US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Finansijski posrednici mobiliu slobodna novana

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: na brzinu novčanog op caja. Ukoliko dođe do skraćivanja intervala isplate dohotka i drugih zahvata iz dohotka, onda će doći do pozi vnog delovanja. I obrnuto. Veća ili manja stabilnost privrede, odnosno, viša ili niža stopa inflacije. Iskustvo govori da veća inflaciona nestabilnost privrede vodi bržem trošenju dohotka, 37 38 28 Prak čno pitanje determinisanja potrebne količine novca se svodi na pitanje šta determiniše tražnju novca pri određenom nivou transakcija ili društvenog proizvoda, odnosno, šta određuje da li će jedna novčana jedinica opsluži manji ili veći iznos transakcija (nacionalnog dohotka). Cit. definicija iz sledećeg izvora: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 100 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à odnosno, oslobađanja novca, i u skladu s m, bržem op caju novca. Takođe, brzina neuravnoteženog novca u op caju se približava maksimalnoj brzini. I na kraju, trebalo bi ima u vidu da je brzina neuravnoteženog novca u op caju veća od brzine potrebne količine novca u op caju, što rezul ra povećanjem ove kategorije novca i brzine op caja ukupne novčane mase. PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE 1. Šta je novčana masa? 2. Koje su koncepcije brzine novca u op caju? 3. Šta su parcijalne brzine novca u op caju? 4. Koji faktori u ču na brzinu novca u op caju? 5. Izračunajte brzinu novca u op caju ukoliko je obim novčanih transakcija 100 miliona dinara, a potrebna količina novca u op caju 20miliona dinara. 6. Izračunajte potrebnu količinu novca u op caju ako je obim novčanih transakcija 200 miliona dinara, a brzina novca u op caju 10. 7. Izračunajte potrebnu količinu novca u op caju ako je nacionalni dohodak 100 milijardi evra, a potrebna količina novca u op caju 25 milijardi evra. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 29 4. PRIMARNI NOVAC Primarni novac odražava ponašanje centralne banke (novac kreiran od strane centralne banke) i oblik je “krajnjeg” defini vnog novca. Ekonomis su izgradili teoriju formiranja i regulisanja količine novca u op caju, na jednostavnim bilansnim iden čnos ma, zahvaljujući: stabilnos koeficijenata likvidnih rezervi banaka u odnosu na njihove ukupne depozite (iskustveno posmatrano, empirijski dokumentovano) i činjenici da monetarna baza predstavlja pasivu centralne banke. U skladu s m, bilans centralne banke omogućava da se primarni novac izrazi po metodi “upotrebe” monetarne baze, i po metodi “kreiranja” ili “iskaz po tokovima kreiranja” monetarne baze, banke. KADA PROČITATE OVAJ DEO TREBALO BI DA: Odgovorite na pitanje šta je primarni novac. Navedete koje su komponente primarnog novca. Znate na kojim pravilima su ekonomis izgradili teoriju formiranja i regulisanja količine novca u op caju. Odgovorite na pitanje koji su kanali emisije primarnog novca. Znate karakteris ke svakog kanala emisije primarnog novca. 30 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 4.1. DEFINICIJSKO POJMOVNO ODREĐIVANJE PRIMARNOG NOVCA Količina novca u op caju, kao što smo videli iz prethodnih izlaganja, razvija se iz procesa razmene, koji karakteriše međusobno delovanje različi h tržišta finansijskih instrumenata.39 Relevantne grupe subjekata za pomenu proces razmene su: nebankarski privredni subjek , banke, centralna banka (odnosno monetarne vlas ). Proces iniciraju nebankarski privredni subjek , koji svoja finansijska potraživanja (ak vu) isporučuju bankama, drže novac, raspoređuju novac na gotovinu i sredstva na tekućim (transakcionim) i netransakcionim računima kod finansijskih ins tucija. Pošto je banka primila finansijska potraživanja po uslovima koji joj odgovaraju, vrši plasman sredstava (svoje pasive) u oblike ak ve, koji donose odgovarajuće (prihvatljive) prinose, i rezerve sredstava likvidnos . Na kraju, centralna banka definiše uslove po kojima nudi (prodaje) sopstvena sredstva, limi ra uslove po kojima banke prikupljaju finansijska potraživanja svojih klijenata (pasiva) i propisuje mogući por olio prihvatljivih oblika finansijske ak ve koji banke mogu da drže. Navedeni postupci i međusobne interakcije su pod u cajem različi h tržišnih faktora i zajednički determinišu količinu novca u op caju, visinu bankarskih kredita u korišćenju i visinu kamatnih stopa. Matema čki količina novca u op caju (M), kao rezultat procesa međusobnog delovanja različi h finansijskih tržišta (odnosno ponašanja nebankarskih privrednih subjekata, banaka i centralne banke), može se predstavi na sledeći način: M = m∗B gde je: m – monetarni mul plikator - povezuje monetarnu bazu sa količinom novca i pretežno odražava ponašanje nebankarskih ekonomskih subjekata i banaka, B – monetarna baza ili monetarni novac ili primarni novac - odražava ponašanje centralne banke. 40 Koncept primarnog novca je važan faktor svake analize usmerene na determinante količine novca u op caju jedne privrede u kojoj funkcioniše višebankarski sistem (banke i druge finansijske ins tucije – finansijski posrednici), sa centralnom bankom k...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online