US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Op malnu koordinaciju izmeu monetarne i skalne poli

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ®ãÄ® Ý®Ýã à 155 Lombardni kredit – predstavlja zajam na osnovu zalaganja har ja od vrednos (koje je odredila centralna banka). Visina kamatne stope je obično iznad diskontne stope. Fleksibilniji je od reeskontnog kredita, jer može dnevno da se otkazuje. Refinansiranje određenih poslova na otvorenom tržištu sa har jama od vrednos , podrazumeva da poslovna banka u trenutku odobravanja kredita prodaje centralnoj banci određene har je od vrednos , i ugovara da sa danom vraćanja kredita otkupljuje prodate har je od vrednos . Najbolje rezultate u praksi daje kombinacija ovih vrsta kredita. 15.4.3. SELEKTIVNA KREDITNA POLITIKA Selek vnom kreditnom poli kom kao instrumentom monetarne poli ke se deluje na promene novca i kredita samo u određenim sektorima privrede, namenama, regionalnom razmeštaju i dr. Ovim instrumentom, centralna banka može da kontroliše namensko korišćenje i usmeravanje novokreiranog novca u one pravce i poslove kojima je dat prioritet (uvoz-izvoz, izvoz brodova, poljoprivredna proizvodnja i dr.) u ostvarivanju određenih ciljeva tekuće ekonomske poli ke. Istovremeno se definišu i uslovi kredi ranja u pogledu namene kredita, rokova, kamata, korisnika, nepostojanje limita reeskonta i sl., što znači da je reč o kvalita vnoj kontroli novca i kredita, mada se preko određivanja h uslova kredita istovremeno određuje i kvan tvno reguliše kreditni potencijal banaka i masa novca i kredita u privredi. Stoga, možemo reći da selek vni kredi zajedno sa oblikom mone zacije poslova, beneficiranjem uslova kredita i stopom reeskonta predstavljaju značajan element u podržavanju zajedničkih ciljeva i strukture razvoja privrede. Ins tucija selek vnog kredi ranja znači: (1) par cipaciju primanog novca u kredi ma banka koji banke daju za utvrđene selek vne namene, (2) s mula vna kreditna podrška određenim privrednim ak vnos ma, i to po osnovu mogućnos dobijanja sredstva iz novokreiranog novca centralne banke, kamate, stope reeskonta i rokova vraćanja kredita. Efek primene selek vne kreditne poli ke kao instrumenta monetarne poli ke se razlikuju od zemlje do zemlje. U svakom slučaju nega vne posledice mogu bi neefikasna alokacija resursa i angažovanje dodatnih sredstava (vremena i novca), ekonomski konflik se mogu pretvori u poli čke, a dalje se mogu kreira crna i siva tržišta. Kao što smo već rekli, pitanje opravdanos subvencionisanja određene kategorije zajmova spada u sferu društvene alokacije kapitala. S toga je, neophodno uradi cost-benefit analizu (uključujući i seknudarne efekte primene iste) u konkretnu sferu inves ranja. Teorijska razmatranja monetarista ukazuju da primena selek vne kreditne poli ke kao instrumenta monetarne poli ke daje zadovoljavajuće rezultate u kombinaciji sa drugim merama kvan ta vnog monetarnog regulisanja, a naročito u okviru šireg seta mera, od fiskalne poli ke do mera usmeravanja proizvodnje i inves cija.165 165 Opširnije o teorijama selek vnog kreditnog regulisanja pogleda sledeći izvor: Ćirović, M., Monetarno-kreditni sistem, Beograd, Savremena administacija, 1976., str. 353 156 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 15.4.4. LIMITI RASTA KREDITNIH PLASMANA Limi rasta kreditnih plasmana kao instrument monetarne poli ke se koriste za ograničavanje rasta kredita banaka i njihovo kontrolisano kretanje. Ova mera se koris u slučajevima kada centralna banka oceni: Da je masa kredita banaka u privredi znantno iznad planirane (projektovane za tekuću godinu). Da prete inflatorne tendencije, visoka likvidnost privrede, pri sak na uvoz i dr. Da nije moguće drugim merama kvalita vnog ili kvan ta vnog monetarnog regulisanja ostvari brze i željene efekte. Ukoliko se centralna banka odluči za ograničavanje kredita poslovnim bankama, ona to može da učini na sledeći način: Zadržavanjem kredita na dos gnutom nivou na određeni, izabrani dan. Manjim procentnima povećanjem u toku svakog mseca do kraja tekuće godine. Limi rasta kreditnih plasmana predstavljaju direktan pristup monetarne poli ke regulisanju kreditnog potencijala finansijskih ins tucija tzv. por olio regulisanja kreditnog potencijala (upotrebe dela kreditnih plasmana), bez neposrednog ubacivanja dodatnih kredita centralne banke (na osnovu kreiranja primarnog novca) u njihove potencijale. Limi rasta kreditnih plasmana kao instrument monetarne poli ke mogu da budu efikasan privremen instrument monetarne poli ke u jednom kraćem prelaznom vremenskom periodu, dok se drugi, efikasniji instrumen ne ak viraju u punoj meri i ne zauzmu odgovarajuće mesto u okviru ukupnog instrumentarijuma monetarnog regulisanja. U našoj praksi, Narodna banka Srbije je vršila ograničenje plasmana rasta u segmentu stanovništva na taj način što je definisala maksimalni odnos između plasiranih kredita u odnosu na kapital banke (200%). S druge strane, u Hrvatskoj centralna banka je definisala maksimalni godišnji rast plasmana na nivou banke od 30% u odnosu na prethodnu godinu. U b...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online