US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

71 82 u poslednje vreme neki ekonomis esto is u ulogu

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ostavlja da potrošnja reaguje simetrično na moguće promene u tekućem dohotku, što na žalost u većini slučajeva nije tačno. Suviše velika fleksibilnost normi potrošnje, koja se ne nalazi u stvarnom životu, je pretpostavka tradicionalne teorije. Ukoliko posmatramo kratak rok, možemo uoči dva bitna obeležja ponašanja ekonomskih subjekata u pogledu njihove potrošnje: (1) njihovi nivoi potrošnje se sporo menjaju, i (2) nivoi se menjaju daleko sporije u pravcu na dole nego na gore. Neka od objašnjenja u teoriji se temelje na: (a) čisto intui vnim zaključcima i običnom zapažanju, ili (b) su izvedena na mikro nivou iz teorije racionalnog izbora potrošača orijen sanog ka maksimiziranju korisnos (na osnovu pretpostavki o perfektnom znanju budućeg kretanja privrednih ak vnos i funkcionisanja tržišta kapitala). Na žalost, druga pretpostavka je bazirana na iskustvu. U skladu s m, u ponašanju potrošnje ekonomskih subjekata se može uoči zaustavni efekat: kada njihov dohodak opadne za neki da iznos, potrošnja se smanji manje u odnosu na njen rast u okolnos ma kada se dohodak poveća za is utvrđeni iznos. Pri tome, ponašanje potrošnje je asimetrično: uzlazna granična sklonost 89 86 U pitanju su subjek koji žive na ili blizu minimalnog nivoa egzistencije i potroše koliko god da su u stanju da zarade. Oni nemaju bilo kakvu nagomilanu štednju koju bi mogli da ak viraju u vreme oskudice. Najčešće su već zaduženi, njima se pružaju vrlo mali izgledi u pogledu novog zaduživanja. Zbog toga, svako smanjenje realnog dohotka ovih ekonomskih subjekata znači automatsko umanjivanje njihove realne potrošnje i na taj način generisanje prinudne štednje. Oni su prinuđeni da štede, a to znači da troše manje, jer ne postoji način na koji bi oni mogli da u novim (nepovoljnim) uslovima održe nivo svoje realne potrošnje. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à potrošnji je veća od silazne granične sklonos potrošnji (što je u suprotnos sa tradicionalnim shvatanjem, odnosno, simetričnim ponašanjem potrošnje). Shodno tome, može se desi da umesto neto prinudne štednje od inflacije dobijemo neto prinudnu dezakumulaciju. Takođe, inflacija često prouzrokuje transfere realnog dohotka i prenošenje realne imovine. U skladu s m, imovinski gubitnici su neto novčani poverioci (kreditori), imovinski dobitnici su neto novčani dužnici (debitori) i neto monetarni debitori su ekonomski subjek čiji novčani dugovi nadmašuju njihova novčana potraživanja. Znači, inflacija favorizuje poslednju kategoriju (kroz smanjivanje realne imovine), odnosno, neto novčani dužnici su ekonomski subjek koji s ču profit. Dok su gubitnici na drugoj strani, ren jeri i imućniji zaposleni, koji postaju neto monetarni kreditori. Prema tradicionalnoj teoriji, pri pretpostavci istog nivoa realnog dohotka, pods caće se veća potrošnja (i slabija štednja) od ekonomskih subjekata koji s ču profit (zahvaljujući dobitku u realnoj imovini). U skladu s m, predviđa se smanjena potrošnja gubitnika realne imovine. Među m, konačan zaključak neće bi donet na osnovu ove pretpostavke, s obzirom na to da može doći do dezakumulacije. S toga, je neophodno pogleda iskusktvo različi h zemalja koje su imale inflatorno iskustvo sa prinudnom štednjom. Na kraju možemo zaključi da su razlozi koji stabilnost cena is ču kao glavni cilj nosioca monetarne poli ke sledeći: Inflacija nameće društvu gubitak, koji nikada neće bi naplaćen. Na dugi rok, centralna banka može da regliše nivo cena robe i usluga. Klima cenovne stabilnos podstaći će dalje usavršavanje finansijskog sitema zemlje, veću akumulaciju kapitala i pojačanu ins tucionalizaciju štednje. 90 BOKS 8.3. - ARGUMENT U PRILOG CILJNE INFLACIJE Za dvanaest i po godina Grinspenovog predsedavanja Federalnim rezervama monetarna politika SAD-a bila je izuzetno uspešna. Ali, mada je predsednik Klinton juče ponovo imenovao 73-godišnjeg Grinspena za još jedan mandat koji okončava 2004., predsednik Feda neće večno biti na tom mestu. Da bi osigurao da monetarna politika i dalje ostane na putu koji je Grinspen odredio, Fed bi trebalo sada da razmišlja o svom pristupu monetarnoj politici. Fedu je potreban pristup koji će konsolidovati rezultate iz Grinspenovog preioda i koji će garantovati nastavak njegove uspešne politike – čak iako budući predsednik Feda bude manje sposoban ili manje odlučan u pogledu sprovođenja cenovne stabilnosti nego što je to bio Grinspen. 90 Opširnije o trećem razlogu prihvatanja stabilnos cena kao glavnog cilja nosioca monetarne poli ke, pogleda sledeći izvor: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 284-285 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 87 Smatramo da najbolje rešenje leži u okviru poznatom kao ciljna inflacija, koji je poslednjih godina sa velikim uspehom primenjivala većina najrazvijenijh zemalja, sa izuzetkom Japana. Određivanje ciljne inflacije predstavlja okvir monetarne politike koji obavezuje centralnu...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online