US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Boks 192 budunost emu teko je pekulisati o evoluciji

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: tkročni dug otplaćuje iz tekućeg dohotka ili iz novog duga, ili iz primarne emisije i/ili bankarskih kredita.200 Inostrana finansijska sredstva – mogu se koris kada je deficit posledica invescija i za finansiranje ovih inves cija. Nega vne posledice spoljnih zajmova mogu bi : (1) da za da nivo proizvodnje može da izazove inflaciju tražnje, a posledice su rast potrošnje, rast opšteg nivoa cena i pasivan trgovinski bilans. (2) neprodukvno korišćenje sredstava zajma, što može izazva deflacione efekte i problem otplate kredita. Kredi monetarnih ins tucija, naročito centralne banke, trebalo bi da se primene kao krajnje rešenje, s obzirom na to da nose potencijalni rizik dodatne monetarne ekspanzije. Kredi ma domaćih finansijskih ins tucija, čija sredstva vode poreklo iz štednje kreirane na osnovu postojećeg dohotka, može se finansira javni dug. Takvi zajmovi znače preraspodelu novčane mase i prebacivanje novca u javni sektor, bez stvaranja dodatne novčane mase. Inflatorni efekat se me izbegava. Među m, složen sistem finansijskih tokova teži da zamagli jasno razlikovanje između finansiranja državanog budžeta na osnovu sredstava štednje (akumulacije) i finansiranja na bazi kreiranja novca od strane centralne banke. Možemo zaključi da je pomoću javnog duga moguće u ca na dinamiku novčane mase, a preko nje na nivo tražnje, ponude, cena, itd. Država u če na novčanu masu putem prodaje, odnosno, kupovine, svojih har ja od vrednos i kroz operacije na otvorenom tržištu, a potom i na ostale relevantne parametre. Ponavljamo, u periodima kada država emituje svoje obveznice određenog javnog zajma, onda ona, kao pro vnaknadu, dobija novac od upisnika. 201 Trebalo bi ima u vidu da je odlučivanje u pogledu izvora finansiranja deficita limi rano i detarminisano nivoom razvijenos zemlje i finansijskog tržišta. 200 Opširnije o deficitnom finansiranju pogleda u sledećem izvoru: Ris ć, Ž., Komazec, S., Deficitno finansiranje, ABC Glas, Beograd, 1993., str. 193 201 Opširnije o u caju javnog duga na dinamiku novčane mase pogleda u sledećem izvor: Perić, A., Finansijska teorija i poli ka, Savremena administracija, Beograd, 1987., str. 513 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 187 BOKS 18.2. – RUSIJA PRIBEGLA INFLACIONOM POREZU Moskva – Nova ruska komunistički orijentisana vlada danas je nagovestila da planira da podmiri svoje stare dugove i pomogne starim prijateljima štampanjem svežih rubalja, što je odluka koja je izazvala brzu i snažnu reakciju starih kapitalističkih saveznika predsednika Borisa Jeljcina. Zamenik predsednika centralne banke danas je izjavio da ta banka namerava da pomogne mnogim finansijskim isntitucijama u zemlji koje su pred bankrotstvom tako što će otkupiti njihove porfolije državnih obveznica i drugih državnih papira, vredne više milijardi rubalja. Kada je prošlog meseca izbila fisklana kriza, Vlada je privremeno zamrzla hartije od vrednosti u iznosu od 40 milijardi dolara, pošto joj je nedostajao novac da isplati investitore koji su ih imali u posedu. Kada ga je servis vesti Rojetarsa upitao kako će skoro banrkotirana vlada pronaći novac kojim će isplatiti banke, zamenik Andrej Kozlov je odgovorio: “Emisijama, naravno, emisijama,.”. “Emisije” su efuemizam za štampanje novca. Nekoliko sati kasnije u Vašingtonu, zamenik ministra finansija Lorens H.Samers rekao je potkomitetu Trezora da je Rusija na putu da povrati četvrocifrene stope inflacije koje su izbezumljivale potrošače, a vladu g.Jeljcina skoro skinule sa vlasti 1993. godine. Novi lideri Rusije ne mogu opozvati “osnovne ekonomske zakone”, rekao je on. Izvor: Vajns, M., Novi lideri Rusije planiraju da isplate dugove štampanjem novca, New York Times/18. sept. 1998, pg. A3 202 202 PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE: 1. Kakva je kooridnacija neophodna između monetarne i fiskalne poli ke da bi se ostvarili makroekonomski ciljevi jedne zemlje? 2. Koje instrumente koris monetarna, a koje fiskalna ekonomija u ostvarenju makroekonomskih ciljeva? 3. U čemu se ogleda sinhronizacija monetarne i fiskalne poli ke kod interne i eksterne ekonomije? 4. Kada se koris budžetski deficit kao instrument ekonomske poli ke? 5. Objasnite efekat is skivanja na finansijskom tržištu. 6. Objasnite finansijski mehanizam javnog duga. 202 U sledećem izvoru: Mankiw, G., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 663 188 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 19. MONETARNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE Evropska monetarna unija je rezultat želje razvijenih zemalja zapadne Evrope (pre svega Nemačke i Francuske) da se ostvari prosperitet zemalja evro zone i da se stvori jedinstveno evropsko tržište na kojem će radna snaga, kapital, dobra i usluge moći slobodno da se kreću. Cilj je bio da se iskoriste ekonomije obima i razvije jaka baza potrošača iz koje su moguća dalja širenja na globalna tržišta. S druge strane, domaćinstva bi mogla da ostvare korist...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online