US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

148 m privredne ak vnos samim m ostvarivanje op

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: spanzivna monetarna poli ka (IS-LM, AS-AD) Grafikon br. 3. Ekspanzivna monetarna poli ka (LM-IS, AD-AS) MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 137 novca i rasta cena. Na druži rok nije moguće povećanom ponudom novca dinamizira proizvodnju, već samo podstaknu rast cena, a zahvaljujući delovanju novčane iluzije, moguće je “trgova ” (trade-off) ponudom novca na kratak rok. Među m, savremena shvatanja u monetarizmu dopunjena “racionalnim očekivanjima” i gotovo savršenim i brzim informacijama o delovanju monetarne politke, ukazuju da nije moguće koris dodatnu emisiju novca ni na kratak rok. U skladu s m je neophodno prilikom određivanja osnovne orijentacije monetarne poli ke naći vezu sa određenim privrednim agrega ma ili parametrima. U praksi se obično monetarna poli ka vezuje za kretanje društvenog proizvoda, odnosno, iz odnosa stopa rasta društvenog proizvoda i novčane mase određuje se i karakter monterne polike. Ukoliko je stopa rasta novčane mase veća od rasta društvenog proizvoda u istom peirodu, smatra se da se vodi ekspanzivna monetarna poli ka. Ukoliko je niža, tada se vodi restrik vna monetarna poli ka. U savremenim monetarnim uslovima, ekspanzivna monetarna poli ka se sprovodi primenom sledećih instrumenata: sniženjem eskontne stope, sniženjem kamatne stope na kredite u bankarskom sistemu, ekspanzijom kredita privredi, ekspanzijom kredita stanovništvu, smanjenjem stope obavezne rezerve, smanjenjem stope rezerve likvidnos , oslobađanjem od limi ranja kredita, ekspanzivnom poli kom otvorenog tržišta i dr. Danas, monetarne vlas nastoje da prilagođavaju novčanu masu promenama dohotka regulisanjem kredita (privredi i stanovništvu), operacijama na otvorenom tržištu i smanjenjem obavezne rerezve, dok izbegavaju nagle i velike promene kamatnih stopa, do čega je u većoj inflaciji, odnosno, recesiji, moralo nužno da dolazi. Možemo zaključi , da bi se pos gla efikasnost monetarne poli ke neophodna je sinhronizacija i koordinacija sa ostalim segmen ma makroekonomske poli ke, posebno u sprečavanju recesije, odnosno, suzbijanja inflacije troškova.154 154 Opširnije o efikasnos monetarne poli ke pogleda sledeće izvore: Friedman, M., The Role of Monetary Policy, AER, March 1968.; Tinbergan, J., On the Theory of Economics Policy, Amsterdam 1952.; Browne, M., Haas, P., Modern Economics, Principles, Goals and Trade-offs, Pren ce-Hall Interna onal, Inc. 1987, pg. 371-375; Cooper, K., Fraser, D., Gene, U., Money, the financial system and economic policy, Addison-Ewsley Publishing Company, 1983, pg. 536-537 i Cornwall, J., A er staglfa on, Oxfort, Bleckwell, 1974.(sumarno prikazano u sledećem izvoru: Živković, A., Kože nac, G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005., str. 548-462). 138 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à BOKS 14.3. – ISLM ANALIZA ŽIVI Da parafraziramo Marka Tvena, izveštaji o smrti ISLM u velikoj meri preteruju. Model ISLM je smislio Sir John Hicks u poznatom članku iz 1937. “Gospodin Keynes i klasični ekonomisti”. On je ubrzo postao standardno objašnjenje kejnzijanske doktrine, mada su uvek postojale rezerve o tome koliko su verodostojno ISLM analize predstavljale gledište samog lorda Keynesa. Velike primedbe na ISLM pristup odnose se na sledeće: (1) analiza prihoda i rashoda (kriva IS) je koncept toka, dok je novac i portfolio (kriva LM) koncept zaliha i ne postoji veza između tokova i zaliha; (2) monetarni efekti su se pretopili u jedan jedini parameter, kamatnu stopu, a da tako potencijalno važni faktori kao što su sastav bankarskih portfolija i struktura finansijskih tržišta nemaju nikakvu ulogu; (3) na novac se gleda kao na direktnu zamenu za drugu finansijsku aktivu ali ne i za materijalna sredstva; (4) cene robe su ili fiksne ili fleksibilne a ne fleksibilne u različitim stepenima. Bez sumnje, svaka od ovih primedbi sadrži jake elemente istinitosti a svaka od njih je izrodila sofisticiranije pristupe makro monetarnoj analizi. Ipak ISLM je izdržao test vremena. I pored svojih nedostataka sa nama je preko 60 godina. Verovatno je da će trajati bar još neko vreme. Izvor: Ritter, L., Silber, W., Udell, G., Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta, Udruženje banka Srbije, Beograd, 2009., str. 531 14.3. MONETARNO UPRAVLJANJE I RESTRIKTIVNA MONETARNA POLITIKA Restrik vna poli ka, podrazumeva akciju centralne banke, kojom smanjuje obim novca i kredita u periodu kada potrošnja pre da postane ekscesno velika, čiji dalji rast može da izazove porast cena, odnosno, inflaciju. To znači da se vodi poli ka “skupog novca”, odnosno, restrik vna kreditna poli ka banaka. Nivo privatnih i javnih inves cija i ukupne potrošnje opada usled porasta kamate i smanjenja likvidnos . Snižavanje krive inves cije dovešće do mul plikovanog pada nacionalnog dohotka i zaposlenos . Pad inves cija, s druge strane, dovodi do depresivnog delovanja na potrošnju. Ovako usmerena poli ka novca, da bi bila efikasna u svom delovanj...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online