ekonomske, drutvene i kul-politikom i ucestvovati u stalnom procesu Ovde cemo spomenuti jednu razliku izmedu turne potrebe, moguce je uspostaviti povol-evaluacije. Ali, istorija je pokazala da nije grupa teorija zbog njene tradicionalne uloge, jno okruenje za demokratiju. samo po sebi ocigledno ko ima, a ko nema uprkos tome to je ona suvie jednostavna za mogucnost uceca. ene su, na primer, veo-savremenu debatu: razliku izmedu teorije Politicki pluralizam Tradicionalni zada-ma dugo bile iskljucene iz tog procesa. U identiteta i teorije demokratske utakmice. tak politickih stranaka je da konsoliduju ra-Apenzel-Inerhodenu, delu vajcarske, koji Ukratko, gledanje na demokratiju kao na znolikost ideja i miljenja i da ih predstave je veoma poznat po svojim visoko razvije-utakmicu omogucava nadmetanje razlicitih u javnoj debati. Jedino politicki pluralizam nim demokratskim strukturama, one su do-legitimnih miljenja (miljenja koje se obicno moe obezbediti strukture koje su dovoljno bile pravo glasa tek pocetkom 1990-ih. Od usaglaavaju po pravilu vladavine vecine). fleksibilne da se mogu prilagoditi novim po-najvece vanosti je da se obezbedi da pravo Demokratija kao identitet vidi identitet kao trebama, pri cemu, ipak, ostaju cvrsto tlo za glasa bude opte, slobodno, jednako, tajno i neto to se nalazi izmedu vladara i onih ko- demokratsko upravljanje. Ali, politicka slo-neposredno. jima se vlada, osporavajuci postojanje legi- boda se, takode, moe zloupotrebiti za timnih razlika, ali tei da postupno ozakoni irenje ideja koje podstrekavaju mrnju, Podela vlasti Podela vlasti, koju je kao ono to Ruso naziva volont gnrale opta izazivaju nasilje i na taj nacin predstavljaju koncept uveo Lok (Dve rasprave o vladi, volja. pretnju demokratskom drutvu i poretku. 1690), a unapredio Monteskje (O duhu za- Takve tendencije je teko savladati na de-kona, 1748) boreci se protiv apsolutisticke mokratski nacin, a da se ne ogranici slobo-drave, predstavlja osnovno nacelo moder- da izraavanja i da se pri tom zatiti interes nih demokratija. U skladu s tim nacelom drutva u celini. Do odredene mere demo-dravna vlast podeljena je izmedu zakono- kratije moraju titi i same sebe, na primer, davnih, izvrnih i sudskih tela koja funkcio- protiv terorizma. niu nezavisno, ali su odgovorna jedna dru- gima i narodu. Takav sistem kocnica i rav- Slobodni i poteni izbori Izbori su osnov-notea obezbeduje adekvatne kontrolne no i jedinstveno obeleje demokratije. Nije-mehanizme i kao takav sprecava zloupotre- dan drugi reim ne preputa odluku o poli-bu dravne vlasti. tickom vodstvu onima na koje prvenstveno utice sistem vlasti narodu. Na bilo kojim Teorije demokratije izborima oni mogu izraziti svoju elju za Zbunjujuca sloenost demokratske stvarnosti promenom kao i svoje slaganje s trenutnom proizvela je irok spektar teorija i modela. DEMOKRATIJA Oblici demokratije Danas se demokratije umnogome razlikuju po obliku i strukturi. Tradicionalno se, u sklo- pu liberalne demokratije, razlikuju modeli neposredne i predstavnicke demokratije. IZVOR: D@DALOS Tipovi demokratije Neposredna demokratija Predstavnicka demokratija Parlamentarna demokratija Predsednicka demokratija Stvarnost: meoviti oblici demokratije Neposredna demokratija je oblik vlasti u kom pravo na donoenje politickih odluka ostvaruju neposredno svi gradani prema po- stupku vladavine vecine. Takav oblik je mo- guc samo u malim zajednicama. Nijedan sa- vremeni demokratski sistem nije potpuna ne- posredna demokratija, iako skoro svi sadre elemente neposredne demokratije. Institucije neposredne demokratije su neposredna iz- janjavanja naroda, zakonodavne inicijative, opozivi, referendumi, itd. Drugi osnovni oblik je predstavnicka demo- kratija. To je oblik vlasti u kom gradani ostva- ruju isto pravo, ali ne neposredno nego preko predstavnika koga su odabrali i koji im je od- govoran. Dva bitna elementa predstavnicke demokratije su razdvajanje onih koji vladaju od onih nad kojima se vlada i povremeni izbo- ri kao sredstvo kontrole nad vladajucima od strane onih nad kojima se vlada. Predstavnicka demokratija se povezuje s dva osnovna sistema vlasti: parlamentarnom i predsednickom demokratijom. Parlamentarna demokratija: U tom obliku vlasti parlament ima centralnu ulogu. Na celu izvrnog tela je premijer, a izvrna vlast zavisi od poverenja parlamenta. ef drave uglavnom ima malu ili nikakvu izvrnu vlast. Ona ima samo reprezentativnu funkci- ju. Predsednicka demokratija: Izvrno telo vodi sam ef drave koji je neposredno izabran od naroda i ne zavisi od poverenja parla- menta. Kada se ta dva modela uporede, pojavljuju se sledece razlike: -U predsednickom sistemu odravaju se po- sebni izbori za vladu i parlament, dok u par- lamentarnim demokratijama isti izbori od- lucuju o jednom i drugom (a ef drave moe se birati posebno). -U parlamentarnim sistemima parlament odobrava vladu i moe je opozvati. Ta opcija je uskracena parlamentima u predsednickim sistemima, osim kad je rec o javnoj optuni- ci zbog koje se moe opozvati ef drave. S druge strane, ef drave u parlamentar- nim sistemima, po pravilu, moe raspustiti parlament pod odredenim uslovima. -Clanstvo u parlamentu je uslov za clanstvo u vladi u mnogim parlamentarnim sistemima, to nije slucaj u vecini predsednickih siste- ma. -Parlament i vlada, po pravilu, jace su medusobno povezani u parlamentarnim de- DEMOKRATIJA mokratijama, dok u predsednickim sistemi- ma postoji jasnija podela vlasti. Izvrna vlast, pak, sama je cesto podeljena izmedu efa drave, s jedne strane, i premijera, s druge strane. -Zakonodavna inicijativa u parlamentarnim demokratijama u velikoj meri se zasniva na inicijativi vlade. -Stranke, a posebno stranke opozicije, imaju znantno vaniju ulogu u predstavnickim de- mokratijama. Danas je medu brojnim meovitim modelima uobicajen oblik parlamentarne demokratije s jacom ulogom efa drave. Oblici demokratije u stvarnosti Najveci broj postojecih demokratija je kombi- nacija tih idealnih tipova, pa oni sadre ele- mente koji pripadaju svim oblicima. Primeri: Klasicni primeri koji odslikavaju po- menute modele su: parlamentarna demokra- tija kao model koji cini podlogu sistema u Ve- likoj Britaniji i vecini zapadnoevropskih drava i SAD kao najpoznatiji primer predsed- nicke demokratije. Cak su i u Zapadnoj Evro- pi posebni modeli dosta cesti: vajcarska, Francuska (polupredsednicka demokratija), Portugal. Razlike se mogu naci u ostalim de- mokratijama irom sveta, iako one ne moraju nuno slediti iste tradicije koje proizlaze iz li- beralizma. 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTRAVERZNA PITANJA Demokratija poprima mnoge oblike, razlicito se manifestuje i drugacije shvata u razlicitim kulturama. Dok neke demokratije stavljaju naglasak na podelu vlasti i vladavinu prava, druge mogu biti preteno organizovane oko koncepta uceca. Razlike koje se pojavljuju uglavnom se zasnivaju na razlikama u medudelovanju kljucnih elemenata koji cine demokratiju. Glavna linija kritike u ovom kontekstu odnosi na evrocentrizam koji je u velikoj meri ukljucen u politicku misao, kao i teoriju i praksu demokratije. Takvo neto kao to je savrena demokratija ne postoji ni na istocnoj ni na zapadnoj he- misferi. Moemo se uopteno sloiti oko ne- koliko konstitutivnih elemenata demokratije, ali se vanost koja se pridaje tim elementima i njihovoj realizaciji cesto razlikuje medu kul- turama. Zapadnjacko shvatanje demokratije najcece se zasniva na ideji pojedinca koji u demokratskom drutvu stice maksimum slo- bode i prava na izraavanje u odnosu na dru- ge slobodne pojedince. Preveliki naglasak na gradanskim i politickim pravima, koji cini podlogu ovoga modela, predstavlja problem za neke druge zemlje. Debata o azijskim vrednostima Neki azijski drutveni modeli zasnivaju se na konceptu uceca, ali oni imaju veoma malo zajednickog s demokratijom kako je ona shvacena na Zapadu. Oni se zasnivaju na pri- vrenosti zajednici i tradicionalnim koncepti- ma oligarhijskog vodstva, a ne na ideji maksi- malne slobode pojedinca. Taj model nije nuno nespojiv sa ucecem i demokratijom. On potice od osnovnog konfucijanskog DEMOKRATIJA ucenja i zahteva aktivno ucece moralne i rovanje u suverenitet Boga. Alah je odredio prakticne vladajuce elite koja deluje u inte-osnovni zakonodavni okvir i on se ne moe resu opteg dobra. Takozvani jaz izmedu menjati. Njegove zakone moe primenjivati azijskih i zapadnih vrednosti i zamisli samo njegov predstavnik. Takav radikalan demokratije potice od pogrenog shvatanja pristup je u suprotnosti sa osnovnim demo- demokratije i uceca. Zato je kritika singapur-kratskim vrednostima, kao to su otvorenost, skog vode/filozofa Lee Kuan Yewa i ostalih, pluralizam i raspodela vlasti. umesto da napada samu demokratiju, usme-Islamska vizija demokratije manifestuje se u rena protiv drutvenog i kulturnog poretka Shuri, islamskom konceptu konsultacije u SAD i nekih drugih zapadnih zemalja. reavanju zajednickih pitanja. Konsultacija je potrebna kod zajednickih pitanja koja uticu Izazovi demokratije u muslimanskom svetu na ivot zajednice, a preko nje narod ima pu- Definisanje odnosa izmedu islama i demokra-nu slobodu izraavanja. Medutim, Shura je tije predstavlja problem i za muslimane i za ogranicena Alahovim zakonima, zbog cega taj nemuslimane. Zapadni posmatraci koji su tvr-nacin islamskog uceca, takode, predstavlja dili da su islam i demokratija nespojivi zasni-prepreku demokratiji kako je shvacena na Za- vali su svoje argumente na islamskom shva-padu. tanju vrhovne vlasti Boga kao jedinog izvora Modul Verske slobode. politickog autoriteta iz cijih boanskih zako- na proizlaze sva pravila koja vae za vladanje zajednicom vernika. Muslimani su, takode, estoko podeljeni u svojim shvatanjima i pristupima demokratiji. I dok vode vodecih struja islamskih pokreta i mnogi strucnjaci smatraju islam i demokrati- ju spojivima, ekstremisti ili radikalni islamisti propagiraju suprotno. Ovi poslednji odbacuju demokratiju tvrdeci da koncept narodnog su- vereniteta negira fundamentalno islamsko ve- PITANJA ZA RASPRAVU Zato su neki elementi demokratije bitniji od drugih u razlicitim kulturama? Da li je prihvatljivo imati razlicite pojmove o demokratiji u razlicitim kulturama? Ako su razlicite interpretacije demokratije neizbene i prihvatljive, gde se nalaze gra- nice, tj. koji se osnovni elementi moraju za- drati bez obzira na okolnosti kako bi se po- jedina drava mogla odrediti kao demo- kratska? Koja je uloga medija u oblikovanju pojma demokratije u razlicitim kulturama? Jo nekoliko pitanja za razmiljanje Odnos izmedu vecine i manjine, a poseb- no zatita politicke manjine, kljucno je pi- tanje. Demokratsko nacelo izbora na osno- vu glasova vecine koja time dobija pravo na koricenje moci znaci da se time stvara manjina koja je cesto iskljucena iz poli- tickog donoenja odluka. Manjina se mora povinovati odlukama vecine. Manjine, sto- ga, zahtevaju posebnu zatitu kako bi im se obezbedilo potovanje njihovih prava i od- govarajuci nivo uvaavanja njihove poli- ticke volje. DEMOKRATIJA Civilno drutvo je postalo jedna od kljucnih tema u raspravi o praksi demokra- tije. Demokratiji su potrebna slobodna i ak- tivna ljudska bica, a isto tako i odgovoran narod. Bertolt Brecht je jednom prilikom ironicno sugerisao da bi vlada, kad je vec to- liko nezadovoljna narodom, trebalo da ras- pusti narod i izabere novi. Jedino se slobod- ni i aktivni gradani mogu suprotstaviti svo- joj vladi i drati je odgovornom za ispunja- vanje predizbornih obecanja. Slobodni i nezavisni mediji su vana po- drka svakoj demokratiji. Kontrola nad sredstvima informisanja je u dananje doba skoro istovetna kontroli nad donoenjem odluka u demokratiji. Mediji imaju od- lucujucu ulogu u svakodnevnom ivotu de- mokratije, bez obzira na to da li je rec o no- vinama, televiziji, radiju, industriji zabave ili Internetu. Pojedinci, drutva i drave mora- ju biti sposobni da komuniciraju jedni s dru- gima. Da bi se birackom telu olakalo do- noenje odluka, ono mora biti obaveteno o ciljevima i namerama onih koji ele da bu- du izabrani. Sloboda izraavanja je, stoga, jo jedno bitno i veoma osetljivo ljudsko pra- vo za realizaciju delotvorne demokratije. Modul Sloboda izraavanja i slobo- da medija. Demokratija i ljudska prava su neodvojivi odnos varira od medudelovanja do identi- teta. U tom smislu, sva su ljudska prava od odlucujuce vanosti za demokratiju i u de- mokratiji. Pravni sistemi nekih zemalja pra- ve razliku izmedu gradanskih prava i ljud- skih prava, to znaci da su neka prava, po- sebno neka politicka prava, zajemcena sa- mo gradanima, dok se druga jemce svim ljudskim bicima. Ljudska prava se mogu jemciti samo u demokratiji i kroz demokra- tiju koja je delotvorna. Formalna demokra- tija, sama po sebi, ne moe jemciti ljudska prava i ljudsku bezbednost. Ostvarivanje ljudskih prava je, stoga, pokazatelj vitalno- sti demokratije. 4. PRIMENA I PRACENJE Ne postoje i nikada nisu postojale savrene demokratije. Savremene demokratije u od- redenoj meri integriu sve osnovne elemente demokratije u javni ivot kao merilo jednako- sti, nediskriminacije i drutvene pravde. De- mokratija je neprestani proces interakcije, usavravanja i uskladivanja osnovnih potreba drutva s drutvenim strukturama koje posto- je da bi zadovoljavale te potrebe. Na regionalnom nivou postoje razliciti meha- nizmi ocuvanja nacela demokratije. Primer koji to potvrduje je Evropska konvencija o ljudskim pravima, koja prua mogucnost da se tui drava clanica za krenja Konvencije. Buduci da je demokratija jedini oblik uprav- ljanja koji se spominje u Konvenciji, ona je ujedno i jedini oblik koji je kompatibilan s njom. Godine 1967. Danska, Norveka i ved- ska odlucile su da uloe albu protiv Grcke, poto je okrutni vojni reim tamo preuzeo kontrolu. Grcka vlast se, potom, odlucila na ogradu od Konvencije, ali uprkos tome sudenje je nastavljeno, i zavrilo je suspenzi- jom Grcke iz Saveta Evrope. Ponovnim uspo- stavljanjem demokratske vlasti 1974. godine, u Grckoj je Konvencija ponovo stupila na sna- gu, a morala se isplatiti i kompenzacija rtva- ma vojnog reima. Nisu svi mehanizmi tako uspeni kao to je onaj koji je uspostavio Savet Evrope, ali posto- je i razne druge organizacije koje se bore za zatitu demokratije. Godine 1990. OSCE je u Varavi uspostavio Kancelariju za demokrat- ske institucije i ljudska prava (ODIHR) sa za- datkom da, izmedu ostalog, pomae drava- ma clanicama u izgradnji, jacanju i zatiti de- mokratskih institucija. Organizacija je za- duena za nadgledanje nacionalnih izbora, DEMOKRATIJA cime obezbeduje vernost demokratskim nacelima. Na medunarodnom nivou, vanu ulogu ima Interparlamentarna unija (IPU). IPU je sastav- ljena od parlamenata suverenih nacionalnih drava i cilj joj je negovanje dijaloga i saradnje medu narodima radi jacanja demokratije u svetu. Osnovana je jo 1889. godine i do da- nanjeg dana postoji kao organizacija koja po- mae u umreavanju nacionalnih parlamena- ta i promovisanju demokratije. Program za razvoj Ujedinjenih nacija je u Izvetaju o ljudskom razvoju iz 2002. godine predstavio izvestan broj objektiv- nih pokazatelja za merenje napretka demo- kratije. Oni ukljucuju: datum poslednjih izbora broj biraca na izborima godinu kada su ene stekle pravo glasa broj mesta u parlamentu koja zauzimaju ene clanstvo u sindikatu nevladine organizacije ratifikaciju Medunarodnog pakta o gradan- skim i politickim pravima ratifikaciju Konvencije ILO o slobodi udruivanja i kolektivnog pregovaranja Osim toga, izvestan broj subjektivnih poka- zatelja, a medu njima su gradanske slobode i politicka prava, sloboda i odgovornost tam- pe, politicka stabilnost i izostanak nasilja, vladavina prava i indeks opaanja korupcije, predstavljaju korisna sredstva za procenu de- mokratskog upravljanja. Svi ti pokazatelji ukazuju do kojeg stepena se ispreplicu i kroz vreme razvijaju osnovni elementi koji cine demokratiju. Oni obezbeduju osnov za upo- redivanje demokratija i drugih reima, kao i za procenjivanje napretka prema demokrati- ji, a isto tako i kvalitativno i kvantitativno merenje dostignutog napretka ili pretnji s ko- jima se neka zemlja susrece. U svim pravim demokratijama, nacionalno ili lokalno javno glasanje je najjaci mehanizam nadzora uz slobodne i nezavisne medije i raz- vijeno civilno drutvo. Takvo javno glasanje, koje nezavisno kontrolie nivo sprovodenja obaveza preuzetih od strane demokratski iza- branih predstavnika, moe za rezulat imati promenu vladinog programa ili struktura koje dre vlast. Ne postoji univerzalna saglasnost o standardi- ma koje demokratija mora ispuniti. Medutim, standardi na osnovu kojih se moe doci do ireg konsenzusa su standardi ljudskih prava. Obezbedenje ljudskih prava je, stoga, kljucni deo obezbedenja demokratije. Zbog tog razlo- ga su garanti ljudskih prava, uistinu, garanti demokratije. Ostvarivanje demokratije irom sveta zavisi od svakog pojedinca, drava i medunarodnih institucija koji su potrebni da bi u nju udah- nuli ivot i pomogli joj da pretrpi sva autorita- rna kretanja. Koricenje prava pojedinca da glasa, da izraava miljenje i da ucestvuje u politickom ivotu i donoenju odluka od kljucne je vanosti. Ucece u aktivnom civil- nom drutvu u potpunosti pogoduje demo- kratiji. Obrazovanje ima kljucnu ulogu u tom procesu s obzirom na to da stvara znanje koje u stvarnosti omogucava ucece na prvom me- stu. Upravo ce na te elemente civilnog sektora izgradnje demokratije biti usmerena panja i oni ce se i dalje razvijati kako bi omogucili de- mokratiji procvat koji ce dati rezultate za sve, jednako i ravnopravno. DEMOKRATIJA DOBRO JE ZNATI DOBRA PRAKSA Na putu prema demokratiji U februaru 1990. godine, u svom istorijskom govoru, Fredrik Willem de Klerk je govorio u korist kraja apartheid reima i u korist demo- kratske June Afrike. Njegova politika bila je potvrdena na referendumu na kojem je 70% bele populacije podralo njegove reforme. Pr- vi demokratski izbori u Junoj Africi odrani su u aprilu 1994. godine, a u maju 1994. godi- ne Nelson Mandela je postao prvi crni pred- sednik June Afrike. Time je otvoreno novo poglavlje u razvoju zemlje. Srednja i istocna Evropa, srednja Azija: Od 1989. godine zemlje biveg komunistickog bloka su prole talas demokratizacije. Nove slobodne i demokratske stranke su stvorene u Poljskoj, Bugarskoj, Cekoj Republici, Istocnoj Nemackoj, Madarskoj, Rumuniji, Slo- vackoj i u izvesnom broju bivih sovjetskih re- publika, pa je mirna demokratska tranzicija pocela da menja njihove nacionalne politicke pejzae. Od tada se u njima odravaju demo- kratski parlamentarni i predsednicki izbori u pravilnim razmacima na osnovu viestra- nackih ustava. Cile: Za razliku od drugih junoamerickih ze- malja, Cile ima 150 godina dugu istoriju kao ustavna republika s demokratski izabranim vladama. Ponovno uspostavljanje demokrati- je u Cileu 1990. godine, posle 17 godina vojne vladavine pod generalom Augustom Pinoche- tom, dalo je novi podsticaj demokratskom di- jalogu i regionalnoj i medunarodnoj saradnji. Danas je Cile demokratija koja se ucvrcuje i aktivno iri ljudska prava i ljudsku bezbed- nost u citavom regionu. Filipini: Diktatura Ferdinanda Marcosa na Fi- lipinima trajala je od 1965. do 1986. godine. Godine 1986. predsednik je postala Corazon Aquino koja je obnovila osnovne gradanske slobode (slobodu govora, slobodu okupljanja i slobodu tampe) Filipini su krenuli putem prema uspostavljanju prave demokratije. 2. TRENDOVI Politicko ucece ena Ni danas ucece ena u politickom ivotu ni- je srazmerno ucecu mukaraca, iako ene cine vie od polovine svetske populacije. Ta ocigledna nesrazmera ukazuje na niz nedo- stataka nacionalnih institucija koje se, inace, smatraju demokratskim. Uvodenje kvota radi ohrabrivanja i po- dravanja uceca ena u politickom ivotu upotrebljavalo se kao sredstvo da se unapredi situacija koja je okarakterisana kao nepropor- cionalna zastupljenost i nejednak status mukaraca i ena u nacionalnim parlamenti- ma. Dosada je u svetu u samo 10 zemalja po- stignuta zastupljenost ena u parlamentu veca od 30%, uglavnom, uvodenjem kvota (utvrdeni postoci koji su uvedeni u zakon i koji obezbeduju prisutnost ena u parlamen- tima). Ako se napredak nastavi sadanjim tempom bice potrebno vie od 50 godina da se postigne potpuno proporcionalna i praved- na zastupljenost ena. DEMOKRATIJA Pitanje za raspravu: Moete li se setiti ijednog drugog podsticaja ili oruda kojim je pre- mocen jaz u zastupljenosti izmedu mukara- ca i ena u politickom ivotu? ene u parlamentu: 19451995. U 50 godina, od 1945. do 1995. broj suverenih drava koje imaju parlamen- te povecao se sedam puta; postotak ena parlamentarnih poslanika se u svetu povecao cetiri puta; rekordni prosecni nivo postignut je 1988. godine kada je 14,8% od svih poslanika bilo ena. Modul Ljudska prava ena. Online demokr@tija Kada se sredinom 1990-ih pocela iriti upotre- ba Interneta neki su gajili snove o boljem sve- tu svetu u kojem bi svako ucestvovao u pro- cesu donoenja politickih odluka zahvaljujuci online komunikaciji, svetu koji bi bio blii ne- go ikada ranije grckom idealu demokratije. Ti snovi se jo nisu ostvarili. Uistinu, veoma je neizvesno hoce li se ikada ostvariti. Godina 1945. 1955. 1965. 1975. 1985. 1995. Broj parlamenata 26 61 94 115 136 176 % ena poslanika 3,0 7,5 8,1 10,9 12,0 11,6 % senatorki 2,2 7,7 9,3 10,5 12,7 9,4 Jedini dom ili Gornji dom Oba doma donji dom ili senat zajedno Nordijske zemlje 39,7% 39,7% Evropa zemlje clanice OSCE, ukljucujuci nordijske zemlje 17,7% 15,4% 17,3% Severna i Juna Amerika 18,2% 18,2% 18,2% Evropa zemlje clanice OSCE, iskljucujuci nordijske zemlje 15,6% 14,8% 15,5% Azija 15,4% 13,0% 15,2% Supsaharska Afrika 15,1% 17,3% 15,3% Pacifik 10,9% 20,5% 12,2% Arapske zemlje 6,0% 7,5% 6,2% IZVOR: INTERPARLAMENTARNA UNIJA, WWW.IPU.ORG, 2003. IZVOR: INTERPARLAMENTARNA UNIJA, WWW.IPU.ORG, STANJE 29. MARTA 2004. DEMOKRATIJA Dostupnost Interneta nije zamena za demo- kratske strukture i sama po sebi ne stvara po- liticku svest, ali uprkos tome ima svoje pred- nosti. Informacija se moe traiti i dobiti irom sveta u stvarnom vremenu i, to je mnogo vanije, moe se razmenjivati i koristi- ti za stvaranje neformalnih organizacijskih struktura. To se cesto dogada tokom posled- njih godina. Aktivnosti nevladinih organizacija irom sve- ta znatno su se povecale zahvaljujuci online komunikaciji, pa su uspostavljene veze medu pokretima sa svih strana sveta. Kampanje mo- gu stici do veceg broja ljudi bre nego ikada ranije i mobilisati nove oblike prekogranicne saradnje orijentisane na odredena pitanja. To- talitarni reimi ili uopte nemaju ili imaju ve- oma ogranicena sredstva kojima bi mogli za- braniti online razmenu revolucionarnih ide- ja. Pojedinci mogu lake izraavati svoje miljenje i uciniti ga iroko dostupnim, nala- zeci tako podrku istomiljenika. U tome postoje novi potencijali za demokra- tiju, ali i novi rizici. Nedostatak politicke sve- sti i demokratskih struktura u offline svetu odraava se i online. Danas se otprilike 400 miliona ljudi irom sve- ta zna koristiti Internetom, dok se 5,8 milijar- di nalazi van toga. Takozvana digitalna pode- la izmedu razvijenih i nerazvijenih zemalja (kao i izmedu urbanih i ruralnih podrucja u razvijenim zemaljama) ima ozbiljan uticaj na svaki demokratski model. Ako je veci deo po- pulacije kompjuterski nepismen, ona ne moe lako ucestvovati u online aktivnostima. Demokratski izazovi ne odnose se samo na obezbedenje pristupa, nego i na sadraje. Na primer, izuzetno rasisticki americki Ku-Klux- Klan tvrdi da se zahvaljujuci onlineu broj nje- govih clanova bitno povecao, kao i njihov ste- pen organizovanosti. U Francuskoj je Internet portal Yahoo! tuen zbog ponude neonaci- stickih memorabilia na svojim aukcijskim stranicama. Medutim, ponude postoje i u SAD, gde takvo ponaanje nije nezakonito. U meduvremenu je Yahoo! izjavio da ce do- brovoljno nadgledati i sprecavati takve radnje. Demokratija je sloen proces. Da bi pravilno funkcionisala, potrebna joj je naa potpuna predanost. Internet moe biti medij koji olakava komunikaciju, ali nikada nece biti zamena za nedostatak predanosti u offline svetu. Modul Sloboda izraavanja i sloboda medija. Globalizacija i demokratija Tradicionalno se linija razgranicenja poli- tickog uceca odreduje kao nacionalna grani- ca, a odluke koje uticu na ivote ljudi donose se uz uvaavanje teritorije. U doba globalizacije mnoge odluke i njihovi ishodi proteu se van nacionalnih granica. Novi snani globalni akteri poput multinacio- nalnih kompanija i medunarodnih organizaci- ja odgovorni su za dalekosene socioekonom- ske promene u svetu. Globalizacija, takode, moe olakati irenje demokratije cineci do- stupnijima nove tehnologije i informacije. Odgovor na propust demokratije u svetu glo- balizacije, u kome je donoenje odluka cesto u rukama ekonomskih sila ili mocnih institu- cija, jedan je od najirih medunarodnih drutvenih pokreta koji su pokrenuti u po- slednje vreme antiglobalisticki pokret. Pri- stalice antiglobalizma diu glas radi niza raz- licitih razloga, ukljucujuci zatitu okoline, ot- pis dugova, prava ivotinja, zatitu dece, anti- kapitalizam, mir i ljudska prava. Ono to im je zajednicko jeste da globalizovanom svetu ne- dostaje demokratskog prostora za javnu ras- pravu. DEMOKRATIJA Kljucna metoda sprovodenja kampanje u po- kretu su masovne demonstracije. Prvi put je privukao panju medunarodnih medija 1999. godine kada je 100.000 demonstranata mariralo prilikom otvaranja Treceg ministar- skog sastanka Svetske trgovinske organizacije (WTO) u Sijetlu. Posle toga su se pojavili i drugi protesti na sastanku Svetske banke i Medunarodnog monetarnog fonda (IMF) u Vaingtonu i Pragu, pa na Svetskom ekonom- skom forumu u Davosu (vajcarska), samitu Evropske unije u Geteburgu (vedska) i sami- tu Grupe 8 u enovi (Italija). Za razliku od vecine demonstranata koji nisu nasilni, postoji grupa radikalnih demonstra- nata koji aktivno raspiruju nasilje bacajuci pi- rotehnicka sredstva ili unitavajuci imovinu. Oni odvracaju panju od glavnog programa pokreta jer privlace previe panje medija na sebe, to mnogi smatraju nesrecnom okol- nocu. Stoga su se u februaru 2002. godine aktivisti okupili na Svetskom socijalnom foru- mu u Porto Alegreu u Brazilu, i jo jednom u Mumbaiju (Indija) 2004. godine, kao alterna- tiva eksplozivnim masovnim demonstracija- ma. Oko 60.000 ucesnika skupa raspravljalo je o alternativama globalnom kapitalizmu, opoziciji militarizmu i podrci miru i drutve- noj pravdi. Koristeci svoje pravo na okupljanje civilno drutvo je podstaklo javnu debatu o global- nom demokratskom