US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Funkcionalni pristup analizi promene novane mase se

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: osno, ne postoje funkcionalni odnosi koji povezuju uzročne veze. Metod zasnovan na računima novčanih tokova jeste osnova za postavljanje analize bilansa monetarnih ins tucija u okviru računa novčanih tokova. Ovi računi predstavljaju oblik društvenih računa koji obuhvataju sve transakcije privrednih subjekata u zemlji. Privredni subjek su grupisani u određeni broj sektora, za koje je formiran bilans stanja (izvora i upotrebe) finansijskih sredstava. Transakcije u računima novčanih tokova se klasifikuju po dva osnovna kriterijuma: po ins tucionalnim sektorima i po vrstama transakcija. Istovremeno obezbeđuju i mikroaspekt (posmatrano pojedinačno po sektorima) i makroaspekt (posmatrajući sve sektore kao celinu). U skladu s m, računi novčanih tokova sadrže mikro i makro iden čnos . Za ovu analizu su značajne če ri vrste transakcija: (1) transakcije između monetarnih ins tucija (posebno one koje se odnose na kreiranje i povlačenje novca); (2) transakcije između monetarnih ins tucija i ostalih finansijskih ins tucija, koje obuhvataju šire tokove finansiranja; (3) transakcije između monetarnih ins tucija i nefinansijskih privrednih subjekata (koje se odnose na u caj monetarnih tokova na realna kretanja, i u caj nefinansijskih privrednih subjekata na monetarne tokove); (4) transakcije (finansijske i nefinansijske) između domaćih i inostranih privrednih subjekata. 50 Ova metoda omogućava šire povezivanje tokova kreiranja i povlačenja novca sa transakcijama pojedinih sektora, u odnosu na analizu zasnovanu na bilansu monetarnih ins tucija. S obzirom na to da uzima u obzir neto-iznose finansijskih transakcija u određenom vremenskom periodu, ona zahteva pribavljanje dodatnih informacija da bi se doneli odgovarajući zaključci. Naša zemlja se opredelila za korišćenje ove metode analize promene novčane mase. Metod zasnovan na jednačini koja definiše monetarnu mul plikaciju – polazi od odnosa između novčane mase i primarnog novca, za koji je vezan pojam monetarnog mul plikatora i monetarne mul plikacije. Matema čki se monetarni mul plikator ( mt ) može izrazi na sledeći način: mt = 50 46 Mt Bt Nefinansijske transakcije koje ulaze u račun novčanih tokova se mogu klasifikova u sledeće grupe: (1) kupovina i prodaja robe i usluga, (2) raspodela i preraspodela dohotka, (3), potrošnja i (4) invescije. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à gde je M t - novčana masa na kraju perioda t, a Bt - iznos primarnog novca krajem perioda t. Znači, monetarni mul plikator pokazuje ukupni efekat kreiranja i povlačenja primarnog novca od strane centralne banke na promenu obima novčane mase. U osnovi različi h ekonomskih teorija monetarnog mul plikatora, uvek se mogu uoči tri osnovna elementa: novčana masa, primarni novac i monetarni mul plikator. Među m, razlikuju se definicije ovih elemenata: Novčana masa ima različitu obuhvatnost – od najuže definicije (gotov novac + depozi ), do najšire definicije (gotov novac + depozi + svi ostali oročeni depozi kod banaka). Primarni novac nema uvek istu obuhvatnost, odnosno, uslovljen je samom svrhom monetarne analize. Ukoliko se analizom želi obuhva u caj pojedinih tokova kreiranja primarnog novca na promenu količine novca u op caju, onda je uobičajeno da se primarni novac definiše kao iznos plasmana centralne banke domaćim privrednim subjek ma koji se koriguju za neto obaveze (potraživanja) ove banke prema inostranim privrednim subjek ma. Posle drugog svetskog rata, teorija monetarnog mul plikatora je posebno obogaćena pojavom reformulisane kvan ta vne teorije novca. Najveći doprinos razvoju ovog pristupa je pružila Čikaška škola na čelu sa M. Friedmanom. Pristup M. Friedmana i A. Schwartz je baziran na analizi neposrednih determinan promena nominalne količine novca u op caju u SAD-u. Oni su razmatrali tri determinante: (1) primarni novac, koji može bi upotrebljavan kao gotov novac ili kao rezerve banaka kod centralne banke; (2) količina novca, koja predstavlja rela vni iznos rezervi koje poslovne banke žele da drže u odnosu na svoj ukupni depozitni potencijal. Sam iznos rezervi zavisi od veličine obaveznih rezervi poslovnih banaka kod centralne banke i likvidnih rezervi koje poslovne banke drže u obliku rezervnih fondova; (3) odnos između depozita i gotovog novca koji se nalazi u rukama nebankarskih privrednih subjekata. Ovaj odnos zavisi od veličine koris koju donosi posredovanje ova dva oblika novca, od troška njihovog držanja, od dohotka nebankarskih privrednih subjekata (odnosno pojedinaca), i drugih faktora koji u ču na tražnju gotovog novca od strane nebankarskih privrednih subjekata. Koristeći širi aspekt novčane mase Friedman i Schwartz su povezali novčanu masu sa pomenute tri determinante, čime su objasnili da su promene novčane mase rezultat ak vnos i ponašanja tri osnovna sektora nacionalne ekonomije: ak vnos centralne banke, ponašanje poslovnih banaka u pogledu držanja slobodnih rezervi i ponašanje nemonetarnih privrednih subjekata u pogledu držanja gotovog novca. Takođe, su ustanovili visok stepen kore...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online