US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Mogui mehanizam kojim bi se ovo sprovelo jeste u

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: teža u realnom sektoru privede. Korpu valuta - je poznata kao valutni odbor, kada se uspostavlja fiksiran odnos između domaće valute i paritetne valute. 130 130 U sledećem izvoru: Salvatore, D., cit. Međunarodna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009., str. 754 118 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à BOKS 12.1. – VALUTNI ODBOR I KRIZA U ARGENTINI Argentina je prihvatila aranžman deviznog veća od 1991. do kraja 2001. godine, kada je doživela kolaps i ušla u duboku ekonomsku krizu. Valutni odbor u Argentini je funkcionisao prilično dobro sve do 1999. godine kada je Brazil bio prinuđen da devalvira svoju valutu i onda da nastavi sa naglom depresijacijom. Pošto je pezos bio vezan za dolar, Argentina je pretrpela zanačajan pad konkurentnosti u odnosu na Brazil (svog najvećeg spoljnotrgovinskog partnera) i upala u recesiju. Ali Argentina nije imala samo taj problem da joj je valuta bila precenjena. Još ozbiljniji problem je bio ogroman budžetski deficit koji je izmakao kontroli. Aregentina je jednostavno živela iznad svojih mogućnosti i to je bilo neodrživo. Precenjeni pezos samo je dodatno pogoršavao stvari. Stezanje javnih finansija, međutim, samo je produbilo recesiju i dovelo do uličnih nemira, a da skoro nijedan strani investitor nije bio privučen, jer su se bojali da će Argentina napustiti valutni odbor i da će pezos devalvirati. To je Argentinu dovelo u situaciju da bira: ili da devalvira pezos ili da prihvati punu dolarizaciju. Argentina je pokazala da bi veoma nerado napustila valutni dobor i pristupila devlvaciji pezosa, čime bi se vratila u situaciju iz 1980-ih kada je preživela hiperinflaciju. Ali ni dolarizacija nije bila bez rizika. Posebno, iako bi se eliminisao devizni rizik i privuklo više stranih investitora, dolarizacija ne bi eliminisala problem niske konkurentnosti, posebno u odnosu na Brazil, niti bi rešila problem u fiskalnom sektoru. U januaru 2002. Argentina je objavila moratorijum i bila je prinuđena da napusti režim vautnog odbora i pristupi devalvaciji pezosa koji od tada fluktuira. Do kraja 2002. godine, pezos je depresirao od 1 pezosa za dolar pri valutnom odobru na 3,5 pezosa za dolar (depresijacija od 350 posto). Izvor: J.M.Fanelli, “Argentina’s Currency Board and the Case fo Macroeconomic Policz Coordination in Mercosur”, in D.Salvatore, J.Dean, and T.Willet, Eds, The Dollarization Debate (New York: Oxford University Press, 2003),pp 401-424131 Režim slobodno fluktuirajućeg (plivajućeg) kursa je suprotan od prethodno prezentovanog, jer se prepušta tržištu na kome se uravnotežuju ponuda i tražnja, bez ikakve intervencije centralne banke. Ovaj režim omogućava državi da vodi autonomnu, nezavisnu monetarnu poli ku. U tom sistemu kurs nacionalne valute isključivo zavisi od obima ponude i tražnje inostranog novca, i rela vne cene na domaćem tržištu se uspostavljaju u zavisnos od tog činioca. Shodno tome, strukturalne promene u privredi mogu se odvija odvojeno od stanja u platnom bilansu ili raspoloživos deviznih rezervi.131 Krucijalan makroekonomski efekat sistema plivajućih kurseva je uvećana nezavisnost i efikasnost monetarne poli ke. Stvara povoljne uslove za ak viranje procesa automatskog povećanja na liniji cene – kurs - druge ekonomske varijable. Pri tome, stanje platnog bilansa ne postavlja ograničenje (kao što je to slučaj kod režima fiksnih kurseva). 131 Opširnije o režimu plivajućih deviznih kurseva pogleda sledeći izvor: Goldstein, M., Have Flexible Excnage Rates Handicapped Macroekonomic Policy, Journal of Monetary Economics, October, 1975., pg. 443-473 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 119 I na kraju ćemo spomenu sistem kontrolisanog plivajućeg deviznog kursa, koji primenjuju zemlje u tranziciji. Predstavlja kombinaciju sistema fiksnog i plivajućeg kursa, koja omogućava da se kurs slobodno formira u okviru nekog okvira, koji je određen: Unapred, čime postaje ciljni parameter monetarne poli ke. Centralna banka određuje limite klizanja kursa u konkretnim fazama konjunkturnog ciklusa, u zavisnos od ekonomske situacije, stanja u platnom bilansu i promeni nivoa deviznih rezervi. Centralna banka mora da interveniše kada kurs dos gne dozvoljeni limit (bilo naniže, bilo naviše). Isto tako, centralna banka ne određuje obim ovih intervencija potpuno slobodno i autonomno, budući da su one opredeljene tržišnim uslovima, odnosno, potrebom da se kurs vra u ravnotežnu poziciju. Pri tome, centralna banka prodaje ili kupuje međunarodne devizne rezerve. Prednos korišćenja kontrolisanog kursa, koje su se iskazale u praksi, jesu: za države koje nemaju na raspolaganju dovoljno velike devizne rezerve, izbegavanje formiranja neregularnog sivog tržišta deviza, država izbegava da odredi neki kursni odnos, što je ujedno i nedostatak kompletnih informacija o agrega ma i promenama na tržištu koje je u tranziciji. 12.5. TARGETIRANJE NOMINALNOG DRUŠTVENOG PROIZVODA Targe ranj...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online