This preview has intentionally blurred parts. Sign up to view the full document

View Full Document

Unformatted Document Excerpt

SKULPTURA XV VEKA Medalja u renesansi Kao umetnika forma portretna medalja je prava renesansna tvorevina i oigledno je inspirisana antikim noviima, isto komemorativnim po nameni. Povod za nastanak najranije medalje u Italiji bio je isto istorijski; obeleavala je ponovno osvajanje Padove od strane FRANESKA I KARARE-1390. Padova je bila jedan od najznaajnijih centara italijanskog humanizma. Predstavljen portret je direktno inspirisan antikom. Ovaj je pokuaj, ostao bez sledbenika. Kada se medalja ponovo pojavila, pola vela kasnije oko 1439. kada je Pizanelo predstavio AN FRANESKA GONZAGU, markiza od Mantove, na njoj nije bilo nikakvog okretanja antici. Portret izgleda kao izrezan sa neke freske u stilu Internacionalne gotike. Moglo se oekivati da e Karara-medaja imeti uticaja u Firenci, u kojoj je antika tradicija bila stalno prisutna, ali u Firenci u prvoj polovini XV veka nisu pravljene medalje-moda ba zbog ukorenjenih republikanskih oseanja, mogla se neka linost predstaviti ali ne i deifikovati. Udeo Firence ipak nije ostao beznaajan zahvaljujui Albertiju Albertijev autoportret fotto alla spera, naslikan na ogledalu, uvao se u Vazarijevo vreme u palati Ruelaji-najpoznatijoj od njegovih profanih graevina. DVA SAUVANA ALBERTIJEVA AUTOPORTRETA su bronzani reljefi. Stariji (Nacionalna umetnika galerija u Vaingtonu) izgleda da je nastao oko 1430. u Firenci. Inspiracija je antiki portretni tip izgleda preuzet sa geme od ametista sa glavom Agripe (u Parizu). Albertijeva figura je obuena all'antica . Na levoj strani reljefa je Albertijev amblem, krilato oko. Lice je shvaeno kao paradigma karktera, inspirisano je istim razmiljnjima o ljudskoj prirodi koja provejavaju kroz Albertijeve drutvene rasprave. Postoje na reljefu oteenja na obrazu, nastala pri livenju. Ba zbog toga Alberti je napravio i drugi bronzani autoportret (danas u Luvru). Mlai reljef svakako predstavlja napredak u Albertijevom razmiljanju o portretu- dranje glave je ubedljivije, vrat obliji, a zona osnove svedena,natpis i amblem su izostavljenu te su sanim tim crte lica reitije. Razlog za sumnju da su reljefi uopte napravljeni u Firenci, lei u injenici da tamo uopte nisu imali nikakvog uticaja. Jedini centar gde se njihov uticaj moe pratiti, je Ferara, a umetnik u ijem se radu oituju Pizanelo (Antonio Pizano) . Pizanelo je bio slikar izuzetnih sposobnosti, na drvetu i u fresko tehnici, dobar crta i arhitekta skromnih mogunosti. Kao skulptoru specijalnost su mu bile medalje pravljene u plitkom reljefu, u zlatu, pozlaenoj bronzi, bronzi i olovu. Ova umetnost malih razmera ujedno je i istorija predstavljena kroz portretisane. ... View Full Document

End of Preview

Sign up now to access the rest of the document