US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Kredi centralne banke odobreni drugim poslovnim

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: tor, mk - kreditni mul plikator, mn - mul plikator nemonetarnih prelivanja, m f - mul plikator deviznih transakcija. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 63 ili za povećanje inostranih obaveza. Na taj način su povećani: kreditni potencijal monetarne ins tucije, iznos domaćih plasmana monetarne ins tucije i kreditni mul plikator. Obrnuto deluje pozi van iznos neto inostranih potraživanja monetarnih ins tucija. Povezanost tri mul plikatora (kreditnog, deviznih transakcija i nemonetarnih prelivanja) u procesu monetarne mul plikacije je evidentna, s ozbirom na to da u odnosima domaćih plasmana monetarnih ins tucija i prelivanja novca u nemonetarne instrumente monetarnih ins tucija treba pretpostavi : (1) u caj ovih prelivanja na domaće plasmane monetarnih ins tucija, (2) ali i u caj domaćih plasmana monetarnih ins tucija u nemonetarne instrumente monetarnih ins tucija: povećani domaći plasmani u ču na povećanje količine novca, što može u ca na povećano ulaganje novca od strane nemonetarnih subjekata u nemonetarne instrumente monetarnih ins tucija (i obrnuto, u slučaju smanjenja plasmana domaćih monetarnih ins tucija). Iz ovih odnosa možemo uoči međuzavisnost domaćih plasmana monetarnih ins tucija, prelivanja novca u nemonetarne instrumente monetarnih ins tucija i neto inostranih potraživanja monetarnih ins tucija. U skladu sa ovim, monetarni mul plikator odražava različite kombinacije kreditnog mulplikataora, mul plikatora nemonetarnog prelivanja i mul plikatora deviznih transakcija. Među m, veličina kreditnog mul plikatora se ne može neposredno dovodi u vezu sa veličinom monetarnog mul plikatora. U slučaju numeričkih vrednos kreditnog mul plikatora, važe iste primedbe kao i kod monetarnog mul plikatora. Logički se može pretpostavi da će devijacije kreditnog mul plikatora bi manje od jedan i retko ispod nule. BOKS 6.1. – DA LI SU BANKARSKI KREDITI VAŽNI? Već dugo vremena se vodi debata između nekih monetarista i kejnzijanaca o tome da li su bankarski krediti važni. Većina kejnzijanaca smatra da su bankarski krediti važni, zato što zajmoprimici u bankama često imaju nekoliko alternativnih izvora sredstava. Prema tome, ekspanzija ili kontrakcija novčane mase povezana sa kretanjem bankarskih kredita imaće snažniji uticaji na trošenje u poređenju sa kretanjem novčane mase zasnovano na bankarskim kupovinama ili prodajam hartija od vrednosti. Većina monetarista, međutim, tvrdi da je novac samo novac, bez obzira odakle dolazi. Prodavac hartije od vrednosti koji dobija novac verovatno će trošiti isto kao neko ko je upravo uzeo kredit od banke. Empirijski dokaz ostavlja malo sumnje da su krediti banaka glavni izvor sredstava za mala i srenja preduzeća. To potvrđuje teorija o asimetričnim informacijama. Prema tome, skup novac koji ograničava banke da odobravaju kredite verovatno će istisnuti ove potrošače sa tržišta; oni ne mogu da se pojave na tržištu novca ili obveznica da bi mobilisali sredstva, kao što bi IBM-ovi širom sveta mogli. Velike firme mogu da odbre i odobravaju kredite manjim firmama, koji se zovu komercijlani krediti i time obezbeđuju indirektan pristup tržištima novca i obveznica. Pored toga, velike firme konkurišu malim firmama tako da, ako ove druge manje posluju, velike firme će to nadoknaditi. Prema tome, ostaje pitanje, da li su krediti banaka važni? 64 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Odgovor: verovatno, bar na kratak rok. Velike firme ne mogu u potpunosti da zamene male firme bez dužeg vremenskog perioda za usklađivanje. Šta više, male firme, od komercijalnih kredita više vole bankarske kredite jer su oni jeftiniji. Na taj način ekspanzija ili kontrakcija novčane mase u vezi sa kretanjem bankarskih kredita ima jači uticaj na potrošnju od monetarne ekspanzije ili kontrakcije zasnovane bankarskim kupovinama ili prodajama hartija od vrednosti. Ostali faktori, pored monetarne politike, mogu da utiču na taj “kreditni kanal”. Na primer, neki podaci ukazuju na to da su regulatori banaka možda pretarano reagovali tokom recesije od 1990. do 1992. godine, bojeći se da će se u bankarskoj industriji ponoviti debakl industrije štednje i kredita iz 1980-ih godina. Preterana kontrola banaka koju obavljaju regulatori mogla je da dovede do nestašice bankarskih kredita, podstičući ih da smanjuju kredite malim i srednjim kompanijama. Mada su za vreme recesije, koja je počela 2001. godine, pooštreni standardi kod bankarskog kreditiranja, nije bilo podataka o tome da je došlo do značajnije nestašice kredita. Ritter, L., Silber, W., Udell, G., Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta, Udruženje banka Srbije, Beograd, 2009., str. 566 6.5. BANKE KAO SUBJEKTI KREIRANJA NOVCA Ukoliko želimo da shva mo ulogu banaka kao subjekata kreiranja novca, poći ćemo od jednostavnog primera. Orange banka je prikupila 1 milijardu dinara novih depozita. Ova promena će se eviden ra u bilansu banke kao 1 milijarda dinara depozita u pasivi banke i kao 1 milijard...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online