US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Monetarna stabilnost velike drave se prenosi na malu

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: zacije privrednih kretanja. Što će reći, akceleracija monetarnog rasta pretežno deluje na akceleraciju inflacije, pri čemu ne obezbeđuje dovoljnu stopu privrednog rasta, dok deceleracija monetarnog rasta pretežno deluje na deceleraciju rasta realnih agregata i proizvodnje, ne uspevajući da savlada inflaciju. Na kratak rok može doći do ubrzanja proizvodnje i zaposlenos bez poremećaja na tržištu akceleracijom stope monetarnog rasta. Do trenutka dok postoje neiskorišćeni faktori proizvodnje u privredi koji bi se mogli ubaci u reprodukcione procese, ova konstatacija važi. U skladu s m, do procesa inflacije neće doći zahvaljujući kreiranoj dodatnoj agregatnoj tražnji u zemlji putem ekspanzivne monetarne poli ke. Dugoročno posmatrano, monetarnom ekspanzijom se ne mogu ostvari više stope privrednog rasta. Na osnovu primera jedne sta s čke analize prof. dr A.Živkovića i dr. G. Kože nca, je pokazan ograničen domet u caja kratkoročne monetarne pli ke na privredna kretanja, i to u specifičnim uslovima, kada dolazi do stvaranja paralelnih tendencija recesije i tendencija jačanja inflatornih snaga (tzv. stagflacija ili recesivna inflacija). Monetarne vlas dolaze u dilemu da li da stabilizuju cene ili da pos gnu cilj maksimalne zaposlenos . Među m, dokazuju da kratkoročna monetarna poli ka ne može da ostvari op malni spoj stabilizacione i razvojne komponente ekonomske poli ke, odnosno, nije u stanju da regulisanjem količine novca istovremeno pos gne željene efekte kod oba osnovna cilja koja su joj postavljena.125 125 Kompletan primer dokazivanja vide u sledećem izvoru: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo 396-400 112 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 12.2. POLITIKA GODIŠNJEG PROGRAMIRANJA RASTA MONETARNIH AGREGATA Poli ka godišnjeg programiranja rasta monetarnih agregata u svrhu obezbeđenja što stabilnijeg rasta, je bazirana na prak čnom iskustvu koje pokazuje da su posledice naglih i velikih oscilacija u stopama monetarnog rasta višestruke i da se nega vno odražavaju na obim i strukturu privrednog rasta. M. Friedman je, na osnovu istraživanja koje je sproveo u SAD, is cao da suvišne oscilacije u monetarnom rastu imaju nega vne efekte na realna privredna kretanja. U skladu s m, on je formulisao pravilo prema kome bi monetarna ekspanzija rasla prema jednoj unapred utvrđenoj stopi od 3-5% godišnje. U praksi ekspanzivna monetarna poli ka ima i pozi vne i nega vne u caje na privredu, koja se u današnje vreme sa složenim strukturama teško prilagođava na velike i nagle promene obima unutrašnje likvidnos . Isuviše visoke stope monetarne ekspanzije iznad op malno potrebnih, kreirane u svrhu pods canja privrednog rasta, znače ubacivanje inflatornog novca putem deficitarnog finansiranja inves cija u op cajne kanale društvene reprodukcije. Doći će do formiranja rastućih stopa inflacije, s obzirom na to da se privredni tokovi rela vno brzo adap raju na povećanu količinu novca u op caju. To će za m onemogući privredu da normalno funkcioniše. Suprotno će se pos ći putem snažnog obaranja stopa monetarnog rasta (smanjiće se stopa ukupne prozvodnje). Sedamdese h godina prošlog veka, centralne banke većine vodećih razvijenih tržišnih zemalja su prihva le koncept targe ranja u procesu formiranja i sprovođenja monetarne poli ke. Razlozi, implementacije su bili različi , ali svi primenjeni prak čni koraci su bili u svrhu suzbijanja visoke inflacije. Istovremeno, vodili su formiranju određenih inflatornih očekivanja, u budućem periodu, od strane ekonomskih subjekata.126 Takođe, i među ekonomis ma postoje različita stanovišta zašto se opredeli za poliku godišnjeg programiranja rasta monetarnih agregata. Kejnzijanci slede dohodnorashodnu teoriji, te stoga stavljaju na prvo mesto snagu vladinih prihoda i rashoda u stabilizovanju privrede. Monetaris smatraju da je ključna varijabla za izbegavanje inflacije i preven vno delovanje pro v inflacije količina novca. Takođe, ova dva pristupa na različi način sagledavaju faktore koji determinišu novčane cikluse. Kao što smo već rekli, kejnzijanci smatraju da su pomenu faktori endogeno postavljeni, a monetaris usvajaju pristup da su uslovljeni monetarnom poli kom. Bitno je istaći, da monetarni ciljevi služe da ukažu na pravac prema kome moraju bi orijen sani ostali delovi ekonomske poli ke. Monetarni ciljevi nemaju svoju svrhu bez prilagođavanja ostalih delova ekonomske poli ke i saradnje svih privrednih subjekata. 126 Opširnije o različi m stanoviš ma o programiranim stopama rasta monetarnih agregata pogleda u sledećim izvorima: Rea, J., Monetary Policy and the Ciclical Behavior of the Money Supply, Journal of Money Credit and Banking, August, 1976; Fand., D., A Monetarist Model of Monetary Process, in the book: Monetary Economices, Reading on Current Issues, ed. W.Gibson and G.Kaufman, McGraw Hill, 1971 i Zoltas. X., Infla on and the Monetary Target in Greece, Ban...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online