US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Objasnite ta je kredibilitet monetarne poli ke 124 m

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ajnija što je veće učešće spoljne trgovine u društvenom proizvodu.128 Delovanje centralne banke i vođenje monetarne poli ke je neposredno determnisano izborom valutnog režima. Istovremeno, centralna banka može za svoj cilj da postavi samo jednu veličinu: količinu novca ili izabrani valutni kurs. Ukoliko fiksni kurs postavi kao cilj, monetarna poli ka više ne može da kontroliše obim novčane mase (osim da sa obe veličine upravlja administra vno). Tada se promenom kamatne stope uravnotežava odnos između ponude i tražnje, odnosno, kamata može da poraste do bilo koje visine neophodne da se ta ravnoteža pos gne. Na ovaj način, monetarna polika se podređuje održavanju pariteta domaće prema izabranoj konver bilnoj valu ili prema kompozitnoj valu (grupi valuta). Prema ovom modelu, svako opadanje tražnje za novcem vodi sniženju kamatnih stopa, i obrnuto. Moguće alterna ve u ovom modelu su: 1. Da centralna banka izađe u susret uvećanoj tražnji novca, pri čemu kamatne stope ostaju nepromenjene, ali se me ruši osnovna pretpostavka od koje zavisi održanje fiksnog pariteta.129 Rezultat kreiranja dodatne količine novca je uvećana kupovna moć, koja deluje u dva smera: U određenoj meri povećava proizvodnju i cene, U če na porast uvoza, i u krajnjoj instanci, vodi deficitu trgovinskog bilansa. Povećani uvoz se finansira prodajom deviza po fiksnom kursu, što znači da će usledi odliv rezervi koji će bi ekvivalentan višku novčane mase kreirane u prethodnom vremenskom periodu. U slučaju da zemlja ne raspolaže potrebnim obimom rezervi, kurs će mora da se pomeri ili zvaničnom odlukom o devalvaciji ili fak čkom promenom na sivom tržištu. Administra vnim regulisanjem novca, sve ostaje nepromenjeno, ali ponude deviza nema i dolazi do usporavanja proizvodnje. 2. Da se centralna banka opredeli za očuvanje određene visine kratkoročnih kamatnih stopa, kao svoj intermedijarni cilj, ukoliko dođe do povećanja tražnje za novcem. Tada se mora poveća i njegova ponuda i to tačno u ekvivalentu uvećane tražnje. Na taj način, kamatne stope ostaju nepromenjene, ali se kurs ne može zadrža na istom nivou. Ovo dalje u uslovima privreda (gde su prisutni uslovi slobodnog, odnosno, tržišnog formiranja cena, pre svega kamatnih stopa) integrisanih u međunarodne finansijske tokove, inicira priliv kapitala iz inostranstva (zbog više kamatne stope od 128 U II delu udžbenika više pažnje će bi posvećeno režimu kursa. Opširnije o efek ma monetarne poli ke u različi m režimima deviznog kursa pogleda sledeći izvor: Ar s, M., Currie, D., A., Monetary Targets and the Exchange Rate: A Case for Condi onal Targets, Oxford Economic Papers, Supplement, July 1981. 129 Opširnije o izboru deviznog režima koji opredeljuje delovanje centralne banke i vođenje monetarne poli ke pogleda sledeći izvor: OECD, Exchnage Rate anagement and the Conduct of Monetary Policy, Paris 1985. i Dornbusch, R., Infla on, Exchange Ratees and Stabiliza on, Princeton University, Essays in Inetrna onal Finance, No. 1965. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 117 okruženja) i suficit u platnom bilansu. Finalan rezultat zavisi od toga da li je konkretna zemlja sposobna da neutrališe monetarne efekte viška platnog bilansa. Ukoliko to nije slučaj, doći će do porasta novčane mase po osnovu deviznih transakcija sa inostranstvom. Trebalo bi ima u vidu da će uvećana količina novca, vodi vraćanju kamatne stope na niži nivo, ali ne mora delova na kurs. Ravnoteža će bi očuvana (a kurs nepromenjen) ukoliko je dodatni devizni priliv u kapitalnom bilansu ekvivalentan dodatnoj tražnji stranog novca. Shodno tome, možemo zaključi da je izbor deviznog kursa, kao intermedijarne varijable monetarne poli ke, složeno pitanje, s obzirom na to da direktno u če na opadanje proizvodnje i zaposlenos . I uvek ga treba razmatra u okviru ukupne ekonomske polike i određenih poli čkih stanovišta. Kao što smo već rekli, kada postoji sistem čistog fiksnog kursa (ali sa slobodnim kretanjem kapitala), nema autonomne monetarne poli ke. Kurs može bi fiksiran za: Neku čvrstu kvalitetnu valutu – kada mala država upotrebljava valutu neke velike države kao svoju. Devizne rezerve pokrivaju domaći novac sa 100% i drže se u toj kvalitetnoj valu . To podrazumeva striktnu disciplinu celokupnog bankarskog i finansijskog sektora. Povećanje novčane mase se obezbeđuje isključivo povećanjem rezervne valute u istom iznosu. Možemo reći, da monetarne poli ke u takvim uslovima nema, pošto mala država automatski preuzima strukturu i nivo kamatnih stopa države rezervne valute, uključujući i njenu stopu inflacije. Monetarna stabilnost velike države se prenosi na malu i ona će uvažava sve prednos stabilnos toliko dugo koliko će stabilnost bi očuvana u državi jake valute. Iz ovoga proizilazi da se ne zna kakve će promene obima ponude i tražnje konvertibilne valute bi , zbog čega su moguća osetna kolebanja međunarodnih deviznih rezervi, ali i pojava neravno...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online