US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Kolebanja tranje za kredi ma apsorbuje se kroz

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: 59 U našoj zemlji Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu putem repo i trajnih transakcija blagajničkim zapisima Narodne banke Srbije i dugoročnim obveznicama koje je Republika Srbija emitovala radi izmirivanja obaveza prema Narodnoj banci Srbije. Pod repo transakcijom har jama od vrednos podrazumevaju se kupovina i prodaja har ja od vrednos u kojoj su se ugovorne strane sporazumele da na datum kupovine prodavac proda kupcu har je od vrednos , koji plaća prodavcu kupovnu cenu za te har je, uz istovremenu obavezu kupca da na ugovoreni datum reotkupa te iste har je od vrednos proda prodavcu, koji je u obavezi da kupcu plaugovorenu reotkupnu cenu. Od 1.septembra 2006. godine, u skladu sa usvojenijm novim okvirom monetarne poli ke, osnovni instrument sprovođenja opreacija Narodne banke Srbije na otvorenom tržištu su dvonedeljne repo transakcije po referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije. Pod trajnom transakcijom har jama od vrednos podrazumeva se kupovina i prodaja har ja od vrednos bez obaveze njihove ponovne prodaje, odnosno, kupovine. 150 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Osnovne funkcije poli ke otvorenog tržišta su: Održavanje kursa državnih vrednosnih papira na željenom nivou, jer je to pretpostavka za buduće emisije državnih zajmova. U slučaju rasta kurseva ovih vrednosnih papira, centralna banka, kupovinom većeg broja iznosa ovih papira na finansijskom tržištu, povećava opštu tražnju, što dovodi do povećanja ovog kursa. Centralna banka određenim intervencijama, odnosno, kupovinom ili prodajama ovih obligacija na kreditnom tržištu, reguliše kreditni potencijal banaka, a preko njega i masu novca i kredita u privredi. Preko regulisanja mase novca i kredita, ona nastoji da deluje i na ponašanje inves cija, lične potrošnje, cene i platnobilansne odnose. I u slučaju depresivne tendencije u privredi (kao što su: pad proizvodnje, inves cija i zaposlenos ), centralna banka, da bi parirala navedenim nega vnim kretanjima pristupa ekspanzivnoj monetarno-kreditnoj poli ci. Na otvorenom tržištu ova poli ka se sprovodi preko kupovine vrednosnih papira na kreditnom tržištu, čime se za vrednost kupljenih vrednosnih papira pušta u op caj odgovarajuća količina novca u privredu. U slučaju pojave inflatornih tendencija u privredi, kreditno-monetarna poli ka je orijen sana deflatorno kroz restrikciju novca i kredita. Tada centralna banka pristupa prodaji vrednosnih papira na kreditnom tržištu, što dovodi do povlačenja novca od vlasnika h papira. I na kraju možemo zaključi da se operacije centralne banke na tržištu har ja od vrednos , u tehničkom smislu, smatraju vrlo efikasnim instrumentom monetarne poli ke pod uslovom da: (1) postoji dobro organizovano i razvijeno tržište har ja od vrednos , prihvatljive širine, dubine i elas čnos , (2) da centralna banka raspolaže sa dovoljno mogućnos za prodaju i kupovinu har ja od vrednos (obveznica), i (3) da centralna banka nije opterećena uvažavanjem nekih drugih stavki u postupku ostvarivanja konkretnih ciljeva monetarne poli ke. BOKS 15.1. – AKCIJE DRŽE VREDNOST POSTIGNUTU U VELIKOM RASTU – OBVEZNICE TREZORA SE PONOVO POVLAČE Jedan dan posle rata za više od 200 poena, najjači napredak za više od dva meseca, Dow Jones Industrial Average, uspeo je da zadrži svoj rast – iznenadivši mnoge trgovce svojom otpornošću. Rast Dow Industrials i mnogih drugih glavnih indeksa je bio mali, u najboljem slučaju, a na Njujorškoj berzi akcija mnoge akcije su pale umesto da rastu. Ali onog dana kada su mnogi analitičari očekivali pad, poboljšanje je shvaćeno kao signal da menadžeri novca još uvek traže priliku da kupe akcije. Cene obveznica Trezora su ponovo pale jer je još jedna runda blago ohrabrujućih ekonomskih vesti učinila da neki investitori povuku novac iz obveznica i prebace ga u akcije. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 151 Vest da je nova stambena gradnja prošlog meseca zabeležila skok za daljih 6,1%, pomogla je da se stimuliše dobit na tržištu akcija, dok su industrijska proizvodnja i potrošačke cene neznatno porasle. Ovi izveštaji nisu bili preovlađujući, ali su pomogli da se umiri zabrinutost zbog deflacije. Neki analitičari sada predviđaju da bi Federalne rezereve mogle da smanje svoju ciljnu kratkoročnu kamatnu stopu za samo jednu četvrtinu procentnog poena na svojoj predstojećoj sednici sledeće nedelje umesto za jednu polovinu kako su neki investitori očekivali. Ova promena u očekivanjima, zajedno sa spekulacijom da bi Fed mogao da izbegne dalja smanjenja kamatne stope ako ekonomija pokaže ozbiljne signale oporavka, bila je razlog da se izađe iz obveznica Trezora. “Dobija se utisak da je (Alan, predsednik Feda) Greenspan iza zavese i da vuče konce nagoneći ljude na tržište akcija jer su kamatne stope tako niske”, izjavio je David Briggs, šef trgovine akcijama grupe Udruženih investitora uzajamnog fonda u Pitsburgu. Izvor: E.S.Browning,...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online