US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Odliv deviza ine proda devizni depozi prodata devizna

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: at “sila odbijanja” i “sila privlačenja”. Među silama odbijanja bila su smanjenja budžetskih izdataka, uz zamrzavanje profesorskih plata, mnoga prazna mesta nisu više ni popunjavana, napredovanja su bila suspendovana, a rashodi na bibilioteku i na asistentske poslove smanjeni. Najvažnija sila privlačenja bila je više nego trostruko veća zarada na američkim univerzitetima, ali i raspoloživost velikih istraživačkih fondova, dobrih asistenata i sofisticiranih laboratorija. A bilo je vremena kada je bilo skoro nemoguće navesti nekog dobrog profesora da napusti Oksford ili Kembridž. A krajem 1980ih, svaki britanski profesor koji nije dobio barem jednu dobru ponudu nekog američkog univerziteta počinjao bi da sumnja u svoju reputaciju. Sa raspadom komunizma u Sovjetskom Savezu krajem 80-ih i početkom 90-ih, dolazi do velikog egzodusa ruskih naučnika u SAD, koji su otišli bilo za stalno, bilo da su tamo boravili uz privremene radne dozvole. Ovi tokovi su daleko prevazišli raniji egzodus britanskih naučnika i postali su najveći odliv (odnosno priliv mogzova) u SAD od kraja Drugog svetskog rata do danas. Rusija je mnogo brinula zbog gubitka velikog broja svojih vrhunskih naučnika. Skoro svi na University of Minnesota’s Theoretical Physics Institute su sredinom devedesetih bili iz Rusije. Mnogi vrhunski ruski naučnici zauzeli su mesta u kompjuterskim, biološkim i hemijskim laboratorijama u SAD. Ali uprkos privrednom oporavku, u Rusiji još uvek nema dovoljno fondova za razvoj nauke. „Za nauku nema para, nema posla, a ni javnost za te poslove nema poštovanja“, kaže jedan skorašnji imigrant. „Moja produktivnost u Americi deset puta je veća nego što je bila u Rusiji“, kaže jedan emigrant. A mogao je da doda da je njegova zarada u SAD-u takođe više nego deset puta veća nego što je bila u Rusiji! Naredni kanal odliva mozgova odvija se tako što veliki broj stranih studenata dobija visoka akademska zvanja na američkim unverzitetima i onda odlučuje da tamo i ostane. Danas skoro polovina studenata koji odbrane doktorate na američkim fakultetima tehničkih nauka rođeni su u inostranstvu, a procenat je skoro isto toliko i u matematičkim i kompjuterskim naukama, dok u ekonomiji dostiže 40 posto. Više od 90 posto ovih studenata bira da nakon odbrane doktorata ostane u SAD. Tokom 2004. godine u SAD-u je bilo skoro 600.000 stranih studenata manje nego 2000. godine, prevashodno zbog bezbednosnih prepreka i oštrijih pravila izdavanja viza nakon terorističkog napada 11.septembra 2001. godine. 310 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Konačno, programom izdavanja viza pod nazivom H1-B iz 1990. godine predviđeno je da svake godine 65.000 obrazovanih stranaca može da dobije visokospecijalizovani posao u SAD, ukoliko poslodavac podnese zahtev na adresu U.S.Imigration and Naturalization Service. Ove se dozvole daju na period od šest godina (ali se ponovno odobrenje traži nakon isteka prve tri godine). Broj H1-B viza porastao je sa 115.000 u 1998. na 195.000 u 2001, ali se zatim do 2004. godine smanjio na 65.000. Američki Kongres razmišlja o tome da pristupi značajnom povećanju broja ovih viza u narednom periodu. Izvor: „British Brain Drain Enriches U.S.Colleges“, New York Times, November 22,1988, p.l; „The Soveit Brain Drain in the U.S.Brain Gain“, Business Week, November 11, 1991, pp.94-100; „Foreign Students Spur U.S.Brain Gain“, Wall Street Journal, August 31, 1994, p.9A; „Congress Approves a Big Icrease in Visas for Specialized Workers“, New York Times, October 4, 2000, p.1; G.J.Borjas, „The Labor-Market Impact of High-Skills Immigration“, American Economic Review, Max 2005, pp.56-50; „Are We Loosing the Race for Talent?“, The Wall Street Journal, November 21, 2005, p.A17; „White House to Push for Revised Immigration Plan“, The Wall Street Journal, August 16, 2005, p.AI. 313 313 313 U sledećem izvoru: Salvatore, D., cit. delo, str. 451 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 311 PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 312 Definišite međunarodne ekonomske transakcije i nabrojte ih. Nabrojte spoljnotrgovinske poslove. Koje su karakteris ke dugoročne proizvodne kooperacije u međunarodnoj ekonomiji? Šta su direktna strana ulaganja u međunarodnoj ekonomiji? Objasnite lizing poslove. Objasnite faktoring poslove. Objasnite forfe ng poslove. Objasnite franšizing poslove. Koje su najznačajnije usluge u međunarodnoj trgovini? U kojim oblicima se kreće kapital? Koje su osnovne karakteris ke direktnih stranih ulaganja? Koje su osnovne karakteri ke međunarodnih kredita? Koje su karakteris ke međunarodnog tržišta akcija i obveznica? Objasnite strukturu međunarodnog kretanja kapitala. Objasnite međunarodni transfer tehnologije. Koji su oblici međunarodnog transfera tehnologije? Kako se plaća međunarodni transfer tehnologije? U čemu je suš na i koji su efek međunarodne migracije radne snage? MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 4. DEVIZNI SISTEM SRBIJE Uvažavajući izlaganja u prethodnim delovima udžbenika možemo zaključi da devizni sistem Srbije obuhvata: Učesnike devi...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online