US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Ako je re o vie uvozaizvoza bolja je garancija po

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ti (što je 60 dolara u američkoj valuti)? Po ovoj ceni trgovcu bi se isplatilo da kupuje žakete u Londonu i prodaje ih u Njujorku uz zaradu po žaketu od 15 dolara – arbitraža. Međutim, pojava trgovaca dovešće do rasta tražnje u Londonu, što će cene žaketa povećati. Sa druge strane, veća ponuda žaketa u Njujorku uticaće na tamošnji pad cena. Ovi trendovi će trajati dok se cene žaketa u Londonu i Njujorku ponovo ne izjendačne sada na nivou 44 funti u Londonu, a 66 dolara u Njujorku. Pretpostavka je da se kurs između dve valute nije promenio sa niova 1 funta = 1,50 dolara. Izvor: Hill, W.L.C., Global Business Today, McGraw Hill, International Edition, New York, 2008, pg. 304 234 Kao što smo rekli u prethodnim izlaganjima, kamata je pitanje razvojne i ekonomske poli ke. Ona bitno u če na proizvodnju, potrošnju i inves cije. Visina je determinisana nivoom rizika povraćaja plasiranih sredstava. Glavni faktori kretanja kamatne stope su: očuvanje realne vrednos novca, njegova ponuda i tražnja. Takođe, i kamata u če na kretanje kursa. U smislu da povećanje kamate od strane centralne banke jača kurs nacionalne valute, smanjuje kamate i količinu novca u op caju može da smanji. Prilikom izrade ekonomskih kalkulacija opravdanos , zaduživanje se ispla samo dotle dok se kamata može vraća iz ostvarenog profita, odnosno, dok je kamata niža od visine ostvarene profitne margine. I na kraju, možemo zaključi da deficit budžeta, uvek slabi devizni kurs i u če na precenjenost domaće valute, a me i na realnost deviznog kursa. 234 U sledećem izvoru: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, cit. delo, str. 359 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 225 1.4. INSTRUMENTI MEĐUNARODNOG PLATNOG PROMETA Međunarodni platni promet, kao što smo prethodno istakli, podrazumeva sve oblike plaćanja van teritorija jedne države. Neposredni učesnici u međunarodnim plaćanjima su banke, koje izvršavaju naloge svojih klijenata ili pak svoje lične. Pri tome, predmet transfera jesu finansijska sredstva iz jedne zemlje u drugu zemlju po različi m osnovima, odnosno, ekonomskim transakcijama. Transakcije se uglavnom obavljaju na bezgotovinski način, ali mogu i u efek vnom stranom novcu, zbog toga što je bezgotovinski način plaćanja brži, efikasniji i sigurniji zahvaljujući SWIFT mreži. Opera vno platni promet se realizuje korišćenjem odgovarajućih instrumenata. Instrumeni plaćanja, kao i obezbeđenja plaćanja, koje banke koriste radi bržeg, efikasnijeg i sigurnijeg poslovanja rezultat su uglavnom bankarske i komercijalne prakse i običaja koji se neguju u poslovnom svetu. Posmatrajući ih tokom vremena, primetna je tendencija njihovog usavršavanja i razvoja mada je primetan i konflikt između pojedinih instrumenata. Važno je naglasi , da je instrumente plaćanja stvorila poslovna praksa međunarodne trgovine, bez intervencije zakonodavstva, koji se danas široko koriste u poslovnom svetu. Neke od h instrumenata prihva la su i zakonodavstva pojedinih zemalja, među njima i naše zakonodavstvo. Međunarodni promet roba i usluga vezan je za odgovarajuća međunarodna plaćanja. Tokovi roba ukrštaju se sa tokovima novca, jer svakoj ak vnos koja se sastoji u prodaji robe ili vršenju usluga ( precizno definisa pretpostavke komercijalnog aranžmana), odgovara ak vnost koja se sastoji u plaćanju određene sume novca (precizno definisa uslove i instrumente plaćanja). Pri tome, samo plaćanje je obaveza jedne od stranaka u kupoprodajnim ugovorima.235 Dužnik (kupac/uvoznik) se svoje obaveze prema poveriocu (prodavcu/izvozniku) oslobađa plaćanjem koje može da se ostvari na više načina: u gotovom, čekom, menicom, obveznicom, ili nekom drugom zamenom za novac. Pri tome, plaćanje može da se realizuje unapred (avansno), istovremeno sa predajom robe ili na poček (odloženo plaćanje/kredit) umesto plaćanja gotovim novcem. 235 S obzirom na to da se radi o partnerima koji dolaze iz različi h zemalja, obezbeđivanje finansijkih pretpostavki i finansijske sigurnos komercijalnog aranžmana jeste složenije u odnosu na pos zanje dogovora između kupca i prodavca koji dolaze iz iste zemlje. Pored uobičajenog komercijalnog dogovaranja oko cene, kvaliteta, količine i rokova isporuke, izvoznik i uvoznik moraju definisa dodatne finansijske pretpostavke, kao što su: izbor transakcione valute, vrednovanje kreditne sposobnos partnera i mogućnos kreditnog finansiranja dogovorene transakcije, te izbor načina i instrumenata plaćanja. Izbor transakcione valute: moguće je ugovara u domaćoj valu , u valu zemlje domaćina ili u nekoj trećoj valu . Izvoznici i uvoznici često mogu ima različite preferencije i sledi različite kriterijume opredeljivanja za transakcionu valutu. Transakciona valuta je uvek rezultat poslovnog i komercijalnog dogovora izvoznika i uvoznika, odnosno, nosećih transakcionih partnera. Transakciona valuta ima i komercijalne i finansijske implikacije na izvoznika i uvoznika. One se ogledaju kroz: obim ugovorene transakcije, vreme realizacije, rokove plaćanja, uslove kredi ranja, nivo deviznog rizika, kao i ukupan rentabilitet izvoza i uvoza. 226 MÊÄ ã ÙÄÊ-»...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online