US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

2 tehnologiju daje jedan od partnera ili u tehnolokom

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: nom prodajom svih deviza centralnoj banci stvara se za državu mogućnost da, sa jednog mesta, reguliše ponudu deviza, a da tražnju predviđenu sistemom uvoza, ograničava i usmerava prema datoj ponudi i ciljevim razvoja i tekuće potrošnje. U ovoj situaciji devizni kurs postaje obračunska kategorija između privrede i države. Spoljna vrednost valute se održava ograničavanjem tražnje deviza, a unutrašnja koja, po pravilu, odstupa od spoljne, zavisi, prvenstveno od kretanja domaćih cena. Domaće cene se potpuno odvojeno i nezavisno kreću u odnosu na spoljne cene i spoljne kriterijume vredos . Trebalo bi ima u vidu da devizna kontrola ne mora da obuhva sve transakcije koje se obavljaju sa inostranstvom. Uobičajeno je da se pod strožijim režimom devizne kontrole nalaze transakcije u vezi sa izvozom i uvozom kapitala, nego one koje su u vezi sa 267 Opširnije o vrstama devizne kontrole pogleda u sledećem izvoru: Unković, M., cit. delo, str. 181-182 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 257 međunarodnim plaćanjem robe i usluga. Takođe, promet zlatom i plemen m metalima je, po pravilu, podvrgnut veoma strogoj kontroli, nekad i potpunoj zabrani. Istovremeno je regulisano i iznošenje novca i određenih har ja od vrednos izvan granica određene zemlje. Razumljiva je, takođe, i kontrola kretanja kapitala. Izvoz kupovne moći zemlje predstavlja izvoz kapitala. Ako se ne obezbede prihodi od izvezenog kapitala, odnosno, njegova repatrijacija (povraćaj u zemlju) onda to prestavlja gubitak nacionalnog dohotka i umanjenje kupovne snage. S druge strane, uvoz kapitala se podvrgava kontroli iz drugih razloga. Pre svega, špekula vni razlozi mogu bi razlog ulaska stranog kapitala u određenu zemlju (kao što su želje za suviše velikim izvlačenjem dobi , što je u suprotnos ekonomskim i poli čkim interesima zemlje domaćina). Kao što smo ranije rekli, međunarodni kapital dobija sve veći značaj u rešavanju problema razvoja i platnobilansne ravnoteže zemalja u razvoju. Iz tog razloga kontrola i uslovi kretanja dugoročnog kapitala sve više ulaze u sferu organizovanog međunarodnog usmeravanja, ili njegove liberalizacije. 2.6. POLITIKA DEVIZNOG KURSA Uvek se može uspostavi ravnoteža platnog bilansa delovanjem ponude i tražnje na deviznom tržištu. Istovremeno, njihovo slobodno fluktuiranje ugrožavalo bi ukupnu privrednu stabilnost, kretanje cena i sigurnost u poslovanju. U slučaju ozbiljnije neravnoteže u platnom bilansu i fiksnog kursa se sprovodi devalvacija nacionalne valute, kao nepoželjna i iznuđena mera. Ukoliko se kurs formira pod dejstvom ponude i tražnje na deviznom tržištu, klizanje kursa naniže, naziva se depresijacija nacionalne valute. Devalvacija (i depresijacija) smanjuje vrednost nacionalne valute i čini domaću robu je inijom za strane i stranu robu skupljom za domaće kupce. To ima za posledicu povećanje izvoza kada je domaća ponuda elas čna (iako se gubi deo nacionalne vrednosne robne supstance) i do smanjenja uvoza, kada je inostrana tražnja elas čna, pa samim m i do smanjenja deficita u platnom bilansu.268 U skladu sa prethodno izne m, Alfred Marchall je utvrdio da efekat devalvacije na platni bilans zavisi u velikoj meri od elas čnos domaće i inostrane tražnje za izvoznom robom. Isto je poslužilo Abba Lerneru da formuliše pravilo prema kome devalvacija, tj. depresijacija valute jedne zemlje popravlja njen bilans razmene sa inostranstvom samo ako je suma elas čnos veća od 1. Pomenuto pravilo je ušlo u teoriju međunarodne trgovine pod nazivom MarchallLerenerova teorema. 269 268 Opširnije o Mundell-Flemingovom modelu uspostavljanja ravnoteže na tržištu robe, novca i platnom bilansu upotrebom fiskalne i monetarne poli ke, bez promene deviznog kursa pogleda sledeći izvor: Salvatore, D., cit. delo, str.661-664 269 Opširnije o MarchallLernerovoj teoremi pogleda sledeći izvor: Salvatore, D., cit.delo, str. 595 258 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à U skladu s m, devalvacija (depresijacija) ima za cilj da s muliše izvoz, a da des muliše uvoz. Isto se pos že me što se domaća roba prodaje po nižim cenama u inostranstvu, a strana roba kupuje po višim cenama na domaćem tržištu. To znači da se za istu količinu robe prodatu posle devalvacije dobije manji iznos stranih sredstava plaćanja (deviza), nego što se dobilo pre devalvacije, odnosno, pre sniženja cena. Zaključak koji proizilazi je da će devalacija (depresijacija) ima pozitvino dejstvo samo ako dođe do povećanja izvoza u tolikoj meri da veća izvozna masa donese više deviza. Pomenu efekat će usledi ako je elas čnost strane tražnje za izvoznom robom veća od 1, tj. ako tražnja na inostranom tržištu poraste u većoj srazmeri od sniženja cena. U slučaju da inostranstvo pri sniženoj ceni nastavi da kupuje istu količinu robe kao ranije (ako elas čnost strane tražnje bude ravna 0), onda će doći do opadanja vrednos izvoza. Pomenu neuspeh dejstva devalvacije (depresijacije) na strani izvoza se može ispravi sa gledišta platnog bilansa ako domaća tražnja uvozne robe pokaže veći koe...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online