US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Delovanje na agregatnu tranju 1 skalna poli ka pos e

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: zemlji članici monetarne unije. U osnovi centralne banke imaju trostruku organizacionu strukturu: Izvršni nivo odlučuje u ime banke kao kolek vni organ, koga sačinjavaju najmanje tri člana. Izvršni nivo je organizovan u većini centralnih banaka, a kod nekih sličan autoritet je dat guverneru, kome pomažu zamenici odnosno pomoćnici (viceguverneri). Guverner centralne banke je u svim zemljama predsedavajući Izvršnog komiteta, koji formalno donosi većinu odluka. U praksi izvršni komitet predstavlja savetodavno telo guvernera.171 Nivo saveta (borda) označava telo koje se redovno sastaje radi konsultacije sa rukovodstvom banke u cilju donošenja odluka koje nisu vezane za dnevno poslovanje banke. Telo takve vrste, obično ima članove izvan centralne banke. Vlada može ima predstavnike u savetu direktora ili pak učestvova u njegovom radu. Kao opšte pravilo važi da njime rukovodi guverner. 172 Nivo kontrole je uslovljen ulogom saveta direktora u pogledu kontrole rada centralne banke. S toga i nije nužno da se obrazuje posebno kontrolno telo. Ako je formirano, to telo je odgovorno za kontrolu bilansa banke, kao i za kontrolu poštovanja zakona i regula ve od strane centralne banke. 171 U engleskoj terminologiji se za izvršni nivo koriste termini Execuitve Commi ee ili Management Commi ee. 172 U engleskoj terminologiji se za nivo saveta koris termin Board of Directors. 166 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 16.3. STEPEN NEZAVISNOSTI CENTRALNE BANKE Monetarna poli ka je deo ukupne ekonomske poli ke društva, koji podrazumeva logičku povezanost elemenata u jednom složenom sistemu i podrazumeva sledeće aspekte: Stepen samostalnos centralne banke u odnosu na vladu u konkretnoj zemlji. Op malnu koordinaciju između monetarne i fiskalne poli ke. Odnosi između monetarne poli ke i ostalih instrumenata ekonomske poli ke. Za naša dalja razmatranja je bitan stepen samostalnos centralne banke u odnosu na vladu u konkretnoj zemlji. Oblas nezavisnos centralne banke su: Personalna nezavisnost se odnosi na u caj države kod imenovanja i smenjivanja funkcionera. Finansijska nezavisnost je određena pristupom države kredi ma centralne banke. Nezavisnost u vođenju monetarne poli ke sadrži dva elementa: (1) nezavisnost u pogledu određivanja cilja i (2) nezavisnost u pogledu korišćenja instrumenata. Kao osnovi cilj se postavlja stabilnost cena, dok centralna banka ima slobodu da bira instrumente. Argument u prilog nezavisnos centralne banke je u uverenju javnos u sposobnost centralne banke da vodi neinflatornu monetarnu poli ku, odnosno, da ostvari i održi dugoročnu stabilnost cena, uz minimalno smanjivanje obima proizvodnje, tj. zaposlenos u odnosu na ciljne vrednos . To doprinosi većem kredibilitetu montarne poli ke, odnosno, čitavog an inflacionog programa. Polazi se od toga da će nezavisne monetarne vlas uspe da odole svim spoljnim pritsicima za kraktoročnim povćanjem porizvodnje kroz ekspanzivnu monetarnu poli ku. Ako je formulisanje monetarne poli ke u rukama profesionalaca koji nisu stranački orijen sani, onda će takvo vođstvo (bord) centralne banke ima dovoljno dug vremenski period posmatranja. Centralna banka čiji je pogled u budućnost dovoljno dug neće se upušta u vođenje kratkoročne inflatorne pol ke, jer me reskira da izazove trajnije povećanje stope inflacije i pogoršavanje kratkoročnog trade-off-a između proizvodnje i inflacije. Takvo ponašanje dovelo bi do gubitka njene reputacije, odnosno, do gubitka poverenja ekonomskih subjekata u njenu monetarnu poli ku. Dakle, nezavisna centralna banka povećava poverenje javnos u proklamovanu neinflatornu monetarnu pol ku, dovodeći do snižavanja inflatornih očekivanja ekonomskih sujbekata i, u krajnjoj konsekvenci, do niže stope inflacije.173 Dva ekstremna odnosa između centralne banke i vlade u kreiranju i vođenju monetarne poli ke su: (1) da je centralna banka potpuno potčinjena izvršnoj državnoj vlas ili (2) da centralna banka uživa apsolutnu nezavisnost (najbliže se približila ovom modelu nemačka Bundesbanka). U praksi u najvećem broju razvijenih zemalja tržišne privrede, centralne banke zauzimaju središnju poziciju između dva navedena ekstrema. 173 Opširnije o diksusijama vezanim za nezavisnost centralne banke pogleda sledeće izvore: William, N., The Poli cal Business Cycle, Review of Economic Studies, April 1975, pg. 169-190 i Backus, D., Driffill, J., Infla on and Reputa on, American Economic Review, June 1985, pg. 530-538 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 167 Poenta ove diskusije jeste u dilemi da li u praksi zaista postoji stvarna autonomija centralne banke u pogledu regulisanja monetarnih (odnosno, finansijskih) varijabli, a ne u zakonskom statusu centralne banke. Takođe, dve osnovne obaveze centralne banke, koje se ogledaju u zaš vrednos nacionalne valute i brige za ostvarenje krajnjih ciljeva ekonomske poli ke, mogu se naći u međusobnom sukobu. Da bi se pronašao najbolji put za pomirenje monetarne autonomije centralne banke i opšte odgovornos vlade za t...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online