US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

2 poveani odliv primarnog novca van monetarnih ins

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: e monetarne, finansijske i nefinansijske transakcije učesnika savremenog finansijskog tržišta. Shodno tome, uključuje kontrolisane i autonomne varijable, kao i njihove međusobne odnose, što znači da bi trebalo jednačinu monetarnog mul plikatora dopuni diferenciranom strukturom varijabli i odnosa. Banke su najznačajnije finansijske ins tucije, koje obavljaju širok spektar međuzavisnih funkcija i usluga. Najznačajnije osnovne funkcije banaka su: Kreatori novca, Finansijski posrednici, Glavni put za prenošenje efekata monetarne poli ke kroz privredni sistem. U većini zemalja, banke su osnovne ins tucije koje vrše mobilizaciju i alokaciju slobodnih novčanih sredstava. Razlog za to je tradicionalna uloga banaka kao čuvara likvidnih sredstava ekonomskih subjekata i glavni izvor kredita u makrosistemima. Kao što smo naveli u prethodnim izlaganjima ovog udžbenika, banke prikupljaju slobodna novčana sredstva ekonomskih subjekata (u formi depozita, koji se nalaze u pasivi bilansa banke) i plasiraju ih drugim ekonomskim subjek ma (u formi kredita, koja se nalazi u ak vi bilansa banke), čime služe kao izvor “rezervne likvidnos ” za druge ekonomske subjekte (uključujući i druge finansijske ins tucije). Takođe, u većini zemalja finansijski sektori su bankocentrični, što znači da likvidnost bankarskog sektora ima bitan u caj na funkcionisanje finansijskih tržišta i raspoloživost novca i kredita. Iz tog razloga, centralna banka je razvijajući instrumente monetarne poli ke, posebnu pažnju posvećivala onim instrumen ma koji omogućavaju u caj na likvidnosni položaj banaka (npr. upotreba mehanizma obaveznih rezervi). Istorijski gledano, težnja ekonomskih subjekata da sve veći iznos raspoloživih novčanih sredstava deponuju u banke (u formi depozita po viđenju), su se postepeno priznavali i konačno prihva li kao ekvivalent gotovom novcu (novčanicama i kovanom novcu). U savremenim uslovima poslovanja, banke predstavljaju okosnicu sistema plaćanja (npr. u našoj zemlji banke su jedino zakonski ovlašćene da obavljaju funkciju platnog prometa). Takođe, sistem banaka je u stanju da kreira vlas tu pasivu kroz proces kreditne ekspanzije, s obzirom na to da može da u če na povećanje ili smanjenje obima raspoloživog kredita u makrosistemu (čime u ču na povećanje ili smanjenje raspoložive novčane mase). Ovo je rezultat ponude slobodnih likvidnih sredstava koja postoje u okviru celokupnog sistema banaka. Ukupna sredstva, koja su banke prikupilie kao depozite ili stvorile svojom kreditnom ak vnošću, jesu finansijski potencijal banaka. Ujedno predstavljaju osnovu za ukupnu kreditnu i poslovnu ak vnost banaka. Trebalo bi ima u vidu da se ukupan finansijski 56 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à potencijal banke ne može koris za kreditni plasman, odnosno, mora bi umanjen za visinu obaveznih rezervi (poslovne banke ih drže kod centralne banke) koje se ne mogu plasira u vidu kredita. 59 I na kraju, trebalo bi ima u vidu da banke mogu ima manje ili veće rezerve likvidnos od op malnih. Ukoliko banka u celini iskoris svoj finansijski potencijal u vidu plasiranih kredita, njene rezerve likvidnos padaju ispod op malnog nivoa, čime banka dolazi u zonu nelikvidnos i nemogućnos daljeg odobravanja novih kredita, što u krajnoj instanci može u ca na nelikvidnost celokupnog bankarskog sistema (i obrnuto). 6.2. MONETARNI MULTIPLIKATOR Monetarni muli plikator (m), kao što je već rečeno u prethodnim izlaganjima, obično se izražava sledećom jednačinom: m= M B M je količina novca u op caju, prema određenoj definiciji novca /u našem razmatranju se kao novac smatraju instrumen plaćanja (definicija novca u užem smislu, M=M1 – novčana masa). B je primarna emisija, definisana kao ukupni plasmani centralne banke, umanjeni za iznos “ostalih obaveza” iz bilansa centralne banke. Formalno posmatrano ova jednačina je rezultat transformacije jednačine kreiranja novca (M). Među m, ovakva interpretacija ne odgovara njenom stvarnom značenju. Do odgovarajuće jednačine monetarnog mul plikatora ćemo doći korišćenjem sledećih pristupa: Koji polazi od konsolidovanog bilansa monetarnih ins tucija (centralne banke i poslovnih banaka), formulišući osnovne tokove formiranja novčane mase. Koji iden fikuje neposredne determinante i analizira njihovo dejstvo na kretanje ukupnog monetarnog mul plikatora. 59 Struktura finansijskog potencijala banke se sastoji iz: kapitala banke, depozitnih sredstava banke, nedepozitnih izvora sredstava banke i kreditnog zaduženja. Depozitni potencijal banke predstavlja deo finansijskog potencijala koji je formiran iz spoljnih (tuđih) izvora. Različita klasifikacija prema: vrs (dinarski i devizni, po viđenju i oročeni, namenski i nenamenski, da i uze , sudski, garantni, i dr., kamatni i beskamatni i dr.) i roku dospeća (kratkoročni, depozitni novac, depozi po viđenju u devizama, ostali depozi po viđenju, oročeni depozi , oročeni depozi u dinarima i devizama do 1 godine, oročeni depoz u dinarima i devizama preko 1 godi...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online