US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Iz oiglednih razloga mada je indeks potroakih cena

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: savremenoj literaturi, polazi se od postavki teorije racionalnih očekivanja i koncepta “vremenske doslednos ” monetarne polike. U skladu s m, privredni subjek ocenjuju formulisanje monetarne poli ke kao nešto što je obeleženo prilagođavanjem (oportunizmom). Nosioci monetarne poli ke kako bi povećali proizvodnju kroz ekspanzivnu monetarnu poli ku (koja stvara tzv. “iznenađujuću” inflaciju), su skloni da iskoriste kratkoročni trade-off inflacija/proizvodnja. Znači zaključak bi bio: ukoliko javnost očekuje sigurnu inflaciju u budućnos , jer je uverena da će nosioci monetarne poli ke pokuša da iskoriste ovaj trade-off, 137 ključ za snižavanje tekuće i očekivane inflacije jeste u otklanjanju mogućnos za takvo ponašanje monetarnih vlas . Mogući mehanizam kojim bi se ovo sprovelo jeste u predlaganju pravila koje isključuje slobodu odluke (diskreciju) nosilaca monetarne poli ke da prekomerno povećavaju količinu novca u op caju. U teorijskoj literaturi je predloženo nekoliko načina za ograničenje slobodnih odluka centralnih banaka, kada je reč o vođenju neinflatorne poli ke: (1) zahtevi da se ispunjenje obaveze obezbedi kroz aktuelne zakone, (2) obezbedi uslove da sva narušavanja da h obećanja budu očigledna i dostupna javnos , i (3) napravi izbor nosilaca monetarne poli ke u korist onih čiji je isključivi cilj niska inflacija. Ukoliko govorimo o tržišnom privrednom modelu, pretpostaka je da društvo i centralna banka žele da pos gnu svoja dva glavna krajnja cilja – nisku stopu inflacije i 137 Termin trade-off znači da koris od pojedinačne poli ke u sprovođenju jednog cilja mogu da imaju otežavajuće i suprotne efekte na druge ciljeve. 126 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à nisku stopu nezaposlenos . Kao što znamo, inflacija se smatra nepoželjnom, jer: (1) izaziva stvaranje socijalnih tenzija kroz redistribuciju društvenog bogatstva, (2) nameće društvu i realne ekonomske troškove, što dovodi do neefikasne alokacije raspoloživih društvenih resursa. Takođe, i nezaposlenost ima osobinu nepoželjnos , jer podrazumeva da jedan značajan resurs društva – radna snaga, ostaje neiskorišećna (van tokova reprodukcije). Među m, na kratak rok istovremeno smanjivanje nezaposlenos i inflacije nije moguće realizova , odnosno, postoji inverzan odnos. 138 Ukoliko su kod privrednih subjekata prisutna racionalna očekivanja, onda će i subjek reagova na tekuću i na buduću stopu rasta novčane mase, u skladu sa inicijalno objavljenim varijablama od strane monetarnih vlas . Tada, centralna banka ima pods caj da iskoris najavljene efekte da bi u cala na ponašanje privrednih subjekata. Istovremeno, ovo predstavlja i mogućnost za nastanak problema “vremenske nedoslednos ” u sprovođenju monetarne poli ke. 139 U slučaju da postoji verovanje javnos u prethodno datu obavezu monetarnih vlas da će vodi neinflatornu monetarnu poli ku, njeni nosioci mogu pos ći bolje efekte kroz privremeno odstupanje od svog obećanja. Ovo će bi slučaj ukoliko postoji kratkoročni trade-off između nezaposlenos i inflacije, i ako centralna banka i društvo preferiraju veću proizvodnju. U tom slučaju, povećanjem stope monetarnog rasta, centralna banka može da unapredi blagostanje društva na kratak rok. I ova opcija je održiva samo ako je javnost uverena da će se monetarne vlas u narednim periodima nepokolebljivo vra neinflatornoj monetarnoj poli ci. Na kraju, mogli bismo “vremenski nedoslednu” monetarnu poli ku definisa kao poli ku koja obuhvata (prethodno) obavezivanje monetarnih vlas na odgovarajuće (diskrecione) akcije u budućnos , koje ne moraju da budu op malne kada dođe vreme za njihovo sprovođenje. U skladu s m “vremenski dosledna” monetarna poli ka bi bila ona poli ka koja u punoj meri uzima u obzir diskrecione akcije monetarnih vlas u budućnos . 140 138 I nastojanje na dugi rok da se nezaposlenost drži na niskom nivou kroz sprovođenje ekspanzivne monetarne poli ke, takođe vodi ka višoj stopi inflacije. 139 Problem „vremenske nedoslednos “ u sprovđenju monetarne poli ke prvi su analizirali F. Kydland i E.C.Presco , u radu: Rules Rather Than Discre on: The Inconsistency of Op mal Plans, Journal of Poli cal Economy, June 1977, pg. 473-492. Samu ideju su popularizovali R. Barrou i D. Gordan u radu: A Pos ve Theory of Monetary Policy in a Natural Rate Model, Journal of Poli cal Economcy, August 1983, pg. 589-610 U skladu s m može se reći da je „vremenski nedosledna“monetarna poli ka usmerena prema nultoj inflaciju. U ekonomskim modelima sa klasičnom osobinom dugoročne monetarne neutralnos , inflatorna monetarna poli ka će, posmatrano na dugi rok, neminovno da proizvede nepovoljnije rezultate nego jedna neinflatorna monetarna poli ka. Objašnjenje za to je što dodatna inflacija (kao posledica takve poli ke) nije praćena bilo kakvim viškom proizvodnje. S toga, najbolja monetarna poli ka na dugi rok je poli ka koja ne dopušta inflaciju. 140 Definicija R.Barro i D.B.Gordon iz cit.dela. MÊÄ ã Ù...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online