US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Novi integrisani platni sistem trebalo bi u potpunos

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: age i kapitala. Osnov za sprovođenje ugovora je konver bilnost i stabilnost valuta, što podrazumeva koordinaciju monetarnih poli ka, odnosno, reperezentuje osnovni uslov progresije u ostvarivanju integracije. Evropski monetarni sistem (EMS) je osnovan 1979.godine. Suš na EMS bila je stvaranje zone monetarne stabilnos grupe evropskih zemalja sa ključnom ulogom fiksnih deviznih kurseva. Zamisao je bila da se putem fiksnih kurseva stvori osnova za veći stepen konvergencije makroekonomskih poli ka i ekonomskih performansi u zemljama članicama, što bi opet povratno delovalo na održavanje stabilnih kurseva. Fiksni devizni kursevi su bili koncipirani kao osnova kasnijeg stvaranja jedinstvene valute. Istovremeno sa procesima monetarne integracije putem fiksnih kurseva delovala bi i ekonomska inetgracija u vidu stvaranja jedinstvenog robnog i finansijskog tržišta u zemljama člancima. U krajnjoj instanci smisao mehanizma EMS bio je da se preko valutne i ekonomsko-finansijske integracije obezbede povoljniji uslovi za dugoročni tržišno-orijen sani ekonomski razvoj u regionu. Isto bi se ostvarilo kroz povećanje konkurencije između velikih kompanija i banaka na ovom regionalnom prostoru, što bi poboljšavalo njihovu konkurentnost na globalnim robnim i finansijskim tržiš ma. Pri tome, fiksni kursevi smanjuju devizne rizike između nacionalnih valuta i predstavljaju osnovu za stvaranje kompozitne regionalne valutne jedinice (EKI). U skladu sa dugoročnom vizijom, ovaj evropski region kretao bi se, preko stvaranja jedistvenog robnog i finansijskog tržišta, u pravcu poli čke unije sa jedinstvenom regionalnom valutom. Trebalo bi ima u vidu da proces stvaranja monetarne integracije u zemljama EZ (kasnije EU) započinje 1970. godine objavom dalekosežnog plan Wernera, koji je predviđao fazno stvaranje ekonomske i monetarne unije u periodu od 1971. do 1980. U skladu s m, uska margina dozvoljenih oscilacija deviznih kurseva valuta ove grupacije trebalo bi u vremenskom toku da bude potpuno eliminisana. Isto bi bilo komibnovano sa uvođenjem neopozivo fiksnih deviznih kurseva, čime bi fak čki bila stvorena jedinstvena evropska valuta. U kasnijim fazama, nacionalni novac bio bi zamenjen za jedinstven evropski novac koji bi bio emitovan od strane Evropske centralne banke. Među m, do potpune realizacije Wernerovog plana nije došlo zbog nepovoljnih spoljnih okolnos . Ostvarana je monetarna kooperacija grupe zemalja Zapadne Evrope u pogledu devizno-kursnih aranžmana. Evropska valutna zmija koja je predviđala zonu oscilacije deviznih kurseva +/-2,25% je ak virana tokom 1972.godine. Naredne godine fromiran je Evropski monetarni kooperacioni fond sa zadatkom da odobrava kratkoročne kredite u cilju finansiranja dela interventnih operacija centralnih banaka na deviznim tržiš ma. Potom je 1975. formirana evropska valutna jedinica (EUA, European Unit of Account) kao korpa nacionalnih valuta zemalja članica EZ. Marta 1979. godine ak viran je Evropski monetarni sistem. Formirale su ga sledeće inicijalne zemlje članice: Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija, Luksemburg, Danska, Irska, Italija i Britanija. Kasnije su se priključile: Grčka, Španija i Portugalija tokom 1985. i 1986.godine), a Švedska, Finska i Austrija početkom 90-ih godina. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 193 Generalnu valorizacionu osnovu funkcionisanja EMS predstavljao je mehanizam ekija. Pri tome, mehanizam deviznog kursa (ERM, Exchange Rate Mechanism) je regulisao dinamiku sistema fiksnih kurseva EMS, kao i procedure kod eventualnih promena centralnih kurseva. Takođe, postojala je mogućnost da neka zemlja članica EZ bude u sastavu EMS, ali da ne mora da uđe u mehanizam ERM, ukoliko ne prihvata specifične obaveze koje prois ču iz toga (npr. V.Britanija). Zemlje koje su prihva le režim ERM imale su obavezu da brane fiksne kurseve svojih valuta i to putem odbrane rešetkas h bilateralnih kurseva zemalja članica EMS. Prak čno, to je značilo da domaća makroekonomska poli ka, a pre svega monetarna poli ka mora u prvom redu da bude orijen sana na obezbeđivanje spoljne ekonomske ravnoteže u cilju održavanja fiksnog deviznog kursa. Predviđen je bio intervencioni mehanizam za centralne banke (korišćenje deviznih rezervi ili kreditne linije centralnih banaka) ukoliko se pojave kraktoročni pri sci koji su težili da izbace tržišne kurseve izvan tolerancione margine oko fiksnih centralnih kurseva. U slučaju pri ska fundamentalnog karaktera na devizne kurseve, interventne operacije bi morale hitno da budu dopunjene korek vnim programima monetarne i fiskalne poli ke kako bi se zadržali fiksni centralni kursevi. Fokus makroekonomskog programa korigovanja ekonomskih performansi bilo je na monetarnoj poli ci koja može da bude brzo korigovana, jer odluke donosi centralna banka bez parlamentarnih diskuscija. Kao što je poznato, mo-netarna poli ka deluje preko promene kvantuma monetarnih agregata i promena kamatnih...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online