US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Direktan rezultat ekspanzije je razvoj privatnih

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: je bio: da pripremi osnove za jedinstven evropski novac, da jača saradnju među nacionalnim centralnim bankama, da radi na jačanju monetarnih politika u cilju obezbeđenja stabilnosti cena, da prati funkcionisanje Evropskog monetarnog sistema, da radi na obezbeđenju konsultacija o svim relevantnim pitanjima za centralne banke i obezbeđenju stabilnosti finansijskih tržišta, da preuzme ovlašćenja Evropskog fonda za monetarnu saradnju, da olakša upotrebu ekija i da nadgleda njegov ravzoj. Ovim institutom upravljao je Savet guvernera centralnih banaka zemalja članica. Izvor: Kovačević, R., Međunarodne finansijske institucije, IEN, Beograd, 1999.209 Uoči uvođenja treće faze projekta, centralne banke svih zemalja članica evro zone neopozivo su fiksirale devizne kurseve prema evru na dan 1.januar 1999. godine, što je prikazano slikom br. 13. 210 210 U sledećem izvoru: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., cit.delo, str. 395 196 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Valuta Međunarodna oznaka valute210 Odnos valute prema evru Austrijski šiling Belgijski franak Holandski gulden Finska marka Francuski franak Nemačka marka Irska funta Italijanska lira Luksemburški franak Portugalski eskudos Španska pezeta ATS BEF NLG FIM FRF DEM IEP ITL LUF PTE ESP 13,7603 40,3399 2,20371 5,94573 6,55957 1,95583 0,787564 1936,27 40,3399 200,482 166,386 Slika br. 13. Odnos nacionalnih valuta zemlja članica EMU prema EVRU 211 Treća faza ak viranja projekta Evorpske monetarne unije (EMU) počinje u januaru 1999. godine. Odluka o lis zemalja koje su se kvalifikovale (na osnovu ispunjenja konvergencionih kriterijuma) za ulazak u monetarnu uniju doneta maja 1998. godine (14 zemalja ispunilo uslove od kojih 3 zemlje nisu htele da uđu). U momentu formiranja EMU u njen sastav je ušlo 11 zemalja: Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Irska, Austrija, Španija, Portugalija i Finska. Stopa inflacije Kamatna stopa max 1,5% iznad stope inflacije u tri zemlje članice EU sa najboljim inflacionim performansama dugoročna nominalna kamatna stopa na državne obveznice može da iznosi max 2% iznad proseka tri zemlje EU koje imaju najniže stope inflacije Devizni kurs uslov da nacionalna valuta u poslednje dve godine nije devalvirala (tj. da nije promenila centralni kurs) i da je zemlja bila u sastavu ERB Fiskalni deficit godišnji budžetski deficit ne sme biti veći od 3% BDP; ukupan javni dug ne sme biti veći od 60% BDP. Tolerancija predviđeno je izuzetno da zemlja EU koja ne ispunjava jedan ili čak dva gornja kriterijuma može da bude primljena u evropsku monetarnu uniju, ukoliko se oceni da je ta zemlja postigla visok napredak u pogledu svih izloženih performansi. Slika br. 14. Kriterijumi konvergencije za ulazak u Evropsku monetarnu uniju 211 Međunarodni standard za oznaku valute je trocifrena slovna oznaka, kod koje dva prva slova označavaju zemlju, a treće slovo valutu. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 197 Potom su kons tuisani ESCB (European System of Central Banks) i ECB (European Central Bank) sa sedištem u Frankfurtu, umesto EMI. Najviši organ upravljanja ESCB je upravni savet koga čine članovi izvršnog odbora ECB i za sada 11 guvernera nacionalnih centralnih banaka. Pri tome, u radu sednica upravnog saveta može ak vno da učestvuju predstavnik Komisije EU (vlade EU) i predsednik ECOFIN (saveta ministara ekonomije i finansija EU), ali bez prava glasa. Odluke o monetarnoj poli ci donose se većinom glasova, a u slučaju nerešenog ishoda, glas predsednika je odlučujući. Svi članovi upravnog saveta obavezni su da zastupaju interese EU kao celine i posebno stabilnost nivoa cena kao generalni cilj monetarne poli ke. Zadaci izvršnog odbora ECB sastoje se u opera vnom sprovođenju monetarne polike na osnovu odluka i smernica done h od strane upravnog saveta. Izvršni odbor ECB je malo ali veoma stručno telo koje se sastoji od predsednika, potpredsednika i če ri člana biranih iz redova istaknu h centralnih i poslovnih banaka.212 Treća ins tucija je Generalni savet u kojem učestvuju guverneri centralni banaka svih zemalja EU, bez obzira da li su te zemlje ušle u monetarnu uniju, kao i predsednik i potpredsednik ECB. Zadatak generalnog saveta je obavljanje funkcija koje je ranije imao EMI. Posebno generalni savet ima zadatak da vrši monitoring procesa konvergencije zemalja članica koje ne učestvuju u monetarnoj uniji u cilju pripremanja ovih zemalja da se kasnije priključe. Generalni savet će postoja samo toliko dugo dok još bude zemalja članica EU koje nisu pristupile evro zoni. I na kraju, a u ak vnos ma treće faze ak viranja EMU, treba spomenu da je evro, kao jedinstvena valuta evro zone počeo da se koris 1999. godine u bezgotovinskom platnom prometu, dok su se gotovinska plaćanja putem papirnog i kovanog novca u zemljama evro zone i dalje obavljala u nacionalnom novcu h zemalja u roku od tri godine od uvođenja evra, dakle od početka 1999. do kraja 2001. Broj zemalja Evropske unije koji koris evro je 16 zemalja, a očekuje se da će ga koris u budućnos 50-60 zemalja ka...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online