US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Granica izmeu drava moe bi vodena i kopnena u skladu

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: izvor: Unković, M., cit. delo, str. 179-180 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 255 za neto ak vne izvoznike; s mulisanje devizne štednje, smanjenje stopa carina, poreza, doprinosa i prevoznih tarifa na ino-relacijama za najznačajnije izvoznike, s mulisanje većeg korišćenja kapaciteta, uvođenje s mula vnog nagrađivanja u cilju povećanja proizvodnje za izvoz i sl.). Pomenute mere u ču na povećano ostvarivanje i smanjeno trošenje deviza, čime popravljaju odnos priliva i odliva deviza, i obebzeđuju normalno održavanje likvidnos u plaćanjima sa inostranstvom. Poli ka deviznih rezervi – igra značajnu ulogu u održavanju spoljnotrgovinske likvidnos zemlje, kao i održavanju stabilnos kursa nacionalne valute. Veličina deviznih rezervi je, između ostalog, i pokazatelj finansijske samostalnos i suverenos određene zemlje prema inostranstvu. Ne može se pos ći ni konver bilnost nijedne nacionalne valute, bez određenog iznosa deviznih rezervi, kao trajnije tendencije. Iz tog razloga svaka zemlja nastoji da raspolaže stalnim i tekućim deviznim rezervama i vodi računa da ih održava na odgovarajućem nivou. Smatra se da zalihe deviza koje predstavljaju rezervu treba da budu u određenom odnosu prema obimu uvoza. Sve zemlje se trude, radi sigurnos , da visina stalnih deviznih rezervi može pokri vrednost tromesečnog uvoza, dok iznos tekućih rezervi zavisi od fluktuacije u prilivima i odlivima deviza. U skladu s m, minimalni nivo je nivo stalnih deviznih rezervi, a maksimalni nivo je neoganičen. U stalne devizne rezerve spadaju rezerve zlata i deviza koje su vlasništvo centralne banke određene zemlje, a u tekuće devizne rezerve ulazi sva devizna imovina, uključujući i devize banaka i svih drugih subjekata određene zemlje na računima kod banaka. Visina rezervi zavisi od niza faktora, a naročito od opšte stabilnos privrede, od konkurentnos izvoza, uvozne zavisnos privrede, od trgovinske poli ke i instrumenata kojima se reguliše razmena sa inostranstvom. Pri tom bi trebalo ima u vidu da devizne rezerve imaju važniju ulogu u zemljama koje imaju slobodnu spoljnu trgovinu, nego u zemljama koje primenjuju sistem devizne kontrole i kvan ta vna uvozna ograničenja. Poli ka zaduživanja u inostranstvu – sa aspekta likvidnos zemlje prema inostranstvu, je korisna, posebno, ako su devizne rezerve nedovoljne ili ako se na svetskom tržištu kapitala može doći do povoljnijih kredita. Trebalo bi ima u vidu da su najpovoljniji dugoročni zajmovi i kredi međunarodnih finansijskih organizacija i međuvladini kredi , koji se zaključuju pod povoljnim uslovima, dok su bankarske kreditne linije, u principu, manje povoljne, pa se koriste kao izraz krajnje nužde. Kratkoročni bankarski kapital može odigra pozi vnu ulogu samo u otklanjanju trenutnih poteškoća u razmeni sa inostranstvom. Poli ka devizne kontrole. Poli ka deviznog kursa. Prethodno navedene mere deluju na spoljnu likvidnost kumula vno, a važno je da njihova kombinacija obezbedi pozi van u caj na spoljnofinansijsku likvidnost. Prvo deluju tzv. prirodne mere (na nivou preduzeća) za regulisanje ponude i tražnje deviza. 256 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Ukoliko one ne uspostave spoljnu likvidnost preduzima se devizna kontrola i promena kursa nacionalne valute, koje efikasno doprinose spoljnoj likvidnos , ali imaju nepovoljne opšte posledice po privredni razvoj i uključivanje zemlje u svetsku privredu. 2.5. DEVIZNA KONTROLA I PLATNI BILANS Devizna kontrola podrazumeva direktnu akciju nadležnih organa, koja se u osnovi svodi na uvođenje prioriteta (redosleda) u plaćanju uvoza u cilju racionalne upotrebe ostvarenih deviza. U praksi postoje dve vrste devizne kontrole u zavisnos od intenziteta njenog delovanja:267 liberalnog pa – je više posredna nego neposredna (naziva se i spoljnotrgovinska kontrola). Obezbeđuje se preko carina, taksi i kvota, premija na povećanje priliva i smanjenje odliva deviza, a preduzeća raspolažu, u većem iznosu devizama koje ostvare izvozom. Istovremeno teži da uspostavi nadzor nad prilivom i odlivom deviza. Postavljena na principu privremenos . Cilj joj je da sa jačanjem unutrašnje privrede, osposobi za slobodno povezivanje sa međunarodnom privredom i da se njena snaga izjednači sa privrednom snagom glavnih spoljnih partnera određene zemlje u trgovini. U momentu kada se to pos gne devizna kontrola se ukida. Po pravilu, taj moment, predstavlja i tačku na kojoj se unutrašnja vrednost valute izjednačuje sa njenom spoljnom vrednošću i upostavlja konver bilnost nacionalne valute. autorita vnog pa – se zasniva na koncepciji dirigovane privrede, pa se zbog toga i naziva devizna kontrola autorita vnog, odnosno, centralizovanog pa (naziva se finansijska ili devizna kontrola). S ozbirom na to da se ovde država nalazi u centru svih ekonomskih zbivanja, tržište gubi ulogu mobilizatora inicija va privrednih subjekata. Tada devizna kontrola postaje instrument prinude i obezbeđuje državi da ponudu i tražnju deviza drži u željenim proporcijama. Obavez...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online