US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Kretanje novane mase nije u stanju da pra porast

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: luga kao rezultat viška novca iznad tražnje novca koji usmeravaju privredni subjek , ima za posledicu kombinaciju efekata na porast proizvodnje, porast cena, porast uvoza i smanjenje uvoza (rezultat niza faktora, o kojima ovde nećemo govori ). Znači, pomenu finansijski i nefinansijski procesi, imaju povratne efekte na monetarnu ravnotežu, i to: Domaći i inostrani finansijski procesi vode smanjenju količine novca. Pri tome se otvaruju i realni efek kroz povećanje uvoza i smanjenje izvoza, što rezul ra deficitom platnog bilansa, koji u če na povlačenje novca. Ukoliko se u caj na tražnju roba i usluga odrazi na povećanje proizvodnje i cena, doći će do povećanja tražnje novca za transakcione svrhe. Ali, porast kamatnih stopa u okviru finansijskih procesa vodi smanjenju tražnje novca. Ponovna monetarna ravnoteža se ostvaruje kombinovanim efek ma procesa monetarnog uravnoteženja na smanjenje količine novca i povećanje (ali i moguće smanjenje) tražnje novca. U skladu sa prethodnim izlaganjima, možemo zaključi da ostvarenje određene kombinacije (ponovnog) monetarnog uravnoteženja će zavisi od ins tucionalnih uslova, i od nivoa privredne razvijenos i ekonomskih uslova na različi m nivoima privrednog razvoja. Našu analizu završavamo uključenjem pojma i karakteris ka tražnje novca, kao bitne komponente monetarne (ne) ravnoteže. Kao što smo već ranije istakli, tražnja novca obuhvata: Transakcionu tražnju novca – potreba držanja novca za uredno obavljanje plaćanja. Tražnju novca kao imovine – u skladu sa mo vima op mizacije strukture imovine. Tražnja novca je promenljiva katagorija, determinisana obimom plaćanja i mo vima držanja novca i imovine. Matema čki se promenljivost tražnje novca može približno oceni korišćenjem brzine op caja novca, koja predstavlja odnos obima novčanih transakcija (plaćanja) i količine novca. U praksi se, brzina op caja novca izračunava kao odnos nominalnog društvenog proizvoda i količine novca u op caju. Na ovaj tačin, priroda tražnje novca unosi element neizvesnos u analizu i razumevanje procesa monetarnog uravnoteženja, posebno zbog jakog u caja egzogenih (nemonetarnih) faktora na tražnju novca. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 73 PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 74 Šta je tražnja novca i šta obuhvata? Koje su determinante tražnje novca? Šta su finansijski procesi? Šta su monetarni procesi? Kakav je odnos finansijskih i monetarnih procesa? Šta je monetarna ravnoteža? Kako se pos že monetarno uravnoteženje? MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 8. MONETARNI FENOMENI INFLACIJE Inflacija je kon nuirani rast opšteg nivoa cena, ili kon nuirani pad realne vrednos novca. U modernim privredama teško je izdvoji inicijalni impuls inflacije, s ozbirom na to da se brojni faktori međusobno prožimaju i pothranjuju. Mehanizam transmisije inflacije ukazuje na njenu prirodu i na osnovni tok, koji pretvara kumula vni proces s dugotrajnim delovanjem, uz istovremeno stvaranje dodatnih faktora u tom procesu, koji ga pretvaraju u samoodržavajući proces. U praksi se vodi teška borba pro v inflacije. Klasične mere za borbu pro v inflacije jesu: ili (1) smanjenje budžetske potrošnje ili (2) naglo ograničavanje inves cija. KADA PROČITATE OVAJ DEO TREBALO BI DA: Znate šta je inflacija i koja je suprotna promena od inflacije. Opišete transmisioni mehanizam inflacije. Znate šta je hiperinflacija. Objasnite na šta se odnosi valutna reforma. Objasnite na šta je predmet indeksacije. Znate koji su efek inflacije na platni bilans i devizni kurs. Objasnite šta su devalvacija i revalvacija. Znate šta su depresijacija i apresijacija. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 75 8.1. POJAM INFLACIJE Inflacija bi se mogla definisa kao “kon nuirani rast opšteg nivoa cena, ili kon nuirani pad realne vrednos novca.” 72 Ekonomis počinju da se bave fenomenom inflacije od 19 veka. Tada je bila definisana stalna ravnoteža L. Walrasa i A. Marshalla, koja u prvi plan postavlja pitanje strukturnih odnosa cena, ali ne i opš porast cena (koji je po njihovom mišljenju rezultat porasta novčanog op caja). Takođe, odnos između novca i roba izražava običnu razmenu.73 Koncept inflacije tražnje polazi od toga da uz da nivo cena i nadnica postoji višak agregatne novčane tražnje u odnosu na robne fondove, iza čega sledi rast cena koji treba da ih uravnoteži, odnosno, omogući realizaciju celokupnog društvenog proizvoda. Monetaris čka koncepcija inflacije polazi od klasičnog ekonomskog učenja konkurentnog tržiša i odvojenos realnih i nominalnih agregata (klasična dihotomija). Cene su nominalne veličine zavisne od novca, dok su proizvodnja, troškovi i dohodak određeni delovanjem zakona tržišta. U skladu s m porast cena je rezultat ekspanzivne monetarne poli ke. Teorija inflacije efek vne tražnje kaže da svaki porast novčane mase, koji prelazi tempo rasta nacionalnog dohotka, kroz izvesno vreme dovodi do opšteg...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online