US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

218 m 13 devizni kurs devizni kurs je cena strane

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: centralne banke (umesto jedne supernacionalne) najbolje su mogle da posluže kao pristupne tačke Evrosistemu. Krucijalni elemen misije ECB su: Definisanje i sprovođenje monetarne poli ke u zoni evra. Vođenje operacija kursa. Upravljanje deviznim rezervama država u zoni evra. Emitovanje novčanica u zoni evra. Promovisanje dobrog funkcionisanja sistema plaćanja u evro zoni. 216 Opširnije o Evrosistemu u sledećim izvorima: Vajdenfild, V., Vesels, V., Evropa od A do Š, Priručnik za integraciju, Konrad Adenauer Fondacija, Beograd, 2003., str. 377; i Kovaćević, R., Međunarodne finansije, IEN, Beograd, 1998., str. 35 (prezentovano u sledećem izvoru: Popovčič-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., cit. delo, str. 400-403). 202 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Primena monetarne poli ke koju čini ECB pod kontrolom je Izvršnog odbora koji čine predsednik i potpredsednik ECB i če ri druge osobe koje su ugledne u bankarskoj profesiji. Izvršni odbor je odgovoran za primenu monetarne poli ke, a monetarnu poli ku ECB zapravo osmišljava Upravni odbor koga čine svi članovi Izvršnog odbora i guverneri nacionalnih centralnih banaka u Evrosistemu – sada je ukupno 27 članova. Upravni odbor, koji se svake dve nedelje sastaje u Frankfurtu, predstavlja najvažnije telo ECB u pogledu odlučivanja i on, recimo, odlučuje o nivou referentne kamatne stope ECB, odnosno, stope refinansiranja. Upravni odbor odlučuje o tome kako će obavlja svoju dužnost da bi se ostvarila stabilnost cena. U 2003. godini usaglašeno je da stabilnost cena treba da se definiše kao godišnje povećanje cena koje je manje od 2%, mereno na osnovu godišnje promene harmonizovanog indeksa potrošačkih cena širom evrozone uz obrazloženje da će pokuša da održi stope inflacije blizu 2% na srednji rok. Nezavisnost je važna karakteritsika ECB i Evrosistema uopšte. Kada se obavljaju zadaci u vezi sa Evrosistemom, ni ECB, ni neka nacionalna centralna banka, ni bilo koji član njihovih tela koji donose odluke ne može da traži ili prihva instrukcije bilo kog spoljašnjeg tela, uključujući bilo koju vladu zemalja članica i bilo koju od ins tucija EU. Predsednik ECB i ostali članovi Izvršnog odbora imaju mandat koji minimalno traje osam godina i ne može se obnovi (mada je sistem preklapajućih imenovanja korišćen u prvoformiranom Izvršnom odboru za sve članove osim predsednika da bi se obezbedio kon nuitet), a guverneri 27 nacionalni centralnih banaka imaju mandat koji minimalno traje pet godina i može se obnovi . 19.2.2. ZNAČAJNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE Evropska inves ciona banka je takođe osnovana Rimskim sporazumom. Ona odobrava kredite pod tržišnim uslovima prvenstveno zemljama članicama, ali do iznosa od oko 10% ukupnog kreditnog potencijala i pridruženim zemljama. Odobrila je neto 310 milijardi evra (minimum 25 milijardi evra godišnje) do kraja 2005. godine. EU fondovi, se u zavisnos od njihovog osnivanja dele na: Strukturne: Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF – European Regional Development Fund) je osnovan da odobrava finansijsku pomoć za regionalni razvoj najsiromašnijih regiona. Evropski socijalni fond (ESF - European Social Fund) ima funkciju da rešava socijalna pitanja radnika koji ostaju bez posla zbog strukturnih promena u privredama EU kroz obučavanje, prekvalifikaciju i finansiranje šema za kreiranje zaposlenja. Evropski fond za garancije i upravljanje u poljopriredi (EAGGF – European Agricultural Guidance and Guaranee Fund) finansira sprovođenje opšte poljoprivredne poli ke EU. Ima dva odeljenja: odeljenje za vođenje poljoprivredne MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 203 poli ke (usmeravanje cena poljoprivrednih proizvoda) i odeljenje za garancije (doprinosi poboljšanju strukture poljoprivredne proizvodnje i razvoju sela). Evropski fond za upravljanje u ribarstvu (FSIR) je finansijski instrument za razvoj ribarstva kroz usmeravanje ponude i tražnje finansijskih instrumenta za razvoj ribarstva. Kohezione – koji odobravaju pomoć na bazi tendera i konkursa preko Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR – European Agency for Reconstruc on). Plan za pomoć u periodu od 2006-2013. godine po svim programima je 336 milijardi evra. U SCG je u periodu od 2000-2005. godine uloženo 1,13 milijardi evra za 130 projekata. CARDS (Community Assistance for Reconstruc on, Development and Stabilizaon) je najznačajniji kohezioni fond, koji usmerava pomoć zemljama u tranziciji, radi njihove stabilizacije, pridruživanja, a kasnije i članstva u EU. ISPA (Instrument for Structural Policy Pre Accession), koji služi za finansiranje saobraćaja (odnosno saobraćajne infrastrukture), ekologije i zaš te kulturnih dobara, kao i obuku članica za pristupanje EU. PHARE je namenjen pospešivanju razvoja, posebno razvoja male privrede i pospešivanju priva zacije i razvoja tržišnih ins tucija. SAPARD (Support for Agriculture and Rural Development) je fond za razvoj poljoprivrede i sela. Svi kohezioni fondovi su od 2007. godine objedinjeni u jedan IPA fond (Instrument for Pre Accession), iz koga se odobravaju sredstva neophodna za pridruživanje i učlanjivanje novih zemalja u Uniju). U periodu od 2006-2013. godine planirana sredstva iz budžeta za Srbiju su oko 2 milijarde evra. 19.3. PLATNI SISTEM EVROPSKE MONETARNE UNIJE Platni sistem predstavlja skup sistema za...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online