US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Meu m u praksi takva jednosmernost ne postoji jer je

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: okove privredne ak vnos u zemlji, moraju se stvori određeni uslovi koji podrazumevaju: Nastojanje da centralna banka i ministar finansija pos gnu iden čne poglede na krajnje ciljeve ukupne ekonomske poli ke. Usaglašavanje obe strane oko sredstava koja će bi upotrebljena da bi se zajednički ciljevi pos gli. Ostavljanje dovoljnog manevarskog prostora centralnoj banci, kako bi centralna banka mogla elas čno da sprovodi svoje dnevne operacije na novčanom i deviznom tržišu. Problem direktnog finansiranja budžetskog deficita države od strane centralne banke jeste jedan od najznačajnijih aspekta nezavisnos centralne banke i vlade. U savremenoj ekonomskoj teoriji je rasprostaranjeno gledište da bez pune i ak vne saradnje nosioca fiskalne vlas (vlade) ni jedan plan monterane kontrole usmeren na pos zanje stabilnih novčanih tokova ne može nikada bi uspešan. Rezultat složenih transakcija koje centralna banka obavlja sa ostalim sektorima ukupne privrede i sa inostranstvom u ču na iznos primarnog novca. Pri tome, tri empirijski značajna sektora, koja imaju odnose sa centralnom bankom su: banke, država i sektor inostranstvo. U skladu s m, tri osnovna toka kreiranja primarnog novca su: (1) kredi centralne banke odoboreni bankama, (2) kredi centralne banke odobreni državi, i (3) devizne transakcije sa inostranstvom. Znači, država s jedne strane bi trebalo da odluči kako će iznos deficitnog finansiranja podeli između konzumenata. Dok s druge strane, centralna banka treba da proceni koliki iznos primarnog novca je potreban bankama, uvažavajući potrebe za deficitnim finansiranjem. BOKS 16.1. – NEZAVISNOST CENTRALNE BANKE I INFLACIJA: POUKE IZ ISTORIJE Mnogi primeri iz istorije pokazuju da su stope inflacije niže kada su centralne banke zaštićene od političkog uticaja. Veza između inflacije i nezavinosti centralne banke je urađena u studiji Alberta Allesina i Lawrence Summersa, za period od 1955. do 1988. godine za grupu zemalja - Španija, Novi Zeland, Italija, Velika Britanija, Australija, Francuska, Belgija, Japan, Kanada, Holandija, Sjedinjene Države, Švajcarska i Nemačka. 168 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Najniža stopa inflacije je bila u zemljama gde su centralne banke u navedenom periodu imale najveću nezavisnost (kao što su Nemačka i Švedska), dok su zemlje u kojima su centralne banke imale najmanju nezavisnost imale najveću stopu inflacije (Novi Zeland, Španija i Italija). Neke od ovih zemalja (npr. Novi Zeland) su, kasnije, dale veću nezavisnost svojim centralnim bankama, odluka koja je možda doneta na osnovu pouke iz prošlosti. U većini demokratskih zemalja, biračko telo je mnogo više zabirnuto zbog nezaposlenosti nego zbog inflacije. Zato bi bilo mudro da se centralnoj banci obezbedi pravi stepen nezavisnosti, kako kratkovidi političari ne bi sprečavali borbu protiv inflacije da bi bili izabrani. Izvor: A.Allesina and L.Summers, “Central Bank Independence and Macroeconomic Performance: ome Comparative Evidence” Journal of Money, Credit, and Banking, May 1993.174 174 16.4. MONETARNI SUVERENITET I CENTRALNA BANKA Uloga centralne banke, kao što smo videli u uvodnom izlaganju, prilagođena je uslovima i subjek ma tržišne privrede. Osnovna uloga centralne banke je briga za dobar novac, što podrazumeva da banka ima monetarnu suverenost kako bi mogla efikasno da određuje količinu novca u op caju. Znači, ona globalno brine o likvidnos privrede, a preko toga i o spoljnoj likvidnos . Kreditna poli ka poslovnih banaka je isključivo u njihovoj nadležnos i u neposrednoj vezi sa njihovim raspoloživim sredstvima. Centralna banka mora bi odvojena od konkretnih problema banaka i privrednih subjekata da bi mogla uspešno da se posve obezbeđivanju likvidnos sistema kao celine (centralna banka ima monetarnu suverenost prema bankama i privrednim subjek ma). Centralna banka ostvaruje svoju funkciju staranja o likvidnos ukupne privre-de, preko operacija na otvorenom tržištu i transakcijama na deviznom tržištu (uslovljenim kursnom i platno-bilansnom poli kom), koje su osnovni kanal emisije primarnog novca. Na taj način, centralna banka u če na promenu opš h uslova kredi ranja u privredi, ali da te promene na jednak način koriste svima ili na jednak način ograničavaju sve (ne pravi diskriminaciju ni demorališe bilo koju grupu transaktora na tržištu). 174 U sledećem izvoru: Ri er, L., Silber, W., Udell, G., Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2009., str. 365 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 169 16.5. NARODNA BANKA SRBIJE Prva centralna banka Srbije je osnovana 1883. godine pod nazivom Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije. Jula 2003. godine došlo je do reosnivanja Narodne banke Srbije (NBS) donošenjem Zakona o NBS. U skladu sa zakonom, NBS:175 je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija, ima status pravnog lica, ima pravo predlaganja zakona i drugih opš h propisa iz oblas monetarno-kreditnog i deviznog sistema i poli ke, može obrazova i filijale, u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju Zavo...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online