US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Fleksibilni devizni kursevi mogu bi is eksibilni

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: transfer novčanih sredstava koji olakšavaju cirkulaciju novca između različi h stejkholdera evro zone. Da bi platni sistem na zadovoljavajući način obavljao svoju ulogu, potrebno je da se novčana sredstva što kraće zadržavaju u kanalima platnog prometa. Pored toga, sistem treba da bude pouzdan, što prventstvno znači bezbedno izvršavanje transakcija i postojanje kon nuiteta raspoloživos prema korisnicima. Izvršavanje transakcija po ekonomski prihvatljivim cenama je takođe značajna karakteris ka koja doprinosi kvalitetu platnog sistema. S obzirom na to da platni sistem u če na brzinu ekonomskih tokova, troškove i likvidnost učesnika, kao i da reprezentuje kanal za transmisiju mera monetarne poli ke, ECB je ovlašćena da uređuje, kontroliše i unapređuje funkcionisanje platnog prometa u evro zoni. 204 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à ECB se opredelila da koris SWIFT mrežu (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunica on) za obavljanje platnog prometa u okviru i van okvira evro zone. Trenutno, ECB i Evropska komisija vrše jak pri sak na evropsku bankarsku industriju da uvedu nove platne šeme za elektronske kreditne transfere i direktna zaduživanja između banaka evrozone (direct debit), kao i jedinstven okvir za debitne i kreditne kar ce - tzv. Single Payment Area i Single Payment Passport. U skladu s m najvažniji projek koji se sprovode i čija se puna implemenetacija očekuje krajem 2010. godine u sistemu plaćanja Evropske unije su: TARGET – Transfer European Automated Real Time Gross Se lement Express Transfer System – veliki elektronski platni sistem u realnom vremenu za interbankarska plaćanja. Obavezno se primenjuje za sve novčane operacije koje obavljaju komercijalne banke EU (elektronski), čime se izjednačavaju uslovi na lokalnim novčanim tržiš ma u okviru EU. SEPA – jedistvenu valutu (evro), zajednički standarde i procedure, efikasnu infrastrukturu, jedinstven set instrumenata plaćanja, sniženi troškovi platnog prometa, jedinstveni pravni okvir, transparentno upravljanje i razvoj novih usluga klijen ma. Novi integrisani platni sistem trebalo bi u potpunos da bude primenjen u čitavoj evro-zoni. Projekat SEPA, najkraće rečeno, predstavlja skup mehanizama, ins tucija i pravila za brzo i nesmetano odvijanje platnog prometa širom evro-zone. SEPA sistem je prvenstveno namenjen plaćanjima u maloprodaji, tzv. mikro i malim plaćanjima, kao i plaćanjima koja vrše srednja i mala preduzeća. Režimom SEPA biće obuhvaćene sve bezgotovinske transakcije do iznosa od 50.000 evra. Uvođenje SEPA sistema plaćanja zahtevaće uklanjanje svih tehničkih, pravnih i trgovinskih barijera između postojećih nacionalnih sistema plaćanja. 19.4. FISKALNA POLITIKA MONETARNE UNIJE Monetarna poli ka EMU je centralizovana, dok fiskalna poli ka u osnovi ostaje decentralizovana na nivou zemalja članica uz određeni stepen koordinacije na nivou EU. Koncept je baziran na sledećem: Za normalno funkcionisanje ekonomske i monetarne unije nije neophodno da se izvrši centralizacija fiskalne poli ke, odnosno, primenom načela supsidijarnos fiskalna poli ka je ostavljena zemljama članicama. U toku funkcionisanja EMU će dolazi do raznih pova šokova, od kojih će neki pogađa celokupan region, dok će drugi bi specifični za pojedni zemlje. U drugom slučaju pogođena zemlja članica neće više bi u stanju da se brani putem korigovanja monetarne i valutne poli ke, jer su ove prenete na centralne ins tucije EMU. Stoga ostaje jedino fiskalna poli ka kojom bi se delovalo na ublažavanje nega vnih škova koji pogađaju samo jednu ili manji broj zemalja EMU. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 205 Pri tome, ak vna fiskalna poli ka na nivou zemalja članica prema koncepciji EMU ni u kom slučaju ne bi smela da ugrozi generalni cilj makroekonosmke poli ke - stabilnost nivoa cena. Isto se pos že na dva načina: Ukidanjem monetarnog finansiranja budžetskih deficita – zemlje članice mogu budžetske deficite da finansiraju isključivo putem emitovanja i plasiranja obveznica h država na tržiš ma kapitala. Organičavanje deficitnog finansiranja zemalja članica. Isto je pos gnuto kvan ta vnim limi ranjem visine godišnjih budžetskih deficita svake zemlje u sastavu EMU (tzv. pakt stabilnos i rasta – obaveze države da ukupne deficite javnog sektora u normalnim vremenima drže ispod 1% svog DBP, odnosno, maksimalno do 3% BDP; u suprotnom plaćanje novčane kazne od strane zemlje učesnice EMU). Na kraju ćemo spomenu zajedničke elemente fiskalne poli ke u EU, s obzirom na to da: (1) su sve zemlje prihva le porez na dodatu vrednost kao osnovni sistem oporezivanja prometa, dok su porezi na plate i porezi na imovinu, kao i takse, zadržani na nacionalnom nivou. (2) su prisutni sukobi i prepirke oko usvajanja budžeta, s obzirom na to da Nemačka uplaćuje 25% budžeta, a koriste ga poljoprivredne i siromašne zemlje. Predlog zemalja koje značajno u...
View Full Document

{[ snackBarMessage ]}

Ask a homework question - tutors are online