US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Avizirajua banka the advising bank je banka koja

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: nudom i tražnjom deviza, novčanom masom, kamatnom stopom, deviznim rezervama i budžetskim deficitom. 231 BOKS 2.1.1. – POREĐENJE DOMAĆIH SA INOSTRANIM CENAMA Flaša škotskog viskija u SAD košta 45 dolara. U Edinburgu ista ta flaša košta 30 funti. Ako američki turista u Velikoj Britaniji pri odnosu deviznog kursa pri kome je 1funta =1,80 dolara kupuje flašu viskija, moražće da je plati izraženo u dolarima 30x1,8=54dolara i zaključiće da je škotski viski jeftiniji u SAD nego u Škotskoj. Izvor: Hill, W.L.C, Global Business Today, McGraw Hill, Intenaional Edition, New York, pg. 298. 230 Prihvatljivost, stabilnost i realnost deviznog kursa su ogledalo jedne privrede, a nestabilnost kursa je odraz teškog stanja privrede. Među m, istovremeno održava-nje realnog i stabilnog kursa spada skoro u nemoguću misiju monetarnih vlas . Trebalo bi ima u vidu da su ravnoteža platnog bilansa i povoljni odnosi u kretanju cena i međunarodnom kretanju kapitala najznačajniji u stanju i promenama deviznog kursa na dugi rok. BOKS 2.1.2. – TREBA UOČITI Svaka promena deviznog kursa zapravo podrazumeva promenu dva odnosa (kursa za dve zemlje čije se valute porede). Ono što treba zapamtiti jeste činjenica da se jedan devizni kurs objašnjava u terminima drugog kursa. Zapravo, radi se o simetričnim odnosima ili odnosima pogleda u ogledalo. Jasnije rečeno, ako evro jača prema dolaru on postaje skuplji iz perspektive dolara. Pogled u ogledalu kaže da u suprotnom smeru dolar zapravo slabi i postaje jeftiniji iz ugla evra. Izvor: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., Međunarodna ekonomija, Zavod za izdavanje udžbenika & FEFA, Beograd, 2009., str. 350 230 Opširnije o deviznom kursu pogleda sledeći izvor: Dominik, S., cit.delo, str. 498-501 231 U sledećem izvoru: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., Međunarodna ekonomija, Zavod za izdavanje udzbenika & FEFA, Beograd, 2009., str. 349 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 219 Možemo zaključi da nas devizni kurs informiše o svetskim cenama, troškovima i našem položaju i mogućnos ma u svetskoj privredi. Pri tome, čvrst novac, ravnotežni kurs i otvorena privreda formalno, sve subjekte stavljaju u jednak položaj, daju osnove za ekonomske kalkulacije, racionalno privređivanje i pravilnu raspodelu dohotka. FIKSNI DEVIZNI KURS FLEKSIBILNI DEVIZNI KURS - ČISTI - RUKOVOĐENI PUZAJUĆI DEVIZNI KURS VIŠESTRUKI DEVIZNI KURS RAVNOTEŽNI DEVIZNI KURS REALNI DEVIZNI KURS + Stimuliše izvoz i zaštitu domaće robe + Valutni kurs nema ni inflatorno ni deflatoro dejstvo + Izjednačava domaće cene i kupovnu moć + Stabilnost + Sve ekonomske kategorije drži na realnom nivou + Priznaje činjenicu da je u uslovima inflacije teško održati fiksni kurs - Nerealnost - Negativno utiče na inflaciju, otežava dugoročno upravljanje kalkulacijama u spoljnoj trgovini - U uslovima inflacije vodi deficitu pl. bilansa, gubitku dev. rezervi, rigoroznoj kontroli uvoznih tokova…. Tabela br. 2. Vrste deviznih kurseva Vrste deviznih kurseva su: Fiksni devizni kursevi – su kursevi koje administra vno određuje država. Mogu bi vezani za valutu neke zemlje ili za ponderisanu korpu valuta ili za specijalna prava vučenja (odnosno, utvrđeni paritet domaće valute u odnosu na drugu valutu). + Glavna pozi vna osobina fiksnog deviznog kursa je njegova stabilnost, a me i pozi van u caj na stabilnost i nisko kretanje cena (pa se uzima kao an inflaciono sidro). Pri tome, on se odražava na emisionoj poli ci, kamatnoj stopi i na vezi novca i cena (a monetarnim vlas ma je želja da i novac i cene budu stabilne). Ostale pozi vne osobine su: Pruža stabilniju osnovu kod izrade spoljnotrgovinskih i kalkulacija pri uvozu i izvozu, posebno kod zaključenja dugoročnih aranžmana sa stranim partnerima; Više š nacionalnu privredu od kratkoročnih, s hijskih i špekula vnih poremećaja i radnji na svetskom tržištu; Mnogo više stabilizuje cene u zemlji od fleksibilnog kursa. 220 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à - Glavna mana fiksnog deviznog kursa je nerealnost. Ukoliko kurs miruje, a cene u zemlji rastu, dolazi do smanjenja izvoza, povećanja uvoza i ogromnog deficita tekućeg bilansa i najčešće je nerealan. Ostali nedostaci su: Povećava deficit platnog bilansa, jer je nacionalna valuta najčešće precenjena; Celokupnu nacionalnu ekonomiju podređuje potrebi održavanja stabilnog deviznog kursa; Nacionalnu privredu udaljava, ili je teže povezuje sa svetskom privredom; Najčešće je nerealan pa su neophodne dodatne mere za usklađivanje nivoa cena u zemlji sa cenama stranih partnera; Potrebno je drža veće devizne rezerve u odnosu na fleksibilni kurs; Najčešće je domaća valuta precenjena, pa je prisutna mogućnost devalvacije, odnosno, značajnije promene deviznog kursa preko noći, čime se po ru mnoge pozi vne strane fiksnog kursa; U slučaju devalvacije u većem procentu iznenadno reme poslovanje, kalkulacije i bilanse cele privrede zbog ogromnih i iznenadnih kursnih raz...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online