US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Kapital uestvuje sa 365 u ukupnim meunarodnim

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: . Trgovinski bilans, stavlja u odnos vrednost uvoza robe (proizvoda) u određenom periodu (obično u toku godine) sa vrednošću izvoza robe (proizvoda) u istom vremenskom periodu. Ukoliko se vrednost uvoza poklapa sa vrednošću izvoza, kažemo da je trgovinski bilans (robni bilans dobara) uravnotežen. Ukoliko je vrednost uvoza veća od vrednos izvoza, onda je trgovinski bilans deficitaran ili pasivan, a ako je vrednost uvoza manja od vrednos izvoza, onda imamo suficitaran ili ak van trgovinski bilans. U praksi se retko posmatra bilansna situacija jedne zemlje samo sa stanovišta izvoza i uvoza robe (dobara). Uglavnom se uzimaju u obzir i druge transakcije, kao što je razmena usluga (u vezi s transportom, turizmom, prenošenjem informacija i dr.), doznake građana zaposlenih u inostranstvu, primanja i izdavanja po osnovu izvoza, odnosno, uvoza kapitala (otplate, profi , kamate, dividende), i sam izvoz i uvoz kapitala. Tada, kada se uporedo posmatraju sve transakcije koje jedna zemlja u posmatranom vremenskom periodu obavi sa drugim zemljama, govorimo o platnom bilansu. Možemo zaključi da platni bilans (bilans transakcija) sadrži pregled svih ekonomskih transakcija određene zemlje, izvršenih sa svim drugim zemljama u određenom vremenu (mesecu, tromesečju, pologodištu, godini), izraženih u novcu.251 On se deli na dva dela: 251 U platnom bilansu, u skladu sa računovodstvenim načelima, priliv kapitala se knjiži kao rast inostrane ak ve u zemlji ili kao smanjenje domaće ak ve u inostranstvu. Dok se odliv kapitala knjiži kao rast domaće ak ve u inostranstvu ili pad strane ak ve u zemlji. Kreditne transakcije rezul raju iz plaćanja stranaca domaćim reziden ma, knjiže se na potražnu stranu i označavaju se predznakom +. Dugovne transakcije rezul raju iz plaćanja domaćih rezidenata D ò®þÄ® Ý®Ýã à 245 tekući bilans (bilans tekućih transakcija) – obuhvata sva dugovanja (debit) i potraživanja (credit) po osnovu izvoza i uvoza robe (trgovinski bilans – najvažniji segmet tekućeg bilansa), međunarodnog prometa usluga (tzv. bilans nevidljive razmene) i međunarodnog kretanja faktora proizvodnje (tzv. bilans transfera). Pod transferima u tekućem bilansu podrazumevaju se dohoci radnika zaposlenih u inostranstvu koji se transferišu u zemlju, prihodi i rashodi (profit, kamata i dividenda) od međunarodnog kretanja kapitala i prihoda (rashodi) po osnovu korišćenja drugih faktora proizvodnje između zemalja. kapitalni bilans – obuhvata dugovanja i potraživanja po osnovu otplate i prenosa kapitala u vidu kredita (zajmova), por olio plasmana, direktnih ulaganja, te promene u deviznim rezervama zemlje. Devizni bilans pokazuje likvidnost zemlje prema inostranstvu. U skladu s m, nisu bitne fak čki izvršene transakcije, nego je bitan moment naplate (plaćanja). To znači, da pomenu moment naplate (plaćanja) čini devizni bilans različi m od bilansa transakcija. Takođe, devizni bilans pokazuje sposobnost zemlje da izvršava tekuće obaveze prema stranim poverenicima u momentu kada one dospevaju, zbog čega se naziva i bilans spoljne likvidnos . Najuže je oslonjen na bilans transakcija i iz njega proizilazi, jer ako nešto nije izvršeno ili se ne namerava izvrši , ne može ni da se napla , odnosno, pla . U skladu s m, govorimo o vremenskoj razlici između izvršenih naplaćenih (plaćenih) izvoznih i uvoznih operacija. I na kraju, spomenu ćemo obračunski bilans, koji u svakom trenutku pokazuje stanje i kretanje kapitala sa inostranstvom (zaduženos i potraživanja) i to po: regionima i po pojedinim zemljama, vrs valute u kojoj su dugovanja (potraživanja) iskazana, subjek ma dugovanja (potraživanja) kao, na primer, preduzeća, država, banke, odnosno, privatni i javni subjek , a od javnih bilateralne ili međunarodne finansijske ins tucije, namene korišćenja da h kredita: robni kredi i finansijski kredi i slobodni (za popunu deviznih rezervi, stabilizaciju kursa valute), roku otplate – kratkoročni, srednjoročni i dugoročni, uslovima zaduživanja: po tržišnoj kamatnoj stopi, početku i roku otplate, dospelos dugova za otplatu, odnosno, potraživanja za naplatu. prema inostranstvu, knjiže se na dugovnoj strani i označavaju predznakom -. U suš ni, uvek kada se nešto uvozi u zemlju, vrednost te stavke se knjiži na dugovnoj strani u bilansu plaćanja i rezul ra smanjenjem deviza u zemlji. Na potražnu stranu platnog bilansa se knjiže: (1) prihodi od izvoza robe i usluga, unilatearlni transferi (pokloni) od stranaca (javni i privatni), koji se beleže na računu tekućih transakcija, (2) priliv kapitala (dugoročnog i kratkoročnog) iz inostranstva u zemlju, koji se beleži na računu kapitalnih transakcija, kao i , (3) porast obaveza monetarnih vlas prema inostranstvu, koji se beleži na računu kapitalnih transakcija. Na dugovnu stranu se knjiži: (1) obaveze domaćih rezidenata prema strancima za uvoz robe i usluga, (2) unilateralni transferi i pokloni koji se beleže na računu tekućih transakcija, (3) odliv kapitala (dugoročnog i kratkoročnog) iz zemlje i porast rezervi na računu kapitalnih finansijskih transakcija. 246 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online