US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

200000000 jena u sledea tri meseca dolar zaista

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: plaćuju sredstva u budžet je da zajednički budžet ne prelazi 1% BDP godišnje. Pri tome, 40% budžeta se troši na poljoprivredu, a oko 1/3 na regionalni razvoj. PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE: 1. Kako je hronološki teklo stvaranje Evropske monetarne unije? 2. Koja je valuta Evropske monetarne unije? 3. Koje su značajne ins tucije Evropske monetarne unije? 4. Kako funkcioniše Evropska centralna banka? 5. Šta karakteriše monetarnu poli ku Evropske monetarne unije? 6. Koje su osnovne strategije monetarne poli ke Evropske unije? 7. Koje su karakteris ke osnovnih strategija Evropske monetarne unije? 8. Koji su instrumen monetarne poli ke Evropske centralne banke? 9. Koje su kamatne stope na novčanom tržištu Evropske monetarne unije? 10. Šta karakteriše fiskalnu poli ku Evropske monetarne unije? 11. Koje su prednos uvođenja jedinstvene valute? 12. Koji su nedostaci uvođenja jedisntvene valute? 13. Koji su kriterijumi konvergencije za članstvo u Evropskoj monetarnoj uniji? 14. Šta obuhvata platni sistem Evropske unije? 15. Koje su aktuelne inicija ve ECB u platnom sistemu Evropske unije? 206 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à II - DEO DEVIZNI SISTEM 1. OKVIR DEVIZNOG SISTEMA ZEMLJE Devizni sistem zemlje podrazumeva regulisanje međunarodnog platnog prometa, odnosno, pod kojim uslovima mogu da se realizuju poslovi sa inostranstvom. U skladu s m, važno je definisa koji su zakonski propisi (domaće i međunarodne u oblas deviznog platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom) i vrste poslova koje potpadaju u domen deviznih poslova, učesnike deviznog sistema zemlje (uključujući ovlašćenja, uloge i odgovornos koje imaju u procesu različi h međunarodnih ekonomskih transakcija van teritorija jedne zemlje) i instrumente platnog prometa. Potom je važno ustanovi kako funkcioniše devizno tržište i kako se formira devizni kurs u jednoj nacionlanoj ekonomiji, uključujući i definisanje strukture deviznih rezervi zemlje (način kreiranja i trošenja). KADA PROČITATE OVAJ DEO TREBALO BI DA: Definište šta čini okvir deviznog sistema zemlje. Odgovorite na pitanja šta uključuju međunarodna plaćanja. Znate ko su učesnici međunarodnog platnog prometa. Znate da objasnite šta su Jednoobrazna pravila. Objasnite kakva je razlika između kontokorentnih i korespondentskih odnosa. Odgovorite na pitanje šta je SWIFT. Objasnite šta je BOLERO projekat. Znate šta je devizno tržište. Znate da objasnite devizni kurs. Nabrojite osnovne instrumente međunarodnog platnog prometa. Znate da ukažete na razlike između instrumenata u smislu zaš te izvoznika, odnosno, uvoznika u spoljnotrgovinskom poslu. Navedete osnovne vrste plaćanja u međunarodnom platnom prometu. D ò®þÄ® Ý®Ýã à 209 1.1. OKVIR DEVIZNOG SISTEMA Devizni poslovi jesu poslovi u zemlji sa inostranstvom, koji mogu da u ču na stanje u bilansu plaćanja zemlje i na intervalutnu vrednost domaće valute do čne zemlje. Najčešće ih bankarska praksa definiše kao poslove platnog promet sa inostranstvom (međunarodni platnih promet) i kreditne poslove sa inostranstvom. Najčešća klasifikacija deviznih poslova prikazana je slikom br.17. VRSTE DEVIZNIH POSLOVA Promptni devizni poslovi Terminski devizni poslovi Svop poslovi Arbitražni devizni poslovi Kupovina i prodaja stranih sredstava plaćanja (valuta), Robna i nerobna devizna plaćanja, Robni krediti, Inkaso poslovi, Kompenzacioni poslovi, Kupovina i prodaja plementih metala. Slika br. 17. Vrste deviznih poslova Osnov međunarodnih plaćanja su: Promet proizvoda, Izvršavanja određenih usluga i radova, Plaćanje u vezi sa dužničko-poverilačkim odnosima, Kao i iz obaveza koje proizilaze iz finansijskih odnosa. U skladu s m, vrste međunarodnih plaćanja mogu bi :217 Slobodna devizna plaćanja (konver bilni sistem plaćanja) – kod kojih se potraživanja stečena u jednoj zemlji mogu koris za plaćanja u bilo kojoj drugoj zemlji. Pak čno se ostvaruju preko tekućih računa koje banka jedne zemlje drži kod inostrane banke – svog korespondenta. Ovo je redovan način plaćanja između zemalja koje imaju konver bilnu valutu. Klirinška (vezana) plaćanja – između dve ili više zemalja u slučaju da ne postoji konver bilnost valuta. Kliring omogućava da se međunarodna plaćanja izvršavaju u domaćim nacionanim valutama, bez upotrebe deviza. Podrazumevaju zaključenje ugovora između dve zemlje pri čemu se utvrđuju robne liste, tj. vrste, a često i količine roba koje se mogu kupova , odnosno, prodava u m zemljama. Vrednost izvoza i uvoza u oba pravca iskazuje se preko jedinstvenog klirinškog računa otvorenog kod centralne banke. Plaćanja putem kompenzacije – razmena jedne robe za drugu, a da se pri tome ne koris novac kao sredstvo plaćanja. Po svom karakteru, ona je naturalni oblik razmene koji se zadržao do danas. Baziraju se na zaključenom ugovoru. 217 Opširnije o međunarodnim plaćanjima će bi u poglavljima koja slede. 210 MÊÄ ã ÙÄÊ-»...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online