US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

3 bilans centralne banke kreiranje i upotreba

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ao stožerom tog sistema. Finansijski posrednici mobilišu slobodna novčana sredstva (akumulaciju) iz sektora privrede i stanovništva, ka sektorima koji inves raju više nego što akumuliraju. U većini zemalja možemo govori o bankocentričnim finansijskim sektorima, odnosno, 39 40 Proces razmene obuhvata u današnje vreme bilo koji dvostrani sporazum između dve strane u kome se nešto daje i prima za određeni iznos novca. Takođe, taj kupoprodajni proces robe, usluga ili bilo čega što može bi predmet trgovine, u novčanom delu (ili putem drugih finansijskih instrumenata) se obavlja preko banaka, odnosno, finansijskih posrednika. Termin primarni novac preuzet je iz zapadne monetarne literature i prakse. Među m, u praksi razvijenih tržišnih privreda i odgovarajućoj monetarnoj literatu koriste se različi termini za ovaj oblik novca, kao što su: monetary base, reserve money, primary money, high-powered money i dr. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 31 banke su osnovne ins tucije koje vrše funkciju posredovanja. U takvim ins tucionalnim vezama, moguće je razlikova dva pa novca: 1. monetarna pasiva finansijskih posrednika, koja se pojavljuje kao potencijalno potraživanje za drugi p novca, 2. primarni novac, ili novac centralne banke (novac kreiran od strane centralne banke), je oblik “krajnjeg” defini vnog novca i ne nudi prethodno navedeno potencijalno potraživanje. Možemo zaključi da se finansijsko posredovanje umeće između količine novca u op caju i monetarne baze. Ukoliko sagledavamo karakteris ke komponen koje ulaze u novčanu masu (M), prvo ćemo krenu od bankarskih depozita (D) /finansijske ak ve nebankarskih privrednih subjekata/, koji su najlikvidniji finansijski instrument i podrazumevaju garanciju konver bilnos u gotov novac (G), na zahtev ili po isteku ugovorenog roka. S toga, je neophodno da banka drži rezervu gotovog novca ukoliko želi dugoročno da opstane na tržišu (obično kod centralne banke i može da je povuče u svakom trenutku u obliku novčanica). Monetarna baza obezbeđuje (likvidnu) osnovu na koju je oslonjena mnogo veća nadogradnja u obliku konver bilnih depozita. 41 Ekonomis su izgradili teoriju formiranja i regulisanja količine novca u op caju, na jednostavnim bilansnim iden čnos ma, zahvaljujući: stabilnos koeficijenata likvidnih rezervi banaka u odnosu na njihove ukupne depozite (iskustveno posmatrano, empirijski dokumentovano); činjenici da monetarna baza predstavlja pasivu centralne banke. Količinu novca u op caju (M) su definisali kao kategoriju koja uključuje dve glavne komponente – gotov novac (G) i bankarske depozite (D), koje se nalazi u rukama nebankarskih privrednih subjekata. Matema čki se može izrazi na sledeći način: M =G+D Primarni novac ili monetarnu bazu (B) su definisali kao zbir gotovog novca (G) i likvidnih rezervi banaka kod centralne banke (R). Matema čki se može izrazi na sledeći način: B=G+R 41 32 Gotov novac je nekada imao oblik sitnog metalnog novca – zlatnog, srebrnog ili bronzanog. Danas je gotovinska osnovica oblik pasive centralne banke koji se sastoji od novčanica (efek va ili keš) i sredstava banaka kod centralne banke. Monetarna baza se uglavnom sastoji od novčanica centralne banke u rukama nebankarskih ekonomskih subjekata i u blagajnama banke, kao i od prethodno pomenu h sredstava banaka kod centralne banke. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Ukoliko uporedimo ove dve definicije možemo uoči da je gotov novac (G) zajednički element obe varijable, dok se razlikuju u komponentama depozita (komponenta količine novca) i likvidnih rezervi (komponenta primarnog novca). Među m, ova razlika je ključna jer kvalitet likvidnih rezervi kod centralne banke je “velike snage” i obezbeđuje dras čnu prednost primarnog novca (nad količinom novca u op caju), s obzirom na to da služi kao osnova za kreiranje depozitnog novca u jednom mul bankarskom sistemu gde centralna banka ne može neposredno da reguliše novčanu masu i gde je proces kreiranja depozitnog novca vezan za sektor poslovnih banaka. Pomenuta činjenica se nalazi u osnovi teorija: ponude novca koja polazi od procesa monetarne mul plikacije, kreiranja depozita i kredita od strane centralne banke. Definisanje primarnog novca za bilo koju zemlju polazi od bilansa centralne banke (i ukoliko ima drugih proizvođača krajnjeg novca, kao što su npr. državne blagajne u Americi ili bilans kovnice novca u nekim zemljama). Monetarna pasiva formiranog (konsolidovanog) bilansa predstavlja novac, odnosno, sačinjava monetarnu bazu. Znači, iz ak vne strane bilansa centralne banke se mogu vide svi tokovi kreiranja primarnog novca, dok se informacija o ukupnoj količini primarnog novca nalazi u pasivi bilansa centralne banke (što je prikazano slikom br. 3). Kreiranje (AKTIVA) Upotreba (PASIVA) Krediti centralne banke odobreni bankama Sredstva obavezne rezerve banaka kod centralne banke Krediti centralne banke odobreni neposrednim komitentima Sredstva na (žiro) računima poslovnih banaka Ostali plasmani centralne banke (neto) Ostala deponovana sredstva banaka kod centralne banke Gotov novac u opticaju Svega Devizne tran...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online