US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Fleksibilniji je od reeskontnog kredita jer moe

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: banke, Osetljivost tražnje za dopunska sredstva likvidnos banaka od razlike (marže) između njihovih ak vnih i pasivnih kamatnih stopa, Stepen u kojem su se druge (tržišne) kamatne stope već promenile ili će se promeni u doglednom vremenu, Situacije u pogledu tražnje kredita uopšte i ponude novčanih sredstava uopšte. Policy: Has Monetarism Failed?, Federal Reserve Bank of Ricmond, Economic Review, May/June 1987, pg. 12-13; Wallich, H., Innova ons in Monetary Policy, in: Readings in Money, Na onal Income and Stabiliza on Policy, ed. R.L.Teigen, R.D.Iuwing, 1978, pg.220; Gordon, S, Seiber, D., The Discount Rate: Expericence Under Reserve Targe ng, Federal Reserve Bank of Kansas City, Economic Review, Sptember-October 1982, pg. 3-8 i Thronton, D., The Discount Rate and Market Interest Rates: Theory and Evidence, Federal Reserve Bank of St. Lous, Review, August-September 1986, pg. 5-19 156 U literaturi se dosta pažnje posve lo aspektu efekata „najave promene diskontne stope“. Na primer, ako se povećava diskontna stopa, to se može protumači kao signal da centralna banka menja kurs u svom delovanju i da sledi restrik vniju monetarnu poli ku. Među m, u praksi razvijenih tržišnih privreda to nije tako čest slučaj. Naime, mnogo češće promene diskotne stope nastupaju kao posledica prilagođavanja poli ke centralne banke promenama do kojih je već došlo kod tržišnih kamatnih stopa, s namerom da se diskontna stopa dovede u odgovarajući odnos s kamatnim stopama na novčanom tržištu i za poslovne banke umanji profitabilnost pozajmljivanja sredstava preko kreditnog mehanizma centralne banke. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 147 Na kraju možemo zaključi , da eskontna poli ka mora bi vođena u uskoj koordinaciji sa ostalim segmen ma makroekonomske poli ke, a pre svega instrumen ma tržišta i cena, poli ke dohodaka, fiskalne poli ke, spoljnotrgovinske poli ke, polike deviznih i robnih rezervi, poli ke reeskonta, opšte kamatne poli ke u bankarskom sistemu i dr. Znači, mere se moraju preduzima simultano i uz primenu i uvažavanje pozi vnih i nega vnih efekata ovih mera, ali i njihova uzajamna delovanja, naročito kada se privreda nalazi u dubokoj krizi i visokoj inflaciji. 157 15.3. OPERACIJE NA OTVORENOM TRŽIŠTU Tržište novca je segment finansijskog tržišta, koji predstavlja visokospecijalizovani oblik operacija kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkoročnih har ja od vrednos . Bez tržišta novca, centralna banka ne bi mogla da sprovodi efikasno monetarno-kreditnu poli ku. Najznačajniji deo novčanog tržišta u okviru jedne nacionalne ekonomije predstavlja međunbankarsko tržište žiralnog novca i kratkoročnih har ja od vrednos . Elemen tržišta novca su: Trgovanje novcem i kratkoročnim har jama od vrednos (u širem smislu često uključuje i devizno tržište, odnosno, kupovinu i prodaju deviza). Ins tucije i organizacije koje osiguravaju kraktoročna sredstva (depozite), odnosno, kratkoročne kredite (komercijalne banke, depozitne banke, berze za kratkoročne har je od vrednos , eskontne ili diskontne organizacije, akceptnokreditne ins tucije, i dr.). Glavnu ulogu imaju poslovne banke i centralna banka. Centralna banka određenim instrumen ma monetarno-kreditne poli ke u če na ponudu i tražnju novca i kratkoročnih har ja od vrednos . Instrumen tržišta novca. Najvažniji ciljevi tako definisanog tržišta novca su: Obezbeđenje i održavanje op malne likvidnos monetarnog i kreditnog sistema zemlje. Zadovoljavanje tražnje za novčanim sredstvima aktera tržišta. Ostvarivanje dopunskih prihoda banaka i drugih učesnika na njemu. U skladu s m, možemo konstatova da tržište novca omogućava uspešno regulisanje ponude i tražnje novca i kratkoročnih har ja od vrednos , održavanje op malne likvidnos svih subjekata i banaka, bržu cirkulaciju finansijskih sredstva, ostvarivanje ciljeva monetarne i devizne poli ke, uspešno sprovođenje kreditne poli ke banaka, funkcionisanje javnog duga i poli ke kredi ranja države, odvijanje bez teškoća i zastoja 157 Poslovne banke prilikom formiranja cene kredita kao bazni deo uzimaju eskontnu (diskontnu) stopu centralne banke i dodaju odgovarajuću marginu, kojom pokrivaju troškove koje imaju i zaračunavaju svoj profit po konkretnom kreditnom aranžmanu. 148 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à privredne ak vnos , samim m ostvarivanje op malne stope privrednog rasta i stabilnos ponude, odnosno, cena. Trebalo bi ima u vidu da je novčano tržište izloženo velikim oscilacijama. S toga, se mogu javi i nega vne (nelikvidnost, restrikcija, kontrakcija, nestabilnost, napetost, blokade, sl.) i pozi vne (op malna likvidnost, ekspanzija, stabilnost, elas čnost, smirenost, dr.) pojave. Nivo razvijenos novčanog tržišta determinisan je nivoom privredne razvijenos i strukture finansijksog sistema. Na njemu se obavljaju: Transakcije dnevnih višaka likvidnih sredstava koje poslovne banke nude drugim pos...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online