US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Ove dve strukture su uzajamno zavisne jer se

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: , izvori kredita, nosioci kreditne ak vnos , korisnici kredita, uslovi kredi ranja i dr. “Monetarni sistem može se definisa kao skup ins tucionalnih i organizacionih rešenja koja opredeljuju naročito: Šta od instrumenata koji se mogu koris kao prometno i platežno sredstvo treba smatra novcem; Položaj privrednih subjekata, njihovu nadležnost u odlučivanju o pitanjima privređivanja vezanim za novac i mo ve njihovog ponašanja; Mehanizam regulisanja emisije, cirkulacije i povlačenja novca; Okvire za korišćenje monetarne poli ke, kao načina usmeravanja privrednih tokova; i Ulogu tržišnog mehanizma u monetarnoj oblas . Na taj način, pojam monetarnog sistema u savremenim uslovima određuje se u ravni koja odgovara uporednoj analizi privrednih sistema, odnosno, pova privreda s obzirom na nivo razvijenos . Razumljivo je da struktura monetarnih ins tucija i struktura instrumenata koji mogu funckonisa kao novac moraju bi uzete za bitna obeležja stvarnih monetarnih sistema u savremenim uslovima. Ove dve strukture su uzajamno zavisne, jer se monetarne ins tucije i definišu kao one ins tucije koje u svojoj pasivi (u vidu svojih obaveza) imaju instrumente koji se smatraju novcem. Otuda i njihova posebna uloga u procesu kreiranja i povlačenja novca.” (Teslić-Nadlački, Lj, Monetarni sistem, Z.Pjanić, Ekonomska enciklopedija, Beograd, 1989, str. 857)3 3 Cit. definicija o monetarnom sistemu iz sledećeg izvora: Živković, A., Ris ć, Ž., Upravljanje finansijskim i deviznim poslovanjem, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000., str. 35-36 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 5 Možemo uoči da se monetarna poli ka svodi na konkretno monetarno usmerenje privrednih tokova posredstvom odgovarajućih instrumenata monetarnog sektora. Pri tome, ciljevi monetarne poli ke se ču materijalne prozvodnje, zaposlenos , stabilnos cena i stanja platnog bilansa (tj. predstavlju kranje tačke njenog u caja). 1.2. POJAM NOVCA Ukoliko govorimo o mestu i ulozi novca za normalno odvijanje tokova privredne ak vnos (i povezanos monetarnih kretanja sa ostalim privrednim kretanjima), onda savremeni ekonomis , prihvataju srednji pravac između dva ekstremna teorijska gledišta – „novac nije važan“ i „samo je novac važan“. Takođe, prisutno je neslaganje među ekonomis ma u pogledu mehanizama kojima novac deluje na privrednu ak vnost, intenzitet delovanja i neophodnog vremena da se ispolje krajnji efek delovanja monetarnih faktora (što će bi objašnjeno u delovima mehanizma kroz koji monetarni impuls u če na kretanje u realnoj sferi i brzine novca u op caju). Prema engleskom ekonomis Goodhartu, ove razlike u mišljenjima među ekonomis ma su više empirijske nego teorijske prirode. 4 Monetaris smatraju da je novac ona varijabla od koje presudno zavisi pravilno funkcionisanje privrednog mehanizma. Razlozi za ovakvo stanovište su:5 Promene količine novca mogu da proizvedu snažne oscilacije u privrednoj akvnos . Odnos novca prema ostaloj ak vi privrednih subjekata je rela vno stabilan i pouzdan, tako da promene novčane mase mogu ima rela vno predvidljive efekte na privredne tokove. Količina novca je takav monetarni agregat koji može da se kontroliše sa zadovoljavajućom tačnošću (u okviru normalnih ins tucionalnih uslova) merama monetarne poli ke centralne banke. Neomonetaris (ili neokejnzijanci, postkejnzijanci, itd.) smatraju da je novac samo jedan od mnogih faktora koji u ču na pravac i karakter privrednih kretanja jedne zemlje. Razlozi za okvakvo stanovište su: 6 4 5 6 6 C.A.E.Goodhart, Money Informa on and Uncertainty, London, Macmillan, 1975. u sledećem izvoru: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 9 Milton Friedman, Karl Brunner i Allan Meltzer se obično smatraju vodećim predstavnicima monetaris čke škole u okviru savremene monetarne teorije. Opširnije o monetaris čkom gledištu pogleda sledeći izvor: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 13-19 James Tobin, Franco Modigliani, Sidney Weintraub i Robert Clower su istaknu ekonomis neokejnzijanske škole. Opširnije o neokejnzijanskom gledištu pogleda sledeći izvor: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 10-13 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Količina novca se sama prilagođava „potrebama razmene dobara“, tako da se ova varijabla pojavljuje kao pasivan element u ekonomskom sistemu. Pošto je količina novca pasivan element, neka druga varijabla mora bi izvor privrednih poremećaja. Ako i dopus mo da su moguće nezavisne promene količine novca i u stvarnos do toga dođe, ekonomski efek takvih promena su nepredvidljivi, jer je odnos novca prema ostaloj ak vi privrednih subjekata krajnje promenljiv. U stvari, ponašanje dohodne brzine op caja novca je potpuno neizvesno. Takođe, posebna pažnja teorijske ekonomske misli je usmerena na istraživanje suš ne vrednos i funkcija novca u privredi. Ključna pitanja u sedištu ovih istraživanja su:7 1. Priroda i oblici vrednos novca – posebno funkcije mere vrednos i prometnog sredstva, uloga opšteg ekvivalenta (svojim predmetnim sadržajem izražava vrednost drugih roba; u kategoriju novca ulazi:...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online