US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Matema ki monetarni mul plikator se moe iskaza kao

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: znači da joj je imovina veća od obaveza), neće imati dovoljno gotovine da omogući svim deponentima trenutan pristup celokupnom njihovom novcu. Kada dođe do panike, banka je prinuđena da se zatvori dok ne naplati neke svoje dugove, ili dok se ne pojavi neki zajmodavac kao poslednje utočite (centralna banka) i snabde je gotovim novcem koji joj je potreban da zadovolji deponente. Bankarska panika komplikuje kontrolu ponude novca. Značajan primer ovog problema zabeležen je tokom Velike depresije početkom tridesetih godina XX veka. Nakon talasa bankarske panike i zatvaranja banaka, domaćinstva i banke postali su oprezniji. Ta odluka izokrenula je proces kreiranja novca, jer su bankari reagovali na opadajuće rezerve smanjenjem bankarskih zajmova. Istovremeno, bankari su povećali svoje udele rezervi da bi imali dovoljno gotovog novca kako bi zadovoljili zahteve deponenata u nekoj budućoj bankarskoj panici. Zbog većeg udela rezervi smanjen je novčani multiplikator, čime je smanjena i ponuda novca. U periodu od 1929. i 1933. godine, ponuda novca smanjila se za 28%, mada Fed nije preduzeo nikakvu namernu kontrakciju. Mnogi ekonomisti ističu da ovakav ogroman pad ponude novca može da predstavlja objašnjenje visoke nezaposlenosti i niskih cena u tom periodu. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 51 U današnje vreme, bankarska panika ne predstavlja veliki problem za bankarski sistem ili Fed. Federalna vlada sada garantuje za sigurnost depozita kod većine banka, prvenstveno putem Savezne korporacije za osiguranje depozita (FDIC). Deponente ne hvata bankarska panika, jer su sigurni da će im FDIC isplatiti depozite, čak i ako njihova banka bankrotira. Politika osiguranja depozita od strane države ima svoju cenu: bankari za čije se depozite garantuje nemaju mnogo podsticaja da izbegavaju velike rizike pri davanju kredita. Međutim, jedna od koristi osiguranja depozita jeste stabilniji bankarski sistem. Shodno tome, većina ljudi bankarsku paniku viđa samo u filmovima. Izvor: Mankiw, G., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 645646 5.6. DEVIZNE TRANSAKCIJE BANAKA KAO KANAL KREIRANJA I POVLAČENJA NOVČANE MASE Najsloženije je utvrdi monetarne efekte platnog i deviznog bilansa u procesu kreiranja novca, monetarnog planiranja i monetarnog regulisanja. Ovaj problem naročito dolazi do izražaja u uslovima visoke varijabilnos salda platnog i deviznog bilansa, dras čnih promena u strukturi finansiranja deficita pomenu h bilansa i nedovoljne efikasnos monetarne poli ke. Tada je teško adekvatno predvide (i kontrolisa ) devizne transakcije i mogućnost njihovog regulisanja i praćenja, što ima za posledicu smanjenje mogućnos predviđanja monetarnih efekata deviznih transakcija i zadržavanja ovih efekata u planiranim okvirima. Za potrebe ove analize objašnjenje delovanja deviznih transakcija (deviznog i platnog bilansa) se ograničilo na osnovne elemente mehanizama delovanja h transakcija na kretanje novčane mase, pod pretpostavkom da je ukupni mehanizam kreiranja novca i plasmana banaka poznat. U skladu s m konsolidovani bilans monetarnog sistema, sa osnovnim stavkama u ak vi i pasivi, klasifikovanim za potrebe analize kreiranja novca, prikazan je slikom br. 5. 52 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à AKTIVA PASIVA Potraživanja od inostranstva (IA) Obaveze prema inostranstvu (IP) Ostala aktiva (domaći plasmani) (OA) Novčana masa (M) Ostale (nemonetarne) obaveze (ONP) Slika br. 5. Konsolidovani bilans monetarnog sistema Novčana masa (M) i promena novčane mase ( M ) se mogu matema čki izračuna , tako što će se ovaj bilans predstavi odgovarajućom jednačinom (ak va=pasiva), a sređivanjem po novčanoj masi dobiće se obe željene katerogije. IA + OA = IP + M + ONP M = OA − ONP + ( IA − IP) M = OA − ONP + ( IA − IP) Izrazi u zagradi, na desnoj strani jednakos , definišu u caj deviznih transakcija monetarnog sistema sa inostranstvom (u okviru transakcija platnog bilansa). Dok znak označava promenu stanja krajem perioda u odnosu na prethodni period.57 M , da smanjenje potraživanja moneMožemo zaključi , iz dobijene jednakos tarnih ins tucija od inostranih subjekata i povećanje obaveza prema osvim subjek ma u ču na smanjenje novčane mase, i obrnuto. Devizne rezerve zauzimaju najznačajnije mesto u potraživanjima monetarnih ins tucija od inostranih subjekata, dok inostrani zajmovi predstavljaju najznačajniju kategoriju obaveza prema pomenu m subjek ma. Porast deviznih rezervi (predstavlja kreiranje novca), ali se ovaj porast umanjuje za porast inostranih zajmova monetarnih ins tucija. Rela vno je prost mehanizam putem koga se ovakvi efek ostvaruju. Porast deviznih rezervi ins tucija monetarnog sistema znači kupovinu deviza od strane ovih ins tucija, pri čemu prodavci deviza (različi ekonomski subjek ) dobijaju domaći novac, tj. povećavaju količinu novca kojom raspolažu. Smanjenje deviznih rezervi predstavlja obrnu proces. Ukoliko dođe do promene iznosa deviznih rezervi monetarnih ins tucija usled povećanja ili smanjenja njihovog inostranog zaduženja, onda ovakvih efekata nema. Možemo zaključi da smanjenje deviznih rezervi uzrokovano smanjenjem zaduženja ins t...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online