upravljanju, demokrati- zaciji medunarodnih ekonomskih odnosa i ucecu civilnog drutva u medunarodnim in- stitucijama. Pokret upozorava na stalnu opa- snost od ekonomskog liberalizma koji bi mo- gao da potkopa svoje vlastite temelje u gradanskim i politickim slobodama ignori- sanjem vanosti ekonomskih i socijalnih pra- va. Iako su, kako izgleda, promene scene na kojoj se donose medunarodne odluke i praktikuju novi nacini uceca nedostini snovi, (novi) globalni akteri sve vie moraju odgovarati o tome ta rade zbog povecanog interesa javno- sti i primorani su da razmiljaju o novim nacinima demokratskog predstavljanja, tran- sparentnosti i odgovornosti. Modul Sloboda od siromatva i Mo- dul Rad Demokratski deficit u medunarodnim organizacijama, multinacionalnim korporacijama i nevladinim organizacijama Uloga drave se menja i na regionalnom i na globalnom nivou. Na scenu su stupile medunarodne organizacije, multinacionalne korporacije i nevladine organizacije kao vani protagonisti svetske politike. Njihove odluke i pravila uticu na politike drava i ivote milio- na ljudi. Stoga, jedno od glavnih pitanja na koje je potrebno odgovoriti jeste: Koliko su demokratski, odnosno nedemokratski ti ne- dravni protagonisti? Pronalaenje odgovora na to pitanje trai istraivanje praksi i politi- ka, kao i procesa odlucivanja svake meduna- rodne organizacije, multinacionalne kompa- nije i nevladine organizacije, kao i ostvareno- sti nacela demokratije odgovornosti, zakoni- tosti, uceca, zastupanja i transparentnosti. Nairoko se razmatraju predlozi demokratiza- cije nedravnih protagonista. Primeri ukljucuju reformu Saveta bezbednosti; stva- ranje Globalne skuptine naroda i demokrat- skijeg i efikasnijeg sistema donoenja odluka u WTO, IMF i Svetskoj banci, kao i uvodenje Kodeksa ponaanja i Etickih kodeksa za ne- vladine organizacije i multinacionalne kom- panije. DEMOKRATIJA ODABRANE AKTIVNOSTI AKTIVNOST I: POKRETANJE KAMPANJE DEO I: UVOD Ova aktivnost zasniva se na raspravi kojom se preispituju prava i odgovornosti povezane s demokratijom i demokratskom debatom Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPTE INFORMACIJE O RASPRAVI Ciljevi i zadaci: vebati i razvijati vetine koje su potrebne za sluanje, raspravu i uveravanje podstaknuti saradnju i timski rad Ciljna grupa: odrasli i mladi Velicina grupe/organizacija: bilo koja Vreme: 60 minuta Materijal: papir i olovke u boji za pripremu znakova, lepljiva traka, papir i olovke za be- leke Priprema: Izradite dva znaka, Slaem se i Ne slaem se i zalepite ih ili na dva suprotna kraja dugog zida ili na pod. Postavite dve stolice u sredinu prostorije, ostavljajuci prostor oko njih da bi se ljudi mogli kretati okolo. Potrebne vetine: komunikacija, saradnja, izraavanje razlicitih pogleda o nekom pitanju, potovanje tudih miljenja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI Pokaite oba znaka na krajevima zidova/po- du i objasnite da cete procitati stav s kojim se ucesnici mogu slagati u vecoj ili manjoj meri. Odaberite jedan stav s donje liste i procitaj- te ga grupi. Recite ucesnicima da se postave uza zid izmedu dva znaka prema stepenu slaganja sa stavom Kada se ucesnici postave u dva reda, pozo- vite dvoje s krajeva da zauzmu mesta na sto- licama. Ostali treba da se okupe oko stolica, tako da stanu iza osobe sa cijim se stavom slau u vecoj meri; ili da ostanu u centru ako su neodlucni. Dajte ucesnicima na stolicama minut vre- mena da iznesu svoje razloge za slaganje ili neslaganje sa stavom. Niko ih ne bi smeo prekidati ili im pomagati. Svi treba da budu tihi. Posle njihovih objanjenja zatraite od ostalih da se postave iza jednog ili drugog govornika (nema uzdranih), tako da se na kraju dobije jedna grupa koja je za i dru- ga koja je protiv stava. Dajte grupama de- set minuta da pripreme argumente kojima ce podrati svoju poziciju i da izaberu dru- ge govornike koji ce izneti te argumente. Dajte govornicima po tri minuta da iznesu svoje argumente. Posle toga pristalice jedne ili druge grupe mogu preci u drugu grupu ako im se argumenti suprotne strane cine uverljivijim. Povratna informacija: Okupite grupu ponovo radi povratne informa- cije. Sada predite na razmatranje procesa i svrhe diskusije kao oblika, kao i na razloge zbog kojih se na pluralisticko drutvo moe gledati kao na najvecu vrednost. Ne vracajte se na raspravu o temi. Da li je neko promenio miljenje tokom ras- prave? Ako jeste, koji su ga argumenti uverili? Smatraju li ucesnici da je neki drugi faktor, osim pomenutih faktora, uticao na njih? Primeri mogu biti pritisak grupe, emocio- nalni govor ili osecaj rivalstva. DEMOKRATIJA Za one koji nisu promenili svoj stav, da li je postojao neki razlog u pozadini i u vebi? Da li se mogu setiti nekog dokaza koji bi ih mogao prisiliti na promenu svojih stavova? Zato ljudi imaju razlicita miljenja? Da li je to prihvatljivo ili bi neto u vezi s tim treba- lo u demokratiji? Da li treba da se sva miljenja toleriu u de- mokratiji? Metodoloki saveti: Prvi deo aktivnosti kada ucesnici zauzimaju mesta ne bi trebalo da traje due od nekoliko minuta. Cilj aktivnosti zagrevanja je uspo- stavljanje startnih pozicija. Svrha te aktiv- nosti je vebanje vetina komuniciranja i uveravanja, kao i razmatranje pitanja. Ucesnike bi trebalo podsticati da ne raz- miljaju samo o sadraju i predstavljanju vla- stitih stavova, nego i o tipu i obliku argumen- ta koji su najuverljiviji. Napomena: Bice potrebno oko 30 minuta da bi se raspravio jedan stav prolazeci kroz sve krugove rasprave. Treba biti fleksibilan u od- redivanju redosleda dogadaja, zavisno od gru- pe. Uopte uzevi, nemir u grupi ima pred- nost pred samom raspravom. Predlozi za varijacije: Moete postaviti pitanje da li bi pluralizam ili slobodu izraavanja trebalo ograniciti u de- mokratskom drutvu. Da li bi, na primer, rasi- sticke ili nacionalisticke demonstracije treba- lo zabraniti? Gde u demokratiji treba povuci crtu izmedu prihvatljivog i neprihvatljivog? U tom kontekstu, moe se raspravljati o ideji to- lerancije i nacinu na koji ljudi razumeju taj pojam. DEO IV: NASTAVAK Izaberite iz novina i casopisa slike koje ilu- struju kontroverzna pitanja iz najnovije de- bate. Pokuajte da obradite teme diskrimina- cije pojedinih grupa (dece, ena, stranaca, verskih grupa, osoba sa invaliditetom itd.), zagadenja, nezaposlenosti, siromatva, dravne represije i, uopte, krenja ljudskih prava. Izreite slike i pokaite ih ucesnicima. Neka svako od njih izabere jednu sliku koju moe i jednu koju ne moe tolerisati. Ucesni- ci treba da iznesu razloge zbog kojih su oda- brali odredene slike, ali bez pokretanja ras- prave. Upozorite ostale da moraju potovati miljenje svakog ucesnika. IZVOR: DODATAK JE PRILAGOEN IZ: SUSANNE ULRICH. 2000. ACHTUNG (+) TOLERANZ WEGE DEMOKRATISCHER KONFLIKTLOSUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG. Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: sloboda izraavanja i bilo koje drugo ljudsko pravo IZVOR: AKTIVNOST POSVECENA RASPRAVI PRILAGOENA JE IZ: COMPASS A MANAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION WITH YOUNG PEOPLE. 2002. COUNCIL OF EUROPE PU- BLISHING: STRASBOURG. Stavovi koji se mogu koristiti u raspravi: Imamo moralnu obavezu da koristimo na glas na izborima. Treba da potujemo sve zakone, cak i one koji su nepravedni. U demokratiji jedino politicari imaju moc. Ljudi dobijaju vode kakve zasluuju. U demokratiji svako ima pravo da bude za- stupan, cak i kreteni. (Chris Patten) 51% nacije moe da uspostavi totalitarni reim, potisne manjinu i jo ostane demo- kratski. Posao gradanina je da dri svoja usta otvo- rena. (Gunter Grass, pisac) Najbolji argument protiv demokratije je pet minuta razgovora s prosecnim glasacem. (Winston Churchill) Napomena: Moete pronaci druge stavove ve- zane za bilo koje drugo ljudsko pravo. Stavo- ve bi trebalo formulisati na takav nacin da podsticu razlicita miljenja. DEMOKRATIJA AKTIVNOST II: MINARET U NAOJ ZAJEDNICI? DEO I: UVOD Ova aktivnost simulira otvorenu sednicu lo- kalnog veca u vaoj zajednici ili zamiljenom malom selu. To je scena u kojoj se razliciti in- teresi i briga za razlicite drutvene i politicke pokrete sudaraju nad tzv. vrucom temom. No- vinari prate i vode beleke o sastanku. Tip aktivnosti: simulacija - igra DEO II: OPTE INFORMACIJE O SIMULACIJI Ciljevi i zadaci: upoznati procese koji se odvijaju kada lju- di/zajednica nastoje da razumeju ono to se dogada prepoznati i shvatiti politicke kontekste i mehanizme elaborirati i izneti razlicita gledita prepoznati granice demokratskog i dosto- janstvenog ponaanja razviti simpatiju za sve strane koje ucestvu- ju u sukobu Ciljna grupa: mladi i odrasli Velicina grupe/organizacija: 15-30 Vreme: 2-3 sata Priprema: listici papira za imena, tabla i papir Potrebne vetine: komunikacija, saradnja, izraavanje razlicitih gledita o nekom pitanju, potovanje tudih miljenja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O SIMULACIJI Uvod u temu: Predstavite aktivnost objanjavajuci zamilje- nu situaciju u kojoj ce grupa ucestvovati. Namera da se podigne minaret izaziva nemir u vaoj zajednici. U kratkom roku saziva se otvoreno vece zajednice da bi se odlucilo o zahtevu islamske zajednice da sagradi mina- ret koji bi nadvisio zvonik crkve. Ispiite na tabli popis razlicitih uloga koje ce imati ucesnici. Sledece osobe mogu da ucestvuju u otvorenom vecu: gradonacelnik zajednice kao presedavajuci sednice clanovi gradskog veca (3-5 osoba) koji pred- stavljaju razlicite stranke clanovi radne grupe Za jedan svet protiv ksenofobije (3-6 osoba) clanovi odbora gradanske akcije Dobro- doli u nau lepu zajednicu (3-5 osoba) clanovi islamske zajednice (3-5 osoba) tampa: novinari dveju lokalnih novina su- protnih politickih pristupa (1-2 osobe za svake novine) gradani (ako ima dovoljno ucesnika) Imajte na umu da ce simulacija biti utoliko efikasnija ukoliko se bolje opiu razlicite ulo- ge. Ako elite, moete zapisati karakteristike pojedinih uloga na tabli. Pokuajte uspostavi- ti niz uloga koje sadre suprotstavljena obe- leja kako bi podstakli bolju raspravu. Sada odredite vremenski okvir: Pre pocetka simulacije ucesnici odreduju svoje osobine i piu ih kao kljucne reci (oko 15 minuta). Svi ucesnici moraju se drati dobijenih uloga i za- govarati odgovarajuce stavove. Simulacija: Elementi koji su potrebni da bi se odredilo trajanje. Faza 1: Priprema (20 minuta) Zamolite ucesnike da se razvrstaju u grupu koju su odabrali. Ako je moguce, oni bi treba- DEMOKRATIJA lo da mogu da izadu iz ucionice i da imaju do-su igrali i da se pocnu ponaati shodno sami-gradonacelnika, prodete sve korake pre simu- voljno prostora za sebe. Likovi ce se moci ma sebi. lacije. Medutim, znajte da vi vodite aktivnost medusobno upoznati i odabrati i pripremiti i da ce moda biti potrebna i vaa intervenci- svoju strategiju za otvoreno vece. tampa Na licnom nivou, pitajte ucesnike: ja tokom simulacije ako ucesnici pocnu da pocinje da ureduje novine i vodi prve inter- Odraava li rezultat simulacije zadatak vae vredaju jedni druge. Prekinite simulaciju ako vjue. Tokom ove faze vi pripremate prostoriju uloge? je ne moete kontrolisati (izmislite nove cin- za vece: grupe treba da se smeste uz cetiri sto- Koliko ste vi (u vaoj ulozi) uticali na rezul-jenice, promenite temu). Ako otvoreno vece la. Oznake sa imenima stavljaju se na svaki tat? ne postigne dogovor, istaknite da do toga sto. Gradonacelnik sedi na uzvienom po- Da li je interakcija sa ostalima dovela do moe doci i u stvarnom ivotu i da to ne loaju na kojem se nalazi zvono i sat. Pravila promena u vaoj strategiji? znaci da aktivnost nije uspela. postupka tokom sednice treba zasebno obja- sniti osobi koja ima ulogu gradonacelnika. Nastojte da izbegnete nastavak simulacije i Predlozi za varijacije: drite se razmatranja. Zavisno od konteksta vae zajednice, temu o Faza 2: Sastanak veca (45 minuta) minaretu moete i morate promeniti u temu Gradonacelnik predsedava sednici. On otvara Kako bi analizirali simulaciju u odnosu na Crkva u naoj zajednici ili Budisticki hram sednicu kracim govorom u kom predstavlja stvarno otvoreno vecanje, pitajte: u naoj zajednici. temu i izraava dobrodolicu ucesnicima. Da li ste se lako ili teko identifikovali s Njegov/njen glavni zadatak je upravljanje vaom ulogom? DEO IV: NASTAVAK sednicom. Od grupa se redom trai da iznesu Koliko je simulacija bila slicna stvarnoj situ- svoje stavove i ciljeve. Smernice za izlaganje aciji? Ako je moguce, neka lica koja predstavljaju su pripremljene skice uloga. Potom, grado-tampu u igri simulacije snime sednicu otvo- nacelnik poziva na glasanje kojim bi se treba-Metodoloki saveti: renog veca, a tu dokumentaciju upotrebite lo da odluci da li ce islamskoj zajednici dopu-Ako je moguce, ovu aktivnost trebalo bi spro-kao polazite za analizu rasprave i njenih pra- stiti gradnja minareta u punoj velicini. voditi s jo jednim trenerom kako biste mogli vila u sledecoj aktivnosti. istovremeno odgovoriti na pitanja i koordini- Faza 3: Povratna informacija (45 minuta) rati svaki korak tokom aktivnosti. Kada do-U pristupu temi lokalne demokratije u raz- Postavite ucesnike ponovo ukrug za raspravu deljujete uloge, imajte na umu da je uloga licitim okruenjima, ucesnici mogu dobiti i povratnu informaciju pozdravljajuci svakoga gradonacelnika veoma zahtevna s obzirom uvid u svoju okolinu pronalaenjem stvarnih pravim imenom. To je posebno vano jer na to da ona odreduje tok simulacije. Stoga bi slucajeva koje mogu dokumentovati. Njihovi omogucava ucesnicima da izadu iz uloga koje trebalo da, zajedno sa ucesnikom koji glumi rezultati se mogu izloiti na manjoj izlobi. DEMOKRATIJA Srodna prava/sledece oblasti istraivanja: diskriminacija, verske slobode, sloboda iz- raavanja i sloboda medija IZVOR: PRILAGOENO IZ: SUSANNE ULRICH. 2000. ACHTUNG (+ TOLERANZ WEGE DEMOKRATISCHER KONFLIKTLO - SUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG. DEMOKRATIJA REFERENCE Annan A. Kofi. 2000. We the Peoples: The Role of the United Nations in the 21st Century. New York: United Nations. Do- stupno na adresi: http://www.un.org/millennium/sg/report/ Democracy Coalition Project: http://www.demcoalition.org/html/home.html Fox, Jonathan. 1999. The World Bank Inspection Panel: Will it increase the Banks Accountability?. Santa Cruz: University of California. Dostupno na adresi: http://hypatia.ss.uci.edu/brysk/Fox.html IDEA International: www.idea.int Inter-Parliamentary Union: www.ipu.org UNDP. 2002. Human Development Report. Oxford: Oxford University Press. DODATNE INFORMACIJE Beetham David i Kevin Boyle. 1995. Introducing Democracy: 80 Questions and Answers. Cambridge: Polity Press. Inoguchi Takashi, Newman Edward i Keane John. 1998. The changing nature of democracy. United States: United Nati- ons University Press. Held David. 1995. Democracy and the global order: From the Modern State to Cosmopolitan Governance. Oxford: Polity Press. Keohane O. Robert i Nye S. Joseph. 2001. Global Governance and Democratic Accountability. Paper. Durham: Duke Univer- sity. Dostupno na adresi: http://www.poli.duke.edu/people/Faculty/docs/millpa- per.pdf Kovach Hetty, Neligan Caroline i Benall Simon. 2003. The Global Accountability Report 2003: Power without accountabi- lity?. London: One World Trust. Dostupno na adresi: http://www.wto.org/english/news_e/news03_e/gar2003_e.p df Nayyar Deepak i Court Julius. 2002. Governing Globalizati- on: Issues and Institutions. Helsinki: UNU/WIDER. Nye Joseph S. 2001. Globalizations Democratic Deficit: How to make International Institutions more accountable. Foreign Affairs (Volume 80, Issue 4). New York: Coucil on Foreign Re- lations. Porter Tony. 2001. The democratic deficit in the institutional arrangements for regulating global finance. Global Governan- ce: A Review for Multilaterism (Vol. 7, Issue 2, 2001). Califor- nia: Lynne Rienner Publishers, ACUNS + UNU. Reinalter Helmut. 2002. Die Zukunft der Demokratie. Innsbruck: Studien Verlag. Resolution establishing the Inspection Panel: Resolution No.IBRD 93-10 = Resolution No.IDA 93-6 Scholte Jan Aart. 2002. Civil Society and Democracy in Global Governance. Global Governance: A Review for Multilaterism (Vol. 8, Issue 3, 2002). California: Lynne Rienner Publishers, ACUNS + UNU. UNDP. 2002. Human Development Report 2002: Deepening Democracy in a fragmented world. New York: Oxford Univer- sity Press. Dostupno na adresi: http://hdr.undp.org/reports/global/2002/en/ Woyke Wichard. 2000. Handwrterbuch Internationale Poli- tik. Opladen: Leske+Budrich. Bank Information Center: www.bicusa.org Bretton Woods Project: www.brettonwoodsproject.org Charter99: www.charter99.org Foreign Policy in Focus: www.foreignpolicy-infocus.org Inspection Panel of the World Bank: www.inspectionpanel.org One World Trust: www.oneworldtrust.org Open Society Foundation: www.soros.org United Nations: www.un.org United Nations Development Programme: www.undp.org World Bank: www.worldbank.org World Trade Organization: www.wto.org III. DODATNI IZVORI LITERATURA IZVORI KONTAKTI Obrazovanje i ucenje u oblasti ljudskih prava moe dati presudni doprinos ljudskoj bezbednosti postavljajuci ciljeve ljudske bezbednosti u okvire ljudskih prava. S obzirom na ovo, razvijace se saradnja medu clanovima HSN. DEKLARACIJA IZ GRACA O PRINCIPIMA OBRAZOVANJA U OBLASTI LJUDSKIH PRAVA I LJUDSKOJ BEZBEDNOSTI, 2003. DODATNI IZVORI A. LJUDSKA PRAVA BORBA KOJA TRAJE HRONOLOGIJA BORBA I ISTORIJSKI DOGAAJI Mnogi religijski tekstovi naglaavaju jednakost, dosto- janstvo i dunost pomaganja drugima Pre vie od 3.000 godina indijske Vede, Agame i Upa- niade; jevrejski tekstovi i Tora Pre 2.500 godina budisticka Tripitaka i Aguttara-Ni- kaya i konfucijski analekti Nepokolebljiva sredina i Ve- liko ucenje Pre 2.000 godina hricanski Novi zavet; 600 godina kasnije islamski Kuran 1819. VEK 1789. Francuska revolucija i Deklaracija o pravima coveka i gradanina 1815. Pobune robova u Latinskoj Americi i Francuskoj 1830-te Pokreti za socijalna i ekonomska prava - Ra- makrishna u Indiji, verski pokreti na Zapadu 1840. Pokret Chartista u Irskoj trai opte pravo glasa i prava radnika i siromanih 1847. Liberijska revolucija 1861. Ukidanje kmetstva u Rusiji 20. VEK 190029. 190015. Narodi u kolonijama Azije i Afrike ustaju protiv imperijalizma 1905. Radnicki pokreti u Evropi, Indiji, i SAD; u Mo- skvi 300.000 radnika izlazi na ulice 1910. U Meksiku seljaci se mobiliu radi prava na zem- lju 191418. Prvi svetski rat 1914. Pocinju pokreti za nezavisnost i nemiri u Evropi, Africi i Aziji 1915. Pokolj Jermena u Turskoj 1917. Ruska revolucija 1919. Opti protesti protiv izostavljanja rasne jednako- sti iz Konvencije o Drutvu naroda KONFERENCIJE, DOKUMENTI I DEKLARACIJE Eticki kodeksi Menes, Aoka, Hamurabi, Drakon, Cyrus, Mojsije, Solomon i Manu 1215. Potpisana Magna Carta, po kojoj suveren nije iz- nad zakona 1625. Holandski pravnik Hugo Grotius stvara pocetke medunarodnog prava 1690. John Locke razvija ideju prirodnih prava u Dru- goj raspravi o vladi 1792. Mary Wollstonecraft objavljuje Odbranu prava ena 1860-te Mirza Fath Ali Akhundzade u Iranu i Tan Si- tong u Kini zalau se za ravnopravnost polova 1860-te Casopis La Camelia Rose Guerra zagovara rav- nopravnost ena u celoj Latinskoj Americi 1860-te U Japanu Toshiko Kishida objavljuje esej Go- vorim vam, sestre moje 186080. Vie od 50 bilateralnih sporazuma o uki- danju trgovine robljem u svim podrucjima 1900. Prvi sveafricki kongres u Londonu 1906. Medunarodna konvencija o zabrani nocnog rada ena u industriji 1907. Mirovna konferencija u Srednjoj Americi daje strancima pravo albe pred sudom u mestu boravka 1916. Lenjin se bavi pravom na samoopredeljenje u de- lu Imperijalizam, najvii stadijum kapitalizma 1918. Wilson govori o samoopredeljenju u tekstu Cetrnaest tacaka 1919. Versajski ugovor naglaava pravo na samoopre- deljenje i manjinska prava 1919. Sveafricki kongres trai pravo na samoopre- deljenje kolonija INSTITUCIJE 1809. U vedskoj osnovana institucija ombudsmana 1815. Odbor za pitanje medunarodne trgovine robljem na Beckom kongresu 1839. Udruenje protiv ropstva u Britaniji, posle kog sledi Confederaao Abolicionista u Brazilu tokom 1860-ih 1863. Medunarodni komitet Crvenog krsta 1864. Medunarodno udruenje radnika 1898. Liga za ljudska prava, nevladina organizacija osnovana zbog afere Dreyfus 1902. Medunarodni savez za pravo glasa i ravnoprav- no gradanstvo 1905. Sindikati osnivaju medunarodne federacije 1910. Medunarodni sindikat radnika u industriji en- ske odece 1919. Drutvo naroda i Medunarodni sud pravde 1919. Medunarodna organizacija rada (ILO), zastupa ljudska prava u radnom pravu 1919. Medunarodna liga ena za mir i slobodu 1919. Nevladine organizacije za prava ena pocinju se baviti pravima dece; Save the Children (Velika Britani- ja) DODATNI IZVORI 1920-te Kampanje za prava ena na kontracepciju, pod vodstvom Ellen Key, Margaret Sanger, Shizue Ishi- moto 1920-te Opti trajk i oruani sukob izmedu radnika i vlasnika u industrijskim zemljama 1930-49. 1930. U Indiji Gandhi predvodi stotine ljudi u maru ka Dandiju kao protest protiv poreza na so 193945. Hitlerov nacisticki reim ubija est miliona Jevreja; u koncentracionim logorima ubija Rome, ko - muniste, sindikalne vode, Poljake, Ukrajince, Kurde, Jermene, hendikepirane, Jehovine svedoke i homo - seksualce 1942. U Francuskoj Ren Cassin zalae se za osnivanje medunarodnog suda za ratne zlocine 1942. Vlada SAD internira oko 120.000 americkih Ja - panaca tokom Drugog svetskog rata 194245. Antifaisticka borba u mnogim evropskim zemljama 1949. Kineska revolucija 195059. 1950-te Ratovi za nacionalno oslobodenje i pobune Aziji; neke africke zemlje izborile nezavisnost 1955. Pokret za politicka i gradanska prava u SAD; Martin Luther King Jr. predvodi bojkot autobusa Montgomeriju (381 dan) 1960-69. 1960-te U Africi 17 zemalja ostvaruju pravo na samoo - predeljenje kao i druge zemlje u svetu 1962. Ujedinjeni poljoprivrednici Amerike organizuju protest radi zatite radnika migranata u SAD 1960-te70-te Feministicki pokreti trae ravnoprav - nost 1923. Peta konferencija americkih republika u Santja- gu u Cileu bavi se pravima ena 1924. enevska deklaracija o pravima deteta 1924. Kongres SAD usvaja Snyderov zakon koji daje svim americkim starosedeocima puna gradanska pra- va 1926. enevska konferencija usvaja Konvenciju o rop- stvu 1930. Konvencija Medunarodne organizacije rada o prinudnom i prisilnom radu 1933. Medunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim enama 1941. Predsednik SAD Roosevelt definie cetiri osnov- ne slobode slobodu govora i vere, slobodu od siro- matva i straha 1945. Povelja UN, u kojoj se naglaavaju ljudska prava 1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. Konvencija Medunarodne organizacije rada o slobodi udruivanja i zatiti prava na organizovanje 1949. Konvencija Medunarodne organizacije rada o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje 1950. Evropska konvencija o ljudskim pravima 1951. Konvencija Medunarodne organizacije rada o jednakim naknadama 1957. Konvencija Medunarodne organizacije rada o ukidanju prisilnog rada 1958. Konvencija Medunarodne organizacije rada o diskriminaciji u zapoljavanju i zanimanju 1965. Medunarodna konvencija UN o ogranicenju svih oblika rasne diskriminacije 1966. Medunarodni pakt o gradanskim i politickim pravima 1966. Medunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1968. Prva svetska konferencija o ljudskim pravima u Teheranu 1922. 14 nacionalnih liga za ljudska prava osniva Medunarodnu federaciju liga za ljudska prava 1920-te Nacionalni kongres Britanske zapadne Afrike u Akri promovie samoopredeljenje 1925. Predstavnici osam nerazvijenih zemalja osniva- ju Obojene sveta radi okoncanja rasne diskriminacije 1928. Meduamericka komisija o enama osnovana ra- di borbe za priznavanje gradanskih i politickih prava ena 1933. Organizacija izbeglica 193536. Medunarodno poverenitvo za kazne i ka- znene zavode s ciljem promovisanja osnovnih prava zatvorenika 1945. Sudenja u Nirnbergu i Tokiju 1945. Ujedinjene nacije 1946. Komisija za ljudska prava UN 1948. Organizacija americkih drava 1949. Savet Evrope 1950. Komisija Medunarodne organizacije rada za utvrdivanje cinjenica bavi se povredama sindikalnih prava 1951. Odbor Medunarodne organizacije rada za slobo- du udruivanja 1954. Evropska komisija za ljudska prava 1959. Evropski sud za ljudska prava 1960. Interamericka komisija za ljudska prava odrava prvu sednicu 1961. Amnesty International 1963. Organizacija africkog jedinstva 1967. Pontifikalna komisija za medunarodnu pravdu i mir DODATNI IZVORI 197079. 1970-te Ljudska prava izazivaju iru panju aparthe-1973. Medunarodna konvencija UN o suzbijanju i 1970. Prve komisije za pomirenje i pravdu u Paragva- id u Junoj Africi, postupanja prema Palestincima na kanjavanju zlocina apartheida ju i Brazilu okupiranim podrucjima, mucenje politickih protivni-1973. Konvencija Medunarodne organizacija rada o 1978. Helsinki Watch (Human Rights Watch) ka u Cileu, prljavi rat u Argentini, genocid u Kam-minimalnom uzrastu 1979. Interamericki sud za ljudska prava bodi 1974. Svetska konferencija o hrani u Rimu 1970-te Protesti protiv arapsko-izraelskog sukoba, vi-1979. Medunarodna konvencija UN o ukidanju svih jetnamskog rata, gradanskog rata u Nigeriji - Bijafri oblika diskriminacije ena (CEDAW) 1976. Amnesty International dobija Nobelovu nagradu za mir 198089. 1980-te Kraj junoamerickih diktatura u Argentini, 1981. Africka povelja o ljudskim pravima i pravima na-1983. Arapska organizacija za ljudska prava Boliviji, Paragvaju, Urugvaju roda 1985. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna pra- 1988. Na Filipinima mirni Pokret Snaga naroda zbacu-1984. Konvencija UN protiv mucenja i okrutnog, neco-va je Markosovu diktaturu vecnog ili poniavajuceg postupanja ili kanavanja 1988. Africka komisija za ljudska prava i prava naroda 1989. Trg Tiananmen 1986. Deklaracija UN o pravu na razvoj 1989. Pad Berlinskog zida 1989. Konvencija UN o pravima deteta 1990-2003. 1990-te Demokratija se iri Afrikom; Nelson Mandela 199096. Globalne konferencije UN i sastanci na vrhu 1992. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za nacio- osloboden iz zatvora i izabran za predsednika June o deci, obrazovanju, okolini i razvoju, stanovnitvu, nalne manjine Afrike enama, socijalnom razvoju i ljudskim naseljima 1993. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za ljudska 1990-te Etnicko cicenje u bivoj Jugoslaviji, genocid i 1998. Rimski statut Medunarodnog krivicnog suda prava imenovan na Beckoj konferenciji masovna krenja ljudskih prava u Ruandi 1998. panija pokrece postupak izrucenja cileanskog 1999. