US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Ova ideja ima zanimljivu implikaciju za tekue cene

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ne varijable. Znate šta mogu bi intermedijarni ciljevi. 90 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 9.1. POSREDNI CILJEVI I INDIKATORI MONETARNE POLITIKE Ključno pitanje za koncept indikatora operacionog cilja jeste, koje varijable korisda bi se ocenilo da li tekuće monetarne akcije imaju neutralan, ekspanzivan ili restrik van u caj na krajnje ciljeve monetarne poli ke. Odgovor je tesno povezan sa konkretnim objašnjenjem delovanja transmisionog mehanizma preko kojeg monetarna poli ka u če na privrednu ak vnost. Slika br. 7. nam ukazuje da se intermedijarne varijable, ili indikatori, nalaze između: Instrumenata monetarne poli ke i opera vnih ciljeva, kojima može prilično precizno da se upravlja Varijabli kranjeg cilja, na koje se može u ca samo indirektno (npr. novčana masa, devizni kurs, itd.).92 INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE OPERACIONI CILJ INDIKATOR, INTERMEDIJARNI CILJ KRAJNJI CILJ MONETARNE POLITIKE Slika br. 7. Indikatorsko-operacioni cilj nosioca monetarne poli ke Takođe, među ekonomis ma postoje i neslaganja kako koje varijable klasi ova – da li kao posredne ili kao opera vne ciljeve. Shodno tome, kamatne stope mogu bi i opera vni i intermedijarni ciljevi. Za m, monetarna baza se uvek diskutuje kao posredna varijabla, koja u nekim slučajevima može bi korišćena kao opera vni cilj. Nominalni društveni proizvod se uzima kao moguća intermedijarna varijabla. Možemo zaključi da varijabla u ulozi intermedijarnog cilja i/ili indikatora monetarne poli ke mora da bude odgovarajući predstavnik krajnjih ciljeva monetarne poli ke i ujedno da je karika lanca transmisionog procesa monetarne poli ke. Kao što smo već rekli, intermedijarni cilj ili varijabla, je cilj koji centralna banka želi da pos gne u nekom vremenskom periodu i sa određenim stepenom preciznos . Takđe, on bi trebalo da zadovolji sledeće zahteve: 93 Prihvatljiv objekat u pogledu mogućnos njegove kontrole od strane centralne banke. Može se doves na predvidljiv način u vezu sa kranjim ciljevima monetarne polike. Pouzdana informacija o veličini te varijable bude raspoloživa nosiocima monetarne poli ke u što kraćem roku. Cilj intermedijarnih indikatora jeste da svojim kretanjem služe kao pokazatelj monetarnog popuštanja ili monetarne restrikcije, kako bi se mogli proceni i efek tekućih 92 93 Različite definicije novčane mase su klasični primeri takvih intermedijarnih varijabli. U skadu sa sledećim izvorima: Ćirović, M., Monetarna ekonomija, European Centre for Peace and Development University for Peace, Beograd, 1987, str. 242-246 i Živković, A., Ciljevi i indikatori monetarno-kreditne pol ke, Beograd, Finansije, br. 1-2/1983. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 91 monetarnih akcija na krajnje ciljeve ekonomske poli ke u bliskoj budućnos . Ono što je ključno pitanje jeste da li su kod izabrane intermedijarne varijable prisutne obe karakteris ke, da može da služi kao monetarni cilj i kao monetarni indikator.94 U praksi se može desi da se pojave kao potencijalni ciljevi i/ili indikatori monetarne poli ke jave istovremeno više pojedinačnih varijabli, kao što su različite definicije novčane mase i pojedinih oblika bankarskih kredita. Među m, paralelno korišćenje količine novca i nivoa kamatnih stopa nije moguće u svrhu osnovnih indikatora monetarne poli ke. Ukoliko se centralna banka odlučila na kontrolisanje obima novčane mase, to će u ca na nepravilna kolebanja nivoa kamatne stope, i obrnuto. 9.2. OSNOVNI RAZLOZI ZA KORŠIĆENJE INTERMEDIJARNIH CILJEVA I INDIKATORA MONETARNE POLITIKE U ekonomskoj teoriji postoje mnoga mišljenja koja su pro v korišćenja intermedijarnih ciljeva i indikatora monetarne poli ke. Pre svega, u smislu upotrebljivos intermedijarnih ciljeva, odnosno, pouzdanos korišćenja i podložnos perfektnoj kontroli is h. 95 Među m, intermedijarni ciljevi i indikatori monetarne poli ke su našli široku primenu, zahvaljući tvrđenju da na dugi rok monetarna poli ka može da u če samo na formiranje nominalnih varijabli u tržišnom sistemu, pre svega, na kretanje novca. Dok je formiranje realnih tokova pod u cajem odgovarajuće kombinacije realnih faktora proizvodnje. U skladu s m, takvi ciljevi mogu pokaza da će u caj monetarne poli ke na dugi rok bi saglasan sa dugoročnim ciljevima u pogledu ponašanja cena. Možemo konstatova da utvrđivanje intermedijarnih ciljeva za određeni vremenski period i njihovo javno saopštavanje (obrazloženje), omogućavaju centralnoj banci da komunicira sa ekonomskim subjek ma u pogledu svojih namera. Takođe, na ovaj način se obezbeđuje svojevrstan oblik odgovornos koji centralna banka ima pred ekonomskim subjek ma u tržišnom privrednom sistemu. 96 94 95 96 92 Ovde se pre svega misli na varijable kao što su robne cene, kamatne stope i devizni kurs. Opšrnije o raspravama na temu korišćenja intermedijarnih ciljeva i monetarne poli ke, pogleda sledeće izvore: Volcker, P., The Contribu ons and Limita ons of Monetary...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online