US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Arbitraa procenjivanje koji je najpovoljniji nain za

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: lementacije neophodnih zakonskih i opera vnih propisa idu preko Narodne banke Srbija, koja je član regionalne korisničke SWIFT grupe. Poslednjih godina, i Udruženje banaka Srbije je značajno uključeno u implementaciju SWIFT inicija va vezano za tržište Evropske unije. 4.2.1. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM U najširem smislu platni promet sa inostranstvom predstavlja skup sistema za transfer novčanih sredstava koji olakšavaju cirkulaciju novca između rezidenata i nerezidenata. Da bi platni sistem na zadovoljavajući način obavljao svoju ulogu, potrebno je da se novčana sredstva što kraće zadržavaju u kanalima platnog prometa. Pored toga, sistem treba da bude pouzdan, što prventstvno znači bezbedno izvršavanje transakcija i postojanje kon nuiteta raspoloživos prema korisnicima. Izvršavanje transakcija po ekonomski prihvatljivim cenama je takođe značajna karakteris ka koja doprinosi kvalitetu platnog sistema. Narodna banka Srbije je ovlašćena da uređuje, kontroliše i unpaređuje funkcionisanje platnog prometa u Republici Srbiji, s obzirom na to da platni sistem u če na brzinu ekonomskih tokova, troškove i likvidnost učesnika (u krajnjoj instanci jeste kanal za transmisiju mera monetarne poli ke). Takođe se u Srbiji i domaći i međunarodni platni promet obavljaju putem SWIFT mreže. Evidentan je rast prometa – i po broju naloga i po vrednos naloga (što se može vide iz tabele br.15. i tabele br.16.) . 318 Propisi kojim je regulisano ovlašćenje bankama za obavljanje poslova sa inostranstvom su: Odluka o uslovima za davanje ovlašćenja bankama za obavljanje poslova sa inostranstvom, kao i uslovima za oduzimanje tog ovlašćenja; i Odluka o uslovima za upis i načinu vođenja registra banaka ovlašćenih za obavljanje poslova sa inostranstvom. D ò®þÄ® Ý®Ýã à 321 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 I 1,455.91 1,781.87 1,904.18 2,941.46 3,554.15 4,449.90 5,156.95 5,989.79 II 1,569.63 1,813.47 2,447.26 3,451.00 4,218.11 5,122.97 5,935.99 6,810.24 III 1,960.75 1,722.34 2,892.20 4,611.04 5,963.89 7,560.74 8,994.92 10,537.55 IV 2,128.12 2,125.52 3,987.79 7,793.28 10,303.29 13,676.95 16,474.85 19,656.59 Uk. 7,114.41 7,433.20 11,261.43 18,796.78 24,039.44 30,810.56 36,562.71 42,994.17 319 Izvor: www.nbs.rs (u knjizi S.Rankova,str. 139, dijagram 16) Tabela br.15. Kretanje vrednos međubankarskog prometa u sistemu NBS (u milijardama dinara) 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 RTGS 98.46 107.8 86.11 85.29 73.17 68.58 58.97 52.70 Kliring 5.21 6.27 41.42 63.69 71.95 123.2 138.5 175.6 Ukupno 103.6 114.1 127.5 148.9 168.9 195.4 223.1 256.9 320 Izvor: www.nbs.rs Tabela br. 16. Kretanje broja plaćanja u sistemu NBS (u milionima naloga) Srbija se uključila u SWIFT inicija ve: SEPA – uspostavljanje sistema jedinstvenog platnog prometa u zoni evra (podrazumeva infrastrukturu i plaćanja). SEPA je namenjen plaćanjima u maloprodaji tzv. mikro i malim plaćanjima do 50.000,00 evra po nižim, jedinstvenim tarifama.321 TARGET, odnosno, TARGET 2 se odnosi na uspostavljanje sistema jedinstvenog platnog prometa u zoni evra (podrazumeva infrastrukturu i plaćanja), ali za velika plaćanja (tzv. RTGS, za naloge vrednos preko 50.000 evra). U kompletnoj primeni će bi od januara 2011. godine. SEPA podrazumeva jedinstvenu valutu (evro), zajednički standarde i procedure, efikasnu infrastrukturu, jedinstven set instrumenata plaćanja, snižene troškove platnog prometa, jedinstveni pravni okvir, transparentno upravljanje i razvoj novih usluga klijenma. 319 Izvor: www.nbs.rs, u knjizi: Rankov, S., „Sistemi velikih plaćanja u svetskoj bankarskoj industriji“, Udruženje banaka, Beograd, 2007. godine, str. 139, dijagram 16 320 Izvor: www.nbs.rs, u knjizi: Rankov, S., cit.delo, str. 139, dijagram 17 RTGS – Real Time Gross Se lement (plaćanje po bruto principu ili sistem velikih plaćanja) – koris se za naloge veće vrednos i hitne naloge; Kliring – koris se za naloge manje vrednos ; u toku dana se tri puta vrši plaćanje po osnovu kliringa 321 Sastavni deo projekta jedinstvenog evropskog tržišta tzv. Single Payment Area, koje bi trebalo da zaživi do kraja 2010. godine. 322 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Kliring međunarodnih plaćanja obavalja se kao neto obračun preko obračunskog računa banke koji se otvara i vodi kod centralne banke. Centralna banka obaveštava operatera kliringa o iznosima limita neto pozicija za svoje banke – za čije izvršenje ona garantuje u skladu sa ugovorom. Nega vna neto pozicija banke ni jednog trenutka ne sme bi veća od odobrenog limita. Izuzetno je važno razgraniči funkcije dinarskog i kliringa u devizama, jer postoje sličnos koje su implemen rane u strukturu poruke MT 102, koja se koris i u dinarskom i u deviznom kliringu Narodne banke Srbije, sa generičkom strukturom SWIFT MT 102 poruke. Kompletna primena SEPA projekta (čiji su inicijalni koraci implementacije započe 01.08.2008.) zaživeće od 01. januara 2011...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online