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinacne tube 199394. Medunarodni krivicni tribunal za bivu Ju- goslaviju i Ruandu generala Pinocheta 1999. Konvencija Medunarodne organizacije rada o 1995. Junoafricka komisija za utvrdivanje istine i po- 1999. Lekari bez granica dobijaju Nobelovu nagradu najgorim oblicima decjeg rada mirenje za mir 2000. Milenijumski sastanak na vrhu: Uloga UN u 21. 1995-99. Deset zemalja iniciraju nacionalne akcione 2000. Sud u Senegalu optuuje biveg cadskog dikta-veku (Njujork, 6 8. septembra) planove zatite i irenja ljudskih prava tora H. Habrea za mucenje i varvarstvo 2000. Peking + 5 Konferencija o pravima ena 1999. Osniva se Mrea za ljudsku bezbednost 2000. Eskalacija nasilja izmedu Izraelaca i Palestinaca 2000. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinacne 2002. Rimski statut Medunarodnog krivicnog suda od 2000. (Al-Aqsa Intifada) tube stupa na snagu (ICC) stupa na snagu (1. jula 2002) 2001. UN i Kofi Annan dele Nagradu za mir 2001. Svetska konferencija o rasizmu, rasnoj diskrimi-2003. ICC pocinje s radom 1. januara 2003. 2001. Teroristicki napad na Svetski trgovinski centar i naciji, ksenofobiji i netoleranciji (Durban, Juna Afri- Pentagon; predsednik Bush zapocinje rat protiv tero-ka, od 31. avgusta do 7. septembra) rizma napadajuci teroristicku infastrukturu u Avga-2002. Usvaja se Fakultativni protokol uz Konvenciju nistanu UN protiv mucenja (opti sistem poseta radi pracenja 2002. Medunarodni krivicni sud za bivu Jugoslaviju sprovodenja Konvencije) IZVOR: (ICTY) pocinje sudenje Slobodanu Miloevicu 2002. Maj 2002: Generalna skuptina UN: Posebna PRILAGOENO IZ mart 2003. SAD napadaju Irak sednica o deci UNDP, IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000. DODATNI IZVORI B. PREDLOENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA Sledece knjige sadre osnovne informacije o crpna slika medunarodne zatite ljudskih prava. Godina izdanja: 2001. medunarodnom sistemu ljudskih prava i njegovim Ona je uvod u glavne sisteme i standarde, a name-Sadraj: Ovaj tekst objedinjuje iskustva iz razlicitih izvorima. One predstavljaju korisnu osnovu za sva-ra joj je da poslui kao dopuna specijalizovanim oblasti vodecih promotera i aktivista za ljudska pra- koga koga zanimaju pitanja ljudskih prava, poseb-studijama. Knjiga ce narocito zanimati nediplomi-va, iz kojih se mogu videti strategije za zatitu ljud- no za one koji se bave obrazovanjem za ljudska rane studente, ali je mogu na tecajevima o ljudskim skih prava. Knjiga utvrduje strateke probleme i prava. One, takode, daju osnovno znanje i inform-pravima koristiti i radnici i aktivisti nevladinih or-pristupe i nudi raspon strategija za sankcionisanje acije za buduca istraivanja. ganizacija, kao i svi drugi koje zanima ova oblast. prekrilaca ljudskih prava i za sprecavanje po- naanja koja bi mogla voditi krenju ljudskih prava. Naslov: A Guide to Human Rights: Institutions, Naslov: Economic, Social and Cultural Rights: A Autori priloga u knjizi su Noam Chomsky, Richard Standards, Procedures (Vodic o ljudskim pravima: Textbook (Second revised edition) (Ekonomska, Goldstone, sudija Ustavnog suda June Afrike i Da- Institucije, standardi, postupci) socijalna i kulturna prava, udbenik, drugo iz-vid Rawson, ambasador SAD u Ruandi u vreme tra- Autor/urednik: Janusz Simonides, Vladimir Volo-menjeno izdanje) gicnog genocida. din Autor/urednik: Asbjorn Eide, Catarina Krause, Al- Mesto izdanja: Francuska lan Rosas Naslov: Human Rights: Concept and Standards Izdavac: UNESCO Mesto izdanja: Dordrecht; Boston; London (Ljudska prava: Koncept i standardi) Godina izdanja: 2001. Izdavac: Martinus Nijhoff Autor/urednik: Janusz Simonides (ur.) Sadraj: Ova publikacija daje saetu informaciju o Godina izdanja: 2001. Mesto izdanja: Aldershot najvanijim instrumentima ljudskih prava; postup-ISBN: 90-411-1595-1 Izdavac: Dartmouth Publishing Company Limited cima i mehanizmima za zatitu ljudskih prava; Sadraj: Ova knjiga je iscrpan udbenik o meduna-Godina izdanja: 2000. glavnim dogadajima i institucijama koje se bave pi-rodno priznatim ekonomskim, socijalnim i kultur-ISBN: 92-3-103589-4 tanjima ljudskih prava. Namenjena je svima koji se nim pravima. Takode analizira u kakvom su odno-Sadraj: Ova knjiga sadri razmiljanja o istorij- zanimaju za ljudska prava, narocito nastavnicima, su ove kategorije s gradanskim i politickim pravi-skim perspektivama i filozofskim osnovama ljud- onima koji uce o ljudskim pravima, aktivistima i ma. Drugo izmenjeno izdanje sadri poglavlja o skih prava. Knjiga daje iscrpnu analizu gradanskih, radnicima u masovnim medijima. ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih politickih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih pra- prava u pojedinim zemljama. va, kao i prava lica koje pripadaju ranjivim grupa- Naslov: An Introduction to the International Pro-ma, kao to su ene, deca, manjine, starosedelacki tection of Human Rights (Uvod u medunarodnu Naslov: Effective Strategies for Protecting Human narodi i radnici migranti. Prikazuje i veze izmedu zatitu ljudskih prava) Rights: Economic Sanctions, Use of National Co-humanitarnog prava i ljudskih prava. Autor/urednik: Hanski Raija i Suksi Markku (ur.) urts and International Fora and Coercive Power Mesto izdanja: Turku/Abo (Efikasne strategije za zatitu ljudskih prava: Eko-Naslov: Human Rights: New Dimensions and Izdavac: Abo Akademy University; Institute for Hu-nomske sankcije, obracanje nacionalnim sudovima Challenges: Manual on Human Rights (Ljudska man Rights i medunarodnim forumima i sredstva prinude) prava: Nove dimenzije i izazovi: Prirucnik o ljud- Godina izdanja: 1999, drugo izdanje Autor/urednik: David Barnhizer (ur.) skim pravima) ISBN: 952-12-047-5 Mesto izdanja: Dartmouth Autor/urednik: Janusz Simonides Sadraj: Cilj ove knjige je da se da opta i ujedno is-Izdavac: Ashgate Mesto izdanja: Brookfield (ao) DODATNI IZVORI Izdavac: UNESCO, Ashgate Sadraj: U knjizi se istrauju mehanizmi zatite ma treba da se rukovode preduzeca koja rade u Godina izdanja: 1998. ljudskih prava i njihova efikasnost u praksi. Sadri zemljama poznatim po krenju ljudskih prava? Da ISBN: 1 84014 426 2 obilje materijala koji pokazuju da je zatita ljudskih li je samoregulacija dovoljna, ili je ponaanje kor- Sadraj: U knjizi je pokazana povezanost i prava danas ne manje vana nego ranije. U knjizi se poracija bolje regulisati nacionalnim zakonima ili meduzavisnost ljudskih prava, mira, demokratije, istrauje ta je potrebno za efikasno ostvarivanje medunarodnim kodeksima? Na cemu ti kodeksi razvoja i okoline. Analizirane su prepreke i opasno-ljudskih prava. treba da se zasnivaju? sti za ljudska prava, predlaeni nacini i sredstva za njihovo prevazilaenje i razmatrani su pozitivni i Naslov: Human Rights Reference Handbook (Re-Naslov: Human Rights Today. UN Briefing Papers negativni uticaji globalizacije, informaticke revolu-ferentni prirucnik o ljudskim pravima) (Ljudska prava danas. Dokumenti UN) cije i naucnog i tehnolokog napretka na ljudska Autor/urednik: Theo R.G. van Banning, Willem Autor/urednik: United Nations prava. J.M. van Genugten Mesto izdanja: New York Mesto izdanja: Netheralnds Izdavac: United Nations Publications Naslov: Human Rights: Questions and Answers Izdavac: Ministarstvo spoljnih poslova Holandije, Godina izdanja: 1998. (Ljudska prava: Pitanja i odgovori) Odeljenje za ljudska prava, dobru upravu i demo-ISBN: 92- 1-100797-6 Autor/urednik: Leah Levin kratizaciju Sadraj: U dokumentu se navode konkretne mere Mesto izdanja: Paris Godina izdanja: 1999. koje su UN preduzele na medunarodnom i nacio- Izdavac: UNESCO Sadraj: Cilj knjige je da pomogne medunarodnoj nalnom nivou na unapredenju svojih programa za Godina izdanja: 1996. zajednici da razvije koherentniju i dosledniju poli-ljudska prava i efikasnijem delovanju u saradnji s ISBN: 92- 3-103261-5 tiku ljudskih prava, koja bi omogucila unapredenje partnerima u vladama i civilnom drutvu radi Sadraj: Knjiga sadri osnovne informacije o naj-potovanja ljudskih prava irom sveta. jemcenja ljudskih prava za sve. Takode, daje se pri- vanijim instrumentima ljudskih prava, postupci-Dostupno na Internetu: http://www.minbuza.nl kaz rada razlicitih meduvladinih tela za ljudska ma njihove primene i aktivnostima medunarodnih prava. organizacija na irenju i zatiti ljudskih prava. Knji-Naslov: Human Rights Standards and the Re- ga koristi ucenicima i nastavnicima, kao i svima ko-sponsibility of Transnational Corporations (Stan-Naslov: International Encyclopedia of Human ji ucestvuju ili su zainteresovani za irenje i zatitu dardi ljudskih prava i odgovornost transnacional-Rights: Freedoms, Abuses and Remedies ljudskih prava i osnovnih sloboda. nih korporacija) (Medunarodna enciklopedija ljudskih prava: Slobo- Autor/urednik: Michael K. Addo de, zloupotrebe i pravni lekovi) Naslov: Human Rights Protection: Methods and Mesto izdanja: The Hague Autor/urednik: Robert L.Maddex Effectiveness (Zatita ljudskih prava: Metode i de-Izdavac: Kluwer Law International Mesto izdanja: Washington D.C. lotvornost) Godina izdanja: 1999. Izdavac: CQ Press Autor/urednik: Frances Butlet Sadraj: U knjizi se razmatraju pitanja prirode i Godina izdanja: 2000. Mesto izdanja: The Hague obima odgovornosti korporacija u pogledu ljudskih ISBN: 1-56802-490-8 Izdavac: Kluwer prava. Da li treba korporacije da budu odgovorne Sadraj: Ilustrovani referentni izvor koji sadri poj- Godina izdanja: 2002. za krenje ljudskih prava u koje su upletene one ili move i termine, sporazume, lica i organizacije koje ISBN: 90-411-1702-4 njihove filijale (zavisna preduzeca)? Kojim naceli-slue jemcenju ljudskih prava irom sveta. DODATNI IZVORI Naslov: Manual on Human Rights Reporting (Pri-Izdavac: Kluwer Law International Mesto izdanja: Ithaca, London rucnik o izvetavanju o ljudskim pravima) Godina izdanja: 2003. Izdavac: Cornell University Press Autor/urednik: United Nations Sadraj: Ovaj udbenik daje kratak, ali sveobuhva-Godina izdanja: 2003, drugo izdanje Mesto izdanja: Geneva tan uvod u ideju i doktrinu ljudskih prava, kao i u Sadraj: Jack Donnelly razraduje teoriju ljudskih Izdavac: United Nations Publications strukturu, mehanizme i postojece izazove za prava, bavi se argumentima kulturnog relativizma i Godina izdanja: 1997. medunarodni sistem zatite ljudskih prava. istrauje efikasnost bilateralnih i multilateralnih ISBN: 92- 1-100752-6 medunarodnih aktivnosti. U potpuno novom po- Sadraj: Glavna svrha Prirucnika je da bude prak-Naslov: Textbook on International Human Rights glavlju drugog izdanja rec je o istaknutim pitanjima ticno sredstvo za vladine slubenike u pripremi i (Udbenik o medunarodnim ljudskim pravima) koja su se pojavila posle hladnog rata, medu kojima podnoenju izvetaja koji su njihova obaveza pre-Autor/urednik: Rhona K.M. Smith su humanitarne intervencije, demokratska i ljud- ma medunarodnim ugovorima o ljudskim pravima Izdavac: Oxford University Press ska prava, azijske vrednosti, kolektivna prava, UN. Godina izdanja: 2003. diskriminacija seksualnih manjina. Sadraj: Ovaj udbenik uvodi nas u istoriju ljud- Naslov: International Human Rights in Context: skih prava, opte i regionalne standarde i metode Law, Politics, Morals (Medunarodna ljudska prava zatite ljudskih prava, kao i u niz konkretnih prava u kontekstu: Pravo, politika, moral) kao to su jednakost i nediskriminacija, pravo na Autor/urednik: Henry J. Steiner, Philipp Alston ivot i prava manjina. Mesto izdanja: Oxford Izdavac: Oxford University Press Naslov: UNDP Report 2000 (UNDP Izvetaj 2000) Godina izdanja: 2000. Autor/urednik: United Nations ISBN: 0-19-829849-8 Mesto izdanja: New York, Oxford Sadraj: Ovaj prirucnik sadri raznovrstan izbor Izdavac: United Nations Publishing, Oxford Univer- paljivo uredenih primarnih i sekundarnih materi-sity Press jala sa iscrpnim tekstovima, komentarima urednika Godina izdanja: 2000. i pitanjima za istraivanje. Pokriva iroki raspon te-Sadraj: Izvetaji o ljudskom razvoju UNDP, koji se ma o ljudskim pravima: osnovne karakteristike objavljuju svake godine, izvrstan su izvor informa- medunarodnog prava, razvoj pokreta za ljudska cija o tome ta se dogada u oblastima ljudskih pra- prava; gradanska, politicka, ekonomska i socijalna va u irem kontekstu. Izvetaj UNDP za 2000. godi- prava; medunarodno humanitarno pravo; globali-nu posmatra ljudska prava kao neodvojivi deo raz- zacija; samoopredeljenje; prava ena; primena i voja i razvoj kao sredstvo ostvarivanja ljudskih pra- sprovodenje. va. Naslov: International Human Rights Regime Naslov: Universal Human Rights in Theory and (Medunarodni reim ljudskih prava) Practice (Univerzalna ljudska prava u teoriji i praksi) Autor/urednik: Manfred Nowak Autor/urednik: Jack Donnelly DODATNI IZVORI C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA U nastavku teksta navodi se poglavlje koje sadri Sadraj: Ova knjiga prethodno neobjavljenih eseja luma, predloge za osnaivanje i rad s posebnim informacije o knjigama i materijalima u obrazo-odnosi se na konceptualne i prakticne probleme i grupama korisnika, kao i metode vrednovanja. vanju za ljudska prava, u rasponu od metodolokih na izazove obrazovanja za ljudska prava. Knjiga je http://www.pdhre.org uvoda do sveobuhvatnih prirucnika u obrazovanju namenjena prakticarima, ne samo kao teorijski vo- za ljudska prava. dic nego i kao osnovni savetnik u pogledu planiran-Naslov: Tips for the Classroom (Uputstva za ucio- ja i primene programa formalnih i neformalnih ak-nice) tivnosti obrazovanja za ljudska prava. Autor/urednik: Felisa Tibbitts OSNOVNE INFORMACIJE Mesto izdanja: Cambridge, MA, Amsterdam Naslov: Human Rights Here and Now: Celebra-Izdavac: HREA Naslov: Amnesty International Educators Net-ting the Universal Declaration of Human Rights Godina izdanja: 1996. work Human Rights Education Resource Notebo-(Ljudska prava ovde i sad: Uz proslavu Univerzalne Jezici: engleski oks (Prirucnici o izvorima u obrazovanju za ljudska deklaracije o ljudskim pravima) Sadraj: Prakticne vebe koje se mogu koristiti u prava Mree nastavnika Amnesty Internationala) Autor/urednik: Nancy Flowers usavravanju nastavnika. Ukljucuje uputstva za Autor/urednik: Amnesty International Mesto izdanja: University of Minnesota vodenje rasprave, utvrdivanje pravila rasprave, rad Mesto izdanja: New York Izdavac: Human Rights Resource Center u parovima i malim grupama, razvijanje nastavnog Izdavac: Amnesty International Educators Net-Godina izdanja: 1997. casa i njegovo vrednovanje. work Jezici: engleski Dostupno na: Godina izdanja: 1997. Sadraj: Pocetni prirucnik u obrazovanju za ljud-http://www.hrea.org/pubs/tips.html Jezici: engleski ska prava koji sadri osnovne informacije i strategi- Sadraj: Zbirka programa obrazovanja za ljudska je za obucavanje o ljudskim pravima i aktivnosti za prava o specificnim pitanjima, ukljucujuci ljudska razlicite starosne grupe i situacije. PRIRUCNICI I NASTAVNI MATERIJALI prava ena; prava dece; religija, rasa i etnicka pi-Dostupna online: tanja; starosedeoci; smrtna kazna; reavanje suko-http://www.hrusa.org/hrh-and-n/default.htm Za decu ba i mir; obucavanje ljudskih prava putem knjiev- nosti. Naslov: Methodologies for Human Rights Educa-Naslov: ABC of Teaching Human Rights: Practi- tion (Metodologije obrazovanja za ljudska prava) cal Activities for Primary and Secondary Schools Naslov: Human Rights Education for the Twenty-Autor/urednik: Richard Pierre Claude (Abeceda obucavanja ljudskih prava: Prakticne ak- First Century (Obrazovanje za ljudska prava za Mesto izdanja: New York tivnosti za osnovne i srednje kole) dvadeset prvi vek) Izdavac: NY: People Decade for Human Rights Edu-Autor/urednik: UN Publications Autor/urednik: George J. Andreopoulos; Richard cation Mesto izdanja: New York, Geneva Pierre Claude (urednici) Godina izdanja: 1995. Izdavac: UN Centre for Human Rights Mesto izdanja: Philadelphia Jezici: engleski Godina izdanja: 1989. Izdavac: University of Pennsylvania Press Sadraj: Prakticni uvod u pedagogiju obrazovanja Jezici: engleski Godina izdanja: 1997. za ljudska prava, koji ukljucuje i esej o pravu na po-Sadraj: Cilj ove knjige je da podstakne osvecivan- Jezici: engleski znavanje svojih prava, vodic za planiranje kuriku-je i razumevanje ljudskih prava pruajuci osnovne DODATNI IZVORI informacije o pravima i potovanju sebe i drugih, u za trenere nastavnika. To je izvor koji prua usmerena je na deset osnovnih nacela koja proizla- kontekstu Univerzalne deklaracije o ljudskim pra-vodstvo i radne materijale za nastavnike u obrazo-ze iz Konvencije o pravima deteta. Knjiga sadri vima. Predloene su aktivnosti za decu svih staro-vanju za ljudska prava od decjeg vrtica do srednje strategije i aktivnosti obucavanja za nastavnike. snih grupa; aktivnosti za mladu decu usmerene su kole. Otvara mogucnosti holistickog pristupa na negovanje osecaja samopotovanja i potovanja obrazovanju za ljudska prava. Naslov: Raising Children with Roots, Rights & drugih. Responsibilities: Celebrating the UN Convention Naslov: First Steps: A Manual for Starting Human on the Rights of the Child (Vaspitavati decu o ko- Naslov: All Human Beings A Manual for Hu-Rights Education (Prvi koraci: Prirucnik za pocet-renima, pravima i odgovornostima: Uz proslavu UN man Rights Education (Sva ljudska bica ... Pri-no obrazovanje za ljudska prava) Konvencije o pravima djeteta) rucnik za obrazovanje za ljudska prava) Autor/urednik: Amnesty International Autor/urednik: Lori Dupont, Joanne Foley, Annet- Autor/urednik: UNESCO Mesto izdanja: London te Gagliardi Mesto izdanja: Paris Izdavac: Amnesty International Mesto izdanja: University of Minnesota Izdavac: UNESCO Publishing Godina izdanja:1996. Izdavac: Human Rights Resource Center, Stanley Godina izdanja: 1998. Jezici: engleski Foundation Jezici: engleski Sadraj: Ovaj prirucnik je izradio Amnesty Interna-Godina izdanja: 1999. Sadraj: tampan povodom pedesete godinjice tional posebno za koricenje u istocnoj i srednjoj Jezici: engleski Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ovaj Evropi. Prirucnik se upotrebljava u velikom broju Sadraj: Knjiga predstavlja odgovor na zahtev prirucnik ima za cilj da pomogne ucenicima i zemalja regiona. Prvi koraci su zamiljeni kao obra-utvrden u preambuli Univerzalne deklaracije o uciteljima osnovnih i srednjih kola u razumevanju zovno sredstvo nastavnika i kao izvor za organizo-ljudskim pravima, jer podstice svakog pojedinca i optih nacela ljudskih prava. Sadri osnovnu doku-vane aktivnosti u obrazovnom okruenju. Tekst sa-svako drutveno telo da nastoji obucavanjem i mentaciju, posebne nastavne materijale i prakticne dri ukupno 27 lekcija za mladu decu (do 12 godi-obrazovanjem da promovie potovanje tih prava i vebe. na) i 18 lekcija za decu starijeg uzrasta. sloboda. Naslov: Educating for Human Dignity: Learning Naslov: Human Rights for Children: A Curricu-Naslov: Siniko: Towards a Human Rights Culture about Rights and Responsibilities (Obrazovanje lum for Teaching Human Rights to Children in Africa (Siniko: U susret kulturi ljudskih prava u za ljudsko dostojanstvo: Ucenje o pravima i odgo-Ages 3 12 (Ljudska prava za decu: Kurikulum za Africi) vornostima) obucavanje o ljudskim pravima dece od 3 do 12 go-Autor/urednik: Amnesty International Internatio- Autor/urednik: Betty A. Reardon dina) nal Secretariat Mesto izdanja: Philadelphia Autor/urednik: Virginia Hatch, Patsy Hegstad, Mesto izdanja: London Izdavac: Pennsylvania Studies in Human Rights Norman Heimgarten Izdavac: Amnesty International Godina izdanja: 1995. Mesto izdanja: Alameda, California Godina izdanja: 1999. Jezici: engleski Izdavac: Hunter House, Inc. Publishers Jezici: engleski i francuski Sadraj: Ovo je jedna od najvanijih knjiga iz obla-Godina izdanja: 1992. Sadraj: Ovaj prirucnik za nastavnike i vaspitace u sti obrazovanja za ljudska prava za osnovnokolski Jezici: engleski Africi koji rade s mladim ljudima u formalnom i ne- i srednjokolski nivo. Pisana je za nastavnike kao i Sadraj: Ova knjiga sa izvorima za nastavnike formalnom obrazovnom okruenju i ele uvesti DODATNI IZVORI ljudska prava u svoju vaspitnu praksu, zamiljen je (kola, izvidackih grupa, crkava), stvarajuci koope-razmiljaju na iri nacin. Nastoji da pomogne u od- kao osnovni uvod sa savetima o metodologiji, ak-rativno okruenje za ucenje, to ukljucuje iru za-redenju pitanja kao to su beskucnitvo, siro- tivnostima za stariju i mladu decu, kao i idejama za jednicu i odravanje entuzijazma. matvo, glad i neodgovarajuca zdravstvena briga, aktivnosti. ne samo u smislu ekonomskih i socijalnih proble- Mladi ma nego i kao izazova za ljudska prava. Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Pri- mary School Resource Unit (Tolerancija Prag mi-Naslov: Compass A Manual on Human Rights Naslov: Education Pack: Ideas, Resources, Met- ra: Izvor za osnovnu kolu) Education with Young People (Kompas Pri-hods and Activities for Informal Intercultural Autor/urednik: Betty A. Reardon rucnik o obrazovanju za ljudska prava za mlade lju-Education with Young People and Adults (All Mesto izdanja: Paris de) Different All Equal Campaign) (Obrazovni paket: Izdavac: UNESCO Publishing Autor/urednik: Savet Evrope Ideje, izvori, metode i aktivnosti za neformalno in- Godina izdanja: 1997. Mesto izdanja: Strasbourg terkulturalno obrazovanje mladih ljudi i odraslih: Jezici: engleski Izdavac: Savet Evrope Kampanja Svi razliciti Svi jednaki) Sadraj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je Godina izdanja: 2002. Autor/urednik: Mark Taylor, Pat Brander, Carmen izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije Jezici: engleski, ruski, hrvatski Cardenas, Rui Gomes i Juan de Vincente Abad Ujedinjenih nacija, 1995. godine i pocetku Deceni-Sadraj: Ovaj obrazovni vodic predstavlja irok ra-Mesto izdanja: Strasbourg je obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija spon pristupa temama i metodama koje bi trebalo Izdavac: Savet Evrope (19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira da nadahnjuju sve koje zanimaju ljudska prava, de-Godina izdanja: 1995. delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i de-mokratija i gradansko drutvo. Vodic, takode, sa-Jezici: engleski, francuski mokratiju. dri 49 radnih listica za celovite prakticne aktivno-Sadraj: Obrazovni paket Svi razliciti Svi jednaki sti, nudeci detaljni okvir za radne aktivnosti u ko-razvila je Uprava za mlade Saveta Evrope kao deo Naslov: One World, One Earth, Educating Chil-li i odgovarajuce tekstove i dokumente. Kampanje evropske omladine protiv rasizma, kse- dren with Social Responsibility (Jedan svet, jedna nofobije, antisemitizma i netolerancije. Obrazovni Zemlja: Obrazovati decu za drutvenu odgovornost) Naslov: Economic and Social Justice: A Human paket je knjiga cija je namera da koristi okruenje Autor/urednik: Rob Collins i Merryl Hammond Rights Perspective (Ekonomska i socijalna pravda: neformalnog obrazovanja, ali aktivnosti mogu biti Mesto izdanja: Gabriola Island, British Columbia Perspektive ljudskih prava) ukljucene i u okruenje ucionica. Knjiga ima dva Izdavac: New Society Publishers Autor/urednik: David A. Shiman glavna dela, prvi deo sadri kljucne pojmove inter- Godina izdanja: 1993. Mesto izdanja: University of Minnesota kulturalnog obrazovanja, a u drugom delu pred- Jezici: engleski Izdavac: Human Rights Resource Center; Stanley lau se aktivnosti, metode i izvori. Sadraj: Jedan svet, jedna Zemlja je udbenik za Foundation odrasle koji ele raditi s decom u istraivanju mira, Godina izdanja: 1999. Naslov: Human Rights for All (Ljudska prava za u pitanjima okoline i socijalne pravde. Sadri ose-Jezici: engleski sve) tljive rasprave o tome kako uciti zajedno s mladima Sadraj: Knjiga nudi informacionu podlogu, ideje Autor/urednik: Edward OBrien, Eleanor Greene i i voditi mlade ljude, kao i detaljne napomene za or-za preduzimanje akcija i interaktivnih aktivnosti David McQuoid-Mason ganizovanje grupe u okviru postojecih institucija koje ljudima mogu pomoci da o ljudskim pravima Mesto izdanja: Minneapolis DODATNI IZVORI Izdavac: National Institute for Citizenship Educati-kroz pitanja identifikacije problema i istraivanja nastavne jedinice kako bi odgovarale njihovom lo- on in the Law (NICEL) i planiranja projekta. kalnom kontekstu. Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski, ruski, rumunski, madarski, pan-Naslov: Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender Naslov: The Human Rights Education Handbook: ski Rights: A Human Rights Perspective (Prava ho-Effective Practices for Learning, Action and Sadraj: Ljudska prava za sve je udbenik na-moseksualaca, biseksualaca i transseksualaca: Gle-Change (Udbenik za obrazovanje za ljudska pra- menjen upotrebi u celogodinjem kurikulumu. dite ljudskih prava) va: Efikasni zadaci za ucenje, akciju i promene) To je udbenik za ucenike, a ujedno prirucnik za Autor: Dave Donahue Autor/urednik: Nancy Flowers nastavnike. Namenjen je srednjim kolama (uz-Mesto izdanja: Minneapolis Mesto izdanja: University of Minnesota rast od 12 do 18 godina), ali se moe koristiti i za Izdavac: University of Minnesota Human Rights Izdavac: Human Rights Resource Center, Stanley odrasle. Lekcije se niu logicki od izvora i klasi-Resource Center Foundation fikacije ljudskih prava do sadraja politickih, so-Godina izdanja: 2000. Godina izdanja: 2000. cijalnih i ekonomskih prava, kao i postupaka za Jezik: engleski Jezici: engleski suocavanje s krenjima ljudskih prava. Sadraj: Program razvija iscrpno istraivanje i od-Sadraj: Namena prirucnika je da pomogne vaspi- govorno delovanje medu srednjokolcima u odno-tacima u oblasti ljudskih prava u njihovom radu. Naslov: Its Only Right! A Practical Guide to Lear-su na prava homoseksualaca, biseksualaca i trans-Radi unapredenja obrazovanja za ljudska prava u ning about the Convention on the Rights of the seksualaca. svim oblicima knjiga donosi iskustva mnogih vas- Child (To je samo pravo! Prakticni vodic u ucenju o pitaca i organizacija, ilustrujuci njihovu efikasnu Konvenciji o pravima deteta) Naslov: Our World, Our Rights (Na svet, naa praksu i uvide. Autor/urednik: Susan Fountain prava) Mesto izdanja: New York Autor: Margot Brown Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Se- Izdavac: UNICEF Mesto izdanja: London condary School Resource Unit (Tolerancija Prag Godina izdanja: 1993. Izdavac: Educators in Human Rights Network mira: Izvor za srednju kolu) Sadraj: Knjigu je izdao UNICEF, a namenjena je Godina izdanja: 1995. Autor/urednik: Betty A. Reardon nastavnicima koji rade sa ucenicima od trinaest Jezici: engleski Mesto izdanja: Paris godina navie. Knjiga je izradena u saradnji sa Sadraj: Na svet, naa prava sastavila je Mrea na-Izdavac: UNESCO Publishing strucnjacima iz Latinske Amerike, Azije, Afrike, stavnika o ljudskim pravima (Educators in Human Godina izdanja: 1997. Zapadne Evrope i Severne Amerike, a namenjena Rights Network) i britanski ogranak organizacije Jezici: engleski je razlicitim nacionalnim kontekstima. Glavna Amnesty International za vie razrede osnovne Sadraj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je snaga ovog vodica je njegov multikulturalni pri-kole (uzrast 8 - 12). Namena knjige je da upozna izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije stup. Navedeni su primeri iz razlicitih zemalja, decu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pra-Ujedinjenih nacija, 1995. godine i pocetku Deceni- koji ohrabruju ucenike da koriste komparativni vima. Sadri 20 lekcija koje se mogu koristiti u ko-je obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija pristup u razumevanju situacija u kojima se nala-li, ali i u vankolskom okruenju. Iako je prvenstve-(19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira ze deca. Druga znacajna osobina ove knjige je po-no osmiljena za koricenje u Ujedinjenom Kraljev-delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i de- glavlje o preduzimanju akcija, koje vodi ucenike stvu, vaspitaci iz drugih zemalja mogu prilagoditi mokratiju. DODATNI IZVORI Odrasli Naslov: A Call for Justice (Zov pravde) Autor/urednik: PDHRE Mesto izdanja: New York Izdavac: PDHRE Godina izdanja: 2000. Jezici: engleski Sadraj: U knjizi je rec o obavezama vlada u spro- vodenju ljudskih prava i o okviru ljudskih prava ko- jim se osnauje delovanje nevladinih organizacija, zajednice i svih onih koji su posveceni potovanju ljudskih prava. GRUPE: starije osobe, deca i mladi, osobe drugacijih sposobnosti, starosedeoci, radnici migranti, manjinske i etnicke grupe, izbeglice, ene. PITANJA: razvoj, diskriminacija, obrazovanje za zdravu okolinu i stanovanje, zaradivanje za ivot i zemlja, ucece; mir i razoruanje, siromatvo, rasa, vera, seksualna orijentacija, rad. Naslov: Learning, Reflecting and Acting: 149 Ac- tivities Used in Learning Human Rights (Ucenje, razmiljanje i delovanje: 149 aktivnosti u ucenju ljudskih prava) Mesto izdanja: New York Izdavac: PDHRE Sadraj: Ova knjiga PDHRE je kompilacija progra- ma obuke iz celog sveta. Naslov: Passport to Dignity (Paso za dostojan- stvo) Autor/urednik: PDHRE Mesto izdanja: New York Izdavac: PDHRE Godina izdanja: 2001. Jezici: engleski Sadraj: 536 stranica vodica i radne belenice pri- kazuje holisticku prirodu ljudskih prava kao mocnog oruja za akcije u postizanju pune jedna- kosti, dobrobiti i uceca u odlucivanju koje od- reduje ivote ena. Uz ovaj prirucnik preporucuje- mo video-seriju ene dre nebo koja sadri osam kratkih prica. Naslov: Popular Education for Human Rights: 24 Participatory Exercises for Facilitators and Teac- hers (Popularno obrazovanje za ljudska prava: 24 participativne vebe za moderatore i nastavnike) Autor/urednik: Richard Pierre Claude Mesto izdanja: Amsterdam Izdavac: Human Rights Education Associates Godina izdanja: 2000. Sadraj: Prirucnik za obuku sa vebama smilje- nim za neformalno osnovno obrazovanje koji, izmedu ostalog, naglaava: ensko pitanje i pitanje dece, odredene vrednosti, npr. potovanje dosto- janstva i potena pravila, veze izmedu ljudskih pra- va i odgovornosti, izgradnju civilnog drutva, su- protstavljanje predrasudama, informacije za osnaivanje, itd. Metode koje trae visok stepen uceca iz prirucnika mogu se primeniti na razlicite sredine i kulture pa se, iako su osmiljene za popu- larno obrazovanje, ipak mogu uspeno koristiti i u programima formalnog obrazovanja. Engleska verzija celog teksta dostupna je na: http://www.hrea.org/pubs/claude00.html Naslov: Self-Help Human Rights Education Hand- book (Prirucnik za samopomoc u obrazovanju za ljudska prava) Autor/urednik: J. Paul Martin Mesto izdanja: New York Izdavac: Center for Study of Human Rights, Colum- bia University Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski Sadraj: Ovaj online-prirucnik osmiljen je kao po- moc iskusnim i buducim nastavnicima u oblasti ljudskih prava. Postavlja jasne obrazovne ciljeve za programe o ljudskim pravima, nastoji da unapredi sposobnosti nastavnika u pogledu planiranja i vrednovanja programa, kao i da ih veba kako da izvuku najvie to mogu od dostupnih nastavnih materijala i kreiraju vlastite materijale kad je to nuno ili moguce. Dostupan online na: http://www.hrea.org/erc/Library/curriculum_me- thodology/SELFHELP.html Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Teac- her-training Resource Unit (Tolerancija Prag mi- ra: Izvor za obuku nastavnika) Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Paris Izdavac: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadraj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije Ujedinjenih nacija, 1995. godine i pocetku Deceni- je obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i de- mokratiju. DODATNI IZVORI nih ucesnika. Kiber-kolski autobus Ujedinjenih nacija osnovan Naslov: We the Peoples: The Role of the United Vidi takode: je 1996. godine kao obrazovni online-deo Projekta Nations in the Twenty-first Century: Briefing Pa-http://193.194.138.190/education/main.htm o globalnom obucavanju i ucenju, cija je misija pro- pers for Students (Mi narodi: Uloga Ujedinjenih movisanje obrazovanja o medunarodnim pitanjima nacija u dvadeset prvom veku: Podsetnici za uceni-Ovo je glavna UNHCHR stranica o obrazovanju i i Ujedinjenim nacijama. Projekt stvara visokokvali- ke) obuci za ljudska prava. Sadri, izmedu ostalog, ma-tetne nastavne materijale i aktivnosti koji su Autor/urednik: Ujedinjene nacije terijale i aktivnosti UNHCHR i linkove na internet osmiljeni za koricenje u obrazovanju (na nivou Mesto izdanja: New York stranice o obrazovanju za ljudska prava. osnovne i srednje kole) i za usavravanje nastavni- Izdavac: UN ka. Na toj internet stranici mogu se pronaci brojne Godina izdanja: 2001. Council of Europe Portal aktivnosti i projekti koji ucenike uvode u globalna Jezici: engleski (Portal Saveta Evrope) pitanja na interaktivni, angaujuci i zabavni nacin. Sadraj: Publikacija je izvor za nastavnike o izazo-http://www.coe.int/portalT.asp vima s kojima se danas suocava covecanstvo i o to-Human Rights Education Associates me ta vlade i narodi mogu da ucine da se s njima Stranice Saveta Evrope pod rubrikom Odnosi s jav-(Udruenje za obrazovanje za ljudska prava) suoce. Sadri osnovne informacije, statisticke po-nocu nude dve stranice s linkovima: Cinjenice o http://www.erc.hrea.org datke, price, izvore i predloge aktivnosti za ucenike obrazovanju i Cinjenice o ljudskim pravima. One u razredu. nude opte informacije o istoriji Saveta Evrope, Udruenje za obrazovanje za ljudska prava (HREA) evropskoj istoriji, kulturi i jezicima, ali i informaci-je medunarodna nevladina organizacija koja prua OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA je o ljudskim pravima i njihovoj zatiti. Cinjenice o podrku ucenju o ljudskim pravima; osposobljava INTERNETU ljudskim pravima sadre zatitu ljudskih prava, da-aktiviste i profesionalce; razvija nastavne materija- ju pojednostavljenu verziju Evropske konvencije o le i programe; deluje na razvoju zajednica putem Nastavni materijali ljudskim pravima i sadre veliki broj vebi i igara. online-tehologija. Elektronski centar o izvorima HREA je online-knjiara materijala za obrazovanje Baza podataka o obrazovanju za ljudska prava UNICEF http://www.unicef.org i obuku o ljudskim pravima. Tu je i online-forum, UNHCHR baza podataka i linkovi na druge organizacije i iz- http://193.194.138.190/hredu.nsf UNICEF pod linkom obrazovanje za ljudska pra-vore. To je novi deo internet stranica HREA. va nudi niz tema u oblasti obrazovanja za ljudska Ova baza podataka Visokog predstavnika za ljud-prava, kao i niz drugih linkova. Na primer, moe se Peoples movement for Human Rights ska prava Ujedinjenih nacija (UNHCHR) daje in-pronaci link na stranicu s crtanim filmovima o pra-Education formacije o organizacijama, materijalima i progra-vima dece. (Narodni pokret obrazovanja za ljudska prava) mima za obrazovanje za ljudska prava. Baza poda-http://www.pdhre.org taka je doprinos Deceniji obrazovanja za ljudska United Nations Cyberschoolbus prava Ujedinjenih nacija (19952004) i cilj joj je da (Kiber-kolski autobus Ujedinjenih nacija) Internet stranice ove organizacije u obrazovanju za olaka razmenu informacija u oblasti obrazovanja http://www.cyberschoolbus.un.org ljudska prava posvecene su ucenju o ljudskim pra- za ljudska prava i usavravanje svih zainteresova-vima radi socijalnih i ekonomskih promena. Strani- DODATNI IZVORI ce nude linkove na metodologiju i nastavne materi-http://www.hrep.com.pk mladih ljudi i onih koji rade s mladima i decom za jale u obrazovanju za ljudska prava. Takode su ko-Program je pokrenut u avgustu 1995. godine kao drutvene akcije koje promoviu vrednosti jedna- ristan izvor za sve koje zanima da doznaju vie o nezavisna, neprofitna organizacija. Uglavnom je kosti, pravde i gradanske odgovornosti u zajednici. inicijativi Gradovi za ljudska prava. usmeren na kolsku decu i nastavnike, a koristi ce- lokupni spektar prava kao osnov svog delovanja. The Amnesty International USA Human Rights Human Rights Internet Krajnji cilj programa je doprinos razvoju civilnog i Education Network (Ljudska prava na Internetu) humanog drutva obezbedujuci deci i mladima (Mrea obrazovanja za ljudska prava organizacije http://www.hri.ca obrazovanje koje karakterie socijalna i osetljivost Amnesty International SAD) na ljudska prava. http://www.amnesty-volunteer.org/usa/educati- Organizacija Ljudska prava na Internetu (HRI), on/educate.html osnovana 1976. godine, vodeca je organizacija u The Human Rights Resource Center razmeni informacija o ljudskim pravima na nivou (Resursni centar za ljudska prava) Ova stranica sadri linkove na nastavne materijale i svetske zajednice. HRI se posvetio jacanju statusa http://www.hrusa.org izvore, primere nastavnih jedinica, nastavne plano- aktivista i organizacija za ljudska prava kao i obra-ve za ljudska prava, informacije o daljim izvorima, zovanju vladinih i nevladinih agencija, slubenika i Ovaj centar je sastavni deo Centra za ljudska prava posebno o pravima dece (sa studijama slucaja). ostalih ucesnika u javnoj i privatnoj sferi. Cilj mu je Univerziteta u Minnesoti i deluje sa Univerzitet- da ojaca ulogu civilnog drutva u podizanju svesti skom bibliotekom za ljudska prava na stvaranju i Teaching Human Rights Online o razlicitim pitanjima ljudskih prava. distribuciji grade o obrazovanju za ljudska prava (Online-ucenje o ljudskim pravima) elektronskim putem i u tampanim verzijama, kao http://www.oz.uc.edu/thro/index.html National Center for Human Rights Education i na obuci aktivista, profesionalaca i studenata, na (Nacionalni centar za obrazovanje za ljudska pra-irenju mrea za podsticanje efikasnog prakticnog Ova stranica nastoji da unapredi eticko razmiljanje va) rada u obrazovanju za ljudska prava, a takode i kao i medukulturnu komunikaciju medu ucenicima http://www.nchre.org podrka Deceniji obrazovanja za ljudska prava Uje-srednjih kola i studentima drutvenih smerova. Sa- dinjenih nacija (19952004). dri vebe kritickog miljenja za individualno ucen- Misija Nacionalnog centra za obrazovanje za ljud-je, zbirku studija slucaja i vodic za vaspitace. ska prava (NCHRE) ima zadatak da razvija pokret D@dalos http://www.dadalos.org za ljudska prava u Sjedinjenim Americkim Drava-BBC World Service / I have right to ma, poducavajuci lidere u zajednicama i studente D@dalos ima za cilj da doprinese izgradnji kulture (Imam pravo na ) aktiviste da primenjuju standarde ljudskih prava na mira, demokratije i aktivnog gradanstva putem http://www.bbc.co.uk/worldservice/people/fea- probleme nepravde. Programi NCHRE odraavaju programa obrazovanja za mir i da prua tehnicku tures/ihaverightto/index.html uverenje da ce viestrani pristup socijalnim prome-pomoc na povezivanju gradanske inicijative u BiH i nama stvoriti snaan pokret za ljudska prava. ostalim zemljama jugoistocne Evrope. Deluje u Imam pravo na je globalni obrazovni program uskoj saradnji sa kolama, nevladinim organizacija-koji je razvio BBC World Service Trust. Cilj mu je Human Rights Education Programme ma i organizacijama osnovanim u zajednici i stav-da pomogne ljudima da budu informisani pre nego (Program obrazovanja za ljudska prava) lja poseban naglasak na osnaivanje organizovanja to se odluce o stvarima koje se ticu njihovih ivo- DODATNI IZVORI D. KORISNI KONTAKTI ta i da ucestvuju u raspravama i debatama. Obu-U nastavku tekstu navedene su informacije o Web-stranica: http://www.unhchr.ch/ hvata radijske programe na 25 jezika, dogadaje ko-medunarodnim institucijama i organizacijama koje Email adresa: videti na adresi http://www.un- jima je cilj podizanje medunarodne svesti, debate i se bave oblacu ljudskih prava i obrazovanja za hchr.ch/html/hchr/contact.htm poznatu internet stranicu, a pokrenut je u oktobru ljudska prava. Mnoge od njih izdaju materijale o Radni jezici: engleski, francuski, panski 2000. godine. Deluje kao globalni cvor za informa-ljudskim pravima, odravaju radionice i pruaju in-Program: razvoj nacionalnih planova delovanja, po- cije o ljudskim pravima. formacije i savete o ljudskim pravima. drka nevladinim organizacijama, obuka razlicitih grupa strucnjaka, izvetavanje o primeni meduna- Online biblioteke rodnih ugovora i obaveza, razvoj kurikuluma ORGANIZACIJE Ciljne grupe: zakonodavci, sudije, advokati, policij- Stephen A. Hansen, Getting Online for Human ski slubenici, zatvorski slubenici, nastavnici, vla- Rights. Frequently Asked Questions and Answers Medunarodne organizacije dini slubenici, mediji, pripadnici javnih slubi About Using the Internet in Human Rights Work: Baza podataka prua informacije o organizacijama, http://shr.aaas.org/online/cover.htm Ujedinjene nacije materijalima i programima obrazovanja za ljudska United Nation (UN) prava. Baza podataka predstavlja doprinos Deceni- Concise Guide to Human Rights on the Internet UN Headquarters ji obrazovanja za ljudska prava UN (19952004) i (Derechos, Septiembre 1998): First Avenue at 46th Street omogucuje irenje informacija o brojnim resursima http://www.derechos.org/human-rights/manu-New York, NY 10017; u oblasti obrazovanja i obuke za ljudska prava. al.htm USA Moe se pretraivati pet odeljaka po geografskom Web-stranica: www.un.org kriterijumu, ciljnim grupama, temama, zemlji/regi- Projekt DIANA Online Human Rights Archive: Email adresa: inquiries@un.org onu, vrsti i jeziku. Informacije u bazi podataka do- http://diana.law.yale.edu Web-stranica UN sadri sve informacije o specijali-stupne su na engleskom, francuskom i panskom zovanim organizacijama ili podorganizacijama ko-jeziku. University of Minnesota Human Rights Library: je su date u nastavku teksta. Medutim, tim strani- http://www.umn.edu/humanrts cama cesto nije lako pristupiti, pa zbog toga daje-Organizacija UN za obrazovanje, nauku i mo spisak najvanijih institucija koja se bave kulturu International Law and Human Rights putem po-oblacu ljudskih prava i obrazovanja za ljudska United Nations Educational, Scientific and sluitelja: prava. Cultural Organisation (UNESCO) http://doddel.cs.unimaas.nl 7 Place de Fontenoy Visoki predstavnik UN za ljudska prava 75352 PARIS 07 SP Human Rights Education Bibliography: United Nations High Commissioner France http://soros.org/fmp2/html/bib_intro.html for Human Rights (OHCHR-UNOG) Telefon: + 33 1 45 68 10 00 814 Avenue de la Paix Web-stranica: www.unesco.org Za audiovizuelne materijale pogledajte sledecu 1211 Geneva 10 Email adresa: geneva@unesco.org internet stranicu: http://www.hrea.org/pubs/HRE-Switzerland Radni jezici: francuski, engleski sourcebook/2nd/ Telefon: + 41 22 917 9000 Program: formulisanje politike obrazovanja za ljud- DODATNI IZVORI ska prava, tampanje publikacija, jacanje va i dobrobiti izbeglica. Nastoji obezbediti da svako agencija UN koja promovie socijalnu pravdu i istraivackih mrea za ljudska prava i obrazovanje moe uivati pravo na traenje azila i naci sigurno medunarodno priznata ljudska prava i prava radni- za ljudska prava; obrazovanje za ljudska prava u utocite u drugoj dravi, s mogucnocu da se do-ka. ILO formulie medunarodne radne standarde u kolama; obuka razlicitih grupa (parlamentarci, lo-brovoljno vrati u svoje prebivalite, integrie u lo-obliku konvencija ili preporuka koje postavljaju kalni politicari, clanovi nevladinih organizacija); kalnu sredinu ili preseli u drugu zemlju. minimalne standarde osnovnih radnih prava. Pro- obrazovanje za ljudska prava na univerzitetskom movie razvoj nezavisnih organizacija poslodavaca nivou. Fond za decu UN i radnika i prua obuku i savetodavne usluge tim Ciljne grupe: srednje kole i univerziteti; grupe United Nations Children Fund (UNICEF) organizacijama. strucnjaka UNICEF House UNESCO za glavni cilj ima doprinos miru i bezbed-3 United Nations Plaza Regionalne organizacije nosti u svetu irenjem saradnje medu zemljama New York, NY 10017 kroz obrazovanje, nauku, kulturu i komunikaciju USA AFRIKA radi unapredivanja opteg potovanja pravde, vla-Telefon: + 1 212 326 7000 davine prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda ko-Web-stranica: www.unicef.org Africka komisija za ljudska prava i prava je se u Povelji Ujedinjenih nacija utvrduju za sve Email adresa: info@unicef.org naroda ljude sveta, bez razlike na osnovu rase, pola, jezika Radni jezici: engleski, francuski, panski African Commission on Human and Peoples ili religije. UNICEF je od Generalne skuptine UN dobio man-Rights (ACHPR) dat da promovie zatitu prava dece, pomae zado-90 Kairaba Avenue, Visoki predstavnik UN za izbeglice voljavanje njihovih osnovnih potreba i omogucava P. O. Box 673 Banjul, The Gambia United Nations High Commissioner for da dostignu svoj puni potencijal. UNICEF se ruko-Telefon: + 220 392962; 372070 Refugees (UNHCR) vodi Konvencijom o pravima deteta i deluje na Faks: + 220 390764 P. O. Box 2500, ostvarenju prava dece, istrajuci na etickim naceli-Web-stranica: www.achpr.org 1211 Geneva 2 Depot 2 ma i medunarodnim standardima ponaanja prema Email adresa: achpr@achpr.org, idoc@achpr.org Switzerland deci. Radni jezici: engleski, francuski, arapski i panski Telefon: + 41 22 739 8111 Africka komisija za ljudska prava i prava naroda je Web-stranica: www.unhcr.ch Medunarodna organizacija rada glavno telo u africkom sistemu zatite ljudskih pra- Emaila adresa: towle@unhcr.ch International Labor Organization (ILO) va. Njen glavni zadatak je irenje i zatita ljudskih Radni jezici: engleski, francuski 4 Route des Morillons prava - ona iri informacije o africkom sistemu ljud- Program: javno obrazovanje; javne kampanje podi-CH-1211 Geneva 22, skih prava i organizuje radionice i konferencije i zanja svesti; izrada tekstova Switzerland prima predstavke od pojedinaca ili grupa o krenji- Ciljne grupe: nastavnici, izbeglice, vladine agencije Telefon: + 41 22 799 6111 ma ljudskih prava. Sedite Komisije je u Bandulu Kancelarija Visokog predstavnika UN za izbeglice Web-stranica: www.ilo.org u Gambiji; Komisija je telo Africke unije, bive Or- ima zadatak da vodi i koordinira medunarodne ak-Email adresa: ilo@ilo.org ganizacije africkih jedinstva. Nakon stupanja na cije radi zatite izbeglica i reavanja problema izbe-Radni jezik: engleski snagu Dodatnog protokola uz Africku povelju bice glica irom sveta. Njegov osnovni cilj je zatita pra-Medunarodna organizacija rada je specijalizovana osnovan Africki sud za ljudska prava i prava naro- DODATNI IZVORI da, koji ce dopunjavati delatnost Africke komisije. Interamericki institut za ljudska prava EVROPA Odluke Suda moci ce da sadre nalog za naknadu Inter-American Institute of Human Rights tete i bice pravno obavezujuce. (IIDH) Savet Evrope P. O. Box 10081-1000 Council of Europe (CoE) SEVERNA I JUNA AMERIKA San Jos, Costa Rica F-67075 Strasbourg Cedex Telefon: + 506 234 04 04 Strasbourg, France Interamericka komisija za ljudska prava Web-stranica: www.iidh.ed.cr Telefon: + 33 3 88 412 000 Inter-American Commission on Human Rights Email: cre@iidh.ed.cr Web-stranica: www.coe.int (IACHR) Radni jezici: engleski, panski Email adresa: dhr@coe.fr 1889 F Street, N. W. Program: pracenje; izdavatvo; razliciti tecajevi i Radni jezici: engleski, francuski Washington D.C., 20006 obuka o regionalnim i medunarodnim mehanizmi-Program: dokumentacioni centri; izdavatvo; obu- USA ma za zatitu ljudskih prava i medunarodnog pra-ka nastavnika Telefon: +1 202 458 6002 va, obrazovanje za ljudska prava u srednjim kola-Ciljne grupe: osnovna i srednja kola, profesional- Web-stranica: www.cidh.oas.org/DefaultE.htm ma ne grupe Email adresa: cidhoea@oas.org Ciljne grupe: aktivisti nevladinih organizacija, gru-Savet Evrope pokriva sva najvanija pitanja s koji- Radni jezici: engleski, francuski, portugalski, pan-pe strucnjaka, vladini slubenici, nastavnici ma se suocava evropsko drutvo, osim odbrane. ski Institut radi na irenju i ostvarivanju prava iz Ame-Njegovi radni programi ukljucuju sledeca podrucja Program: pracenje; tecajevi o ljudskim pravima, ricke konvencije o ljudskim pravima i doprinosi delovanja: ljudska prava, mediji, pravna saradnja, postdiplomske stipendije za proucavanje ljudskih konsolidaciji demokratije putem obrazovanja, socijalna kohezija, zdravlje, obrazovanje, kultura, prava istraivanja, politickog posredovanja, programa naslede, sport, mladi, lokalna demokratija i preko- Ciljne grupe: univerziteti, starosedelacki narodi obuke, tehnicke pomoci vezane za ljudska prava, granicna saradnja, okolina i regionalno planiranje. Interamericka komisija za ljudska prava jedno je od kao i irenjem znanja putem specijalizovanih pu-Savet Evrope ne treba meati sa Savetom Evropske dva tela u interamerickom sistemu irenja i zatite blikacija. Rad Instituta zasniva se na nacelima unije. Te dve organizacije su sasvim razlicite. ljudskih prava. Komisija ima sedite u Waingtonu, predstavnicke demokratije, vladavine prava, ideo-Medutim, sve drave clanice EU clanice su Saveta D.C. Drugo telo je Interamericki sud za ljudska pra-lokog pluralizma i potovanja osnovnih prava i Evrope, koji ima 45 drava clanica. va u San Hozeu u Kostariki. Komisija je autonom-sloboda. Institut saraduje sa Interamerickim su- no telo Organizacije americkih drava (OAS). Glav-dom i Interamerickom komisijom za ljudska prava, Organizacija za evropsku bezbednost i na funkcija joj je promovisanje potovanja i odbra-svim sektorima civilnog drutva i dravnim telima saradnju (OEBS) ne ljudskih prava u optem kontekstu ljudskih pra-u zemljama zapadne hemisfere, kao i s meduna-Organization for Security and Cooperation in va i na nivou pojedinca. Svaki pojedinac, grupa ili rodnim organizacijama. Europe (OSCE) nevladina organizacija moe predati prijavu Komi-Kaerntner Ring 57 siji, navodeci krenje prava zaticenih Americkom 1010 Vienna, Austria konvencijom i/ili Americkom deklaracijom. Telefon: + 43-1 514 36 180 Web-stranica: www.osce.org Email adresa: info@osce.org DODATNI IZVORI Radni jezik: engleski Nevladine organizacije ne grupe OSCE je najveca regionalna bezbednosna organiza-Amnesty International je pokret za kampanje akti- cija u svetu, s 55 zemalja clanica iz Evrope, Azije i Medunarodne nevladine organizacije van irom sveta radi irenja medunarodno prizna- Severne Amerike. Deluje na ranom upozoravanju, tih ljudskih prava. Njegova misija je istraivanje i sprecavanju sukoba, upravljanju krizama i drutve-Liga za borbu protiv kleveta delovanje na sprecavanju i okoncanju tekih kren- noj obnovi posle sukoba. OSCE ima pristup bez-Anti-Defamation League (ADL) ja prava na telesni i mentalni integritet pojedinca, bednosti koji je sveobuhvatan i ukljucuje iroki ra-823 United Nations Plaza prava na slobodu savesti i slobodu izraavanja, kao spon bezbednosnih pitanja kao to su nadzor nao-New York, NY 10017 i slobodu od diskriminacije, u kontekstu njihovog ruanja, preventivna diplomatija, mere izgradnje USA rada na irenju svih ljudskih prava. Amnesty Inter- poverenja, ljudska prava, demokratizacija, posma-Telefon: + 1 212 885 7805 national ima vie od milion clanova i pobornika u tranje izbora i ekonomska i ekoloka bezbednost. Faks: + 1 212 885 5860 vie od 140 zemalja. Web-stranica: www.adl.org OEBS Kancelarija za demokratske institucije Email adresa: webmaster@adl.org Udruenje za obrazovanje za ljudska prava i ljudska prava Radni jezik: engleski Human Rights Education Associates (HREA) OSCE Office for Democratic Institutions and Program: izvori za kole i zajednice, razliciti inter-P. O. Box 382396 Human Rights (ODIHR) aktivni oblici obuke za izvrna tela vlasti koja spro-Cambridge, MA 02238 2396, USA Al. Ujazdowskie 19 vode zakone (obuka o ekstremizmu, zlocinima iz Telefon: + 1 617 625 0278 00557 Warsaw, Poland mrnje, o nepristranosti), uputstva o reagovanju na Web-stranica: www.hrea.org Telefon: + 48 22 520 0600 zlocin mrnje; studentski filmski i video-radovi Email: info@hrea.org Web-stranica: www.osce.org/odihr Ciljne grupe: predkolska deca, ucenici osnovnih i Radni jezik: engleski Email: office@odihr.pl srednjih kola, studenti, civilno drutvo u celini HREA je medunarodna nevladina organizacija koja Radni jezik: engleski podrava ucenje za ljudska prava, obuku aktivista i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska Amnesty International (AI) strucnih radnika; razvoj edukativnih materijala i prava je glavna institucija OSCE odgovorna za ljud-1 Easton Street programa, kao i izgradnju zajednice putem online sku dimenziju. ODIHR promovie demokratske iz-London WC1 8DJ tehnologija. Posvecena je kvalitetnom obrazovanju, bore putem paljivog posmatranja nacionalnih iz-United KIngdom stavovima i delovanju na zatiti ljudskih prava i bora i projekata kojima pomae jacanje demokrati-Telefon: + 44 20 7413 5500 jacanju razvoja slobodnih i pravednih zajednica po- je, dobrog upravljanja i stabilnosti. Prua prakticnu Web-stranica: www.amnesty.org svecenih miru. podrku osnaenju demokratskih institucija i Email: jluck@amnesty.org; cthomas@am- potovanja ljudskih prava, kao i razvoju civilnog nesty.org Human Rights Watch drutva. Slui kao mesto kontakta za pitanja Roma. Radni jezici: engleski, arapski, francuski, panski 350 Fifth Avenue, 34th Floor Takode, doprinosi ranom upozoravanju i Program: materijali za obrazovanje