US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Dugorone pozajmice drugim alijacijama 14 naplata

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: vina (paralelni poslovi) i protivvrednosna (offset) razmena; Povratna kupovina (buy back) Lizing Poslovi dorade, obrade i prerade DUGOROČNA PROIZVODNA KOOPERACIJA I POSLOVNOTEHNIČKA SARADNJA Franšizing Reeksportni poslovi: Uvoz robe radi ponovnog izvoza u nepromenjenom ili bitno nepromenjenom stanju; Kupovina robe u inostranstvu, uvoz te robe i paralelni izvoz iste količine i vrste domaće robe u različito vreme; Kupovina robe u inostranstvu, njen privremeni uvoz radi prerade, dorade ili obrade i izvoz takve robe tzv. poslovi reeksportne dorade; Kupovina robe i neposredna prodaja iste robe u inostranstvu. Tranzitni poslovi: direktni, lomljeni. Dugoročna proizvodna kooperacija i poslovnotehnička saradnja: Dugoročna proizvodna specijalizacija Dugoročna proizvodna kooperacija Poslovno-tehnička saradnja (Strateške alijanse) Montažna proizvodnja Koncesije BOT sistem Time sharing Sajamski kompenzacioni aranžmani Malogranični i susedni prekomorski promet Klirinški aranžmani Slika br. 22. Oblici izvoza i uvoza robe 3.2.1. REDOVAN IZVOZ I UVOZ Redovan (slobodan) izvoz i uvoz kao druga faza razvoja međunarodne razmene, je nastao neposredno posle faze trampe, a istovremeno sa pronalaskom novca kao svetskog merila vrednos i sredstva razmene. Pri tome, izvoz i uvoz su međusobno odvojeni personalno, regionalno i vremenski. To znači da kupac kupuje slobodno tamo gde može najje inije da kupi, a prodaje tamo gde može najpovoljnije da proda. S obzirom na to D ò®þÄ® Ý®Ýã à 267 da se plaćanje, obično vrši u konver bilnim devizama, redovan izvoz i uvoz daju najviše mogućnos izbora kupcima i prodavcima. Inače redovan izvoz i uvoz se obavljaju na principima slobodne trgovine sa minimalnim involviranjem države u spoljnotrgovinsku poli ku. U praksi se mogućnos i uslovi uvoza i izvoza razlikuju po pojedinim zemljama i zavise od zakonski regulisanog režima uvoza: Slobodan režim uvoza ili uvoz bez ograničenja. Kon gentni režim uvoza, zasniva se na količinskim orgaraničenjima ili kvotama uvoza za određene kategorije proizvoda. Nakon ispunjavanja propisane kvote uvoz konkretne robe nije moguć. Režim zabrane uvoza, primenjuje se u izuzetenim situacijama sa obraloženjem zaš te strateških važnih subjekata u zemlji (npr. zaš ta domaćih rafinerija zabranom uvoza sirove na e). BOKS 2.4.2. - EKONOMSKI EFEKTI KVOTA SAD-A NA UVOZ ŠEĆERA SAD su ograničile uvoz šećera u SAD na kvotu od 1,4 miliona tona godišnje. Kvota je više nego udvostručila cenu šećera za potrošače u SAD-a i dovela je do gubitka potrošačevog viška od približno 2,5 miljarde dolara godišnje, od čega je 1,8 miljardi dolara otpada na proizvođače šećera u SAD u obliku proizvođačevog viška, 0,4 milijardi dolara inostranim izvoznicima šećera u SAD-u u vidu cene koju dobijaju, dok 0,3 miljarde dolara predstavlja gubitak blagostanja usled distorzija u proizvodnji i potrošnji u SAD-a zbog uvođenja kvote. Prema tome, neto gubitak za SAD usled uvođenja kvote za šećer je približno 0,7 miljardi dolara (2,5 milijarde gubitka potrošačevog viška minus dobitak na proizvođačevom višku od 1,8 miljardi dolara). Deleći ukupan gubitak potrošačevog viška od 2,5 milijardi sa blizu 300 miliona ljudi koji žive u SAD-u dobijamo da je prosečan Amerikanac trošio oko 8,83 dolara više na šećer nego što je to činio u odsustvu kvote. Većina amerikanaca, naravno, ne zna ništa o kvoti i ne bi o njoj mnogo brinula pošto ona povećava njihove izdatke za šećer za svega nekoliko dolara godišnje, ali za samo nekoliko hiljada velikih proizvođača šećera u SAD-u kvota na uvoz šećera je povećala njihove prosečne profite za približno 1 do 2 miliona dolara godišnje (nije ni čudo da su zastupnici interesa američkih proizvođača šećera tako neumorno lobirali kod federalne vlade da zadrži kvotu!). Pošto bi otklanjanje uvoznih kvota za šećer vodilo gubitku zaposlenja od 25% (oko 9.700 radnih mesta u industriji šećera SAD), to znači da svako sačuvano radno mesto u industriji šećera košta SAD oko 258.000 dolara (gubitak potrošačevog viška od 2,5 miljarde dolara usled uvozne kvote SAD podeljeno sa 9.700 sačuvanih radnih mesta). Izvor: USITC, The Economic Effect of Significatn U.S.Import Restraints, Washington, D.C.: June 2004, pg.XVIII-XX,11-22278 278 278 U sledećem izvoru: Salvatore, D., cit. delo, str. 302 268 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Narednom tabelom br. 7 su prikazani vodeći izvoznici i uvoznici u svetskoj robnoj trgovini. Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Izvoznici Nemačka SAD Kina Japan Francuska Holandija Velika Britanija Italija Kanada Belgija Republika Koreja Hong Kong, Kina Domaći izvoz Reeksport Ruska Federacija Singapur Domaći izvoz Reeksport Meksiko Tajpej, Kina Saudijska Arabija Španija Malezija Švajcarska Svet – ukupno Rang Uvoznici Vrednost u mlrd. USD Udeo u uk.svetskom izvozu u % Prosečna godišnja stopa rasta 1112,0 1038,3 968,9 649,9 490,4 462,4 44...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online