US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Eskontna poli ka obuhvata itav niz ak vnos operisanje

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ne transakcije. Grafikon br. 1. Ekspanzivna monetarna poli ka MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 135 Ekspanzivna monetarna poli ka preko rasta inves cija višestruko povećava društveni proizvod (ΔY), a preko rasta društvenog proizvoda i rast dodatne štednje (ΔS) preko porasta zaposlenos . Polazi se i od pretpostavke da je povećana ponuda novca (ΔM) praćena snižavanjem kamatne stope. Prema kejnzijanskoj teoriji, poli ka je inog novca (niske kamate) dovodi do porasta tražnje kredita, zbog porasta efikasnos kapitala, uz porast inves cija. Porast inves cija sa I na visinu I1, uz postojeću liniju štednje S, dovešće do mul plikovanog rasta nacionalnog dohotka, sa Y0 na Y1 uz prelaz ravnotežne tačke sa R0 na R1 (koja bi, po mogućnos trebalo da se nađe na liniji pune zaposlenos ). Usled dejstva ekspanzije novca i kredita došlo je do mul plikovanog porasta nacionalnog dohotka u odnosu prema inicijalnom rastu inves cija nastalom kreditnom politkom (ΔI<ΔY). Na makroplanu, povezivanjem monetarne poli ke sa analizom nacionalnog dothotka, dolazi se do sledećih opš h stavova: Ekspanzivna monetarna poli ka može značajno da doprinese uklanjanju već nastale ili sprečavanju redovnog kumula vnog procesa recesije i nezaposlenos . Ekspanzivna monetarna poli ka, primarne efekte daje u internoj ekonomiji, pre svega u nedovoljno razvijenoj privredi, dok u razvijenim zemljama slobodnim kretanjem novca i kapitala (zbog razlike u kaman m stopama i reagovanju novca i kapitala na te razlike) primane i osnovne efekte davaće u eksternoj ekonomiji (platni bilans), a manje u internoj ekonomiji. Ekspanzivna poli ka danas se sprovodi snižavanjem kamatne stope, ali i mnogo senzibilnijim i elas čnim instrumen ma iz kojih se bira upravo onaj koji će monetarno privrednoj situaciji određene ekonomije da da op malne rezultate. Povećanje količine novca u uslovima stabilnih cena može da se koris kao metod s mulacije porasta proizvodnje i zaposlenos . Ekspanzivna monetarna poli ka se može prikaza i modelima: IS-LM, koji pokazuje ravnotežu i odnose monetarnog i realnog sektora, pri datoj kama i visini društvenog proizvoda. 152 AD – AS, koji pokazuje stanje ekonomije u kojoj je uz da nivo cena i proizvodnje agregatna tražnja jednaka agregatnoj ponudi. 153 152 ISLM analiza je složeniji model za utvrđivanje društvenog bruto proizvoda. Pored mnogih svojih draži ova analiza pokazuje: interakcije između monetarne i fiskalne poli ke; šta određuje relatvine efekte mul plikatora svake od ove dve poli ke, pruža delimičnu integraciju klasičnog i kejnzijanskog sistema u jedan konceptualni okvir i ukazuje na neke fundamentalne karakteris ke po kojima se razlikuju klasična gledišta od kejnzijanskih. Glavna prednost ISLM analize jeste što ona prikazuje ponašanje tržišta novca i tržišta proizvoda na jednom dijagramu. Važan mehanizam je to što kamatna stopa u če na bruto društveni proizvod (kroz inves cije) i trpi u caj bruto društvenog proizvoda (kroz tražnju za novcem). U ISLM modelu u caj fiskalne poli ke na bruto društveni proizvod ublažen je rastom kamatnih stopa koje is skuju privatne inves cije. Monetarna poli ka podiže bruto društveni proizvod sniženjem kamatnih stopa i pods canjem inves cija. Fiskalna poli ka povećava bruto drutšveni proizvod povećanjem brzine postojeće novčane mase. 153 Model agregatne tražnje i agregatne ponude je model na osnovu koga većina ekonomista objašnjava kraktoročne fluktuacije ekonomskih ak vnos oko njenog dugoročnog trenda. Pomeranja agregatne tražnje se dešavaju usled: potrošnje, inves cija, državnih izdataka i neto izvoza. Pomeranja agregatne ponude se dešavaju usled: radne snage, kapitala, prirodnih resursa i tehnološkog znanja. 136 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Povećanje ponude novca sa LM na LM1 praćeno je snižavanjem kamatne stope sa i1 na i2, a to dovodi do porasta društvenog proizvoda (proizvodnje) sa OY1 na OY2. To će, istovremeno, doves do povećanja cena sa p1 na p2. Postavlja se osnovno pitanja: da li će se ekspanzija novca odrazi pre svega na cene, a ne i na proizvodnju, generišući inflaciju, ili će se delom odrazi na rast cena. Osnovni problem je kako iskoris pozi vne efekte na potrošnju a neutralisa i spreči efekte na rast cena. Ekspanzivna monetarna polika koja prikazuje pomeranje linije LM0 na LM1 dovodi do porasta novčane tražnje sa AD0 na AD1. Nastaje porast proizvodnje ili društvenog proizvoda sa Y0 na Y1, ali i rast cena. To je pod pretpostavkom da je proizvodnja visoko elas čna na monetarni doping (dodatnu emisiju novca i kredita) što kratak rok. Kejnzijanska ekonomija pri tome polazi od stava da porast ponude novca povećava proizvodnju sve do nivoa pune zaposlenos , posle čega dodatna emisija pokreće cene (inflacija). Nasuprot tome, monetaris polaze od stava da rast ponude novca dovodi do porasta cena bez oživljavanja proizvodnje, posebno na dugi rok. Na kratak rok porast ponude noca dovodi i do rasta cena i do porasta proizvodnje. Is na, zbog delovanja novčane iluzije, moguća je pojava izvesnog vremenskog kašnjenja između rasta ponude Grafikon br. 2. Ek...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online