za ljudska pra-New York, NY 10118-3299, USA sprecavanju sukoba posmatranjem ispunjenja oba-va; obuka nastavnika; obuka policajaca, vojnih i Telefon: + 1 212 290 4700 veza koje proizlaze iz ljudske dimenzije OSCE. drugih strucnjaka Web-stranica: www.hrw.org Ciljne grupe: osnovna i srednja kola; profesional-Email: hrwnyc@hrw.org DODATNI IZVORI Radni jezici: engleski Telefon: + 1 212 749 3156 sa engleskim, francuskim i panskim sekcijama Human Rights Watch je najveca organizacija po-Web-stranica: http://www.pdhre.org Ciljne grupe: edukatori ljudskih prava svecena ljudskim pravima u SAD. Istraivaci Hu-Email: pdhre@igc.apc.org EIP obavlja svoje aktivnosti u oblasti obrazovanja man Rights Watcha vode operacije utvrdivanja Program: resursni centri za istraivanje i razvoj za ljudska prava, mir i gradanstvo. cinjenica o krenju ljudskih prava u svim pod-obrazovnih materijala, obuka odraslih, konferenci-irom sveta doprinosi tome da obrazovni krugovi, rucjima sveta. Human Rights Watch svake godine je i stvaranje saveza vladina tela i javnost postanu svesni potreba za ta- objavljuje svoje nalaze u knjigama i izvetajima, Ciljne grupe: formalni i neformalni sektori obrazo-kvim obrazovanjem u kolama i u zajednici. Tako, koje iscrpno prenose nacionalni i medunarodni vanja predlae obuku nastavnika, strategiju i sadraj ku- mediji, na osnovu kojih Human Rights Watch Decenija posmatra ljudska prava kao vrednosni si-rikuluma, kao i konkretne akcije koje doprinose trai od vladinih slubenika da izmene politiku i stem koji moe ojacati demokratske zajednice i razvitku gledita, vetina i znanja za jacanje ljud- praksu. drave naglaavanjem odgovornosti, reciprociteta i skih prava, osnovnih sloboda i nenasilno reavanje ravnopravno i informisano ucece u odlukama ko-sukoba. Medunarodni komitet Crvenog krsta je se ticu njihovih ivota. Bilo je presudno pri lobi- International Committee of the Red Cross ranju Ujedinjenih nacija da proglase Deceniju obra-Regionalne nevladine organizacije (ICRC) zovanja za ljudska prava i pri formulisanju i lobi- 19 Avenue de la Paix ranju za razlicite rezolucije Svetske konferencije o Afrika i Bliski istok 1202 Geneva, Switzerland ljudskim pravima, Generalne skuptine UN, Viso- Telefon: + 41 22 734 60 01 kog predstavnika UN za ljudska prava, ugovorna te-Africka prava Web-stranica: www.icrc.org la u okviru UN i Cetvrte svetske konferencije o African Rights Email: webmaster.gva@icrc.org enama. Direktor: Rakiya Omaar Radni jezici: engleski, francuski, panski P.O. Box 18368 Medunarodni komitet je nepristrasna, neutralna i Svetsko udruenje za kolu kao London EC4 A4JE nezavisna organizacija cija je humanitarna misija instrument mira England/U.K iskljucivo zatita ivota i dostojanstva rtava rata i World Association for the School as an Telefon: + 44 20 7947 3276 medunarodnih sukoba i pruanje pomoci. Komitet Instrument for Peace (EIP) Fax + 44 20 7947 3253 usmerava i koordinira akcije medunarodne pomoci 5, Rue de Simpion Program: Africka prava je organizacija posvecena u situacijama sukoba. Takode nastoji da spreci pat-CH-1207 Geneva, radu na pitanjima tekih krenja ljudskih prava, su- nje irenjem i jacanjem nacela humanitarnog pra-Switzerland koba, gladi i gradanske obnove u Africi. African va, kao i njihovu primenu. Telefon: + 41 22 7352422 (fax) Rights narocito istrauje krenja ljudskih prava u Web-stranica: http://www.eip-cifedhop.org/ Ruandi, Somaliji, Sudanu i nastoji da utvrdi struk- Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava Email: cifedhop@mail-box.chT ture i elemente za trajni mir i odrive reime ljud- Peoples Decade of Human Rights Education Program: Medunarodni centar za obuku o ljudskim skih prava. (PDHRE) pravima i izgradnji mira (International Training 526 West 111th Street, Suite 4E Center on Human Rights and Peace Twining - CI-Afronet New York, NY 100025, USA FEDHOP); P. O. Box 31145 DODATNI IZVORI Lusaka, Zambia obrazovanje za ljudska prava putem seminara, ra-Telefon: + 220 496421, Telefon: + 260 1 251813/4 dionica, istraivanja, anketa o pravima ena, pravi-Fax.: + 220 494 178 Fax.: + 260 1 251776 ma dece itd. Web-stranica: www.AfricanInstitute.org Web-stranica: http://afronet.org.za Email: info@AfricanInstitute.org E-mail: info@afronet.org.zm Kairski institut za proucavanje ljudskih prava Cilj Instituta je davanje doprinosa ljudskim pravi- Program: Afronet tei omogucavanju umreavan-Cairo Institute for Human Rights Studies ma i razvoju Afrike koristeci instrumente sporazu- ja, saradnje i organizovanja medu nevladinim or-(CIHRS) ma o ljudskim pravima, narocito Povelju o ljudskim ganizacijama u Africi. Preduzima programe koji P.O. B o x 11 7 pravima i pravima naroda. Takode ima savetodavnu omogucavaju da africke drave sprovode Africku Maglis El Shaab funkciju za pojedince i nevladine organizacije za- povelju o ljudskim pravima i pravima naroda kao i Cairo, Egypat stupajuci njihove predmete u sporovima protiv druge regionalne sporazume i instrumente koje Telefon: + 202 354 3715 drava stranaka pred Africkom komisijom. africke drave usvajaju radi podizanja ivotnog Web-stranica: http://www.cihrs.org/ standarda u Africi. Bori se protiv korupcije po-Email: cihrs@idsc.gov.eg Pravnici za ljudska prava mocu programa povecanja narodne participacije Program: istraivanje; obuka nastavnika; obuka o Lawyers for Human Rights (LHR) radi osiguranja javne odgovornosti na svim nivoi-CEDAW i Konvenciji o pravima deteta; Filmski klub National Office, Kutlwanong Democracy Centre ma africkog drutva. ljudskih prava; tampanje publikacija; godinji re-357 Visagie Street (cnr. Prinsloo Street) gionalni arapski programi obuke, godinji letnji Pretoria 0002, South Africa Arapski institut za ljudska prava obrazovni tecaj o ljudskim pravima za studente Telefon: + 27 12 320 2943 (fax) Arab Institute for Human Rights (AIHR) Ciljne grupe: nevladine organizacije za ljudska pra-Web-stranica: http://www.lhr.org.za 10, rue Ibn Masoud va, verske zajednice, ene, nastavnici Email: lhr@lhr.org.za El Manzah, 1004 Tunis, Tunisia Radni jezici: engleski, arapski Program: edukacija glasaca, pravni saveti, zastu- Telefon: + 216 1 767 889/767 003 Kairski institut je istraivacki centar specijalizovan panje u parnicama, obuka pomocnog pravnog oso- Web-stranica: www.aihr.org.tn za ljudska prava. Glavni zadatak mu je da analizira blja, krivicnopravna reforma, pravna reforma; pra- Email: aihr.infocenter@gnet.tn i objasni tekoce u procesu sprovodenja ljudskih va izbeglica, prava ena Radni jezici: engleski, francuski, arapski prava u arapskom svetu. Radi na irenju ljudskih Ciljne grupe: grupe strucnjaka; kole, javni slube- Program: razliciti programi obuke za nevladine or-prava u arapskim zemljama putem razvoja intelek-nici, opta javnost ganizacija za ljudska prava; tecajevi o ljudskim pra-tualno snanih i novih pristupa u reavanju proble-Zemlje: Juna Afrika, junoafricke zemlje, supsa- vima za studente; dokumentacija; istraivanja ma implementacije ljudskih prava. harska Afrika Ciljne grupe: nevladine organizacije; grupe Pravnici za ljudska prava je nevladina, neprofitna or- strucnjaka; nastavnici; ucenici; deca; ene Institut za ljudska prava i razvoj u Africi ganizacija cija je vizija da bude vodeci i efikasan po- Osnovan 1989. godine Arapski institut za ljudska Institute for Human Rights and Development in bornik i zatitnik ljudskih prava i ustavnosti; prava je nezavisna arapska nevladina organizacija. Africa medunarodna snaga u razvoju i realizaciji ljudskih Institut radi na podizanju svesti o gradanskim, po-P.O. Box 1896 prava, s prvenstvenom panjom ka Africi i prvora- litickim, kulturnim, socijalnim i ekonomskim ljud-Banjul zredni saradnik u definisanju jasne strateke politike skim pravima. Takode, iri informacije i promovie The Gambia socijalnih i ekonomskih prava za one kojima je to po- DODATNI IZVORI trebno. Organizacija je ubrzo postigla izvrsne rezul-Azijska komisija za ljudska prava Cilj Centra je da okupi i razvije znanja o ljudskim tate u borbi protiv represije i krenja ljudskih prava u Asian Human Rights Commission (AHRC) pravima na nacionalnom, regionalnom i meduna- reimu apartheida. Kasnije je pomogla u tranziciji ka Unit D, 7th Floor, Mongkok Commercial Centre, rodnom nivou. Rad Centra obuhvata istraivanje, demokratiji putem edukacije glasaca i nadzora. 16-16B Argyle Street, Kowloon informisanje i tampanje, obrazovanje, dokumen- Hong Kong, Republic of China tacione i interdisciplinarne projekte. U njemu rade Azija i Pacifik Telefon: + 852 26986339 strucnjaci iz razlicitih oblasti, pocevi od prava, an- Web-stranica: http://www.ahrchk.org tropologije, sociologije, ekonomije, istorije do me- Azijski regionalni resursni centar za Email: ahrchk@ahrchk.org dija. obrazovanje za ljudska prava Radni jezici: engleski, kineski Od 1999. godina vii savetnik radi na pitanjima pra- Asian Regional Resource Center for Program: edukacija na lokalnom nivou radi va ena i polnim i reproduktivnim pravima. Centar Human Rights Education (ARRCHR) irenjem svesti o ljudskim pravima; izvetavanje; saraduje s nevladinim organizacijama i telima vla- 2738 Ladprao, 128/3 Klongchan, Bangkapi nadzor; obuka kroz praksu sti na nacionalnom i medunarodnom nivou. Ta- Bangkok 10240, Thailand Ciljne grupe: lokalne grupe, nevladine organizaci-kode saraduje i s Nordijskim savetom, Savetom Telefon: + 66 2 377 5641 je, strucni radnici, ucenici Evrope, OEBS i Ujedinjenim nacijama. Web-stranica: www.arrc-hre.com Komisiju je 1986. godine osnovala grupa uglednih Email: arrc@ksc.th.com pravnika i aktivista za ljudska prava u Aziji, kao Helsinka fondacija za ljudska prava Radni jezici: engleski nezavisno nevladino telo koje radi na irenju sve-Helsinki Foundation for Human Rights (HFHR) Program: mesto razmene materijala u vezi sa obra-sti i ostvarenju ljudskih prava u Aziji, kao i na mo-18 Bracka street apt. 62, zovanjem za ljudska prava u Aziji i pacifickom re-bilizaciji azijskog i medunarodnog javnog mnjenja 00-028 Warsaw, Poland gionu; obuka nastavnika u obrazovanju za ljudska u cilju pomoci rtvama krenja ljudskih prava. Ko-Telefon: +48 22 828 10 08/828 69 96 prava; popularna edukacija misija promovie gradanska i politicka, ekonom-Web-stranica: www.hfhrpol.waw.pl/En/in- Ciljne grupe: formalna edukacija; neformalna edu-ska, socijalna i kulturna prava i tei ostvarenju cil-dex.html kacija; grupe strucnjaka jeva zapisanih u Azijskoj povelji. Email: hfhr@hfhrpol.waw.pl Centar tei popularisanju i institucionalizovanju Radni jezik: engleski obrazovanja za ljudska prava u azijsko-pacifickom Evropa Program: obrazovanje i obuka strucnjaka za ljud- regionu. Radi na mobilisanju ljudi na ucecu u ska prava; kola ljudskih prava; kampanje javne transformisanju drutva ka osetljivosti na ljudska Danski centar za ljudska prava edukacije; nadzor; zakonodavne inicijative prava i u razvijanju kulture mira, demokratije i Danish Centre for Human Rights Ciljne grupe: pravnici, parlamentarci, predstavnici pravde. Grundtvigs Hus nevladinih organizacija; sudije, policajci; zatvorsko Centar je takode institucija i mrea za obrazovanje Studiestraede 38 osoblje za ljudska prava u azijsko-pacifickom regionu, DK1455 Copenhagen K, Denmark Helsinka fondacija za ljudska prava je neprofitna pruajuci obuku u pitanjima ljudskih prava, Telefon: +45 33 30 88 68, organizacija nezavisna od drave i politickim stran- odravanjem radionica, razvijanjem i razmenom Fax: +45 33 30 88 00 kama, deluje u obrazovanju za ljudska prava, o vla- obrazovnih i drugih materijala, istraivanje i kam-E-mail: DB@humanrights.dk davini prava i ustavnosti pripadnika nevladinih panje za obrazovanje za ljudska prava. Web-stranica: www.humanrights.dk oragnizacija, dravnih institucija i medija. Takode DODATNI IZVORI uci delotvornim akcijama za zatitu i irenje ljud-P. O. Box 1155 POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM skih prava. S-22105 Lund PRAVIMA Sweden Medunarodna helsinka federacija Tel: +46 46 222 12 08, Evropski postdiplomski program o ljudskim International Helsinki Federation (IHF) Fax: +46 46 222 12 22 pravima i demokratizaciji Rummelhardtgasse 2/18 Web-stranica: http://www.rwi.lu.se European Masters Degree in Human Rights A-1090 Vienna, Austria E-mail : secretariat@rwi.lu.se and Democratisation Telefon: + 43-1408 88 22 Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Rao-European Inter-University Centre (EIUC) for Web-stranica: www.ihf-hr.org ul Wallenberg je akademska institucija osnovana Human Rights and Democratisation Email: office@ihf-hr.org 1984. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u E.MA Secretariat: Monastery of San Nicoln, Riviera Radni jezik: engleski Lundu u vedskoj. Cilj Instituta su istraivanja, San Nicoln, 26, I-30126 Venice The Lido Program: obuka grupa strucnjaka; nadzor stanja obuka i akademsko obrazovanje u oblasti ljudskih Tel: + 39 041 2720 923 (direktan) ljudskih prava prava i humanitarnog prava. Tel: + 39 041 2720 911 (secretarijat) Ciljne grupe: clanovi organizacija Medunarodne Email: ema-info@venis.it, secretariat@ema-human- helsinke federacije; pravosudni radnici, aktivisti Severna i Juna Amerika rights.org ljudskih prava http://hrd-euromaster.venis.it Zemlje: drave clanice OSCE Komisija za odbranu ljudskih prava u Medunarodna Helsinka federacija za ljudska pra-Srednjoj Americi Evropski regonalni postdiplomski program za va je samostalna grupa nevladinih neprofitnih or-Comisin para Defensa de los Derechos demokratizaciju i ljudska prava u jugoistocnoj ganizacija koje rade na zatiti ljudskih prava irom Humanos en Centroamrica (CODEHUCA) Evropi Evrope, Severne Amerike i srednje Azije. Glavni cilj 189-1002, San Jos, Costa Rica European Regional Master in Democracy and joj je nadzor nad primenom odredbi o ljudskim Telefon: + 506 224 5970 Human Rights in South-East Europe pravima Zavrnog helsinkog akta i iz njega prois-Web-stranica: www.codehuca.or.cr/ Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije teklih dokumenata. Sekretarijat Federacije u Becu Email: codehuca@codehuca.or.cr Univerzitet u Sarajevu, Obala Kulina bana 7/I, daje podrku i odrava vezu izmedu 41 clanice Radni jezici: panski, engleski 71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina Helsinkog komiteta i pridruenih grupa za ljud-Komisija za odbranu ljudskih prava u Srednjoj Tel. + 387 33 668 685 ska prava i predstavlja ih na medunarodnoj poli-Americi je nezavisna, neprofitna, nevladina, never-Email: coordination@cps.edu.ba, law@cps.edu.ba tickoj sceni. Federacija takode povezuje pojedince i ska regionalna asocijacija. Od svog osnivanja 1978. http:// www.eurobalk.net grupe za ljudska prava u zemljama u kojima nema godine ona je kao institucija duboko ukorenjena u Helsinkog komiteta. gradansko drutvo Srednje Amerike. Najvaniji cilj Mediteranski postdiplomski program joj je da osnai potovanje ljudskih prava u Sred-u ljudskim pravima i demokratizaciji Institut za ljudska prava i humanitarno njoj Americi. U tu svrhu razvija i sprovodi integral-Mediterranean Masters Degree in Human pravo Raoul Wallenberg ni koncept ljudskih prava, produbljuje srednjoame-Rights and Democratisation Raoul Wallenberg Institute of Human Rights ricki koncept ljudskih prava, naglaava prevenciju University of Malta and Humanitarian Law krenja ljudskih prava i podupire najugroenije de-Old University Building, St, Paul Street, Valletta love srednjoamerickog drutva. DODATNI IZVORI VLT 07, Malta Postdiplomski program o ljudskim pravima Tel: (356) 242791, 234121 ext 242 Instituta Raoul Wallenberg E-mail: hrights@maltanet.net Master Program in Human Rights Law of the http://home.um.edu.mt/laws/test/hrd/ Raoul Wallenberg Institute Faculty of Law, University of Lund, Africki postdiplomski program u Box 207, SE-221 00 LUND, Sweden ljudskim pravima i demokratizaciji Tel: + 46 46 222 1249 African Master on Human Rights and E-mail: frida.ericmats@jur.lu.se ili Democratisation frida.nilsson@jur.lu.se Centre for Human Rights, University of Pretoria, http://www.rwi.lu.se Pretoria 0002, South Africa Tel: + 27 12 420 3228 Email: chheyns@hakuna.up.ac.za http://www.up.ac.za/chr/newmasters/masters.html Azijski postdiplomski program u ljudskim pravima Asian Master in Human Rights Centre for Comparative and Public Law, 4th Floor K. K. Leung Building, Pokfulam Road, University of Hong Kong Tel.: (852) 2859 2951 Email. awpgs@hkusua.hku.hk http://www.hku.hk/ccpl/hr-programs/i Postdiplomski program studija medunarodnog prava i ljudskih prava Graduate Program in International Law and Human Rights Studies University for Peace, Apdo. 138 6100, Ciudad Colon, Costa Rica Tel: + 506-205-9000 Email: acadmin@upeace.org http://www.upeace.org/academic/masters/int_law.htm DODATNI IZVORI E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA U OKVIRU MREE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST U ovom odeljku naci cete korisne informacije o nezavisne nacionalne institucije za ljudska prava, KANADA svim dravama clanicama Mree za ljudsku bez-policijski slubenici, itd. bednost, ukljucujuci podatke o njihovim nacional-Kanadska fondacija za ljudska prava nim i medunarodnim inicijativama i programima u Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann Canadian Human Rights Foundation podrucju ljudskih prava, obrazovanja za ljudska Ludwig Boltzmann Institute for Human (CHRF) prava i ljudske bezbednosti. Rights Vienna (BIM) Adresa: 1425 Ren-Lvesque Blvd. West, Suite Adresa: Hegasse 1, A-1010 Wien, Austria 407Montral, Qubec, H3G 1T7, CANADA Telefon/faks: + 43 1 4277 27420, +43 1 4277 27429 Telefon/faks: + 1 514 954-0382, +1 514 954-0659 AUSTRIJA Web-stranica: www.univie.ac.at/bim Web-stranica: www.chrf.ca Email: bim.staatsrecht@univie.ac.at Email: chrf@chrf.ca Evropski centar za obuku i istraivanje o Radni jezici: engleski, nemacki Radni jezici: engleski, francuski, ruski, indonean- ljudskim pravima i demokratiji Programi: istraivacki programi; Institut je do-ski European Training and Research Center macin Uslunog centra u obrazovanju za ljudska Programi: Medunarodni program obuke za ljudska for Human Rights and Democracy, (ETC) prava (Human Rights Education Service Center) i prava: godinji tecaj obuke za jacanje sposobnosti Adresa: Schubertstrae 29, A-8010 Graz, Austria redovno organizuje obuku, radionice i seminare. organizacija za ljudska prava u aktivnostima obra- Telefon/faks: + 43 316 322 8881, +43 316 322 888 4 Ciljne grupe: ucenici, nastavnici, civilno drutvo, zovanja za ljudska prava, programi obrazovanja za Web-stranica: www.etc-graz.at itd. ljudska prava u Aziji, Africi i srednjoj i istocnoj Email: office@etc-graz.at Evropi i centralnoj Aziji; konferencije i radionice Radni jezici: engleski, nemacki Austrijski institut za ljudska prava Ciljne grupe: civilno drutvo, posebno nevladine Programi: obrazovanje za ljudska prava na lokal-The Austrian Human Rights Institute organizacije angaovane u obrazovanju za ljudska nom, regionalnom i medunarodnom nivou i pro-Adresa: Mnchsberg 2, Edmundsburg, A-5020 prava, vladini slubenici, nezavisne nacionalne in- grami obuke; godinja letnja kola za ljudska prava; Salzburg, Austria stitucije za ljudska prava konceptualizacija i koordinacija programa obrazo-Telefon/faks: + 43 662 84 25 21 181, + 43 662 84 25 vanja za ljudska prava u jugoistocnoj Evropi po-21 182 Centar John Humphrey sredstvom Mree univerzitetskih centara za ljudska Web-stranica: www.sbg.ac.at/oim/home.htm John Humphrey Centre prava u jugoistocnoj Evropi; konferencije i radioni-Email: human.rights@sbg.ac.at Adresa: Box/PC 11661, Edmonton, AB, T5J 3K8, ce, istraivacki projekti Radni jezici: engleski, nemacki CANADA Ciljne grupe: ucenici i studenti, nastavnici srednjih Ciljne grupe: pravnici, univerziteti, uprava Telefon/faks: + 1 780 4532638, +1 780 4821519 kola, mladi istraivaci i univerzitetski nastavnici, Programi: Bilten (Newsletter) o praksi Evropske Web-stranica: www.johnhumphreycentre.org nastavnici u obrazovanju za ljudska prava, pred-konvencije za ljudska prava, seminari, istraivanja Email: info@johnhumphreycentre.org stavnici nevladinih organizacija, vladini slubenici, Programi: letnji kampovi i programi u ljudskim pra- DODATNI IZVORI vima za mlade, publikacije o ljudskim pravima Fondacija za ljudska prava Marangopoulos Adresa: Amman-1121, P. O. box 212524, JORDAN Ciljne grupe: posebno deca i mladi Marangopoulos Foundation for Human Telefon/faks: + 962-6-4655043 Rights Web-stranica : www.achrs.org CILE Adresa: 1, Lycavittou Street, Athens 106 72, Email: achrs@joinnet.com.jo GREECE Radni jezik: arapski Interdisciplinarni program istraivanja i eduka-Telefon/faks: + 30 10 3637455, + 30 10 3613527, Programi: obrazovni tecajevi o ljudskim pravima, cije +30 10 3622454 pravima ena i dece, radu s mladima i dobrovoljnom Programa Inter-disciplinario de Investigaciones Web-stranica: www.mfhr.gr radu, reformi pravosuda i krivicnopravnog sistema; en Educacin (PIIE) Email: info@mfhr.gr programi irenja socijalnih, obrazovnih i ekonom- Adresa: Enrique Richard 3344, Nunoa, Santiago Radni jezici: engleski, francuski, grcki, italijanski skih ljudskih prava de Chile, CHILE Programi: tecajevi i seminari u obrazovanju za ljud-Ciljne grupe: ene, deca, adolescenti, volonteri, no- Telefon/faks: + 56-2209 66 44, +56-22204 74 60 ska prava, stipendije za studente koji se specijalizu-vinari, kolski nastavnici, pravnici, sudije, itd. Web-stranica: www.piie.cl ju za ljudska prava, publikacije i predavanja iz Email: piie@academia.cl oblasti ljudskih prava MALI Programi: tecajevi i projekti o ljudskim pravima, se- minari i publikacije o ljudskim pravima, itd. IRSKA Malijsko udruenje za ljudska prava Association Malienne des Droits de lHomme GRCKA Irski centar za ljudska prava (AMDH) Irish Centre for Human Rights Adresa: Avenue Mamadou KONATE, Porte 400, Centar za odbranu ljudskih prava Adresa: National University of Ireland Galway, Bamako-Coura, Bamako, B. P. 3129, Mali Human Rights Defence Centre Galway, IRELAND Telefon/faks: + 223-222-34-62 Adresa: 3, Lempessi Street, Makrygianni, Athens Telefon/faks: + 353 91 750464, +353 91 750575 Web-stranica: www.afrdh.org/amdh 117 42, GREECE Web-stranica: www.nuigalway.ie/human_rights Email: amdh@malinet.ml Telefon/faks: + 30 210-92 10 977, +30 210-92 46 056 Email: humanrights@nuigalway.ie Programi: irenje i zatita ljudskih prava (seminari, Web-stranica: www.kepad.gr Radni jezik: engleski konferencije, radionice) dokumentacija, obrazo- Email: info@kepad.gr Programi: konferencije o ljudskim pravima, letnja vanje za ljudska prava Radni jezik: engleski kola, programi obuke, studijski programi, publika- Programi: obrazovanje za ljudska prava cije i projekti o pitanjima vezanim za ljudska prava Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava i Ciljne grupe: mladi, osobe od 20 do 30 godina Ciljne grupe: studenti, istraivaci Africki institut za obucavanje u obrazovanju za (ucenici, studenti, pripadnici nevladinih organiza-ljudska prava cija, novinari i drugi clanovi drutva) iz zemalja ju-JORDAN Mouvement de People pour lEducation aux Dro- goistocne Evrope (uskoro i s Bliskog istoka i istocne its Humains, (PDHRE/DPEDH-MALI, and the In- Evrope) Amanski Centar za proucavanje ljudskih prava stitut Africain dApprentissage pour lEducation Amman Center for Human Rights Studies aux Droits Humains (INAFAEDH/ALIHRE) (ACHRS) Adresa: B. P. E 5168 Bamako Mali DODATNI IZVORI Telefon/faks: + 223 220 4173, +223 220 4174 Email: pdhre@afribone.net.ml Programi: programi obrazovanja za ljudska prava, Grad ljudskih prava (Kati) HOLANDIJA Holandski institut za ljudska prava Netherlands Institute of Human Rights (SIM) Adresa: Utrecht University, Janskerkhof 3, 3512 BK Utrecht, The NETHERLANDS Telefon/faks: + 31 30 2538033, +31 30 2537168 Web-stranica: www2.law.uu.nl Email: sim@law.uu.nl Programi: istraivacki projekti, distribucija inform- acija o ljudskim pravima na nacionalnom i medunarodnom nivou, tecajevi, konferencije, sim- pozijumi, predavanja NORVEKA Norveki centar za ljudska prava (ranije: Norv- eki institut za ljudska prava) Norwegian Centre for Human Rights Adresa: University of Oslo Faculty of Law, Norwegian Centre for Human Rights (NCHR), P. b. 6706 St. Olavs plass, 0130 Oslo, NORWAY Telefon/faks: + 47 22842001, +47 22842002 Web-stranica: http://www.humanrights.uio.no/engleski/ Email: admin@nchr.uio.no Radni jezici: norveki, engleski Programi: studijski programi za ljudska prava, tecajevi, druge aktivnosti vezane uz obrazovanje za ljudska prava, projekti izrade udbenika Ciljne grupe: studenti, nastavnici u srednjim kola- ma, nastavnici u osnovnim kolama Norveki savet za izbeglice The Norwegian Refugee Council (NRC) Adresa: P. O. Box 6758 St. Olavs Plass, N-0130 Oslo, NORWAY Telefon/faks: + 47-23 10 98 00, +47-23 10 98 01 Web-stranica: www.nrc.no Email: Eldrid.Midttun@nrc.no Radni jezici: engleski, francuski, portugalski i lo- kalni slubeni jezici (jermenski, azerski, gruzijski, burundi) Programi: podrka drutvima sa akutnim i hro- nicnim potrebama ili drutvima u fazi tranzicije Glavni ciljevi: obrazovanje za ljudska prava, radio- nice, proizvodnja nastavnih materijala na nacional- nim jezicima Ciljne grupe: nacionalna tela nadlena za obrazo- vanje, regionalni slubenici u oblasti obrazovanja, donosioci odluka i kolski direktori, nastavnici i mentori nastavnika, ucenici i roditelji SLOVENIJA Centar za istraivanje obrazovanja Educational Research Institute (ERI) Adresa: Gerbizceva 62, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 420 12 40, +386 1 420 12 66 Web-stranica: www2.arnes.si/~uljpeins/ Email: pedagoski.institut@guest.arnes.si Programi: fundamentalni, istraivacki, razvojni i primenjeni projekti u obrazovanju i srodnim obla- stima, obuka i postdiplomsko usavravanje istraivaca, organizacija seminara, strucni sastanci i medunarodne konferencije Fondacija Zajedno Regionalni centar za psihocosijalnu dobrobit dece Foundation Together Regional Centre for Psychosocial Wellbeing of Children Adresa: Resljeva 30, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 430 12 99, +386 1 430 12 98 Web-stranica: www.together-foundation.si Email: Eva.Marn@together-foundation.si Programi: programi jacanja lokalnih struktura u podrucju brige o deci i razvoja modela psihosocijal- ne zatite i osnaivanja dece pogodene ratom i so- cijalnim tekocama u jugoistocnoj Evropi Ciljne grupe: nastavnici, kolsko osoblje, zdrav- stveni radnici, nevladine organizacije, itd. Institut za etnicka istraivanja Institute for Ethnic Studies (IES) Adresa: Erjavzceva 26, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 200 18 70, +386 1 251 09 64 