US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Kreditno pismo je uvek neprenosiva isprava uesnici u

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: u međunarodnim ekonomskim odnosima, 227 Opširnije o deviznom tržištu pogleda sledeće izvore: Jeremić, Z., Finansijska tržišta, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 50-56 i Salvatore, D., Međunarodna ekonomija, deveto izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009., str. 493-525 228 Podsećanje: Devize su širi pojam, predstavljaju sva potraživanja, po bilo kojem osnovu, koja glase na stranu valutu, bez obzira na način raspolaganja (govo na, menice, čekovi i sl.). Valuta je strani novac kojim se raspolaže u zemlji, a deviza je strani novac kojim se raspolaže u inostranstvu. Valutom se naziva efek vni strani novac, ali je ona istovremeno i oznaka za nacionalni novac. Kada se efek vni strani novac pošalje stranoj banci i uknjiži u korist tekućeg računa banke pošiljaoca, on postaje deviza potraživanja koje glasi na stranu valutu. Isto, ako se sa deviznog računa, podiže, po bilo kom osnovu gotovina, deviza se pretvara u valutu. Znači između valuta i deviza postoji stalna međusobna protočna cikrulacija. Pri tome, spoljna vrednost valute je vrednost koju valuta ima za njene domaće imaoce. U praksi predstavlja kurs valute koji domaća vlada garantuje stranom imaocu te valute i koji je za njega unapred poznat. Unutrašnja vrednost valute je kupovna moć domaće valute. Ona je u neposrednoj vezi sa kretanjem cena. D ò®þÄ® Ý®Ýã à 217 Pomaže državnim organima u vođenju adekvatne ekonomske, pre svega mo-netarne i platno-bilansne poli ke. Učesnici na deviznom tržištu su: poslovne banke, njihovi klijen i centralna banka. Stoga možemo razlikova transakcije: 1) između banke i njenih kijenata, kada banke kupuju i prodaju devize u skladu sa njihovim zahtevima, 2) između poslovnih banaka, kada banke kupuju devize da bi nadoknadile manjak ili prodaju višak svojih deviza, 3) između centralne banke i poslovnih banaka, kada centralna banka koris svoje devizne rezerve da bi devizni kurs zadržala na željenom nivou. U slučaju kada je tražnja za devizama veća od ponude deviza, centralna banka prodaje devize i obrnuto. Konkretna intervencija centralne banke je determinisana i poli kom deviznog kursa (u zavisnos od toga da li je fiskni ili fluktuirajući). Poslovi koji se obavljaju na deviznom tržištu su: Promptna kupovina deviza (spot ili kasa) – podrazumeva transakcije u kojima jedna strana isporučuje, a druga strana prima određeni iznos valute saglasno kursu razmene sa isporukom najkasnije drugog radnog dana od dana kada je transakcije zaključena (t+2) isporuka na dan saldiranja. Terminska kupoprodaja deviza (forvard)– podrazumeva transakcije gde isporuka prodate ili kupljene valute se realizuje u dužem roku od t+2 dana, a najduže u roku od godinu dana. Terminsko tržište obuhvata transakcije slične kao spot transakcije (ali se razlikuju po datumu isporuke), i transakcije: svopova, učersa i forvarda.229 Devizna tržišta se dele na otvorena i zatvorena. Na otvorenim, u kupovini i prodaji deviza mogu učestvova i strana lica, a na zatvorenim samo domaća. Dele se, takođe, na tržišta koja se organizuju na jednom mestu ili potpuno slobodna tržiša na kojima se devize kupuju direktno između banaka, kao i banaka sa njihovim kominten ma (preduzećima i građanima), bez bilo kakvog organizovanog centralnog tržišta. Bez obzira na p deviznog tržišta, ins tucionalni osnov njihovog funkcionisanja predstavljaju devizni računi građana, preduzeća, banaka i države kao i dražavni devizni režim, tj. propisi koji promet deviza reguišu. 229 Fjučers je terminski ugovor o kupoprodaji određene ak ve, po kome će se isporuka i plaćanje izvrši u budućnos . Svop poslovi su različi aranžmani razmene jedne ak ve za drugu ak vu (osnovni: kamatni, valutni, robni i akcijski). Forvard je izvedena har ja od vrednos , odnosno, ugovor o kupoprodaji određene ak ve po unapred definisanoj ceni, gde će se isporuka ak ve i konačno plaćanje izvrši određenog dana u budućnos (osnovni: kamatni i valutni). Ovde možemo spomenu i opcije, kao instrument kojim se trguje na deviznom tržištu. One daju njihovom vlasniku pravo, ali ne i obavezu, da kupe ili prodaju određenu finansijsku ak vu po unapred određenoj ceni. 218 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 1.3. DEVIZNI KURS Devizni kurs je cena strane valute izražena u domaćoj valu i obrnuto. Znači, njegova uloga je da omogući preračunavanje jednih cena u druge (domaćih u inostrane, i obrnuto), radi izrade jedinstvenih kalkulacija kod prometa po osnovu bilo koje međunarodne ekonomske transkacije. Na taj način, kurs omogućava da se odredi nivo cena domaće i strane robe i da se one preračunaju, upoređuju i ispituju u svrhu utvrđivanja ispla vos posla. U slučaju da je kurs domaće valute precenjen je inija je strana roba, a skuplja je domaća roba na inostranom tržištu.230 Takođe, devizni kurs makroekonomski povezuje domaću sa svetskom privredom i međunarodnim tržištem robe, usluga i kapitala. Istovremeno je u uskoj vezi sa cenama, po...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online