US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Objasnite ta su operacije na otvorenom tritu koje

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: je s druge strane. Ukupan autput i nezaposlenost – Najobuhvatnija mera ekonomske aktivnosti je realni bruto domaći proizvod. Procene se objavljuju u aprilu za prvi kvartal (januarmart), julu za drugi kvartal (april-jun) itd. Mada se realni bruto domaći proizvod saopštava kao dolarski iznos, najvažniji podatak je njegova stopa rasta. Prema tome, ako realni auput raste po godišnjoj stopi od 4 procenta tokom jednog kvartala, smatra se da je to brz tempo ekonomske aktivnosti; ako raste samo za 1 procenat smatra se da je razvoj usporen. Najvažnija brojka koja se objavljuje mesečno je stopa nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti između 5 i 6 procenata smatra se da je politički prihvatljiva i da pokazuje da ne postoji inflatorni pritisak. Povećanje stope nezaposlenosti za polovinu od jednog procenta tokom perioda od jednog ili dva meseca implicira da se ekonomska aktivnost smanjuje u dovoljnoj meri da uzme svoj danak u radnoj snazi. 151 Ciljevi monetarnog rasta moraju da vode računa o nekim cikličnim komponentama, kao što su: promene u korišćenju kapaciteta, dohodna brzina novca i stopa inflacije. Kvan fikovani ciljevi monetarnog rasta se sastoje od neophodne stope inflacije i očekivane stope rasta realnog društvenog proizvoda. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 133 Nivo cena – deflator bruto domaćeg proizvoda je najobuhvatnija mera nivoa cena. To je ponderisani prosek cena roba i usluga proizvedenih u ekonomiji. On se saopštava kvartalno zajedno sa podacima o bruto domaćem proizvodu. Stopa povećanja deflatora za oko 1 do 2 procenta godišnje smatra se prihvatljivom poslednjih godina. Dva nešto uža merila inflacije saopštavaju se mesečno: indeks potrošačkih cena i indeks proizvodnih cena. Kao što to i njihovi nazivi govore, prvi indkes meri stopu promena cena robe koju kupuje tipični potrošač (kako je to definisalo Ministarstvo trgovine), dok drugi indeks meri promene cena na nivou prodaje na veliko. Iz očiglednih razloga, mada je indeks potrošačkih cena manje obuhvatna mera nivoa cena u poređenju sa deflatorom bruto domaćeg proizvoda, njemu se poklanja lavovski deo pažnje jer meri kako inflacija direktno utiče na svakog od nas u ulozi potrošača. Još jednom, povećanje od 1 do 2 procenta na godišnjoj osnovi moglo bi da se smatra kao prihvatljivo; povećanje od 5 do 6 procenata je neprihvatljivo. Izvor: Ritter, L., Silber, W., Udell, G., Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta, Udruženje banka Srbije, Beograd, 2009, str. 488-489 BOKS 14.2. – DESET PRINCIPA EKONOMIJA Princip 1. Ljudi se suočavaju sa izborom Princip 2. Trošak nečeg jeste ono čega se odričete da biste dobili Princip 3. Racionalni ljudi razmišljaju o “graničnim slučajevima” Princip 4. Ljudi reaguju na podsticaje Princip 5. Trgovina može svakog dovesti u bolji položaj Princip 6. Tržišta su obično dobar način da se organizuju ekonomske aktivnosti Princip 7. Vlade su ponekad u stanju da poboljšaju tržišne ishode Princip 8. Životni standard u zemlji zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge Princip 9. Cene rastu kada država štampa previše novca Princip 10. Društvo se na kratak rok suočava s izborom između inflacije i nezaposlenosti Izvor: Mankiw, G., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 4-14 134 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 14.2. MONETARNO UPRAVLJANJE I EKSPANZIVNA MONETARNA POLITIKA Osnovni smisao monetarne poli ke je njeno delovanje na nivo i dinamiku privredne ak vnos regulisanjem obima i strukture efek vne novčane tražnje, adekvatnim formiranjem visine i strukture novčane mase. Na taj način, monetarna poli ka postaje izuzetno ak vno sredstvo u vođenju stabilizacione, odnosno, konjunkturne poli ke na finansijskom planu. U skladu s m centralna banka, kao monetarna ins tucija može da preduzima: Ekspanzivnu poli ku (akceleracija moneternog rasta), kojom podržava konjunkturu kada je u padu, odnosno, kada privredna ak vnost i zaposlenost padaju. Ovom merom dolazi do povećanja obima novca i kredita iznad op malnog. Instrumen ma monetarne poli ke se nastoji podstaknu potrošnja, inves cije i poslovna klima u privredi, koji treba da dovedu do rasta realnog dohotka i zaposlenos . Restrik vnu poli ku (deceleracija monetarnog rasta), kojom smanjuje obim novca i kredita u periodu kada potrošnja pre da postane ekscesno velika, čiji dalji rast može da izazove porast cena, odnosno, inflaciju. Monetarna korekcija treba da formira novčanu masu ispod op malne – u zavisnos od visine poremećaja ravnoteže, odnosno, da dovede do resimetrične monetarne poli ke. Ekspanzivna monetarna poli ka se grafički prikazuje na sledeći način: M osa označava novčanu masu, a Y osa označava društveni proizvod, R označava ravnotežnu tačku, S predstavlja štednju, dok I predstavlja inves cije. Porast ponude novca sa M0 na M1 dovodi do porasta invescija i ostalih oblika finalne tražnje, što dovodi do mul plika vnog rasta dohotka. Promene količine novca (M0M1) imaju direktan odraz na proporcionalni rast cena. Brzina op caja je konstantna, pri čemu se svako povećanje mase novca iznad ravnotežne visine odražava na rast cena, bez u caja na rob...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online