Web-stranica: www.inv.si Email: INV@inv.si Programi: istraivacki programi i projekti u oblasti etnickih studija, strucne studije narocito za drav- ne institucije koje se bave manjinskim i kulturnim politikama Mirovni institut Peace Institute Adresa: Metelkova ulica 6, 1000 Ljubljana, SLOVE- NIJA Telefon/faks: + 386 1 234 77 20, +386 1 234 77 22 DODATNI IZVORI Web-stranica: www.mirovni-institut.si Email: info@mirovni-institut.si Programi: konferencije, seminari, istraivanja i pro- jekti u oblasti ljudskih prava, demokratizacije, mi- ra i rata, rasizma, rodnih i kulturnih studija itd. HUMANITAS Adresa: Gosposka 10, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon: + 386 1 43 00 343 Web-stranica: www.humanitas-slovenia.org Email: humanitas@siol.net Programi: projekti podrke i zatite deprivilegova- nim clanovima drutva u zemlji i u svetu; zastu- panje njihovih interesa, posebno interesa dece; irenje i omogucavanje obrazovanja i saveta na te- melju ljudskih prava JUNA AFRIKA Centar za ljudska prava Univerzitet u Pretoriji Centre for Human Rights University of Pretoria Adresa: University of Pretoria, 0002, Pretoria, SOUTH AFRICA Telefon/faks: + 27 12 4204111, +27 12 3625168 Web-stranica: www.up.ac.za/chr Email: scs@up.ac.za Programi: radionice, seminari, konferencije, speci- jalizovani programi obuke, obrazovni programi, projekti o obrazovanju za ljudska prava i zakonima o ljudskim pravima u Africi Ciljne grupe: socijalni radnici, nastavnici, pravnici, policijski radnici, nevladine organizacije UNESCO katedra za ljudska prava Oliver Tam- bo UNESCO Oliver Tambo Chair of Human Rights Adresa: University of Fort Hare, Private Bag X1314, Alice 5700, SOUTH AFRICA Telefon/faks: + 2740 602 2220, +2740 602 2544 Web-stranica: http://www.ufh.ac.za (search un- der: departments/research) Email: nrembe@ufh.ac.za Radni jezik: engleski Programi: obrazovanje za ljudska prava, strucna obuka, dokumentacija u oblasti ljudskih prava, de- mokratije, vrednosti, mira i tolerancije Ciljne grupe: profesionalne grupe, nacionalne insti- tucije za ljudska prava, nevladine organizacije, ucenici i nastavnici u srednjim kolama i na univer- zitetu, nosioci drutvenih promena, strukture civil- nog drutva VAJCARSKA Informacioni i dokumentacioni sistemi za ljud- ska prava Human Rights Information and Documentation Systems, International (HURIDOCS) Adresa: 48, chemin du Grand-Montfleury, CH- 1290 Versoix, SWITZERLAND Telefon/faks: + 41-22 755 52 52, +41-22 755 52 60 Web-stranica: http://www.huridocs.org Email: info@huridocs.org Radni jezici: engleski, francuski, panski (prevodi publikacija i na arapski, ruski i druge jezike) Programi: regionalni susreti i obuka o upravljanju informacijama i dokumentaciji o ljudskim pravima, tecajevi za usavravanje instruktora nastavnika Ciljne grupe: radnici na informacionim i dokume- ntacionim sistemima organizacija koje se bave ljud- skim pravima Medunarodni centar za obucavanje o ljudskim pravima i miru International Training Centre on Human Rights and Peace Teaching (CIFEDHOP) Adresa: 5, rue du Simplon, 1207 Geneva, Switzerland Telefon/faks: + 41-22 735 24 22, +41-22 735 06 53 Web-stranica: www.eip-cifedhop.org Email: cifedhop@mail-box.ch Radni jezici: francuski, engleski Programi: medunarodni skupovi u obrazovanju za ljudska prava, regionalni i nacionalni skupovi u ne- koliko zemalja; publikovanje i distribucija materija- la u oblasti obrazovanja za ljudska prava; podrka istraivanjima i studijama i izrada nastavnih mate- rijala Ciljne grupe: nastavnici u osnovnim, srednjim i strukovnim kolama, na uciteljskim fakultetima ko- ji se bave ljudskim pravima i mirom Ljudska prava vajcarska Menschenrechte Schweiz MERS Adresa: Gesellschaftsstrae 45, 3012 Bern, SWITZERLAND Telefon/faks: + 41-31 302 01 61, +41-31 302 00 62 Web-stranica: www.humanrights.ch Email: info@humanrights.ch Radni jezik: nemacki Programi: online-informacije, obrazovanje odraslih Ciljne grupe: uprava, socijalni radnici, policija, itd. DODATNI IZVORI 322 TAJLAND Azijski regionalni resursni centar u obrazovanju za ljudska prava Asian Regional Resource Center for Human Rights Education (ARRC) Adresa: 2738 Ladprao, 128/3 Klongchan, Bangkapi, Bangkok 10240, THAILAND Telefon/faks: + 66 2 377 5641, +66 1 642 7278 Web-stranica: www.arrc-hre.com Email: arrc@ksc.th.com Radni jezik: engleski Programi: organizacija obuke u obrazovanju za ljudska prava na regionalnom i nacionalnom nivou, izvetavanje i izdavanje publikacija u oblasti obra- zovanja za ljudska prava Ciljne grupe: nastavnici u organizacijama koje se bave obrazovanjem za ljudska prava Kancelarija za studije ljudskih prava i socijalni razvoj, Univerzitet Mahidol Office of Human Rights Studies and Social Deve- lopment, Mahidol University Adresa: Faculty of Graduate Studies, Mahidol, University, Salaya Campus, Nakhon Pathom 73170, THAILAND Telefon/faks: (66 2) 441-4125 ext. 400, 401 Email: tencs@mahidol.ac.th UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA Uvod Generalna Skuptina sna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili Poto je priznavanje urodenog dostojanstva i proglaava ovu univerzalnu deklaraciju o da joj je suverenost na ma koji drugi nacin jednakih i neotudivih prava svih clanova ljud-ljudskim pravima kao zajednicki standard ogranicena. ske porodice temelj slobode, pravde i mira u koji treba da postignu svi narodi i sve nacije svetu; da bi svaki pojedinac i svaki organ drutva, Clan 3 poto je nepotovanje i preziranje ljudskih imajuci ovu deklaraciju stalno na umu, teio Svako ima pravo na ivot, slobodu i bezbed- prava vodilo varvarskim postupcima, koji su da ucenjem i vaspitavanjem doprinese poto-nost licnosti. vredali savest covecanstva, i poto je stvaranje vanju ovih prava i sloboda i da postupnim sveta u kojem ce ljudska bica uivati slobodu unutranjim i medunarodnim merama obez-Clan 4 govora i ubedenja i biti slobodna od straha i bedi njihovo opte i stvarno priznanje i Niko se ne sme drati u ropstvu ili potcinjeno- nestaice proglaeno kao najvia tenja sva-potovanje kako medu narodima samih sti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u kog coveka; drava clanica, tako i medu narodima onih svim oblicima. poto je bitno da ljudska prava budu zatice-teritorija koje su pod njihovom upravom. na pravnim poretkom kako covek ne bi bio Clan 5 primoran da kao krajnjem izlazu pribegne po-Clan 1 Niko se ne sme podvrgnuti mucenju ili svire- buni protiv tiranije i ugnjetavanja; Sva ljudska bica radaju se slobodna i jednaka pom, necovecnom ili poniavajucem postup- poto je bitno da se podstice razvoj prijateljs-u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena ra-ku ili kanjavanju. kih odnosa medu narodima; zumom i svecu i treba jedni prema drugima poto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji da postupaju u duhu bratstva. Clan 6 ponovo proglasili svoju veru u osnovna ljud-Svako ima pravo da svuda bude priznat kao ska prava, u dostojanstvo i vrednost covekove Clan 2 pravni subjekt. licnosti i ravnopravnost mukaraca i ena i Svakom pripadaju sva prava i slobode pro- poto su odlucili da podsticu drutveni napre-glaene u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlika Clan 7 dak i poboljaju uslove ivota u vecoj slobodi; u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispove-Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo poto su se drave clanice obavezale da u sa-sti, politickog ili drugog miljenja, nacional-bez ikakve razlike na podjednaku zatitu za- radnji s Ujedinjenim nacijama obezbede nog ili drutvenog porekla, imovine, rodenja kona. Svi imaju pravo na jednaku zatitu pro- opte potovanje i primenu ljudskih prava i ili drugih okolnosti. Dalje, nece se praviti ni-tiv bilo kakve diskriminacije kojom se kri ova osnovnih sloboda; kakva razlika na osnovu politickog, pravnog deklaracija i protiv svakog podsticanja na ova- poto je opte shvatanje ovih prava i sloboda ili medunarodnog statusa zemlje ili teritorije kvu diskriminaciju. od najvece vanosti za puno ostvarenje ove kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavi- obaveze; UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA Clan 8 Clan 12 ispovesti, imaju pravo da sklope brak i da za- Svako ima pravo na delotvorni pravni lek pred Niko se ne sme izloiti proizvoljnom meanju snuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom nadlenim nacionalnim sudovima protiv dela u privatni ivot, porodicu, stan ili prepisku, sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i kojima se kre osnovna prava koja su mu pri-niti napadima na cast i ugled. Svako ima pra-prilikom njegovog razvoda. znata ustavom ili zakonima. vo na zatitu zakona protiv ovakvog meanja Brak se moe sklopiti samo uz slobodan i pot- ili napada. pun pristanak lica koja stupaju u brak. Clan 9 Porodica je prirodna i osnovna celija drutva i Niko ne sme biti proizvoljno uhapen, pritvo-Clan 13 ima pravo na zatitu drave i drutva. ren, niti proteran. Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine drave. Clan 17 Clan 10 Svako ima pravo da napusti svaku zemlju, Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam i Svako ima potpuno jednako pravo na pra-ukljucujuci svoju vlastitu, i da se vrati u svoju u zajednici s drugima. vicno javno sudenje pred nezavisnim i nepri-zemlju. Niko ne sme biti samovoljno lien svoje imo- strasnim sudom koji ce odluciti o njegovim vine. pravima i obavezama, i o osnovanosti svake Clan 14 krivicne optube protiv njega. Svako ima pravo da trai i uiva u drugim Clan 18 zemljama azil od proganjanja. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i ve- Clan 11 Na ovo pravo se ne moe pozvati u slucaju roispovesti; ovo pravo ukljucuje slobodu pro- Svako ko je optuen za krivicno delo ima pra-gonjenja koje se istinski odnosi na krivicna mene veroispovesti ili uverenja i slobodu da vo da se smatra nevinim dok se na osnovu za-dela nepoliticke prirode ili na postupke pro-covek sam ili u zajednici s drugima, javno ili kona krivica ne dokae na javnom pretresu na tivne ciljevima i nacelima Ujedinjenih nacija. privatno, manifestuje svoju veru ili uverenje kojem su mu obezbedena sva jemstva potreb-poducavanjem, obicajima, molitvom i obre- na za njegovu odbranu. Clan 15 dom. Niko se ne sme osuditi za dela ili proputanja Svako ima pravo na dravljanstvo. koja nisu predstavljala krivicno delo po unu-Niko ne sme samovoljno biti lien svog drav-Clan 19 tranjem ili medunarodnom pravu u vreme ljanstva niti prava da promeni dravljanstvo. Svako ima pravo na slobodu miljenja i iz- kada su izvrena. Isto tako, ne sme se izricati raavanja, to obuhvata i pravo da ne bude tea kazna od one koja se mogla primeniti u Clan 16 uznemiravan zbog svog miljenja, kao i pravo vreme kada je krivicno delo izvreno. Punoletni mukarci i ene, bez ikakvih ogra-da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo nicenja u pogledu rase, dravljanstva ili vero-kojim sredstvima i bez obzira na granice. UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA Clan 20 Clan 23 Majke i deca imaju pravo na narocito staranje Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor za-i pomoc. Sva deca, rodena u braku ili van nje- i udruivanja. poslenja, na pravicne i zadovoljavajuce uslove ga, uivaju jednaku socijalnu zatitu. Niko se ne moe primorati da pripada nekom rada i na zatitu od nezaposlenosti. udruenju. Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jedna-Clan 26 ku platu za jednaki rad. Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazo- Clan 21 Svako ko radi ima pravo na pravednu i zado-vanje treba da bude besplatno bar u osnov- Svako ima pravo da ucestvuje u upravljanju voljavajucu naknadu koja njemu i njegovoj nim i niim kolama. Osnovno obrazovanje javnim poslovima svoje zemlje, neposredno porodici obezbeduje egzistenciju koja odgo-je obavezno. Tehnicko i strucno obrazovan- ili preko slobodno izabranih predstavnika. vara ljudskom dostojanstvu i koja ce, ako bu-je treba da bude svima podjednako dostup- Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi de potrebno, biti upotpunjena drugim sred-no na osnovu njihove sposobnosti. stupa u javnu slubu u svojoj zemlji. stvima socijalne zatite. Obrazovanje treba da bude usmereno ka pu- Volja naroda je osnova dravne vlasti: ova Svako ima pravo da osniva sindikat i uclanju-nom razvitku ljudske licnosti i ucvrcivanju volja treba da se izraava na povremenim i je se u njega radi zatite svojih interesa. potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. slobodnim izborima, koji ce se sprovoditi Ono treba da unapreduje razumevanje, trpelji- optim i jednakim pravom glasa, tajnim gla-Clan 24 vost i prijateljstvo medu svim narodima, ra- sanjem ili odgovarajucim postupkom kojim Svako ima pravo na odmor i razonodu, snim i verskim grupama, kao i delatnost Uje- se obezbeduje sloboda glasanja. ukljucujuci razumno ogranicenje radnog vre-dinjenih nacija za odranje mira. mena i povremeno placeni odmor. Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju Clan 22 vrstu obrazovanja za svoju decu. Svako, kao clan drutva, ima pravo na socijal-Clan 25 no osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, Svako ima pravo na standard ivota koji obez-Clan 27 drutvena i kulturna prava neophodna za svo-beduje zdravlje i blagostanje, njegovo i njego-Svako ima pravo da slobodno ucestvuje u kul- je dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje ve porodice, ukljucujuci hranu, odecu, stan i turnom ivotu zajednice, da uiva u umetno- licnosti, uz pomoc drave i putem meduna-lekarsku negu i potrebne socijalne slube, sti i da ucestvuje u naucnom napretku i u do- rodne saradnje, a u skladu sa organizacijom i kao i pravo na osiguranje u slucaju nezaposle-brobiti koja otuda proistice. sredstvima svake drave. nosti, bolesti, onesposobljenja, udovitva, sta-Svako ima pravo na zatitu moralnih i materi- rosti ili drugih slucajeva gubljenja sredstava jalnih interesa koji proisticu iz svakog za izdravanje usled okolnosti nezavisnih od naucnog, knjievnog ili umetnickog dela ciji njegove volje. je on tvorac. UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA 326 Clan 28 Svako ima pravo na drutveni i medunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni. Clan 29 Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je jedino moguc slobodan i pun razvitak njego- ve licnosti. U vrenju svojih prava i sloboda svako se moe podvrgnuti samo onim ogranicenjima koja su predvidena zakonom iskljucivo u cilju obezbedenja potrebnog priznanja i potovanja prava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja pra- vicnih zahteva morala, javnog poretka i opteg blagostanja u demokratskom drutvu. Ova prava i slobode se ni u kom slucaju ne mogu ostvarivati protivno ciljevima i naceli- ma Ujedinjenih nacija. Clan 30 Nijedna odredba ove deklaracije ne moe se tumaciti kao pravo za ma koju dravu, grupu ili lice da obavlja bilo koju delatnost ili da vri bilo kakvu radnju usmerenu na ruenje prava i sloboda koji su u njoj sadrani. OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI neto da promeni i doprinese ostvarenju ljud-recju ili kratkim recenicama; OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA skih prava, pravde i dostojanstva za sve. beleenjem odgovora na tabli (imati na umu da su cesto najkreativniji ili najgori Obrazovanje za ljudska prava je ucenje koje Aktivnosti ukljucene u prirucnik obuhvataju predlozi najkorisniji i najzanimljiviji); razvija znanje, vetine i vrednosti ljudskih razgovore, studije slucaja, igre uloga i alter-odredivanjem prioriteta, analizom ishoda i prava. Ono afirmie odgovornost drava i nativno, slobodne aktivnosti. Glavne odlike grupisanjem odgovora. pojedinaca za potovanje, zatitu i promovi-svake metode date su u nastavku teksta za- sanje ljudskih prava svih ljudi bez obzira na jedno s drugim korisnim savetima o metodi, Sesije oluje ideja dobre su za razbijanje leda rasu, pol, starost, etnicku i nacionalnu pri-to bi trebalo da pomogne moderatorima u i uvodenje u razlicite teme, a mogu se prime- padnost i uverenja. razvijanju kreativnog i inovativnog pristupa niti i kao podsticaj dijalogu, igri ili aktivnosti. kompleksnim problemima predstavljenim u Aktivnosti razradene u modulima ovog pri-pojedinacnim aktivnostima. rucnika pomoci ce onima koji uce da razume-RASPRAVA ju glavna nacela ljudskih prava i razvijaju ko- munikacione vetine, kreativnost i vetine OLUJA IDEJA Rasprave podsticu razmiljanje, analizu i kri- uveravanja, koje su od vitalne vanosti za de-ticko miljenje, omogucuju nehijerarhijsko, mokratiju. U aktivnostima se opta borba za Oluja ideja podstice kreativnost i brzo demokratsko, saradnicko ucenje i pomau pravdu i dostojanstvo stavlja u multikulturni, radanje mnogih ideja. Moe se koristiti u na-ucesnicima da prihvate i potuju razlicita gle- socioekonomski i istorijski kontekst. Osim to-laenju alternativnih nacina reavanja kon-dita i miljenja. Da bi se razgovor drao te- ga, u ponudenim aktivnostima potrebno je kretnih problema, odgovora na pitanja, me, moete na pocetku postaviti nekoliko angaovati i srce i razum, buduci da su oni uvodenju novih tema, izazivanju zaintereso-kljucnih pitanja. to je grupa veca, to je vero- koji uce o ljudskim pravima pozvani da razu-vanosti i ispitivanju nivoa znanja i stavova. vatnije da ce neki njeni clanovi dominirati, a meju ta ona znace za njih licno, a i ohrabre-drugi cutati. Zato grupu moete podeliti na ni da svoje razumevanje pretvore u promilje-Sesija oluje ideja moe se odvijati u sledecim nekoliko manjih grupa kako bi svako dobio no, nenasilno delovanje. Na kraju, ali ne i ne-oblicima: priliku da govori. Nakon zavretka rasprave vano, cilj aktivnosti je da se istrae pitanja usmeno samite glavne ideje, a zatim ih i za- ljudskih prava u svoj njihovoj sloenosti, ne-postavljanjem pitanja, problema ili teme piite. Moderatori treba jasno da imaju na pristrasno i iz razlicitih perspektiva, putem (usmenim i/ili pismenim putem); umu cilj rasprave i da postavljaju pitanja koja razlicitih obrazovnih praksi. Stoga je krajnji pozivanjem clanova grupe da odgovore na podsticu angaman i analizu. cilj svih aktivnosti pokazati da svako moe to vie ideja ili sugestija, najbolje jednom OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA Hipoteticko: ta bi ucinio/la, kad bi ...? Ne smejte se dok neko govori osim ako je Igra uloga Spekulativno: Kako moemo reiti taj pro-ispricao alu. U igri uloga ucesnici se stavljaju u izmiljene blem? Ohrabrite svakoga da ucestvuje. okolnosti. Moderatori mogu ili da zadaju vec Odredujuce: Moe li nam reci kako ce to razradenu igru uloga, ili da daju tek informa- da funkcione? Na kraju, ali ne i najmanje vano, umnoite ciju o igri i ostave ucesnicima da je sami raz- Ispitivacki: Zato to misli? pravila i istaknite ih tako da ih svi mogu vide-viju. Ucesnici u igri mogu se praviti da su ne- Razjanjujuce/sumirajuce: Jesam li u pra-ti i dopisati ili uneti izmene ako je potrebno. ko drugi, ili cak glumiti sebe u novoj situaciji. vu kad kaem da ti misli ...? Medutim, potrebno je na samom pocetku ja- STUDIJE SLUCAJA sno reci da igra ne sme da bude suvie duga Jedan od nacina stvaranja klime poverenja i ili suvie razradena u detaljima, kako bi je uzajamnog potovanja je da ucesnici stvore Slucajevi mogu podstaci analizu, kriticko ucesnici i gledaoci mogli pratiti. Medutim, sopstvena pravila rasprave: miljenje, vetine reavanja problema i plani-paljivo ispitivanje na kraju igre neophodno ranja, kao i saradnju i izgradnju tima. Oni se je da bi ucesnici izvukli paralele izmedu svog Traite da razmisle o nekim nacelima ras-mogu koristiti i za otvaranje delotvornih ras-iskustva i situacija u stvarnom svetu. Modera- prave kojih se, po njihovu miljenju, svi tre-prava (npr. kada grupe imaju zadatak da ras-tori moraju biti veoma osetljivi na cinjenicu ba da pridravaju. prave utvrdena gledita o nekom pitanju) i da se neki ljudi mogu osecati neugodno, uz- Zapiite sve predloge tako da svako moe da poredenja (npr. razlicite analize ili reavanje nemireno ili cak bespomocno u zadatim situ- ih vidi, spajajuci ih i pojednostavljujuci gde problema u datom slucaju). Slucaj koji ste iza-acijama. je to potrebno. Ako niko ne predloi sledeca brali moe biti: pravila, dodajte ona za koja mislite da su ap- solutno neophodna: Stvarni slucaj, izveden iz prolih ili aktuel-UVOD / ZAGREVANJE nih zbivanja. Sluajte onoga ko govori. Izmiljeni ili hipoteticki slucaj koji govori o Na pocetku aktivnosti navedite ljude da se Ne mogu istovremeno govoriti dve osobe ili konkretnom pitanju ili temi radionice. Iz-predstave i uloite napor da se osecaju dobro- vie njih. miljene situacije mogu cesto otvoriti pitanja doli. Ako je potrebno, pribegnite razbijanju Dogovorite znak za javljanje kad neko eli koja su osetljiva za neke sredine, a da pri tom leda, to je aktivnost koja pomae ucesnici- neto da kae. ne izazovu reakcije o konkretnim pojedinci-ma da saznaju vie jedni o drugima i da se Izbegavajte da prekidate druge dok govore. ma, organizacijama, drutvenim grupama ili osecaju slobodno u izraavanju. Ako se s nekim ne slaete, pobrinite se da geografskim podrucjima. kritikujuci ideju ne kritikujete i osobu. Slucaj s terena koji moe navesti ucesnike da deluju i reaguju u svojim zajednicama. OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA RAZBIJANJE LEDA: Grupna mrtva priroda: Svako donese od kuce neki njemu/njoj znacajan predmet ko- ji se izloi na pocetku aktivnosti kao nacin da predstavi neto vano o sebi. Vrsta: Ucesnici stanu jedni pored drugih prema visini, godinama, mesecu rodenja, broju cipela itd. Razgovori: Svako formira par s nekim i po- stavlja toj osobi nekoliko pitanja. Tada sva- ki partner predstavlja drugog celog grupi. I ja, i ja! Jedna osoba kae svoje ime i pocinje govoriti o sebi. Cim neko cuje neto to mu je zajednicko s govornikom, upada u razgovor predstavljajuci se i pocinje pricati o sebi. Nastavlja se dok se svi u grupi ne predstave na ovaj nacin. Muzicke stolice: Postavite stolice ukrug i zamolite ucesnike da sednu. Stanite u sredi- nu i kaite svoje ime i neto o sebi. Zatim svako za koga vai to isto moe da promeni stolicu (npr. ja sam X i imam dvoje dece; ja sam X i mrzim pacove...) Nastojte da sebi nadete stolicu. Osoba koja ostaje bez stolice predstavlja se i kae neto to moe biti i za- jednicko s nekim drugim (kao u navede- nom slucaju). Cvorovi: Recite svima da stanu ukrug ledima okrenuti jedni prema drugima, sa is- pruenim rukama. Zatim treba da hvataju ruke u krugu. Niko ne sme da uhvati ruku svog suseda. Tada im recite da razveu cvor, a pri tom ne puste ruke. Nakon to se ucesnici upoznaju, moderatori treba da naglase nekoliko stvari celoj grupi kako bi najbolje iskoristili aktivnost: Odredite vreme za ovu aktivnost i istaknite da vam je namera da potujete vreme ucesnika pomocu brzog pocinjanja i za- vravanja. Moete nekoga zamoliti da pazi na vreme, narocito pri radu u maloj grupi. Objasnite svrhu aktivnosti i zamolite ucesnike da iznesu svoja ocekivanja: za- piite ih na tabli, zatim pregledajte popis i poteno ocenite hoce li sesija ispuniti izne- sena ocekivanja. Pitajte grupu ta ne ele i to takode za- piite. Ovo predstavlja dobru osnovu za de- finisanje pravila grupe. Zajedno s grupom uspostavite osnovna pra- vila, to ce doprineti da se stvori klima po- verenja i da se u grupi komunicira s poto- vanjem, poverenjem i uspeno. Povratna informacija Povratna informacija vaan je deo aktivnosti. Postoje razliciti nacini da se ona dobije od ucesnika i uzvrati ucesnicima. U tu svrhu mo- deratori moraju sebi postaviti ova pitanja: ta ucesnici misle o ovoj aktivnosti? Da li je bila tea, ili laka nego to su u pocetku zamiljali? Koji su njeni aspekti bili najtei, ili ta je bi- lo najtee predstaviti? Jesu li ljudi naucili ita novo o ljudskim pra- vima? Koje su bile razlike, ili slicnosti medu gru- pom/grupama? Da li je bilo ikakvog bitnog neslaganja u po- gledu ideje ljudskih prava? Zato? Kod povratne informacije vano je potovati druge, usredsrediti se na ono to kau, ili cine i dati obrazloenje za svoj stav. Nekoliko nacina za ostvarenje povratne in- formacije: Kutija: Svi ucesnici napiu svoje miljenje o aktivnosti na listu papira koji stave u kutiju. Tada svako uzme po jedan list i procita ga naglas, a zatim cela grupa raspravlja o to- me. Nastavi, sluam te: Svaki ucesnik ima pet minuta da kae svoje miljenje o aktivnosti. OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA Ljudska maina: Ucesnici nacine krug dreci se za ruke, a jedna osoba pocne da govori ta joj se svida, ili ne svida. Sledeca osoba ponavlja ovo miljenje, da li se slae ili se ne slae s njom, a zatim daje miljenje o necem drugom. Vremenska prognoza: Ucesnici opisuju ka- ko vide aktivnost kao da daju vremensku prognozu. ZAVRETAK AKTIVNOSTI Veoma je vano na odgovarajuci nacin za- vriti aktivnost. Ucesnici narocito treba da imaju priliku da rezimiraju ono to su naucili, pojedinacno, ali i zajedno. Uopte, nacin za- kljucivanja aktivnosti zavisi u velikoj meri od ciljeva i duha. Evo nekoliko ideja: Dodavanje lopte: Ucesnici dodaju loptu jedni drugima. Svako ko uhvati loptu iznese jednu stvar koju je naucio/naucila, ili je moe iskoristiti s te sesije. Zajednicki saetak: Postavite rezimirajuce pitanje (koje dananje napomene cete pam- titi kao posebno znacajne?), ili izjavu koja poziva na razgovor (pokuajte da smislite rec, ili frazu koja saima vae miljenje). Za- molite ucesnike da redom odgovore. Slajdovi: Moderator fotografie sesiju i sve ucesnike. Kao refleksiju o aktivnosti svaki ucesnik moe dati kratki osvrt na svoj do- prinos i na svoje miljenje pre, tokom i po- sle sesije. ZATO OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA? METODIKA OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA Obrazovanje za ljudska prava je od temeljne vanosti za aktivno gradanstvo u demokrat- skom i pluralistickom drutvu. Gradani mora- ju imati sposobnost kritickog miljenja, mo- ralnog izbora, zauzimanja nacelnih stavova o nekom pitanju i osmiljavanja demokratskih akcija. Samo osobe koje razumeju ljudska prava radice na obezbedenju i odbrani svojih i tudih ljudskih prava. No, za takav angaman potrebna je dobra informisanost. Delotvorno obrazovanje za ljudska prava ima dva osnov- na cilja: ucenje O ljudskim pravima i ucenje ZA ljudska prava. Ucenje O ljudskim pravima je uglavnom kognitivno, obuhvata istoriju prava, dokumente i primenu mehanizama. Obrazovanje ZA ljudska prava znaci razume- vanje i prihvatanje nacela jednakosti i dosto- janstva, kao i obaveze potovanja i zatite pra- va svih ljudi. Ne radi se toliko o tome ta zna- mo, nego o