US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Objasnite ta je novanica 11 objasnite ta je iralni

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: nuda predstavlja količinu dobara i usluga koju preduzeća proizvode i prodaju pri bilo kom nivou cena. U skladu s m postoje tri transmisiona mehanizma koja povezuju monetarnu poli ku sa društvenim bruto proizvodom: trošak kanalisanja kapitala putem inves cione potrošnje, kanalisanje bogatstva putem lične potrošnje i kanalisanje deviznog kursa putem neto izvoza. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 13 BOKS 1.2. – NOVČANA MASA I VELIKA DEPRESIJA Većina ljudi veruje da je Velika depresija iz 1930-ih, započela slomom tržišta akcija 1929. godine. Iako je, zapravo, krah tržišta akcija započeo Depresiju, prema mnogim ekonomistima, dubina i trajanje Depresije se u velikoj meri mora pripisati velikoj kontrakciji novčane mase koja je usledila početkom kolapsa tržišta akcija. Prvo o dimenziji Deperesije – Bruto domaći proizvod u SAD je bio 104 milijarde dolara, 1929. godine. U 1930. godini opao je za 13%, na 90 milijardi dolara, a u tri naredne godine bruto domaći proizvod je nastavio da se smanjuje do niske tačke od svega 56 milijardi dolara, 1933. godine. Nezaposlenost je skočila sa 3% civilne radne snage 1929. godine, na neprihvatljivih 25% 1933. godine! Godine 1939. deceniju posle sloma tržišta kapitala, bruto domaći proizvod je još uvek bio ispod svog nivoa iz 1929. godine, a nezaposlenost je još uvek bila 17% kada je u pitanju civilna radna snaga. U velikoj meri, dubina i trajanje Depresije bili su posledica onoga što se dogodilo sa novcem i povezanim uticajem na trošenje. M1 je, 1929. godine iznosi 26 milijardi dolara. Do 1933. međutim, M1 je pao za 23%, na samo 19 milijardi dolara. Drugim rečima, skoro četvrtina novčane mase je jednostavno nestala. Ova konstrukcija novčane mase nastala je sa kolapsom bankarskog sistema. Od 1930. do 1933. godine, više od 9.000 komercijalnih banaka je bankrotiralo, odnoseći milijarde dolara depozita (tada još uvek nije postojalo federalno osiguranje depozita, pošto FDIC nije počeo da posluje do 1934. godine). Tek je 1936. godine došlo do vraćanja novčane mase na njen nivo iz 1929. godine. Nije čudo što je kriza bila toliko duboka i dugotrajna. Izvor: Ritter, L., Silber, W., Udell, G., Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2009., str. 465-466. 14 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE: 1. Kako biste definisali monetarnu ekonomiju? 2. Šta je predmet izučavanja monetarno-kreditne ekonomije? 3. Šta je predmet izučavanja kreditne ekonomije? 4. Šta čini kreditni sistem jedne zemlje? 5. Šta čini monetarni sistem jedne zemlje? 6. Kako biste definisali novac? 7. Koje teorije i na koji način objašnjavaju funkciju novca? 8. Koje su osnovne funkcije novca? 9. Koji su pojavni oblici novca? 10. Objasnite šta je novčanica. 11. Objasnite šta je žiralni novac. 12. Objasnite šta je papirni novac. 13. Navedite i objasnite najznačajnije monetarne teorije. 14. Koja je osnovna razlika između različi h monetarnih teorija? MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 15 2. NOVČANA MASA I DRUGI NOVČANI AGREGATI Novčana masa označava novac, odnosno, klasične oblike novca i razne druge likvidne finansijske oblike. U savremenim uslovima poslovanja, termin novčana masa označava zbir svih finansijskih oblika koji se smatraju novcem u privredi jedne zemlje. S obzirom na kompleksnost odnosa između finansijskih i realnih privrednih kretanja, stvorila se potreba za selekcijom i diferenciranjem različi h oblika finansijskih instrumenata u pojedine grupe prema stepenu njihove likvidnos . Shodno tome, termin monetarni agrega je počeo da se koris kao zajednički pojam za različite grupe finansijskih instrumenata, odnosno, novac i druga finansijska sredstva. Predmet diskusije među ekonomis ma jesu moneterni agrega u smislu pojma likvidnos i mesta monetarnih agregata u široj koncepciji likvidnos (ukupne privredne likvidnos ), kao i veza monetarnih agregata sa monetarnim indikatorima, kao važnim elemen ma formulisanja i sprovođenja monetarne poli ke. Ukoliko govorimo o problemu monetarnog indikatora mislimo na problem praćenja i razumevanja transmisionog mehanizma monetarnih procesa, tj. razumevanja efekata koji izazivaju poremećaj monetarne ravnoteže kod tražnje roba i usluga, tražnje finansijskih instrumenata, kao i na području realnih privrednih kretanja (proizvodnje, cena, platnog bilansa). Novčana masa predstavlja najlikvidniji (puni stepen likvidnos ) deo finansijskih instrumenata. Trebalo bi ima u vidu da svi finansijski instrumen sadrže određeni stepen likvidnos (iznijansirana skala sve manjeg stepena likvidnos ), u zavisnos od stvarnih mogućnos njihovog pretvaranja u novac (što ne treba izjednačava sa rokovima dospelos određenog instrumenta). U razvijenim tržišnim privredama stepen likvidnos finansijskih instrumenata zavisi od mogućnos njihove prodaje na tržištu novca i kapitala. Generalno, likvidnost finansijskih instrumenata zavisi od konkretnih ins tucionalnih uslova,...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online