US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

32 naini transfera tehnologije d 303 prodaja se najee

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: a je složen proces međunarodne inves cione analize, koja je osnov za realizaciju međunarodnog transfera kapitala. Njeni osnovni elemen su: Analiza postojećeg i budućeg tržišnog potencijala. Analiza tržišnog učešća koje je moguće ostvari i potencijala prodaje preduzeća. Analiza troškova proizvodnje, sadašnjih i budućih. Procena nivoa i dinamike povraćaja uloženih sredstava. Prvi korak je rešavanje problema makrolokacije, tj. izbora zemlje koja je atrak vna za neposredna ulaganja, a za m se traži najpovoljnija mikrolokacija tj. izbor područja i mesta u okviru date zemlje gde će se realizova direktna inves cija. Anali čki okvir inves cione analize treba da obezbedi potencijalnom inves toru model za sagledavanje upravljačkih, tržišnih i razvojnih dimenzija inves cija u inostranstvu. Pri tome, model uključuje sve ekonomske i neekonomske parametre koji determinišu atrak vnost konkretne inves cije u određenu zemlju ili grupu zemalja (u skladu sa čim zemlje mogu bi kategorizovane kao: eliminatorna inves ciona kategorija, inicijalna inves ciona kategorija, fiskalno atrak vna, tržišno atrak vna, troškovno atrak vna, itd.). I u skladu s m, obezbeđuje osnovu za projekciju inves cionih očekivanja, odnosno, efekata od invescija u konkretnu zemlju.290 Strana investicija Motiv investiranja Vremenski horizont ulaganja Tip investitora DIREKTNA Kontrola i upravljanje (pravo odlučivanja) u preduzeću u koje je investirano; sticanje prava stojine Dugi rok Kompanije angažovane u proizvodnji roba i usluga PORTFOLIO Učešće u profitu lokalnih kompanija u koje je investirao preko kapitalnih dobitaka i dividendi Kratak rok Finansijske institucije Slika br. 25. Ključne razlike između stranih direktnih i por olio inves cija 289 Opširnije o dobrim i lošim stranama međunarodnih zajedničkih ulaganja pogleda sledeći izvor: Rakita, B., cit. delo, str. 277-279 290 Opširnije o međunarodnoj inves cionoj analizi pogleda sledeći izvor: Rakita, B., cit. delo, str. 314319 284 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 3.4.1. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE Strane direktne inves cije postaju dominantan oblik izvoza kapitala posle drugog svetskog rata. Ulagaču obezbeđuju vlasničku kontrolu, kontrolu upotrebe ostvarenog profita, kao i kontrolu upravljačke funkcije. Istovremeno predstavljaju i šansu ulagaču da se iskoris povoljne lokalne uslove u pogledu carina, povoljne poreske stope, infrastruktura, je ina radna snaga, je ine sirovine, rastuće tržište i dr. Takođe, strane direktne inves cije pods ču i razvoj zemlje u koju se kapital ulaže jer daju marku proizvoda (brandname), marke nško znanje, ulaz na strana tržišta, menadžerske sposobnos neophodne za proizvodnju, konkurentnost izvoza i promenu privredne strukture. Svaka zemlja može inves ra u inostvanstvo, ali i bi domaćin stranih direktnih inves cija iz drugih zemalja, tako da se razlikuju:291 Tok inves cija koji ulazi u zemlju – ulazni tok (inward-inbound). Tok inves cija koji izlazi iz zemlje – izlazni tok (outward-outbound). Neto bilans ta dva toka, koji svojim pozi vnim ili nega vnim predznakom pokazuje da li zemlja više prima ili više usmerava inves cije prema inostranstvu. Tabelom br. 10. prikazani su elemen koji se najčešće kalkulišu u ulazne odnosno izlazne strane direktne inves cione tokove, kao i način utvrđivanja njihovog salda, odnosno, neto bilansa. Ove komponete imaju različitu dinamiku kretanja, što je uslovljeno privrednim ciklusima koji u ču na strukturu učešća pojedinih komponenata stranih direktnih inves cionih tokova. ULAZNI TOK Pristup internalizacije sa dopunom transakcionih troškova 1. Inicijalna investicija u aktivu (akcije koje donose kontrolu – equity) 2. Dugoročno zaduživanje (kod drugih afilijacija) 3. Vraćanje dugoročnih dugova (drugim afilijacijama) 4. Neto bilans dugoročnih dugova (2-3) 5. Kratkoročno zaduživanje (kod drugih afilijacija) 6. Vraćanje kratkoročnih dugova (drugim afilijacijama) 7. Neto bilans kratkoročnih dugova (5-6) 8. Reinvestiranje 9. Bruto ulazni tok investicija (1+2+5+8) 10. Repatrijacija kapitala 11. Neto ulazni tok investicija (1+4+7+8-10) 291 Opširnije o stranim direktnim invs cijama pogleda sledećim izvorima: Popovčić-Avrić, S., VidasBubanja, M., cit.delo, str. 219-327 i Rakita, B., cit. delo, str.320-346 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 285 IZLAZNI TOK 12. Inicijalna investicija 13. Dugoročne pozajmice (drugim afilijacijama) 14. Naplata dugoročnih pozajmica (od drugih afilijacija) 15. Neto bilans dugoročnih pozajmica (13-14) 16. Kratkoročne pozajmice (drugim afilijacijama) 17. Naplata kratkoročnih pozajmica (od drugih afilijacija) 18. Neto bilans kratkoročnih pozajmica (16-17) 19. Reinvestiranje 20. Bruto izlazni tok (12+13+16+19) 21. Repatrijacija kapitala 22. Neto izlazni tok investicija (12+15+18+19-21) BILANS ULAZNIH I IZLAZNIH TOKOVA 23. Neto ulazni tok investicija i neto izlazni tok invsticija Izvor: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja,M., Međunarodna ekonomija, Zavod za udžbenike & FEFA, Beograd, 2009., str. 224 Tabela br.10. Elemen tokova stranih direktnih inves cija292 Tabelom br. 11, 12 i 13 su prikazani...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online