US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

15 260 od ega zavisi i na ta sve u e spoljna trgovina

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: a agregatnom tražnjom, da ona ne bude ni prevelika ni nedovoljna. Ispravna spoljnotrgovinska poli ka (stanje platnog bilansa, priliv i odliv kapitala i stabilan devizan kurs). Kontrola ponašanja kompanija i sindikata da bi se izbegla troškovna inflacija. Invs ciona poli ka, korišćenje kapaciteta, produk vnost i konkurentnost u proizvodnji, kako bi se izbegla strukturna inflacija. U caj spoljne trgovine na cene i inflaciju, u skladu sa teorijom i praksom spoljne trgovine, zavisi, najviše od stanja platnog bilansa. Ukoliko je platni bilans u ravnoteži taj u caj bi trebalo da bude neutralan, što znači da domaće okolnos određuju nivo cena u zemlji. U slučaju suficitarnog platnog bilansa, izvoz domaće robe, usluga i kapitala u inostranstvo je veći nego što je njihov uvoz iz inostranstva. Tada je ponuda na domaćem tržištu manja od tražnje, pa to u če na rast cena u zemlji. Suprotno je u slučaju defici ranog platnog bilansa. Zaposlenost – između zaposlenos , proizvodnje i spoljne trgovine se uspostavljaju vrlo kompleksni odnosi, teški za uprošćavanje. Ukoliko se pođe od logike da su kod većine zemalja (izuzev monokulturnih gde dominiraju specifične zakonitos ) radnointenzivni proizvodi (zbog nedovoljne konkurentnos , transportne glomaznos i drugih relevantnih faktora) više okrenu na domaće tržište, a kapitalno i tehnološki intenzivni proizvodi na strano tržište, onda bi prirodan bio (s obzirom na to da tehnološki progres zamenjuje radnike i smanjuje broj zaposlenih) manji u caj spoljne trgovine na zaposlenost u odnosu na njeno učešće u plasmanu nacionalne proizvodnje. U prilog ovome ide i činjenica, da cela spoljnotrgovinska mreža svake zemlje u inostranstvu čak i građevinska opera va, zapošljava veliki broj stranih radnika i ima daleko veći u caj na porast proizvodnje i dohotka, nego D ò®þÄ® Ý®Ýã à 243 na zaposlenost. Među m, od ovog opšteg pravila, da je u caj spoljne trgovine na zaposlenost manji od njenog učešća u nacionalnoj proizvodnji, izuzetak su zemlje koje su visoko zavisne od uvoznih oprema, sirovina, repromaterijala i energije. Bez njihovog uvoza nacionalna proizvodnja u većini sektora bi opala, pa bi to imalo na zaposlenost daleko veći nepovoljan u caj, nego što je učešće izvoza u nacionalnoj proizvodnji. Drugi izuzetak su monokulturne privrede kod kojih većina zaposlenos zavisi od izvoza. I jedan i drugi slučaj još jednom potvrđuje složenost računske analize u caja spoljne trgovine na zaposlenost. Platni bilans – “je sistematski pregled svih transakcija koje reziden jedne zemlje obave u datom periodu vremena sa reziden ma drugih zemalja.” (MMF) 249 U skladu s m, platni bilans posmatra zemlju u celini, odnosno, agregatno se posmatraju njena dugovanja (odliv) i potraživanja (priliv) u datom periodu vremena (mesec, tromesečje, polugodište, najčešće godina). Platni bilans se bazira na principu dvojnog knjigovodstva, što znači da se svaka transakcija beleži dva puta – jednom kao dugovanje, a drugi put kao potraživanje istog iznosa, odnosno, svaka transakcija ima dve strane. Njegova osnovna funkcija je da informiše monetarne vlas o međunarodnim inves cionim pozicijama zemlje i da pomogne bankama, kompanijama i pojedincima koji su uključeni u spoljnu trgovinu i finansiranje da donesu što preciznije poslovne odluke. 250 1. Tekući bilans A. Robe i usluge Potražuje izvoz Duguje uvoz Robe Usluge Transport Putovanje Vladine usluge Ostale usluge B. Kompenzacija zaposlenima Investicioni prihodi od čega: Kamate na spoljni dug V. Tekući transferi 249 Cit. definicija MMF-a iz sledećeg izvora: Unković, M., cit. delo, str. 171 Klasična teorija analizu platnog bilansa temelji samo na onim transakcijama za koje su u posmatranom periodu efek vno izvršena plaćanja (platni bilans u užem smislu). Savremeni pristupi u okviru platnog bilansa razmatraju sve ekonomske transakcije sa inostranstvom u određenom periodu, nezavisno od momenta efek vnog plaćanja (širi koncept). Uporedo sa promenom pristupa u analizi platnog bilansa, menjale su se i definicije platnog bilansa. Među opšteprihvaćenim definicijama izdvajaju se one koje je postavio MMF. 250 Opširnije o u caju spoljne trgovine na platni bilans pogleda sledeće izvore: Unković, M., cit. delo, str. 173-183 i Salvatore, D., Međunarodna ekonomija, deveto izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009., str. 465-475 244 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 2. Račun kapitala i finansijski račun A. Račun kapitala Transfer kapitala Sticanje/raspolaganje neproizvodnom finansijskom imovinom B. Finansijski račun Direktne investicije (neto) Portfolio investicije (neto) Druge investicije (neto) Zajmovi, trgovinski krediti Korišćenje kredita MMF-a Rezerve Monetarno zlato SPV Rezervna pozicija kod MMF-a Devizne rezerve Ostala potraživanja Izvor: MMF, Balance of Payment Manual, Paper 188, IMF, Washington D.C., 1993. Tabela br. 3 Platni bilans MMF-a prema metodologiji iz 1993. godine Ovde je važno da i definiciju trgovinskog bilansa...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online