tome kako se ponaamo. Ljudska prava su tenja, ali ona se takode od- nose na svakodnevni ivot. Ona otelovljuju nade i ideale vecine ljudi, ali im daju i sred- stva da ih postignu. Obrazovanje za ljudska prava, takode, sadri sve te aspekte. Ono po- stavlja standarde, ali donosi i promene. Tako obrazovanje za ljudska prava moe: promeniti vrednosti i stavove; promeniti ponaanje; dati sredstva za ostvarenje drutvene prav- de; doprineti razvoju solidarnosti u mnogim pi- tanjima, medu zajednicama i medu drava- ma; doprineti razvoju znanja i analitickih veti- na; ohrabriti participacitivno obrazovanje. U toj novoj oblasti pojavili su se mnogi cilje- vi, a sadraj kojim treba ispuniti te ciljeve predmet je stalne i kreativne rasprave. Neki od ciljeva koji najvie motiviu su: razvoj kriticke analize ivotne situacije po- jedinca; promena stava; promena ponaanja; razjanjenje vrednosti; razvoj solidarnosti; OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA analiza situacije u kontekstu ljudskih pra- va; definisanje strategije i primerena reakcija na nepravde. Cilj prirucnika Razumevanje ljudskih prava je da doprinese aktuelnoj raspravi o obrazo- vanju za ljudska prava ne samo u pogledu sa- draja nego i forme, kao i da obogati proces oblikovanja autenticne kulture ljudskih prava irom sveta. Naa namera je da pomognemo ucenicima da steknu znanja i vetine kojima mogu preuzeti kontrolu nad svojim ivotom. Verujemo da razumevanje ljudskih prava, proces u kom obrazovanje za ljudska prava ima kljucnu ulogu, znaci osposobljavanje za bolji ivot za mnoge ljude. Samo potovanje nacela ljudskih prava u necijem ivotu moe stvoriti temelje za suivot i potovanje prava drugih. REFERENCE: Flowers, Nancy, 2000. Obrazovanje za ljudska prava, Pri- rucnik. Postojece prakse ucenja, delovanja i promena. Serija Obrazovanje za ljudska prava. Tematska sveska 4. University of Minnesota: Human Rights Resource Center i Stanley Foun- dation. RECNIK RECNIK Apsolutisticka drava: pojam oznacava da je Civilni objekt: svaki objekt koji nema vojnu jedini legitimni izvor vlasti u takvim drava-namenu. Afirmativna akcija: skup izricitih delovanja ma monarh. Posebno su vladari u takvim ili programa osmiljenih za povecanje obra-dravama nastojali da lie plemstvo i crkvu Civilno drutvo: skup institucija, organizaci- zovnih ili radnih prilika pojedinaca ili grupa sposobnosti da se takmici s monarhom. Po-ja i ponaanje koje se odvija u prostoru kojima je uskracena puna participacija ili pri-jam ne oznacava da je monarh imao nepo-izmedu drave, privrednog sveta i porodice. stup doticnim oblastima obrazovanja ili za-sredni nadzor nad svakodnevnim ivotom. Konkretno, ono ukljucuje raznovrsne dobro- poljavanja. voljne i neprofitne organizacije, dobrotvorne Arbitraa:(pravno) rasprava i razreenje spo-institucije, drutvene i politicke pokrete, dru- Antisemitizam: mrnja, predrasude, ili re-ra, narocito ekonomskog, od strane nepristra-ge oblike drutvene participacije i delovanja i presija usmerena ka Jevrejima ili jevrejstvu nog sudije koga izaberu i o kom se saglase s njima povezane vrednosti i kulturne mode- odnosno diskriminacija Jevreja. Zapravo, ovo stranke u sporu; u medunarodnom pravu le. (izvor: London School of Economics). je pogrena upotreba pojma, jer je izraz se-postupak za reavanje medunarodnih sporo- mitski izvorno naziv za narode koji poticu od va. Covecnost: ljudska priroda svih ljudi, bez ob- Shema, medu koje spadaju i Jevreji i Arapi na zira na to ko su i bez obzira na njihovu nacio- Bliskom istoku. Danas se pojam odnosi uglav-Bioetika: istraivanje moralnih pitanja koja nalnost, rasu, verska uverenja, drutvenu kla- nom na Jevreje. proizlaze iz nacela i praksi irokog raspona su, politicka uverenja ili druge licne ili kolek- naucnih disciplina. Oblast bioetike obuhvata tivne osobine. Apartheid: burska rec za sistemsku i legalizo-istraivanje moralnih pitanja koja se javljaju u vanu diskriminaciju koja je bila na snazi u naucnim praksama, kao i filozofsko preispiti-Decja pornografija: vizuelni prikaz osobe ko- Junoj Africi od 1948. do 1994. godine. Zako-vanje vrednosti i istraivanje o pitanjima jav-ja je mlada od 18 godina ili izgleda mlada od nom o registraciji stanovnitva iz 1950. godi-ne politike. 18 godina u situaciji ociglednog seksualnog ne stanovnici su razvrstani u rasne kategorije, ponaanja. Vizuelni prikaz takode moe pred- a obrazovanje, stanovanje i brakovi bili su do-Borac: osoba koja neposredno ucestvuje u ne-stavljati decju pornografiju ako se oglaava, zvoljeni samo unutar iste kategorije ljudi. Iz-prijateljstvima ili je pripadnik oruanih snaga promovie ili prikazuje tako da odaje utisak borom Nelsona Mandele na mesto predsedni-drave ili organizacije koja ucestvuje u da materijal sadri prikaz maloletnog lica u ka drave 1994. godine taj sistem je ukinut, oruanom sukobu. ocigledno seksualnom kontekstu. Decja por- iako neke apartheidske prakse na neformal-nografija moe biti sadrana na video-traka- nom nivou jo uvek opstaju. Civil: osoba koja nije borac. ma, fotografijama, nerazvijenim filmovima i dokumentima kompjuterske grafike. RECNIK Decji rad: rad koji decu liava detinjstva, nji-Dete: Konvencija UN o pravima deteta iz uvela koncept Dokumenata za strategiju bor- hovih potencijala i dostojanstva, i koji je te-1989. godine definie dete kao svako ljudsko be protiv siromatva. Svrha Dokumenata je da tan za njihov fizicki i mentalni razvoj. U Kon-bice mlade od 18 godina, osim ako se prema opie makroekonomsku situaciju zemlje, venciji UN o pravima deteta iz 1989. godine zakonu primenjivom na dete punoletnost ne ukljucujuci i strukturalne i socijalne politike. propisuje se zatita deteta od ekonomskog iz-stice ranije. Pripremaju ih vlade, ali putem novih partici- rabljivanja i obavljanja svakog rada koji bi za pacijativnih procesa kako bi se ukljucili broj- njega bio pogibeljan ili ometao njegovo obra-Dete izbeglica: dete izbeglica ili prognanik je ni cinioci civilnog drutva. zovanje, ili bio tetan za njegovo zdravlje ili svaka osoba mlada od 18 godina koja trai sta- njegov telesni, duevni, duhovni, moralni ili tus izbeglice ili drugi oblik medunarodne Endemska bolest: stalna prisutnost bolesti ili socijalni razvoj (clan 32). zatite, a koja se smatra izbeglicom u smislu uzrocnika zaraze u datom geografskom pod- vaecih medunarodnih ili nacionalnih zakona rucju; moe se odnositi i na cestu dominaciju Deklaracija: svecana izjava koju daje ugovor-i postupaka, bilo da dete nema pratnju ili ga doticne bolesti u nekom podrucju. no telo, moe sadravati preporuke, ali nije prate roditelji ili druge odrasle osobe, ili je pri- pravno obavezujuca. Deklaracija moe biti i siljeno da bei preko medunarodne granice Epidemijska bolest: bolest koja napada ili po- izjava jedne drave o tumacenju neke obave-(na primer zbog rata, gradanskog rata ili gada istovremeno mnogo ljudi u nekoj zajed- ze. opteg nasilja). nici ili podrucju. Deprivacione tehnike: metode psiholokog Diskriminacija: uskracivanje osobama ili Etnicko cicenje: prisilno raseljavanje ili is- mucenja koje ukljucuje drutvenu i obrazov-grupama jednakog postupanja, gradanskih trebljenje jedne etnicke populacije iz nekog nu deprivaciju, ogranicenje slobode, us-sloboda ili prilika za obrazovanje, smetaja, podrucja da bi se nametnuo identitet i moc kracivanje zaposlenja i kulturnih, politickih i zdravstvene brige, zapoljavanja, ili pristupa druge etnicke grupe. verskih aktivnosti, culnu deprivaciju, us-uslugama, dobrima ili sredstvima. Diskrimi- kracivanje fizickog prostora, sna, komunika-nacija se sprovodi na osnovu rase, nacional-Evrocentrizam: proces isticanja evropskih (i cije, higijene, prehrane, medicinske nege, itd. nosti, pola, vere, politicke ili etnicke pripad-uopte zapadnih) teorija i ideja, nautrb dru- nosti, bracnog ili porodicnog statusa, tele-gih kultura. Pod ovom definicijom podrazu- Derogacija: ukidanje neke obaveze koja se snog, razvojnog ili mentalnog nedostatka. meva se pretpostavka da se zapadne ideje u odnosi na ljudska prava u odredenim jasno osnovi razlikuju od ideja drugih kultura i civi- definisanim okolnostima kao to su krizna Dokumenti strategije smanjenja siro-lizacija. Poneto kontradiktorna, ali takode stanja. matva: 1999. godine Svetska banka je, u sa-vana implikacija tog pojma je pretpostavka o radnji s Medunarodnim monetarnim fondom, univerzalnosti evropskih ideja. Drugim RECNIK recima, pretpostavlja se da su one postale ne-Ekonomska prava: ljudska prava koja se od-Izbaceni iz stroja (hors de combat): borci ko- ka vrsta univerzalne kulturne monete u koju nose na proizvodnju, razvoj i upravljanje re-ji su zarobljeni ili ranjeni, bolesni ili su se elementi drugih kultura mogu relativno la-sursima neophodnim za ivot. preiveli brodolom pa vie nisu u stanju da ko konvertovati. Postoji mnotvo takvih ucestvuju u borbi. evropskih ideja, uvek u opticaju. Obicno se Ekonomski i socijalni savet UN: telo Ujedin- pod idejama definisanim kao zapadnim pod-jenih nacija koje se sastoji od 54 clana. Prven-Jednakost: nepristrasno, odnosno pravicno razumevaju individualizam, ljudska prava, se-stveno se bavi stanovnitvom, ekonomskim postupanje koje trai da se u slicnim slucaje- kularna vlast i pravo, kao i odvajanje vere od razvojem, ljudskim pravima i krivicnim pra-vima postupa na slican nacin. drave. vom. To visoko telo dobija i objavljuje izveta- je o ljudskim pravima u brojnim prilikama. Kolateralna teta: teta ili gubitak prouzroko- Genetska modifikacija: brisanje, izmena ili Skraceni naziv: ECOSOC. van slucajno tokom napada, koji se dogodio uklanjanje gena u organizmu, kao i prenos uprkos svim potrebnim merama opreza koji- gena iz jednog organizma u drugi organizam. Indeks siromatva: Program za razvoj UN ma je cilj sprecavanje ili, u svakom slucaju, Takode, moe znaciti preinacenje postojecih (UNDP) formirao je indeks siromatva kako svodenje na najmanju mogucu meru, pogibi- gena ili konstruisanje novih gena i njihovo bi kvantifikovao siromatvo na nacin kojim se je i ranjavanja civila i otecenja civilnih obje- ugradivanje u bilo koji organizam. obuhvataju i drugi elementi, osim distribucije kata. dohotka. Pet realnih elemenata siromatva Genitalno sakacenje ena: sastoji se od po-koji se obuhvataju jesu nepismenost, pot-Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna stupaka delimicnog ili potpunog uklanjanja hranjenost dece, prerana smrt, loe zdravlje i prava: osnovao ga je ECOSOC 1985. godine; spoljnih genitalija ene i/ili povredivanja en-nedovoljan pristup sigurnoj pitkoj vodi. primarna funkcija Komiteta je da nadzire ka- skih genitalnih organa, zbog kulturnih ili bilo ko drave sprovode Pakt o ekonomskim, soci- kojih drugih razloga koji nisu uslovljeni Individualni rasizam: oblik rasne diskrimi-jalnim i kulturnim pravima. Komitet tei raz- lecenjem (definicija Svetske zdravstvene or-nacije ciji je uzrok svesna licna predrasuda vijanju konstruktivnog dijaloga s dravama i ganizacije iz 1995). pojedinaca. nastoji, koricenjem razlicitih sredstava, da odredi da li se norme sadrane u Paktu (koje Genocid: smiljeno i sistematsko unitenje Internirano lice: civil ili borac koji nije op-se odnose na osnovne ivotne potrebe rad, neke rasne, etnicke, verske ili kulturne grupe, tuen za zlocin, ali je zatocen u smislu pre-hrana, stanovanje, zdravstvena briga, obrazo- ubijanjem, ranjavanjem, pogoranjem ivot-ventivne bezbednosne mere tokom oruanog vanje i kultura) odgovarajuce primenjuju u nih uslova sprecavanjem radanja ili preseljen-sukoba. dravama, kao i kako se primena Pakta moe jem dece. unaprediti na nacin da osobe kojima ta prava RECNIK pripadaju, uivaju svoja prava u punom obi-Medijacija: proces pregovora s ciljem Neposredna diskriminacija: pojava kada se mu. reavanja problema u kojem treca strana radi prema jednoj osobi ili grupi ljudi postupa ne- sa stranama u sporu kako bi im pomogla da povoljnije nego to bi se postupalo prema Konvencija: multilateralni ugovor koji prema dodu do zadovoljavajuceg sporazuma. Medi-drugoj osobi ili grupi u istoj situaciji, a zbog medunarodnom pravu obavezuje sve stranke. jatori nemaju ovlacenja da odlucuju o sporu njihove rase, boje, porekla ili nacionalne ili et- medu strankama (kao arbitri); umesto toga nicke pripadnosti. Ksenofobija: mrnja i strah od stranaca. Kada stranke daju medijatoru punomocje da im po- se ovi osecaji usmere ka vidljivoj manjini, mogne da ree spor medu njima. Nepristrasnost: odlucivanje o ljudima cesto se koristi pojam rasizam. Verovatno je iskljucivo na osnovu njihovih potreba, bez bolje rasizam posmatrati kao posebni slucaj Medunarodna organizacija rada (ILO): osvrtanja na njihovu nacionalnost, rasu, ver- ksenofobije, nego ga upotrebljavati u suvie osnovana 1919. godine na osnovu Versajskog ska uverenja, drutvenu klasu ili politicka slobodnom znacenju. mirovnog ugovora, radi poboljanja uslova ra-uverenja. da i promovisanja socijalne pravde; ILO je Kulturna prava: prava kojim se cuva i ostva-1946. postala specijalizovana agencija UN. Nereligijski: naturalisticki pogledi na svet i ruje neciji kulturni identitet ili razvoj. uverenja u sferi ljudske misli koja se odnose Meduverski dijalog: pokuaj iniciranja dija-na konacna uverenja i nacela svesti po kojima Legitimitet: stepen do kog su postupci vla-loga, saradnje i razumevanja medu pojedinci-pojedinci ive svoj ivot. sti u donoenju ili primeni zakona ljudima ma razlicitih vera. Medureligijski dijalog ima prihvatljivi; legitimni sistem je zakonit i, to isto znacenje. Netolerancija: nespremnost da se prihvate je jo vanije, gradani imaju poverenja u i/ili potuju uverenja i prakse drugih osoba. njegovu ispravnost i pridravaju se njegovih Mucenje: svaka radnja kojom se namerno na-Rasna netolerancija odnosi se na sprecavanje pravila. Legitimnost je takode tesno vezana nosi teki bol ili patnja, bilo telesna ili mental-pripadnika drugih rasnih grupa da u jednakoj s vladavinom: dobrovoljno pridravanje za-na, licu u zatocenitvu ili pod nadzorom u meri ucestvuju ili u punoj meri koriste prilike kona i propisa vodi vecoj delotvornosti nego svojstvu optuenoga; mucenje ne ukljucuje koje postoje u zajednici, a verska netoleranci- oslanjanje na prinudu i licne lojalnosti. bol ili patnju koji poticu iskljucivo iz zakoni-ja odnosi se na odbijanje prihvatanja ili poto- tih sankcija, bilo da su im svojstvene ili ih pra-vanja tudih verskih uverenja. Maquiladora: fabrika, obicno u stranom vla-te. snitvu, koja slae proizvode za izvoz. Rec Neutralnost: nezauzimanje strane u nekom potice iz panskog i obicno se upotrebljava u Nepismenost: nesposobnost osobe da cita i sukobu. skracenom obliku maquila (makila). pie. RECNIK Nevladina organizacija: svaka neprofitna, sukob, cak ako jedna od strana opovrgava po-nog krsta ciji je cilj ostvarenje pristupa rtva- dobrovoljna grupa gradana koja je organizo-stojanje ratnog stanja. ma i zatite putem delotvornog dijaloga sa or- vana na lokalnom, nacionalnom ili meduna-ganima vlasti. rodnom nivou. Vodene ciljem ostvarenja za-Osnovno obrazovanje: prva faza tradicional- dataka, od strane ljudi koji imaju zajednicke nog formalnog obrazovanja, pocinje u uzra-Pravican postupak (due process): propisani interese, nevladine organizacije obavljaju ra-stu od 5 do 7 godina, a zavrava u uzrastu od zakonski postupak pravosudnih organa. Jem- znovrsne humanitarne funkcije, iznose pro-12 do 15 godina. stvo pravicnog postupka zahteva da svako lice bleme gradana pred vlasti, zalau se za i nad-uiva zatitu pravicnog sudenja. ziru politike i promoviu politicku participa-Posebni izvestilac: osoba koju imenuje telo ciju posredstvom informisanja. na globalnom ili regionalnom nivou, kao npr. Predrasuda: stanje duha koje tei da unapred Komisija za ljudska prava UN, sa zadatkom iz-prosuduje o osobi ili grupi u negativnom sve- Obrazovanje: disciplina koja se, u ovom kon-rade redovnih izvetaja o stanju ljudskih pra-tlu. Takav negativan sud obicno se donosi bez tekstu, bavi uglavnom metodama obucavanja va u nekoj zemlji ili nekom polju ljudskih pra-odgovarajucih dokaza. Ti negativni stavovi i ucenja u kolama i slicnim sredinama, koja va (tematski izvestilac). Ako ga imenuje ge-cesto se ne prepoznaju kao neosnovane pret- se razlikuju od raznih neformalnih oblika so-neralni sekretar UN, ta funkcija naziva se po-postavke, jer se ucestalo ponavljaju. One po- cijalizacije (npr. izmedu roditelja i dece). sebni predstavnik. Slicna funkcija moe se staju iroko prihvacene zdravorazumske dati i nezavisnom strucnjaku. ideje i koriste se kao opravdanje za dela dis- Odrivi razvoj: razvoj koji zadovoljava sa-kriminacije. danje potrebe, a ne ugroava sposobnost bu-Posebni predstavnik: vidi Posebni izvestilac. ducih generacija da zadovolji svoje potrebe. Predstavka: pojedinacna ili grupna tuba Posredna diskriminacija: prakse ili politike upucena ugovornom telu o krenju ljudskih Ombudsman: instutucija ciji je posao da koje izgledaju neutralne ili pravicne, ali prava. Takode se zove tuba ili peticija. istrauje i izvetava o pritubama gradana na nepovoljno uticu na veliki broj ljudi neke ra- rad vlade ili organa javne vlasti. sne, nacionalne ili etnicke grupe. Moe posto-Prisilna prostitucija: prisiljavanje osobe na jati cak i tamo gde ne postoji namera diskrimi-prostituciju, koje se koristi kao sredstvo Oruani sukob: situacija u kojoj su dve orga-nacije. oruanog sukoba. nizovane grupe ili vie njih u oruanoj borbi, bilo medunarodnoj ili unutranjoj. Svako ne-Poverljivost: sposobnost da se neto dri u Prisilna trudnoca: bespravno ogranicenje slaganje izmedu dveju drava koje za ishod tajnosti. Poverljivost je uzeta kao standardna slobode ene koja je zatrudnela pod prisilom, ima intervenciju oruanih snaga jeste oruani radna metoda Medunarodnog komiteta Crve-s namerom da se utice na etnicki sastav bilo RECNIK koje populacije ili izvre drugi teki zlocini pretpostavljenih telesnih i kulturnih slicnosti pravo na taj status (uglavnom pripadnici prema medunarodnom pravu. koje poticu iz njihovog zajednickog porekla. oruanih snaga). Moderna nauka je pokazala da je bioloka ka- Prognanik: lice koje je napustilo svoj dom, ali tegorija rase beznacajna kada se primenjuje Rehabilitacija od mucenja: cin osposoblja- nije napustilo svoju zemlju, zbog straha od na ljudsku vrstu. Bioloki, ljudska vrsta ima vanja rtava mucenja da povrate sposobnost, progona, da bi izbeglo od posledica oruanog isti genetski fundus, a genetske varijacije su pouzdanje i snagu kako bi mogle to normal- sukoba ili nasilja, krenja ljudskih prava ili mnogo vece u jednoj tzv. rasnoj grupi nego nije iveti. Rehabilitacioni centri i programi prirodnim ili tehnolokim katastrofama. izmedu njih. Ponekad je ova ideologija osno-usvajaju i primenjuju razlicite postupke, vo- va za drutvene akcije, vladine politke i deci racuna o specificnim telesnim i psi- Program strukturnog prilagodavanja: opravdanje za razlicito postupanje prema raz-hickim potrebama pojednih rtava mucenja, vecina zajmova Medunarodnog monetarnog licitim grupama. kao i kulturnom, socijalnom i politickom fonda je uslovljena, jer MMF postavlja raz-okruenju u kom deluju. licite zahteve koje zemlja mora ispuniti da bi Rasizam: skup pogrenih pretpostavki, dobila sredstva. Buduci da su ti uslovi tzv. miljenja i akcija koje dolaze iz uverenja da je Rezervacija: izjava drave povodom ratifika- programi strukturnog prilagodavanja usme-jedna grupa, sama po sebi, superiornija od cije nekog ugovora kojom iskljucuje ili menja reni ka sniavanju trokova u socijalnom sek-druge. Rasizam je ne samo drutveni stav pre-pravna dejstva neke odredbe na tu dravu. toru i ka liberalizaciji trita, cesto su pred-ma etnokulturnim manjinskim grupama, vec met kritika. i socijalna struktura koja iskljucuje takve po-Rod: clan 7 stav 3 Rimskog statuta Meduna- jedince i grupe. Rasizam moe biti prisutan u rodnog krivicnog suda definie rod kao dva Prosvetiteljstvo: intelektualni pokret koji je organizacionim i institucionalnim struktura-pola, muki i enski, u kontekstu drutva. Po- poceo u Engleskoj u 17. veku, a karakterie ga ma i programima, kao i u stavovima i po-jam rod nema nikakvo znacenje razlicito od intelektualni skepticizam prema tradicional-naanju pojedinaca. navedenog. Liberalnije definicije, takode, ob- nim uverenjima i dogmama, oznacava pro-uhvataju poloaj ena i mukaraca u drutvu. svetljenu suprotnost pretpostavljanom mra-Ratifikacija: postupak u kome se drava, po- ku i praznoverju Srednjeg veka. Od svog nekad posle saglasnosti parlamenta, pro-Ropstvo: prepoznaje se po elementu vla- pocetka prosvetiteljstvo se usredsreduje na glaava pravno vezanom nekim ugovorom. snitva ili kontrole nad necijim ivotom, prisi- snagu i dobrotu ljudskog razuma. lom, ogranicenjem kretanja ili cinjenicom da Ratni zarobljenik: zarobljeni borac u lice nije slobodno da napusti ili promeni po- Rasa: pojam rasa je vetacka konstrukcija medunarodnom oruanom sukobu. Samo slodavca. Savremeno ropstvo nije uvek lako koja se koristi za svrstavanje ljudi na osnovu borci koji ispunjavaju odredene uslove imaju prepoznati ili iskoreniti jer je cesto pri- RECNIK hvaceno u nekim kulturama. Dunicko rop-niceni ili nepostojeci pristup obrazovanju; Sufraetkinja: naziv za britanske i americke stvo se praktikuje u mnogim podrucjima sve-beskucnitvo i socijalna diskriminacija i feministkinje koje su se borile za prava ena, ta. iskljucenje. narocito za njihovo prava glasa. Seksualno nasilje: nasilno ponaanje zasno-Siromatvo radnih slojeva: siromatvo ima i Trgovina ljudima: nezakonita trgovina ljudi- vano na polu ciji je cilj da se povredi ili ubije druga znacenja osim pothranjenosti i iznemo-ma, narocito enama i decom; nedoputeno, neka osoba. glosti. Ono se takode moe odnositi i na rad-tajno kretanje ljudi preko nacionalnih i nike one koje imaju posao, ali ne mogu sa-medunarodnih granica, vecinom iz zemalja u Sekularan: oznacen sekularizmom; koji se staviti kraj s krajem. razvoju i nekih tranzicionih zemalja, sa ciljem odnosi na svetovne stvari i razlikuje od stvari prisilnog dovodenja ena, devojaka i dece u koje su povezane s religijom. Sekularizam je Socijalna i ekonomska prava: prava koja da-seksualno i ekonomski represivne i izrablji- uverenje da religija i crkveni poslovi ne treba ju ljudima socijalnu i ekonomsku sigurnost, a vacke situacije radi ostvarivanja profita trgo- da se meaju u funkcionisanje drave, npr. u ponekad se nazivaju i bezbednosna ili prava vaca, kriminalnih organizacija i radi drugih javno obrazovanje. druge generacije. Primer su prava na hranu, nezakonitih aktivnosti vezanih uz takvu trgo- stanovanje i zdravstvenu zatitu. vinu, kao to je prisilni kucni rad. Sindikat: organizacija radnika stvorena radi zatite i unapredenja interesa svojih clanova Srazmernost: nacelo po kome civilni gubici i Tuba: pojedinacna ili grupna predstavka putem pregovora s poslodavcima o platama i tete na civilnim objektima ne smeju biti ne-upucena ugovornom telu zbog krenja ljud- uslovima rada. Sindikati takode pruaju prav-srazmerni vojnoj koristi koja se ocekuje od skih prava. Vidi i pojam predstavka. ne savete, finansijsku pomoc, podrku za bo-napada na neki vojni objekt. lovanje i mogucnosti obrazovanja. Nezavisni Upis: cin slubenog ukljucenja u tecaj, kolu sindikat nije podreden niti pod kontrolom po-Stopa naputanja: postotak osoba koje na-itd. slodavca i finansijski je nezavisan od poslo-putaju kolu ili fakultet pre zavretka kolo- davca. vanja. Vera: religija ili svaki oblik priznate zajednice lica koja dele religiozna uverenja. Siromatvo: siromatvo karakteriu nedosta-Strukturni rasizam: nejednakosti ukorenje- tak prihoda/novca i proizvodnih resursa do-ne u sistemskom delovanju drutva, koje Vladavina prava: vladavina prava je iznad voljnih da obezbede stalna sredstva za ivot; iskljucuje veliki broj pripadnika odredenih et-vlade, titi gradane od samovoljnog delovanja nedostatak hrane, glad i pothranjenost; loe nickih kategorija iz znacajnijeg uceca u drave, kao i drutva uopte, jer upravlja od- zdravstveno stanje; rastuca smrtnost; ogra-vanijim drutvenim institucijama. nosima privatnih interesa. Obezbeduje da se RECNIK prema svim gradanima postupa jednako i da podleu zakonu, a ne hirovima mocnika. Vla- davina prava je bitan preduslov odgovornosti i predvidivosti i u javnom i privatnom sekto- ru. Uspostavljanje i odranje vladavine prava zavise od jasne komunikacije pravila, nedi- skriminacione primene, delotvornog spro- vodenja zakona, predvidivih i pravno sprovo- divih metoda izmena zakona, kao i od toga da li gradanstvo vidi zakone kao pravedne, potene i legitimne i da li je spremno da ih potuje. Vojna nuda: pojam po kome je upotreba si- le u stepenu neophodnom da bi se postigao cilj rata opravdana, ako je cilj potpuno potcin- javanje neprijatelja to je bre moguce i s mi- nimumom ljudskih, materijalnih i finansij- skih gubitaka. Vojni ciljevi: objekti koji po svojoj prirodi, mestu, nameni ili upotrebi delotvorno dopri- nose vojnom delovanju i cije unitenje nedvo- smisleno predstavlja vojnu korist. Zatvorska izolacija: odvojeni pritvor zatvore- nika sa ogranicenim ili povremenim pristu- pom drugih lica, u okruenju koje ima samo najosnovnije uslove za odranje ivota i u kom su svetlo, zvuk, ishrana, literatura, fi- zicka veba i ponekad toplota uglavnom oskudni. Zlocini protiv covecnosti: ubijanje, istre- bljenje, porobljavanje, deportacija, zatocenje ili mucenje, kada su pocinjeni kao deo iroko rairenog i sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovnitva. Zlocini protiv mira: planiranje, priprema, za- pocinjanje ili vodenje rata ili agresije ili rat ko- jim se kre medunarodni sporazumi. Zona slobodne trgovine: podrucje u kom drava dozvoljava stranim kompanijama da uvoze materijal za proizvodnju i izvoze final- ne proizvode bez placanja visokih poreza ili carina (davanja dravi). Na taj nacin zone slo- bodne trgovine kompanijama sniavaju trokove proizvodnje. INDEKS POJMOVA INDEKS POJMOVA Africka komisija za ljudska prava i prava nar- oda 310 Africka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda 36, 37, 43, 44, 81, 150, 158, 174, 178, 182, 259, 263, 272, 298 Africka unija 36, 138, 310 Africki sud za ljudska prava i prava naroda 28, 37 Americka deklaracija o pravima i dunostima coveka 35, 36, 259 Americka konvencija o ljudskim pravima 36, 150, 155, 158, 174, 259, 311 Apartheid 13, 22, 26, 89, 93, 100, 102, 106, 264, 285, 298, 314, 333 Apostaza 14, 170 Arapska povelja o ljudskim pravima 38 Azijske vrednosti 15, 43, 281, 301 Deciji rad 208, 242, 334 Dete, definicija 14, 202, 334 Dete, ljudska prava deteta 14, 199, 200 Diskriminacija, zabrana 89, 91, 240, 334 Drutvo naroda 