US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

247 250 tabela b1 u dodatku tabela br13 top 10

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: 8,3 410,6 389,5 369,2 325,5 322,7 22,8 299,9 304,5 271,8 143,1 128,6 250,4 223,8 209,5 206,5 160,7 147,5 11762,0 9,2 8,6 8,0 5,4 4,1 3,8 3,7 3,4 3,2 3,1 2,7 2,7 0,2 2,5 2,5 2,2 1,2 1,1 2,1 1,9 1,7 1,7 1,3 1,2 100,0 15 15 27 9 6 14 17 10 8 10 14 10 14 10 25 18 15 22 17 13 16 7 14 13 15 Vrednost u mlrd USD Udeo u ukupnom svetskom uvozu u% Prosečna godišnja stopa rasta 1 SAD 1919,4 15,5 11 2 Nemačka 908,6 7,3 17 3 Kina 791,5 6,4 20 4 Velika Britanija 619,4 5,0 21 5 Japan 579,6 4,7 13 6 Francuska 534,9 4,3 6 7 Italija 437,4 3,5 14 8 Holandija 416,4 3,4 14 9 Kanada 357,7 2,9 11 (nastavak na sledećoj strani) D ò®þÄ® Ý®Ýã à 269 10 Belgija 353,7 2,9 11 11 Hong Kong, Kina 335,8 2,7 12 12 Španija 316,4 2,5 10 13 Republika Koreja 309,4 2,5 18 14 Meksiko 268,2 2,2 15 15 Singapur 238,7 1,9 19 16 Tajpej, Kina 203,0 1,6 11 17 Indija 174,8 1,4 26 18 Ruska Federacija 163,9 1,3 31 19 Švajcarska 141,4 1,1 12 20 Austrija 140,3 1,1 10 Svet Svet – ukupno 12080,0 100 14 Izvor: WTO Tabela br. 7. – Vodeći izvoznici i uvoznici u svetskoj robnoj trgovini u 2006. godini Prema sta s čkim podacima, 70% međunarodne trgovine se obavlja u formi redovnog izvoza i uvoza (što se može vide iz tabele br. 8). Vrednost u mlrd USD Godišnja stopa rasta u % 2006. 2000-2006. 2004. 2005. 2006. Roba 11762 11 22 14 15 Komercijalne usluge 2710 10 20 11 11 Izvor: WTO Tabela br. 8. Dinamika svetskog izvoza roba i komercijalnih usluga u periodu od 2000. do 2006. godine 3.2.2. VEZANI POSLOVI Vezani poslovi su specijalni spoljnotrgovinski aranžmani kod kojih je izvoz vezan za uvoz i obrnuto. Postoji čitav set vezanih poslova, od kojih se posebno izdvajaju sledeći: Kompenzacioni, uključujući i paralelne poslove – su najstariji oblik razmene (barter, trampa), rezultat nužde. Realizuju se između dva partnera, bez posredovanja novca, tj. u razmeri izvoza i uvoza 1:1. 279 279 Opširnije o kompenzacionim poslovima pogleda sledeći izvor: Rakita, B., cit. delo, str. 202-204 270 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Osnovne karakteris ke kompenzacionih aranžmana su: Ponuda i kontraisporuka se precizno definišu is m (jednim) ugovorom, ali je roba koja se razmenjuje, za razliku od bartera, fakturisana u dogovorenoj valu . Jedan od uslova u ugovoru može bi da robe koje se razmenjuju po ču iz iste industrije ili privrednog sektora (varira od jednog do drugog područja). Novčano plaćanje se po potrebi ugovara za svaku inicijalnu ponudu, kao i kontra isporuku. Nekada se može uključi i bankarska garancija ili kreditno pismo u sam kompenzacioni aranžman. Postoje različite klasifikacije kompenzacionih poslova. Najvažnije su: U zavisnos od same tehnike i zaokruživanja kompenzacionog posla: Globalni kompenzacioni poslovi – kod kojih se određuje samo obim i vrednost kompenzacije. Okvirni kompenzacioni poslovi – kod kojih se pored iznosa određuju i izvoznouvozne liste. Potpuni kompenzacioni poslovi – sa iden ovanim robnim listama, nosiocima posla i principom potpunog ujednačavanja robnih pro vvrednos . Delimični kompenzacioni poslovi – koji ne insis raju na potpunom izjednačavanju vrednos robnih stavki, već dozvoljavaju da se deo ugovorene vrednos može pla novcem. U zavisnos od broja učesnika u kompenzacionom poslu: Bilateralni kompenzacioni poslovi – koji se zasnivaju na robnoj razmeni između dva poslovna subjekta iz dveju različi h zemalja. Prošireni kompenzacioni poslovi – partneri su takođe iz dveju zemalja, ali se njihov broj povećava. Tringularni kompenzacioni poslovi – koji se odnose na robnu razmenu između partnera iz tri različite zemlje. U zavisnos od načina trgovine i finansijske operacije koje prate izvršenje posla razlikuju se: Klasična kompenzacija - se sastoji u razmeni pojedinačnih definisanih roba u jednakoj vrednos , baziranoj na jednostavnom ugovoru. Savremeni barter poslovi su jedan od najsloženijih vidova razmene. To su globalne kompenzacije koje na strani izvoza i uvoza uključuju veći broj roba i veći broj subjekata. Barter poslovi se obavljaju kroz specijalne uravnotežene poslove izvoza i uvoza (preko računa banke na kojima se samo eviden raju prilivi i odlivi deviza, a suš nski se vrši razmena robe za robu). 280 280 Opširnije o barter poslovima pogleda sledeći izvor: Rakita, B., cit. delo, str. 200-202 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 271 Vrste barter poslova su: (a) Klasičan barter – se javlja u svom izvornom obliku, i kao takav predstavlja najjednostavniju formu bilateralne i nenovčane trgo-vine. U poslu postoje samo dve strane, pri čemu se obe javljaju i u ulozi kupca i u ulozi prodavca istovremeno. (b) Zatvoreni barter – podrazumeva indirektno postojanje i treće zainteresovane strane, koja se pronalazi pre zaključivanja ugovora, kako bi se unapred obezbedio plasman preuzete robe kroz barter. Posredovanje novca se i ovde isključuje. (c) Barter sa klirinškim obračunom ili bilateralni kliring se obično javlja između zemalja trećeg sveta ili p...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online