US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

24 oblici meunarodnog kretanja kapitala izvor vidas

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ja i mas živo njska i biljna, 5 hemijski proizvodi, 6 proizvodi klasirani po materijalu, 7 mašine i transportna sredstva, 8 – razni gotovi proizvodi i 9 razne ostale transakcije. 274 Opširnije o uvozu i izvozu pogledati sledeći izvor: Rakita, B., cit.delo, str. 159-181 i 191-197 Opširnije o ključnim parametrima međunarodne trgovine pogleda sledeći izvor: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., Međunarodna ekonomija, Zavod za udžbenike & FEFA, Beograd, 2009., str. 79-102 264 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Privrednim granama – industrija na e, proizvodnja uglja, električna energija, obojena metalurgija, poljoprivreda, prehrambena industrija, teks lna industrija, indurstrija kože-gume i obuće, industrija nameštaja, brodogradnja, itd. Marke ngu – po konkretnim proizvodima i uslugama: meso, kukuruz, sobni nameštaj, frižider, automobil, veštačka đubriva, plas čne kese, itd. Pri tome: Namena uvoza može bi : uvoz za domaću potrošnju, privremeni uvoz radi dorade i prerade, uvoz dorađenih proizvoda iz inostranstva, uvoz za skladištenje u cilju ponovnog izvoza (reeksport) i uvoz radi prevoza (tranzit). Poreklo izvozne robe može bi : izvoz robe domaće proizvodnje, izvoz nacionalizovane strane robe, privremeni izvoz domaće robe radi dorade i prerade, izvoz strane robe koja je bila na doradi u zemlji, izvoz ranije uvezene strane robe sa skladišta (reeksport) i izvoz robe koja se prevozi preko nacionalne teritorije (tranzit). Predmet međunarodne razmene su konkurentske i komplementarne robe. Razlika je u tome da li se : (1) one razmenjuju pod u cajem razlika u troškovima, (cenama) i drugim uslovima kupoprodaje (radi se o sups tu ma) ili (2) radi o nemogućnos zamene određene robe pri zadovoljavanju neke potrebe (dugoročna proizvodna kooperacija). Praksa pokazuje da je najbolja izvozna poli ka kada je obezbeđena stabilna izvozna struktura koncentrisana na određen broj proizvoda u svakoj grani koji daju širi ugled određenoj zemlji kao izvozniku na svetskom tržištu, a onda se uz njih u izvoz uključuju i drugi proizvodi. IZVOZ UVOZ Centralizovan Decentralizovan Koncentrisan Disperzivan Marginalni Slika br. 21. Vrste izvoza i uvoza Izvoz i uvoz, kao što je prikazano slikom broj 21., mogu bi :275 Centralizovani – podrazumeva da izvoz i uvoz obavljaju specijalizovana državna preduzeća pod uslovima i kriterijumima koje određuje država. Decentralizovani – podrazumeva da izvoz i uvoz obavljaju samostalana preduzeća koja posluju po ekonomskim zakonoma na tržištu i sopstvenim privrednim računom. 275 Podela izvoza i uvoza prema Unković, M., cit. delo, str. 105-106 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 265 Izvoz može bi : Koncentrisan – smanjuje izvozne troškove, više znači za pojedine partnere i lakše je vodi trgovinsku poli ku. Preporučljiv je za diversifikovanu privrednu strukturu i nosećim industrijskim proizvodima visoke prerade i visokog obima u izvozu, uz koje ide, kao dopunski, i čitav niz drugih proizvoda. Disperzivan – podrazumeva marginalne prodaje velikog broja proizvoda, velikom broju stranih kupaca i lakše se osvajaju strana tržišta. Među m, ni izvozna zemlja ni njeni subjek ne znače mnogo nikome, ako je slaba pregovaračka pozicija izvoznika a troškovi izvoza visoki. Marginalan – sputava razvoj specijalizacije, uvođenje savremene tehnologije i masovne proizvodnje, suviše je nestabilan i nepogodan za dugoročno uključivanje u međunarodnu privredu. 276 BLOK 2.4.1. – DESET ZAPOVESTI USPEŠNOG IZVOZA 1. 2. 3. 4. Formirajte izvozni svet i ravzijte glavni internacionalni marketing plan. Obezbedite privrženost izvozu od strane top menadžmenta. Ispoljite dovoljnu pažnju prilikom izbora distributera. Ne zavisite samo od nezadovoljene tražnje, već stvorite osnovu za kasniji rast izvoza. 5. Ne zapostavljajte izvozno tržište kada je domaće u procvatu. 6. Tretirajte međunarodne distributere na isti način kao i domaće. 7. Ne pretpostavljajte da će domaće marketinške tehnike biti uspešne i u inostranstvu. 8. Budite spremni da modifikujete proizvode u skladu sa regulativom ili kulturnim preferencijama drugih zemalja. 9. Štampajte prodajne, uslužne i garantne poruke na lokalnim jezicima. 10. Obezbedite lako dostupno servisiranje svojih proizvoda. Izvor: B.R. – baza poslovnih priča i primera276 Danas se u svetu izvoz i uvoz obavljaju kroz če ri osnovna oblika (što je prikazano na slici br. 22):277 Redovan (slobodan) izvoz i uvoz, Vezani poslovi, Specifični poslovi, Dugoročna proizvodna kooperacija i poslovno-tehnička saradnja. 276 U sledećem izvoru: Rakita, B., cit.delo, str. 164 -165 277 Podela na če ri osnovna oblika izvoza i uvoza prema Unković, M., cit. delo, str. 106-119 266 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à REDOVAN (SLOBODAN) IZVOZ I UVOZ VEZANI POSLOVI SPECIFIČNI POSLOVI Kompenzacioni (uključujući i paralelne poslove) Klasična kompenzacija i savremeni barter poslovi; Kontrakupo...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online