US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Nabrojite osnovne instrumente meunarodnog platnog

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: stopa. Pri tome, u konceptu makroekonomske poli ke naglašena je i uloga fiskalne poli ke koja treba da podržava stabilizaciono delovanje monetarne poli ke. Takođe, ERM je predvideo mogućnost promene centralnih kurseva (realignment) u slučaju da interenvencije na deviznim tržiš ma zajedno sa korek vnim promenama na planu monetarne i fiskalne poli ke nisu dovoljne za obezbeđivanje stabilnos fiksnih deviznih kurseva. Među m, promene centralnih kurseva trebalo bi da budu korišćene što ređe i samo kao poslednje sredstvo. U okviru ERM promene centralnih kurseva su sprovođene na dogovornoj i mul lateralnoj bazi. Na taj način, mehanizam promene centralnih kurseva u okviru EMS is če kolek vnu odgovornost i kolek vni način donošenja odluka o promeni is h. Pri tome, osnovna ideja je da se na simetričan način vrše promene centralnih kurseva u okviru ERM. Isto je po pravilu realizovano u vidu mul lateralnih promena centralnih kurseva, tako da su vršene usklađene devalvacije jedne ili više valuta uz istovremene revalvacije druge ili drugih valuta. Stabilnost nivoa cena ima prioritetan značaj kod projektovanja makroeko-nomskih poli ka zemalja članica što je implicitni rezultat ekonomske strategije ERM. Ukoliko se posmatraju rezulta funkcionisanja EMS na planu stabilizacije deviznih kurseva i konvergencije stopa inflacija može se izne pozi vna ocena. Takođe, pozi van efekat funkcionisanja EMS može se uoči u domenu smanjivanja kratkoročnih oscilacija nominalnih deviznih kurseva (tzv. visokofrekventne vibracije) kao i na smanjivanje devijacija realnih deviznih kurseva u odnosu na ravnotežne nivoe (tzv. niskofrekventne 194 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à vibracije). Istovremeno, je došlo do povećanih divergencija između valuta EMS i valuta zemalja koje su bile izvan ovog regionalnog sistema (američki dolar, japanski jen, itd.). Važno je naglasi da se prilikom davanja ocene o smanjivanju inflacije, mora uze u obzir i činjenica da je do sličnih procesa došlo i u razvijenim zemljama izvan regiona EMS. Tokom osamdese h godina, usled naglog priliva špekula vnog kratkoročnog kapitala iz SAD-a, je postojala opasnost za funkcionisanje regionalnog sistema deviznih kurseva EMS. Isto se događalo u slučajevima povremenog slabljenja američkog dolara, što je pokretalo odliv kratkoročnog kapitala iz SAD. EMS je imao krizu i tokom devedese h godina. Postoje dva tumačenja zbog čega je do istog došlo: Usled nesrećnog s caja okolnos , što bi značilo da je kriza mogla da bude izbegnuta da je postojala bolja koordinacija na planu makroekonomskih poli ka između zemalja članica ERM (ujedinjenje Nemačke). Zbog dubljeg i više sistemskog karaktera, s obzirom na to da je negde oko 1990. došlo do povlačenja kontrole međunarodnog kretanja kapitala od strane većeg broja evropskih zemlja pri istovremenom funckonisanju fiksnih nominalni deviznih kurseva. Mastrihtskim ugovorom iz 1992. godine su predviđene tri faze za realizaciju projekta evropske ekonomske i monetarne unije. Treća faza 1.januar 1999. Druga faza 1.januar 1994. Prva faza 1.jul 1990. Nepovratno fiksiranje stopa konverzije Osnivanje Evropskog monetarnog instituta EMI Uvođenje evra Kompletna liberalizacija kapitalnih transakcija Prestanak kreditiranja javnog sektora od strane centralne banke Rast saradnje između banaka Rast koordinacije monetarnih politika Sprovođenje jedinstvene monetarne politike od strane Evropskog sistema centralnih banaka UIazi u funkciju mehanizam intra EU kurs razmene (ERM II) Slobodna upotreba EKI-ja prethodnice evra Jačanje ekonomske konvergencije Počinje sa radom Pakt stabilnosti i rasta Unapređenje ekonomske konvergencije Proces koji vodi nezavisnosti centralnih banaka treba da bude završen najkasnije do dana formiranja Evropskog sistema centralnih banaka Izvor: www.europa.eu.int 208 Pripremni rad za treću fazu Grafikon br. 5. Tri faze kreiranja ekonomske monetarne unije 209 209 U sledećem izvoru: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., cit.delo, str. 396 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 195 Prva faza tranzicije je trajala od 1990. do 1994. godine, koju karakteriše napredovanje na stvaranju jedinstvenog robnog i finansijskog tržišta, konvergencija ekonomskih performansi među zemljama članicama putem koordinacije monetarnih i fiskalnih polika. Pomenu procesi su se sprovodili u okviru postojećih ins tucija, tako da nije bila kreirana jedinstvena monetarna ins tucija. Druga faza tranzcije je trajala od 1994. do 1998. godine. Formiranje Evropskog monetarnog ins tuta (EMI) u Frankfurtu je glavna karakteris ka ove faze. EMI je zamenio komitet guvernera centralnih banaka EZ i imao je savetodavnu ulogu, s obzirom na to da su defini vne odluke u pogledu monetarnih poli ka zemalja članica i dalje bile u nadležnos nacionalnih centralnih banaka. BOKS 19.1. – EVROPSKI MONETARNI INSTITUT Evropski monetarni institut ima pionirsku ulogu vezanu za monetarnu uniju i prethodnik je Evropske centralne banke. Zadatak ove institucije...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online