US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Murray and son london 1870 fisher i the purchasing

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: .Wrightsmanu. Informaciono, primene, registrovanja instrumenata i krajnja reagovanja kašnjenja, prema A. Crocke u. Vremenski period između nastajanja potrebe za monetarnim akcijama i njenog opažanja od strane monetarnih vlas , i vremenski period između opažanja potrebe za monetarnom akcijom i preduzimanja monetarnih akcija i ispoljavanja efekata, prema M. Friedmanu. Kašnjenjenje: prepoznavanja, implementacije i u reagovanju privrede na poli čke promene, prema J.L. Pierceu. Kašnjenje: iden fikacije, odlučivanja, monetarnog i proizvodnog sektora, prema M.H. McCartyu. Na kraju, možemo izne empirijske dokaze u razvijenim tržišnim privredama koji pokazuju da se efek fiskalne poli ke osećaju brže nego efek monetarne poli ke. Fiskalna poli ka: (1) direktno u če na agregatnu tražnju i dohodak, (2) menja se rela vno ređe, ali njene promene izgledaju privrednim subjek ma kao permanentne, (3) svojim merama efek vnije deluje na promenu agregatne tražnje, pri čemu kraće kašnjenje u caja fiskalne poli ke nije rezultat dužeg kašnjenja uvođenja izmena mera fiskalne polike. Monetarna poli ka: (1) indirektno u če na agregatnu tražnju i novčani dohodak, kroz promenu u kamatnim stopama i bogatstvu, (2) se menja učestalije, i privrednim transaktorima je teže da razlikuju tranzitorne od permanentnih promena.114 Sličnost monetarne i fiskalne poli ke se može uoči kada je u pitanju kašnjenje prepoznavanja. Među m, fiskalna poli ka ima kraće kašnjenje u caja, dok monetarna poli ka ima kraće kašnjenje implementacije. Takođe, donošenje odluka na planu fiskalne poli ke je sporije, zbog dugog perioda usaglašavanja i donošenja zakona. Zbog toga je monetarna poli ka glavni instrument makroekonomske poli ke u sprovođenju ekonomske stabilizacije. 114 Opšrinije o empirijskim dokazima u razvijenim tržišnim ekonomijama pogleda sledeći izvor: Poindexter, J., Jones, C, Money, Financial Markets and the Economy, West Publishing Company, 1980, pg. 496-501 102 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 10.3. PROBLEMI MERENJA DUŽINE KAŠNJENJA EFEKATA MONETARNIH VARIJABLI I MERA MONETARNE POLITIKE Proces kašnjenja efekata monetarnih mera je vrlo kompleksan i složen. Pri tome, uzrokuje sledeće probleme:115 Ukoliko je kašnjenje vrlo dugo (dve ili tri godine), ekspanzivna monetarna poli ka može da ima posledice pre svega na privredna kretanja, i kada su potrebne restrikcije tražnje i deceleracija monetarnog rasta (i obrnuto). Ukoliko je kašnjenje nestabilno i neprekidno, uključivanje vremenskog faktora postaje previše teško, a efek tog postupka su malo bolji od prostog nagađanja. Monetarno kašnjenje u ispoljavanju neke monetarne varijable moglo bi da se definiše “kao utvrđivanje potrebnog vremena da se dos gne najveći efekat, ili kompletni efekat ili proizvede neki procenat od kompletnog efekta”. Odlaganje u reagovanju varira od jedne posredne varijable do druge (npr. kratkoročne kamatne stope su fleksibilnije od dugoročnih kamatnih stopa, bankarske kamatne stope su fleksibilnije od kamatnih stopa nebankarskih finansijskih ins tucija, ali su manje fleksibilne od interbankarskih stopa, itd.), od reagovanja pojedinih transaktora, od jednog kratkoročnog cilja do drugog. 116 U skladu s m vrlo je važna dužina kašnjenja prilikom sprovođenja monetarne polike. Vrlo je teško tačno utvrdi dužinu unutrašnjeg i spoljašnjeg kašnjenja, iz prostog razloga što je trajanje kašnjenja varijabilno (prema empirijskim istraživanjima). Unutrašnje kašnjenje efekata monetarnih mera u proseku se kreće između tri i šest meseci (3-4 meseca je neophodno za prepoznavanje, a do 2 meseca za akciju), dok je spoljašnje kašnjenje između dvanaest i osamnaest meseci. U slučaju fiskalne pol ke, unutrašnje kašnjenje je duže i visoko varijabilno, dok je spoljašnje kašnjenje kraće. U skladu s m, moguće je proceni da ukupno kašnjenje za monetarnu i fiskalnu poli ku verovatno iznosi najmanje jednu, najduže dve godine (što se može vide iz slike br. 8).117 POLITIKA UNUTRAŠNJE KAŠNJENJE Kašnjenje Kašnjenje prepoznavanja akcije SPOLJAŠNJE KAŠNJENJE UKUPNO KAŠNJENJE Monetarna politika 3 0 1-20 4-23 Fiskalna politika 3 1-15 1-3 5-21 Izvor: M.Willes, Lags in Montary and Fiscal Policy, pg.7118 Slika br. 8: Procenjeni rang prosečnih kašnjenja monetarne i fiskalne poli ke (u mesecima) 115 Opširnije o kompleksnos efekata kašnjenja mera monetarne poli ke pogleda sledeći izvor: Struthers, J., Speight, H., Money, Ins tu ons, Theory and Policy, Longman, pg. 310-312 116 Cit. definicija iz sledećeg izvora: Živković, A., Kože nac, G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005., str. 324 117 Opširnije o rezulta ma empirijskih istraživanja pogleda sledeći izvor: Hamn, K., Composite Lags Distribu ons in the Financial Sector, Lexington Books, 1975, pg. 1-11 118 M.Willesova tabela preuzeta iz sledećeg izvora: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 325 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 103 Trebalo bi ima u vidu da je većina empirijskih studija rađena tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, pa se postavlja pitanje koliko je primerena njihova upotreba u današnjem trenutku. Takođe, trebalo bi ima u vidu da diskreciona monetar...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online