US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Isto bi se ostvarilo kroz poveanje konkurencije izmeu

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: r: Ćirović, M., Uslovi za povećanje efikasnos monetarne poli ke, u studiji Analiza restrikvnos , odnosno, ekspanzivnos monetarno-kreditne poli ke, Beograd, Narodna banka Jugoslavije, Radovi i metodološki materijali, 1989, str. 71-80 189 Ovde ćemo spomenu Keynesovu teoriju preferencijalne likvidnos , koja kaže da se kamatne stope prilagođavaju kako bi se uravnotežile ponuda novca i tražnja za novcem. 190 Prema Mankiwu mul plika vni efekat se javlja pomeranjem agregatne tražnje koja je rezultat ekspanzivne fiskalne poli ke koja povećava dohodak a me i ličnu potrošnju. 191 Automatski ili ugrađeni stabilizatori znače namernu promene fiskalne poli ke (od strane kreatora poli ke) koja s muliše agregatnu tražnju kada ekonomija zapadne u recesiju (prema G.Mankiwu). MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 181 U recesiji se javlja efikasnije delovanje fiskalne poli ke u odnosu na delovanje monetarne poli ke. S obzirom na to da fiskalna poli ka pods čke neposredno tražnju i potrošnju (ekspanzivno orijen sana), dok se efek pozi vne ekspanzivne monetarne poli ke šire sporo po privredi, direktni efek izostaju, dok su tzv. odgođeni efek znatno duži u odnosu na fiskalne. U periodu prosperiteta smatra se pogodnijom monetarna poli ka, posebno u obuzdavanju inflacije i smirivanju preterano visoke konjunkture. Uvažavajući prethodno navedene principe, ostaje otvoreno pitanje: potreba, visina i kooridnacija mera monetarne i fiskalne poli ke. U skladu sa savremenom makroekonomskom teorijom, može se vide da na unutrašnju tražnju i potrošnju, fiskalna poli ka deluje direktno, a indirektno na platnobilansne odnose. Suprotno tome, monetarna poli ka na unutrašnju ravnotežu i agregatnu tražnju deluje indirektno, a na spoljnu direktno. To implicira novi zahtev – da monetarna i fiskalna poli ka moraju da se kombinuju u svom osnovnom strateškom delovanju na internu i eksternu ekonomiju. Monetarnim instrumen ma se ex ante u če na formiranje dohotka, ponašanja zaposlenos i promene cena, dok se fiskalnim instrumen ma ex post deluje na preraspodelu nacionalnog dohotka. Slika broj 12 prikazuje mogući način sinhronizacije mera monetarne i fiskalne poli ke u procesu ekonomskog rasta.192 MONETARNA I FISKALNA POLITIKA INTERNA EKONOMIJA EKSTERNA EKONOMIJA Depresija i nezaposlenost Suficit platnog bilansa Deficit platnog bilansa Monetarna masa Sužavanje Širenje Oprezno širenje Kamatna stopa Povećanje Sniženje Sniženje Kombinovano sužavanje Povećanje Bankarski krediti Smanjenje Povećanje Rezerve banaka Povećanje Smanjenje Devalvacija - - Kombinovano Povećanje, Smanjenje - Kombinovano Sniženje, Povećanje Eventualno Revalvacija - - Eventualno - Smanjenje Povećanje Smanjenje Politika deficita Suficit Deficit Proširenje Sužavanje Proširenje Ekspanzija i visoka konjunktura MONETARNA POLITIKA FISKALNA POLITIKA Porezi i drugi Povećanje javni prihodi Budžet Politika suficita Javni rashodi Sužavanje Dug Sužavanje otplata Proširenje Povećanje Smanjenje Sužavanje ili Javni radovi Proširenje prestanak Izvor: Živković, A., Komazec, S., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 693 Slika br. 12. Sinhronizacija monetarne i fiskalne poli ke 192 Opširnije o predloženom prikazu sinhronizacije mera monetarne i fiskalne poli ke u procesu ekonomskog rasta pogleda u sledećem izvoru: Živković, A., Komazec, S., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 693 182 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Osnovni zadatak monetarne i fiskalne strategije jeste da u dve osnovne faze ciklusa, posebno interne ekonomije, kontroliše osnovne destabilizatore i kumulatore. Svaka faza sadrži celovit sistem konzistentnih mera, samo se postavlja pitanje izbora kombinacija i strategije vremenskog i strukturnog delovanja. Povezanost monetarne i fiskalne poli ke dolazi do izražaja u sledećim situacijama: Kada u privredi vlada recesija i nezaposlenost (odnosno kada je tražnja niska), i monetarna i fiskalna poli ka moraju delova ekspanzivno. Suprotno tome, u slučaju inflacije, usled preterane agregatne tražnje, tvrda monetarna poli ka biće dopunjena restrik vno orijen sanom fiskalnom poli kom. Među m, u praksi takva jednosmernost ne postoji, jer je često potrebno vodi “poli ku je inog novca”, ili liberalnu kreditnu politku, da bi se podstakle inves cije i privredni rast, uz paralelno sprovođenje restrik vne budžetske poli ke (rashodi) i poli ke poreza. U sistemu finansiranja budžetskog deficita. U današnje vreme budžetska poli ka, gotovo nigde nije poli ka uravnoteženog budžeta. To je, pre svega, poli ka suficita ili deficita budžeta. Pri tome, i suficit i deficit budžeta imaju svoje neposredno monetarno delovanje. Javnog duga, čija se poli ka danas svodi na poli ku otvorenog tržišta (u razvijenim zemljama), gde kupovinom i prodajom har ja od vrednos , nastalih na bazi javnog duga, centralna banka deluje na sredstva banaka i njihov kreditni potencijal. Možemo...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online