US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Instrumen monetarne poli ke ecb su nedeljene

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: od nižih cena, većeg izbora dobara i usluga i poslovnih mogućnos u širem regionu, a privreda bi generalno ostvarila korist od većeg privrednog rasta koji bi usledio. Evropski monetarni sistem je osnovan 1979. godine (a ak viran je početkom 1999. godine), čija je suš na bila stvaranje zone monetarne stabilnos grupe evropskih zemalja sa ključnom ulogom fiksnih deviznih kurseva. KADA PROČITATE OVAJ DEO TREBALO BI DA: Odgovorite kako je hronološki teklo stvaranje Evropske monetarne unije. Znate koja je valuta Evropske monetarne unije. Nabrojite značajne ins tucije Evropske monetarne unije. Objasnite kako funkcioniše Evropska centralna banka. Znate koje su karakteris ke monetarne poli ke Evropske monetarne unije. Navedete koje su osnovne strategije monetarne poli ke Evropske unije. Objasnite koji su instrumen monetarne poli ke Evropske centralne banke. Objasnite koje su karakteris ke fiskalne poli ke Evropske monetarne unije. Odgovorite na pitanje šta obuhvata platni sistem Evropske unije. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 189 19.1. ISTORIJAT EVROPSKOG MONETARNOG SISTEMA Stvaranje monetarne i ekonomske unije pretpostavlja realizaciju mnogih važnih poduhvata, kao što su: 203 Centralizacija monetarne poli ke i udruživanje deviznih rezervi. Uspostavljanje jedinstvene centralne banke ili sistema centralnih banaka koje kontrolišu primenu stabilizacione poli ke. Konver bilnost (makar unutrašnja) valuta zemalja koje učestvuju u uniji. Uspostavljanje fiksnog deviznog kursa među valutama zemalja članica. Integracija kapitalnih tržišta. Jedinstveni nastup na međunarodnim finansijskim tržiš ma. Izjednačavanje stope inflacije. Harmonizacija fiskalnih sistema. Sličnost u nivoima ekonomskog razvoja ili pak postojanje izdašnog fonda za transfer sredstava u manje razvijene regione, kao i one koji su pod u cajem eksternih šokova. Usklađivanje ekonomskih poli ka zemalja članica, kao i spremnost za sprovođenje korekcije plata u uniji. Evropska ekonomska zajednica (EEZ) koju su sačinjavale bliske susedne zemlje (ranije članice carinske unije: zemlje Beneluksa, Francuska, Italija i Nemačka) je osnovana Rimskim ugovorom zaključenim 25. marta 1957. godine, a koji je stupio na snagu 1. januara 1958. godine. Intencija je bila da se ostvari prosparitet zemalja evro zone i da se stvori jedinstveno evropsko tržište (Single European Market, SEM) na kojem će radna snaga, kapital, dobra i usluge moći slobodno da se kreću. Smatralo se da će, kada zemlje članice uklone prepreke za međusobnu trgovinu, kompanije ostvari ekonomiju obima širenjem svog tržišta po celoj Evropi, jednako kao što američke kompanije ostvaruju ekonomiju obima šireći se po američkim saveznim državama. Istovremeno, neefikasna preduzeća bivaju izložena većoj konkurenciji izvan granica, što ih po skuje iz poslovanja ili primorava da unaprede svoju efikasnost. Cilj je dakle bio da se iskoriste ekonomije obima i razvije jaka baza potrošača iz koje su moguća dalja širenja na globalna tržišta. S druge strane, domaćinstva bi mogla da ostvare korist od nižih cena, većeg izbora dobara i usluga i poslovnih mogućnos u širem regionu, a privreda bi generalno ostvarila korist od većeg privrednog rasta koji bi usledio. 204 203 Madžar, L., Evropska monetarna unija, u zborniku Poslovna klima u Srbiji i pridruživanje Evropskoj uniji, FTB, Beograd, 2007., str. 111 u sledećem izvoru: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., Međunarodna ekonomija, Zavod za udžbenike & FEFA, Beograd, 2009., str. 391 204 Opširnije o Evropskoj monetarnoj uniji pogleda u sledećim izvorima: Mankiw, G., Taylor, M., Ekonomija, Data Status, Beograd, 2008, str. 767-794; Ćirović, M., Devizni kursevi, Bridge company, Beograd, 2000. , str. 105-159; Salvatore, D., Međunarodna ekonomija, deveto izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009., str. 743-752 i Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., cit.delo, str. 391-408 190 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 1.jula 1968. godine su elinimisane unutrašnje carine i upostavljene zajedničke carinske tarife.205 1972. godine EEZ je proširena ulaskom Velike Britanije, Danske i Irske. Potom je 1979. godine pristupila Grčka, 1976. godine Španija i Portugalija, da bi 1995. godine Austrija, Švedska i Finska pristupile EEZ. 2005. godine su Evropskoj uniji (EU) pristupile: Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Litvanija, Estonija, Letonija, Slovenija, Malta i Kipar. Početkom 2007. godine EU pristupaju Bugarska i Rumunija, tako da EU ima 27 zemalja članica. 1992. godine potpisan je Ugovor o Evropskoj uniji (EU) u Mastrihtu, i to je poslednji naziv ove zajednice. Mastrihtski ugovor je stupio na snagu krajem 1993. godine i sadrži: 206 Promenu imena u EU. Tri nove nadležnos EU (spoljna poli ka, bezbednosna poli ka i sudstvo). Uvođenje državljanstva EU. Uvođenje evra kao jedinstvene valute. Snaženje uloge Parlamenta.207 Povećanje broja pitanja o kojima se glasa ¾ većinom. Uspostavljanje odbrambene potlike EU. Stvaranje kohezionog Fonda. Uvođenje ustava EU i supsidijarnos akata, kao ustavnog princ...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online