23, 296 Evropski centar za pracenje rasizma i ksenofobije 35 Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava 35 Evropski komitet za sprecavanje mucenja 12, 57, 64 Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava 174 Evropska okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina 32 Evropska povelja za zatitu ljudskih prava u gradu 40 Evropska socijalna povelja 31, 44, 81, 111 Evropski sud za ljudska prava 11, 32, 33, 48, 64, 178, 263, 297 Evropska unija 11, 25, 31, 32, 34, 43, 267, 288 Genocid 26, 27, 39, 40, 90, 134, 223, 266, 298, 299, 335 Globalizacija i ljudska prava 21 Globalni sporazum 15, 42, 247, 248 Gradovi ljudskih prava 37 Humanitarno pravo, medunarodno 15, 139, 215, 217, 220-223, 234 Interamericka komisija za ljudska prava 126, 143, 297 Interamericki sud za ljudska prava 298, Iscrpenost domacih pravnih lekova 33, 56 Istorija i filozofija ljudskih prava 22 Jednaka naknada 240, 242 Jednakost pred zakonom 150, 278, Jednakost ena 25 Kairska deklaracija o ljudskim pravima u islamu 23, 174 Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) 32, 34, 312 Kancelarija Visokog predstavnika UN za ljudska prava (OHCHR) 64, 309 Komisija UN za ljudska prava 29 Komitet ministara (Savet Evrope) 32, 33, 262 Komitet UN protiv mucenja (CAT) 54 Komitet UN za ljudska i gradanska prava 27 Komitet UN za prava deteta 205 Komitet UN za rasnu diskriminaciju 92 Konvencija o pravima deteta (CRC) 14, 27, 81, 197, 202, 207, 298 Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) 24-26, 81, 112, 243 Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) 102, 106, 112, 194 Konvencija protiv mucenja 27, 54, 60, 298 Ljudska bezbednost 17, 20-21, 28, 42, 49, 50, 69, 90, 110, 128, 149, 165, 181, 199, 200, 217, 227, 237, 257, 276, 277, 278, 283, 285, 298 Ljudska dimenzija (OSCE) 33, 43 Ljudska prava, pojam i priroda 24 Ljudska prava, standardi 26, 300 Ljudska prava ena 25, 37, 43, 71, 125-133, 135-144, 189, 205, 243, 278, 286 Manjine, zatita (manjina) 24, 38, 265, 282 Mediji, sloboda (medija) 30, 34, 255, 256-259, 262-267 Medunarodna organizacija rada (ILO) 42, 238, 239-242, 245, 246, 248, 249, 254, 284, 296-298, 310, 336 INDEKS Medunarodni komitet crvenog krsta (ICRC) 218, 220, 222-229, 234, 313 Medunarodni krivicni sud (ICC) 39, 40, 134, 139, 207, 223, 298 Medunarodno krivicno sudstvo 39 Medunarodni krivicni tribunal za bivu Jugoslaviju (ICTY) 39, 40, 139, 298 Medunarodni krivicni tribunal za Ruandu (ICTR) 40, 134, 139, 298 Medunarodni monetarni fond (IMF) 42, 69, 74, 78, 86, 186, 288, 334, 338 Medunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR) 24, 26-28, 111, 113, 120, 182, 242, 243, 245, 259, 276, 335 Medunarodni pakt o gradanskim i politickim pravima (ICCPR) 24-28, 111, 148, 150, 152- 155, 158, 178, 183, 184, 259, 260, 264-266, 276, 335 Mehanizam predstavke 155, 204 Metodologija obrazovanja za ljudska prava 330 Milenijumski razvojni ciljevi 191 Mrea za ljudsku bezbednost (HSN) 20, 200, 209, 227, 276, 298, 318 Mrnja, zagovaranje (mrnje) 15, 266, 271 Mucenje, zabrana (mucenja) 27, 47-51, 52, 54, 56-60, 111, 218, 219 Nevladine organizacije (NVO) 30, 37, 58, 199, 284, 288, 312, 313, 337 Obrazovanje i ucenje za ljudska prava 19, 30, 75, 267, 295, 330 Obrazovanje, pravo na 11, 14, 19, 67, 179-185, 187, 188, 196, 259, 325 Opti komentari 28, 155 Organizacija africkog jedinstva (OAU) 36, 37, 234, 297 Organizacija americkih drava (OAS) 35, 126, 129, 144, 234, 297, 311 Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) 30, 102, 106, 187, 190, 192, 258, 266, 272, 299, 300, 303, 305, 306, 309 Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS (OSCE) 31-34, 44, 156, 262, 283, 286, 298, 311 Oruani sukob, predgovor 14, 15, 22, 39, 60, 134, 156, 157, 181, 185, 189, 198, 203, 207, 208, 209, 217, 226, 228, 229-234, 297, 337 Osnovna prava 24, 31, 32, 34, 183, 243, 261, 323 Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu 38 Posebni izvestilac/predstvanik 25, 28, 29, 36, 37, 51, 54, 56, 75, 98, 120, 133, 156, 158, 171, 184, 190, 262, 263, 337 Potkomisija UN za irenje i zatitu ljudskih prava 29, 86 Povelja osnovnih prava Evropske unije 31, 32, 34 Prava gradana 24, 296 Pravicni sudski postupak 42, 337 Pravicno sudenje 11, 13, 37, 39, 126, 145-156, 158, 162, 278 Prisilna prostitucija/trudnoca 139, 337 Pritvor, uslovi (pritvora) 54, 224 Protivpeadijske mine 227 Rasizam 32, 35, 87, 89, 90-102, 105, 106, 124, 263, 298, 304, 338 Ratna propaganda 15, 259, 266 Rod 13, 14, 19, 22, 24, 40, 69, 78, 80, 90, 91, 95, 112, 115, 125, 127-129, 131, 132, 137, 142, 185, 186, 190 ,191, 200, 201, 239, 296, 338 Ropstvo ili poloaj slican ropstvu 23, 96, 111, 133, 218, 219, 241-243, 296, 297, 323, 338 Savet Evrope 11, 27, 31-33, 43, 57, 101, 105, 155, 184, 213, 265, 271, 297, 304, 307, 311 Sloboda medija 15, 30, 32, 34, 256, 257, 259, 266-268 Sloboda misli, savesti i veroispovesti 18, 27, 116, 163, 167, 259, 278, 324 Sloboda miljenja i izraavanja 93, 255, 257, 259, 260, 262, 324 Sloboda udruivanja 30, 240, 243, 248, 284, 298 Smrtna kazna 35, 36, 143, 148, 202, 218, 302 Sporazum iz Kotonua 12, 80 Starosedelacki narodi 25, 40, 70, 115, 119, 128, 240, 299, 302, 306 Svetska banka 42, 69, 72, 74, 78, 86, 186, 192, INDEKS POJMOVA 288, 334 ensko dete/devojcica 13, 131, 135, 136, 143, Svetska konferencija o ljudskim pravima 207 (Bec) 131, 299 Svetska konferencija protiv rasizma 102.106, 124, 292 Svetska konferencija UN o ljudskim pravima 23, 124, 131, 135, 147, 299 Ujedinjene nacije 24, 26-30, 64, 69, 80, 102, 110, 120, 124, 140, 144, 181, 196, 200, 205, 207, 239, 246, 254, 258, 284, 294, 297, 300, 301, 309, 323, 335 Unapredivanje ena 86, 130, 138, 144 UNICEF 115, 136, 186, 187, 190, 192, 196, 199, 208, 214, 305, 307, 310 UN Program za razvoj (UNDP) 22, 70, 72, 86, 124, 191, 192, 254, 276, 301, 335 Utvrdivanje cinjenica 37, 297, 312 Visoki predstavnik za nacionalne manjine (OSCE) 32, 34 Vladavina prava 145-147, 150-157, 162, 278, 339 Zavrni akt iz Helsinkija 33 Zdravlje, pravo na 11, 13, 107, 110-116, 118, 123 Zlocini protiv covecnosti 39, 44, 139, 223, 340 ene, Svetska konferencija o (enama) 120, 131, 140 enevske konvencije 60, 215, 219, 222, 223, 226, 229 enska prava 71, 296, 297 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 341.231.14(035) 342.72/.73(035) RAZUMEVANJE ljudskih prava : priru~nik o obrazovanju za ljudska prava. - Beograd : Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore : Beogradski centar za ljudska prava, 2005 (Beograd : ^ugura print). - 343 str. ; 24 cm Prevod dela: Understanding human rights manual on human rights education. - Tira` 1.000. - Re~nik: str. 333-340. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svako poglavlje. - Registar. ISBN 86-84849-10-8 a) Prava ~oveka - Priru~nici COBISS.SR-ID 126855692 Mrea za ljudsku bezbednost (HSN) je meduregionalna grupa zemalja koja obuhvata trajnu saradnju akademskih istraivackih institucija. Politicka vizija Mree je humani svet u kom ljudi ive u bezbednosti i dostojanstvu, slobodni od pretnji nasiljem, siromatva i ocaja. Mrea je pokrenuta 1999. godine, a proizala je iz kampanje protiv nagaznih mina. Drave clanice Mree su: Austrija, Kanada, Cile, Grcka, Irska, Jordan, Mali, Holandija, Norveka, vajcarska, Slovenija, Tajland i Juna Afrika kao posmatrac. Austrijska ministarka spoljnih poslova, gospoda Benita Ferrero-Waldner, u svojstvu predsedavajuce Mree, proglasila je obrazovanje za ljudska prava i decu zahvacenu oruanim sukobom prioritetnim temama Mree u periodu 2002/2003. Ovaj prirucnik, kao inventivno sredstvo za obrazovanje za ljudska prava koji se moe koristiti u celom svetu na kulturno osetljiv nacin, dostupan je na Internetu na adresi: http://www.bmaa.gv.at Prirucnik je nastao na inicijativu austrijske ministarke gospode Benite Ferrero-Waldner, u svojstvu predsedavajuce Mree za ljudsku bezbednost, a izradio ga je Evropski centar za obuku i istraivanje u ljudskim pravima i demokratiji iz Graca, Austrija, u saradnji s partnerima iz Mree, odnosno vie od trideset institucija i strucnjaka. Svrha prirucnika je da poslui kao konkretan doprinos osnaenju ljudske bezbednosti putem obrazovanja i ucenja za ljudska prava. On odraava kulturno osetljivi pristup koji se zasniva na univerzalnosti ljudskih prava. Prirucnik je namenjen svima koji se bave obrazovanjem za ljudska prava i uce o tome irom sveta i moe posluiti nastavnicima u obrazovanju za ljudska prava u formalnom i neformalnom obrazovanju. Sadri niz pedagokih materijala koji se mogu koristiti u obrazovanju za ljudska prava mladih i odraslih. Zamiljen je kao otvoreno tivo, koje treneri i ucenici mogu dopunjavati sopstvenim iskustvima. Evropski centar za obuku i istraivanja o ljudskim pravima i demokratiji (ETC) iz Graca poceo je s radom 2000. kao centar za obrazovanje, ucenje i istraivanje u ljudskim pravima, uz veliku podrku grada Graca, prvog Grada ljudskih prava u Evropi. ETC koordinira ucece Univerziteta u Gracu u Evropskim postdiplomskim programima u ljudskim pravima i demokratiji u Veneciji i Sarajevu, a deluje i kao evropski partner organizacije Narodni pokret obrazovanja za ljudska prava (PDHRE). ETC je pomogao stvaranje mree centara za ljudska prava u jugoistocnoj Evropi (HRC-Net) . Obrazovne i istraivacke delatnosti ETC podrava medunarodni savetodavni odbor. arite obrazovnih i istraivackih programa ETC je u odnosu izmedu ljudskih prava, ljudske bezbednosti i ljudskog razvoja, nediskriminacije, migracije, demokratije i ljudskih prava na lokalnom nivou. Za dalje informacije pogledajte: http://www.etc-graz.at

Find millions of documents on Course Hero - Study Guides, Lecture Notes, Reference Materials, Practice Exams and more. Course Hero has millions of course specific materials providing students with the best way to expand their education.

Below is a small sample set of documents:

AUP - ACC - 69
Chapter 13 Relevant Costs for Decision MakingTrue/False Questions 1. Sunk costs are costs that have proven to be unproductive. Ans: False AACSB: Reflective Thinking AICPA BB: Critical Thinking AICPA FN: Decision Making; Reporting LO: 1 Level: Medium 2. A
American International - LLL - 101
Avian Influenza, Bird Flu (Ptiiji Grip)Influenca ptica (ptiji grip)to je ptiji grip?Ptiiji grip je infekcija uzrokovana odreenom vrstom virusa ptijeg gripa. Iako postoji mnogo vrsta ptijeg gripa, u dananjici je briga zdravstvenih radnika virus H5N1 pt
AUP - ACC - 69
Chapter 14 Capital Budgeting DecisionsTrue/False Questions 1. When cash flows are uneven and vary from year to year, the internal rate of return method is easier to use than the net present value method. Ans: False AACSB: Analytic AICPA BB: Critical Thin
American International - LLL - 101
ovaj txt je podsetnik nekih opte poznatih predrostronosti, mera bezbednosti i sigurnosti u najbliem okruenju kojih se treba povremeno podsetiti za dobro zajednice:|PoplavePREZatita Vaeg doma pre, za vreme i nakon poplava.Da bi se smanjila verojatnost
AUP - ACC - 69
Chapter 15 "How Well Am I Doing?"-Statement of Cash FlowsTrue/False Questions 1. An increase in inventory is classified as a "use" of cash for purposes of constructing the statement of cash flows. Ans: True AACSB: Reflective Thinking AICPA BB: Critical T
American International - LLL - 101
ta treba znati o prevenciji gripa Grip je akutno infektivno respiratorno oboljenje izazvano virusima koji primarno i selektivno napadaju epitel respiratornih puteva.Virus gripa spada u grupu miksavirusa. Razlikujemo tri tipa virusa: A, B i C. Svi
AUP - ACC - 69
Chapter 16 "How Well Am I Doing?"-Financial Statement AnalysisTrue/False Questions 1. Common-size statements are financial statements of companies of similar size. Ans: False AACSB: Reflective Thinking AICPA BB: Critical Thinking AICPA FN: Reporting LO:
American International - LLL - 101
Tablica dnevnih potreba u hranjivim materijamaODRASTAO MUKARAC|-||pribline vrednosti |energija |belanevine |masti |ugljeni hidrati|| |-|| | kj |kcal | gr |gr | gr ||-||lak rad (odmor) | 10080 |2400 | 70 | 40 | 450 ||-||srednje napora
AUP - ACC - 69
Appendix A Pricing Products and ServicesTrue/False Questions 1. The price elasticity of demand is used to determine the markup over cost when computing the profit-maximizing price. Ans: True AACSB: Reflective Thinking AICPA BB: Critical Thinking AICPA FN
American International - LLL - 101
Ovaj text nije medicinski vodi, sadri korisne informacije za putnike na tropska odredita i ostale kojih se tiu rizici od tropskih bolesti.-Malaria(Malaria) izaziva parazit Plasmodium koji prenose ugrizima inficirani komarci. U ljudskom telu paraziti se
AUP - ACC - 69
Appendix B Profitability AnalysisTrue/False Questions 1. When a company does not have a constraint, the relative profitability of its business segments should be measured by dividing their incremental profits by their total revenues. Ans: False AACSB: An
American International - LLL - 101
Deodorans za cipele od sode bikarboneSoda bikarbona se posipa u obuu nakon noenja, a onda se sledeeg jutra etkom oiste. Soda bikarbona je odlini deodorans.Deodorans SprayTanin, koji je tamno-degustativni aspekt crnog aja, je veliki sobni deodorans (i n
AUP - ACC - 69
Chapter 1 Testbank Topic GridLO1: Financial vs managerial accounting LO3: Lean Production, TOC, Six Sigma LO2: Role of management accountants1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32Question Type T/F T/F T/F
American International - LLL - 102
1. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U danasnjem svetu poveane globalizacije trzista i ekonomske regionalizacije, poslovanje ne moze biti uspesno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umrezavanje preduzea i javne administracije i razvoj Interneta (sl.1) dov
AUP - ACC - 69
Chapter 2 Testbank Topic GridLO4: Schedule of cost of goods manufacturedLO9: Classification of quality costs (App2B)LO7: Decision-making cost classificationsLO8: Labor cost classifications (App 2A)LO10: Quality cost report (App 2B) xLO1: DM, DL, Man
American International - LLL - 102
" ." , . , , , , , , . . , , , , , . ( , , ) , . , 21. 4 15% . . ( 1, 2) , . . , 60- 20. , 20-1, , . , . , . 1. - 1971 1978 1990 1994 1999 ( ) 230 400 600 660 920 ( %) 26 20 11 9,8 9,9 2. - 1976 1986 9.955.000.000 21.896.000.000 . 11.448.000.000 2
AUP - ACC - 69
Chapter 3 Testbank Topic GridLO6: Schedule of cost of goods manufacturedLO9: Overhead rate and capacity (App 3A) xLO4: Flow of costs and journal entriesLO2: Job-ordering costing documentsLO8: Under- or overapplied overheadLO3: Predetermined overhead
American International - LLL - 102
--..Me unarodna trgovina-Svetska trgovinska organizacija1. SVETSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE1.1. STRUKTURA ME UNARODNIH I REGIONALNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJAMe unarodne finansijske institucije osnivaju se meudrz avnim ugovorom ili sporazumom ve eg i
American International - LLL - 102
- Menadzment informacionih sistema 1.PRISTUP DEFINISANJU IS Postoje razliciti pristupi pri definisanju informacionih sistema: Robert T. definise IS kao odredjeni skup metoda,postupaka,resursa oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nikih ciljeva. Bru
AUP - ACC - 69
Chapter 4 Testbank Topic GridLO7: FIFO assignment of costs (App 4A)LO5: FIFO equivalent units (App 4A)LO9: Step-down method (App 4B)LO6: FIFO cost per EU (App 4A)LO4: WAC assignment of costsLO8: Direct method (App 4B)1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 1
American International - LLL - 102
1. , . . , , . . , . , , , . 1. . . , , . 40% 50%. , . . 1990- . , ., . , .22. - 3 : - , - () - 2.1 . , ., () , ( ) . , () , . . . ( ), (/ ) . , .3 . pay-as-you-go (PAYG) . ( ), . , , ( , ,)., , . ( ),
AUP - ACC - 69
Chapter 5 Testbank Topic GridLO5: Least-squares regression (Appendix 5A) x LO4: Contribution format income statementLO1: Understand fixed and variable costs1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30Question Type T
American International - LLL - 102
YZadatak testa je priprema za ulazak u poslovne izazove, potrebno je proceniti sebe. Popuniti pitanja iz tabela, obavezna polja (po 5 poena) odnosno po zelji i drugi neobavezni delovi (za 6, . 10 poena). Za svako polje odnosno liniju daje se kratak odgovo
American International - LLL - 102
STRATEGIJA RAZVOJA TRGOVINSKE MARKESTRATEGIJA RAZVOJA TRGOVINSKE MARKE I POJAM MARKE1. MARKA KARAKTERISTIKA PROIZVODA1Proizvod je rezultat fizickog ili umnog rada, stvoren s ciljem zadovoljenja odgovarajue potrebe. Proizvodni program i proizvodi u proi
AUP - ACC - 69
Chapter 6 Testbank Topic GridLO4: Effects of changes in parametersLO6: Target profit analysisLO5: Break-even analysisLO8: Operating leverage1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32Question Type T/F T/F T
AUP - ACC - 69
Chapter 7 Testbank Topic GridLO3: Reconciliation of net operating incomesLO2: Prepare income statements1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28Question Type T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F
AUP - ACC - 69
Chapter 8 Testbank Topic GridLO7: ABC absorption costing (Appendix 8B)LO5: Product and customer marginsLO6: Action Analysis (Appendix 8A)LO4: Second-stage allocation1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30Ques
AUP - ACC - 69
Chapter 9 Testbank Topic GridLO6: Manufacturing overhead budgetLO7: Selling & administrative budgetLO9: Budgeted income statementLO10:Budgeted balance sheetLO4: Direct materials budget1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
AUP - ACC - 69
Chapter 10 Testbank Topic GridLO4: Variable overhead variancesLO7: (Appendix) Journal entries x x x x x x x1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32Question Type T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F
AUP - ACC - 69
Chapter 11 Testbank Topic GridLO4: Variable overhead efficiency variance LO3:Variable overhead spending varianceLO2: Overhead performance reportLO5: Predetermined overhead rateLO6: Fixed overhead variances x x x x x x x x x x x1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
AUP - ACC - 69
Chapter 12 Testbank Topic GridLO5: Service department charges (App. 12B)LO1: Segment income statementLO4: Transfer prices (App. 12A)1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28Question Type T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/
AUP - ACC - 69
Chapter 13 Testbank Topic GridLO5: Utilization of constrained resource LO2: Adding or dropping a segmentLO1: Relevant cost concepts1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31Question Type T/F T/F T/F T/F T/F T/F
AUP - ACC - 69
Chapter 14 Testbank Topic GridLO7: (Appendix 14A) Present value conceptsLO8: (Appendix 14C) Income tax x x x1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28Question Type T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F
AUP - ACC - 69
Chapter 15 Testbank Topic GridLO4: Direct method (Appendix 15A) LO2: Operating, investing, financing1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28Question Type T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F Conc
AUP - ACC - 69
Chapter 16 Testbank Topic GridLO1: Trend and common-size analysesLO2: Ratios for common stockholdersLO3: Ratios for short-term creditorsLO4: Ratios for long-term creditors x x x1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 2
AUP - ACC - 69
Appendix A Testbank Topic GridLO1: Economists' approach to pricingLO2: Absorption costing approach1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32Question Type T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F Conceptual M/
AUP - ACC - 69
Appendix B Testbank Topic GridLO2: Volume trade-off decisions1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31-34 35-38 39-42Question Type T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F T/F Conceptual M/C Conceptual M
Tarrant County - ENGLISH - 2328
Question 10 out of 3 pointsWhat is the speaker of the story suffering from? Answer Selected Answers:Question 20 out of 3 pointsWhat is Thrace? Answer Selected Answer:Question 30 out of 3 pointsAccording to Harry, love is a _. Answer Selected Answ
Tarrant County - ENGLISH - 2328
Question 10 out of 3 pointsWho built the first permanent church mentioned in the story? Answer Selected Answer: BaptistsQuestion 20 out of 3 pointsHow many members did the First Baptist Church of Fort Worth have in the beginning? Answer Selected Ans
Tarrant County - ENGLISH - 2328
Question 10 out of 3 pointsFrom where was Amon Carter originally? Answer Selected Answer: BowieQuestion 20 out of 3 pointsWhen was the Star first published? Answer Selected Answer: February 1, 1906Question 30 out of 3 pointsHow much did the paper
Tarrant County - ENGLISH - 2328
Question 13 out of 3 pointsWhich city did many authors, such as Hemingway and Fitzgerald, move to after WWI? Answer Selected Answer: ParisQuestion 20 out of 3 pointsOver _ people were killed in WWI. Answer Selected Answer: 16,000,000Question 33 ou
Tarrant County - ENGLISH - 2328
Question 13 out of 3 pointsEdith Wharton and Anzia Yezierska chronicled the world through the lens of _. Answer Selected Answer: Social RealismQuestion 23 out of 3 pointsThe video says the nation became, in the Industrial Revolution, predominantly a
Tarrant County - ENGLISH - 2328
Charlotte Perkins Gilman, The Yellow Wallpaper (1899)Charlotte P erkins Gilma n, The Yellow Wallpaper, first published 1899 by Small & Maynard, Boston, MA.It is very seldom that mere ordinary people like John and myself secure ancestral halls for the su
Tarrant County - ENGLISH - 2328
Authors: Anzia Yezierska (1880-1970)In the course of a career that spanned more than fifty years, Anzia Yezierska recorded Eastern European women immigrants' struggles to find a place for themselves both within their traditional Jewish culture and within
Tarrant County - ENGLISH - 2328
CHARL OT T E PERKIN S GILMA NA S I T E D E D I C A T E D T O C H A R L O T T E P E R K I N S G I L M A N ( 1 8 6 0 1 9 3 5 ) , P R O M I N E N T A M E R I C A N S H O R T S T O R Y A N D N O N F I C T I O N W R I T E R , N O V E L I S T , C O M M E R C I
Tarrant County - ARTS - 1301
Anna Mbamalu Art 1301 Professor Aguilar January 23rd, 2012 Assignment 2 I have read the weekly Lesson, the weekly chapters, worked on the Unit I definitions, and practiced the Test drills. Extra Credit 1. Chapter 3 Internet Projects a. Color Mate Website
Tarrant County - ARTS - 1301
Anna Mbamalu Art Appreciation 1301 Professor Aguilar February 12th, 2012 I have read the weekly Lesson, etc. I choose not to do any Extra Credit for this week.
Tarrant County - ARTS - 1301
Anna Mbamalu Arts 1301 Professor Aguilar January 21st, 2012 Assignment 1.1 1. Chapter 1 Internet Project a. Rembrandt van Rijn In more than ninety self-portraits of himself, Rembrandt van Rijn created an autobiography in art that is the equal of the fines
Tarrant County - ARTS - 1301
Anna Mbamalu Arts 1301 Professor Aguilar January 21st, 2012 Assignment 1.1 1. Chapter 1 Internet Project a. Rembrandt van Rijn In more than ninety self-portraits of himself, Rembrandt van Rijn created an autobiography in art that is the equal of the fines
University of Phoenix - CRIMINOLOG - MGT445
Running Head: CRIMINAL JUSTICE SYSTEM1Criminal Justice System University of Phoenix Organizational Negotiations MGT/445 Ryann Gerber August 15 2011CRIMINAL JUSTICE SYSTEM Criminal Justice System In the United States, the criminal justice system can be
University of Texas - M - 408 D
Gradients, Directional DerivativesJohn E. Gilbert, Heather Van Ligten, and Benni GoetzWhat's going to replace the derivative f (x) of a function y = f (x) of one variable when z = f (x, y) depends on two or more variables? Since slope now depends on dir
University of Texas - M - 408 D
OptimizationJohn E. Gilbert, Heather Van Ligten, and Benni GoetzThe surface to the right is the graph of z z = f (x, y) = sin(x) sin(y) , - x, y . y It has mountains: Local Maxima as at Q, and it has basins: Local Minima as at P , both of which occured
University of Texas - M - 408 D
Double IntegralsJohn E. Gilbert, Heather Van Ligten, and Benni GoetzThe fundamental ideas involved in defining, interpreting and evaluating the integralDf (x, y) dxdyof a function z = f (x, y) of two variables over a region D in the xy-plane are a lo
University of Texas - M - 408 D
Double Integrals: General Region IJohn E. Gilbert, Heather Van Ligten, and Benni GoetzAs seen previously, essentially the only difficulty in evaluating a double integral f (x, y) dxdyDwhen D is a rectangle [a, b] [c, d] with sides parallel to the x- a
University of Texas - M - 408 D
Double Integrals: General Region IIJohn E. Gilbert, Heather Van Ligten, and Benni GoetzIn evaluating a double integralDf (x, y) dxdywhen D is a general region in the xy-plane the choice of order of integration can depend on a number of factors. Since
University of Texas - M - 408 D
Double Integrals: Polar CoordinatesJohn E. Gilbert, Heather Van Ligten, and Benni GoetzThe Astrodome in Houston might be modelled mathematically as the region below a sphere x2 + y 2 + z 2 = R2 and above a circular disk D = cfw_(x, y) : x2 + y 2 a2 . I
University of Texas - M - 408 D
Triple IntegralsJohn E. Gilbert, Heather Van Ligten, and Benni GoetzOnce we've seen the pattern of how to go from integrals of functions of one variable to double integrals of functions of two variables, then studying triple integrals f (x, y, z) dxdydz
University of Texas - CH - 302
Version PREVIEW Exam 1 VANDEN BOUT (53585) This print-out should have 30 questions. Multiple-choice questions may continue on the next column or page find all choices before answering. Mlib 05 3027 001 10.0 points At a certain elevated temperature and pre
University of Texas - CH - 302
Version 433 Exam 1 Sutcliffe (52410) This print-out should have 26 questions. Multiple-choice questions may continue on the next column or page find all choices before answering. 001 10.0 points Calorimetry can be used to find heats of combustion. Suppose
University of Texas - CH - 302
toupal (rgt374) Homework 2 Sutcliffe (52410) This print-out should have 22 questions. Multiple-choice questions may continue on the next column or page find all choices before answering. This HW is due at 11pm the day before Exam 1. 001 10.0 points Calcul
University of Texas - CH - 302
Niu (qn269) Homework 1 flowers (53885) This print-out should have 26 questions. Multiple-choice questions may continue on the next column or page find all choices before answering. 001 10.0 points What is responsible for the abnormally high melting and bo