US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Narodna banka srbije je organizovana na sledei nain

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ne obveznice umesto obaveznog koeficijenta likvidnos . Na taj način će se: (1) brže delova na razvoj tržišta te konkretne obveznice, (2) bolje regulisa deficitno finansiranje države, što će rezul ra preraspodelom ukupnog bankarskog kredita između države i ostalih ins tucionalnih sektora, odnosno, izostaće efekat na količinu novca u op caju, (3) smanji (poveća ) bankarski kredi sektoru privrede, ukoliko dođe do porasta (smanjenja) kredita banaka usmerenih ka državi. Možemo reći da je jedan od glavnih zadataka poli ke obaveznog koeficijenta likvidnos banaka obuzdavanje prekomernog kreiranja kredita banaka u korist sektora privrede posredstvom por olio svičeva. Por olio državnih obveznica služi bankama u poslovanju kao svojevrsni amor zer. Kolebanja tražnje za kredi ma apsorbuje se kroz odgovarajuće promene u obimu bančinih plasmana u državne obveznice. Pri tome, banke se rukovode pro inim razlozima, a ne razlozima očuvanja monetarne stabilnos u zemlji. Može se desi , da banke u svom por elju drže višak državnih obveznica iznad obaveznog minimuma, jer su: (1) dobar sups tut slobodnim rezervama likvidnos , (2) nose određeni prinos, (3) podloga za uzimanje novih kredita (samo obaveznice iznad zahtevanog minimuma mogu da budu korišećene kao podloga za uzimanje novih kredita), (4) manevarski prostor za por olio svičeve (opasnost naročito u situaciji porasta tražnje za kredi ma). 169 Obveznice su slobodne ako na osnovu njih nisu uze kredi kod centralne banke. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 159 Centralna banka da bi očuvala stabilnost i inflatorna kretanja, mora blagovremeno da iden fikuje potencijalne nega vne efekte por olio svičeva, kako bi korigovala (izvršila reviziju) na gore ili ograničila ili ukinula obavezni koeficijent likvidnos . 15.4.7. OBAVEZNI KREDITNI PLASMAN Osnovna svrha regulisanja plasmana kreditnih ins tucija je u uspostavljanju određenih proporcija (oblikovanje strukture) u plasmanima h ins tucija. Na taj način se nastoji obezbedi nešto viša stopa ekonomskog rasta i zaposlenos . Mere za ostvarenje ovog cilja su: Minimalno obavezno plasiranje dela kreditnog potencijala kreditnih ins tucija u prioritetne sektore. Limi ranje (plafoniranje) ukupnog obima kreditnih plasmana banaka. Fiksiranje nekih kamatnih stopa u kontekstu sprovođenja selek vne kamatne poli ke. Možemo reći, da pomenute mere predstavljaju u integralnom kontekstu selek vnu kreditnu poli ku koju neposredno vodi centralna banka. Pri tome, centralna banka vrši por olio regulisanje, tj. regulisanje upotrebe dela kreditnih plasmana bez neposrednog ubacivanja dodatnih kredita u kreditne potencijale finansijksih ins tucija. BOKS 15.2. – FEDERALNE REZERVE, REZERVE BANAKA I STRAH OD Y2K Krajem 1999. godine, mediji su bili puni spekulacija o tome kako će kompjuteri podneti prelazak u novi milenijum. Ovo pitanje je mnoge zabrinulo zato što je jedan broj takozvanih stručnjaka predviđao da će doći do sloma kompjuterskih sistema sa posledicama koje će dovesti do nestanka električne energije ili čak potpunog kolapsa civilizacije. Srećom, poslovne i državne agencije su sprovele odgovarajuće pripreme tako da je novi milenijum započeo skoro bez ikakvih problema vezanih za kompjuterske sisteme. Federalne rezerve su bile jedna od institucija koje su radile na sprečavanju ekonomskog zastoja u slučaju pojave problema vezanih za kompjuetrske sisteme. Tokom 1999. godine, Fed je primetio veliko povećanje salda u bankama i gotovine kod građana. Ovaj porast držanja gotovine pripisivao se strahu da će debitne kartice, ATM aparati, pa čak i procedure za obračun čekova prestati da funkcionišu 1. januara 2000. godine. Što se tiče jednačine rezervi banaka, pitanja koje smo razmatrali u ovom poglavlju, pokazalo se da povećanje gotovine u rukama građana dovodi do smanjenja rezervi banke u odnosu jedan za jedan. Ova vrsta odliva gotovine uzrokuje kontrakciju novčane mase, sa eventualnom pojavom recesije kao posledicom. 160 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Da bi se pripremile za kraj godine, Federalne rzerve su obezbedile da banke imaju dovoljnu količinu gotovine u trezorima. Pošto se gotovina u trezoru smatra rezervama, rezerve banaka bi opale samo ako bi građani počeli sa povlačenjem gotovine, što je i počelo da se događa krajem 1999. godine. Da bi se suočio sa očekivanim odlivom gotovine, Fed je liberalizovao propise u vezi sa ugovorima o reotkupu (najomiljeniji način za operacije na defanzivnom otvorenom tržištu) i realizovalo veliki broj ugovora o reotkupu da bi se dopunile rezerve. Infuzija rerezrvi bila je dovoljno velika da odgovori potrebama, što se i dokazalo padom kamatnih stopa i na tržištu federalnih sredstava i na repo tržištu u periodu oko 30. decembra 1999. godine. Kada je stigao januar 2000. godine i kada su kompjuteri nastavili da funkcionišu, tražnja za gotovinom je pala na uobičajene nivoe i Fed je povratio rezerve koje je uneo u ekonomij...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online